Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
po ulicama i pod prozorima „prave serenade“ onim ženama čiji su muževi ludi te se lomataju i mlate tamo po blatnjavim rovovima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Taj forpost, na ruševinama jedne turske karaule, bio je opkoljen rovovima, punim vode, a u njemu je bilo mesta samo za jedan top, jednog oficira i dvadeset bombardera, koji su bili lotarinški
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Najednom, probiše se kroz vrzinu i uz gromki usklik: „Ura, ura!“ poleteše ka neprijateljskim rovovima. — Prekini paljbu — viknu komandir. Sa uzdržanim dahom posmatrali smo njihove skokove. Puške pripucaše.
Pregazismo reku. U rovovima su ležale plave bluze na gomilama. Bilo ih je sa polomljenim nogama i otkinutim glavama. Osećao se zadah sveže krvi i
Za nama naiđe još jedan pešački puk i oficiri s teškom mukom zadržavaju vojnike da se ne raziđu po rovovima. Poneki su se ipak iskradali, i posle se hvalili novim cokulama.
Peta baterija je sipala čelik sa košenjem ulevo i desno, stvarajući vatren zastor pred našim rovovima. Prilepljeni za zemlju, naši pešaci su besomučno gađali, dok je neprijateljska artiljerija tukla uraganskom vatrom našu
Iziđosmo izvan rova, pa im priđosmo sasvim blizu, ama čujem šapat u njihovim rovovima. Onda raspalimo... dumba, dumba, pa sve u rovove. Začusmo kuknjavu, a mi na ledini ovakvoj — i pokaza dlan.
Bilo je mučno. Ljudi premoreni, jer preko četrdeset dana leže bez smene u rovovima, kroz koje sada jure čitavi potoci. A u poslednje vreme su još ostali i bez artiljerijske zaštite.
I ja slagah. Izvestih komandira, da se u ne prijateljskim rovovima opaža neko komešanje, sigurno će sada na juriš. Preklinjao sam ga da otvori vatru.
Već su sasvim blizu naših rovova. Predvajaju ih samo pregrade od imanja da se otvoreno vide. A pred našim rovovima na dve stotine metara prosečeno šiblje, rasturene ograde, i na tome strašno brisanom prostoru čekaju naši pešaci svoje
Mi sada gađamo šrapnelom i sa povećanom daljinom, jer su naši sigurno u njihovim rovovima... Zasu nas šrapnel od onog brdskog topa, neko jauknu.
Onda doleti novi, koji kruži nad nekom drugom baterijom... Ili aeroplan počne da šestari nad pešačkim rovovima, gde granate ogromnih težina razaraju ili raznose po vazduhu improvizovane zaklone, kao da su od peska napravljeni.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pokriveni redom balvana, pa zemljom, pa redom balvana. Pri povlačenju, u rovovima su ostajala samo mitraljeska odeljenja, i strelci, najbolji. Imali smo velike gubitke.
Tada bi dizali ruke pa se predavali. Nisu išli na nož. Ja i sad vidim, u sećanju, te Ruse, kako trčkaju po rovovima kad im se približimo. Kao tekunice u izrivenoj zemlji.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
pogled Petronija Svilara zaustavi se najpre na dubokoj modrocrnoj rupi više sise i na mutan jedan jesenji dan u rovovima močvarne Mačve, kod sela Štitara...
Vaši su vam, bez sumnje, pričali da su tamo vođene velike i krvave borbe sa Bugarima. I suviše nervozni sedeli smo u rovovima za stojeće strelce, opkoljeni maglom koja nas je davila i pritiskivala, i molili se Bogu za jednu borbu bez magle i
Jer su ti ratovi, sa onim ranetinama, rovovima, bajonetima i bojnim pesmama, manje-više uvek ista komedija bili, i sve je to toliko puta bilo i bitisalo da se i samoj
Krakov, Stanislav - KRILA
Sinu otuda daleko sa kose, zazvižda, ali tako bliskim fijukom da se sve trže, i tresnu šrapnel baš nad rovovima. — Uh, uh, u naše... slepci...
komordžije kažu da je juče i Sorović pao... Odjednom na rovovima pucnjava oslabi, pa lagano umuče. Pogledi se sretali i pitali: — Da nisu opet položaj uzeli?... Sad će nas napred...
Kao da ugleda nešto strašno pred sobom. Ciknu prestravljeno, i pojuri ponovo uz nagib ka rovovima, ka živim ljudima. A u visoko podignutoj ruci, koja je grčevito stiskala poverene stvari, vila se kao zastava krvava
Žbunje je na mesečini pocrnelo. Tada se jače osećao zadah od leševa. Trunuli su stotinama pred rovovima i po šumi. Smrad je bio težak, i hvatao kao zločinac za grlo. Svako je u njemu osećao budući delić sebe.
Zemlja je bila puna belih mravinjaka. To su bili naši. Šume su bile zbijene i crnile se. Bele stene mešale se sa belim rovovima. Sve je izgledalo kao neka ogromna razastrta karta. Izgubili se već rovovi, i pušile se nove baterije.
Vojnici se čuvali dugo da priđu usijanim metalnim komadima. Pred rovovima, kraj drveta sveg izrešetana kuršumima dugo se pušilo crno razmrskano telo.
Borove šume se crnele na mesečini. Na rovovima su klepetali mitraljezi, i njina zrna su tužno jaukala u svetloj noći. XIV STUDENT SA PLAVOM BRADOM - - - - - - - -
Kazimir je bio prva žrtva. A svemu su tome kriva dva avijatičara koji su našli da baš nad njinim rovovima zajedno u plamenu umru.
Najzad su ga odrešili, i tu se celu noć smenjivali dremovni stražari, slušajući kako prašte puške na rovovima, i pazeći na opruženo, zaspalo telo bolesnog buntovnika. Svanulo je.
Napio se konjaka, ostavio kolibu i pošao ka rovovima. Prezao je od svakog pucnja. Šume su bile pune vlage i mirisa smole. Do njega je dopirala pesma reke u klisuri.
Nije se ubio, ali je i sutradan tu odluku zapisao u notes. Po ceo dan su grmela zrna artiljerijska po kosi, rovovima i šumama, a noću su klepetali mitraljezi i praštale puške. Ljudi su neprestano umirali.
Telefoniste su otkačinjale i nameštale svoje aparate, a po rovovima su oficiri dugo jedan drugom predavali dužnost. BOMBE Sa vatrom ne prilazi napisao je neko olovkom na daščici.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Naša vojska razređena po aleksinačkim šančevima i streljačkim rovovima, prislonjena uz prsobrane ćutećki je čekala neprijatelja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ U toku borbe ovih nekoliko dana izgubio je dve trećine oficira i vojnika. U četi nema više od pedeset pušaka. U rovovima se nalazi vojnik do vojnika na četiri metra rastojanja. Onda nam je detaljno objasnio situaciju.
Čitav govor održe jedan drugome. — Bugari su verovatno osetili da se u našim rovovima nešto odigrava, te osuše brzo paljbom. Iz naših rovova razleže se takođe živa paljba.
Ležao sam porebarke i rukama odmeravao dubinu i širinu. Čudio sam se kako su mogli opstati u ovako plitkim rovovima... Nad nama je zvezdano nebo. Izvan rova napipaš neko kamenje. Nikako ne mogu da razumem zašto je ono tu i ko ga dovuče.
Za ovu njihovu pogibiju optuživao je svoga komandira. Oni su čuli da se nešto odigrava u našim rovovima. Njihov komandir mislio je da su naši napuštali rovove.
— Ovde tako piše, molim... U to vreme, dakle, iziđu na položaj naših šest četa. Za sve vreme dok smo prilazili rovovima, i za vreme same smene, trajala je puščana paljba. U mojoj četi ranjena su dva vojnika.
— obraća se Radojčić Predragu. — I mi smo toga dana ostali u svojim rovovima — reče Predrag. — Bilo je doduše neko malo pomeranje, koliko da se izravnjamo.
U zapovesti je dalje bio izložen plan našega napada. U prvom borbenom redu biće prvi bataljon. Treći bataljon ostaće u rovovima da posluži kao oslonac, ako napad ne uspe i Bugari slučajno nalete. Drugi bataljon je određen kao rezerva.
Drugi bataljon je određen kao rezerva. Pred našim rovovima nalazile su se neke isprepletane žice, zaostale verovatno još od borbi iz prošlih dana. Komandant me pozva i naredi...
Razleže se rika, tresak. Rovovac kao da grmi i u bugarskim rovovima otvara čitave kratere... Bedem od onoga naslaganog kamena leteo je kao prašina, zajedno sa delovima ljudskih tela.
Razležu se povici: „Udri ga!“... „Ne daj da beži! „ „Jaoj!“... „Predavam se, bratko!“ U njihovim rovovima ostali su mrtvi i teško ranjeNi. „Sanitet!“ — jauču ranjenici. Na svima stranama odječe prasak pušaka. „Napred, napred!“.
Razleže se jauk, krkljanje, povici, psovke, urlik. Zavladali smo njihovim rovovima. „Lezi, lezi!“ — naređivao je komandir, i mi prilegosmo između njihovih mrtvih vojnika. Ispod nas je tekla lokva krvi.
Povremeno zaprašti mitraljez. Pokušavali su granatama da nas iščeprkaju. Ali mi se sve više privlačimo njihovim rovovima, da bismo ušli u onaj mrtav ugao koji artiljerci ne mogu, i ne smeju da gađaju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
TRILOGIJA KNjIGA DRUGA NOVO KOSOVO POLjE Prestala je najzad kiša, ali su granate najtežih kalibara sve žešće rile po rovovima i okolo topova. Naša je artiljerija tukla bez prestanka njihovu pešadiju i držala je još uvek na izvesnom odstojanju.
Siroti pešaci. Trpeli su paklene muke. Ginuli su od granata, od raspuknutog kamenja, povijali su se po rovovima, pretrčavali u rupe od eksplodiranih granata.
Neprijatelj nadire velikim snagama sa Požarske Kose. Pred našim rovovima i žicama nalazi se sada bugarski dvadeset deveti puk. — Kako, kako — uzviknu čisto preneražen kapetan Lazar. — Da.
Ona, tako osobeno pešačka vatra, što se može čuti samo pri odbijanju juriša. Naša malobrojna pešadija još se drži u rovovima i odbija nalete sve novih i novih jurišnih talasa. Bugarsko „Ure!“ i naše „Ura!“ izmešaše se.
Polja i njive su pokrivene leševima. Naši mitraljezi sikću, a bugarska artiljerija rije po našim rovovima. Ali malaksali su najzad i oni, te se iza ograda i jarkova počinju ukopavati. Baterije ih sada tuku razornim granatama.