Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Obraćajući se ljudima svog naroda, čak i ako su im sasvim nepoznati, dinarski seljaci ih oslovljavaju sa brate, rođače ili striče, sestro ili tetka.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Pst, šušti trava, neko dolazi! Evo ga, zaustavlja se pored samog džaka. — Zdravo, rođače! — čuje se jedan debeli glas. Aha, to je vodeni miš. — Zdravo, zdravo! — cijuče neki tanak glasić.
Moram da zaustavim dah, jer... jer... Oho, evo ga, stao je. Šapatom zove poljskog miša: — Rođače, popni se ovamo da pomirišeš. Ovde nisu čista posla! Osjećam u džaku nešto vrlo sumnjivo.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Nervozno ostavlja slušalicu.) To je užasno! To je nemoguće! Ja ću vas lepo moliti, rođače, da odete lično, To nije daleko, Ministarstvo građevina, da odete, znate: on već mora biti tamo, zadržao se možda u
PAVLE: E, onda prestaje potreba za svaki dalji razgovor. Inače sam vas i suviše zadržao; zbogom, gospodine rođače! SPASOJE (jedva čujno): Zbogom! PAVLE (ode).
(Spasoju.) Vratimo se, dakle, maločašnjem ćaskanju? Recite mi, na primer, moj dragi i najbliži rođače, recite mi: hoćete li i vi što svedočiti? SPASOJE: Kakvo je to pitanje? Razume se da ću reći sve što znam.
Sremac, Stevan - PROZA
Pričanje je često prekidao, naročito kad je pred kafanom sedeo, uzvicima: »Pošto, rođače, drva?«, ili: »Pošto, snašo, pilići?«, ili: »Pošto ti vrapci?« — »Kakvi vrapci?!
A Jova produži pitati, i ovamo onamo, ele, naposletku iziđe i dozna se iz razgovora da su i neki rođaci! — E, pa, rođače, baš mi je milo. Velim, bolje svome da dam pare nego nekom tuđinu. Pa pošto, veliš, da je to prasence? — Ama...
— veli seljak, pa gleda još jedared prase. — Dede, dede, govori! Znam da ti treba porez da platiš! — Pa četiri, rođače! — odgovara seljak. — Je l’ groša? — pita Jova. — Ama kaki’ groša, rođače! Dinara! Četiri dinara.
— Pa četiri, rođače! — odgovara seljak. — Je l’ groša? — pita Jova. — Ama kaki’ groša, rođače! Dinara! Četiri dinara. — Ma zar za to prasence!? — Ama kakvo prasence, kad je nazime! Trajaće ti do Maloga Božića.
— Ma zar za to prasence!? — Ama kakvo prasence, kad je nazime! Trajaće ti do Maloga Božića. — Slušaj, rođače! Da ja tebi dam dva. A? Seljak ćuti. — A? — Nisi ti mušterija! — veli i sprema se da ide. — Dva i po. — Jok...
— U zdravlju da provedeš Božić, rođače, i da ga pojedeš! — veli seljak, pošto izbroja pare i nađe da je sve tačno. Poželevši i Jova seljaku da mu pare budu
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pa još i ta bruka, i desetar i mitraljezac, oba skojevci. — Opalac, rođače, zato se oni tako i tuku tamo na cesti! — coknu jezikom ono govorljivo spadalo.
— Ma ovaj moj sat. — Idi, bestraga ti glava, ta nije stao Treći ukrajinski front i korpus Peka Dapčevića. — E, moj rođače, ne znaš ti kakva je to muka kad stane sat, ti si bio i ostao seljak. — A ti si mi građanin, pazi, oca mu!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Evo pandura iz sreza.... Zove te da iziđeš. Iziđoše obojica, pogledajući se značajno. — Šta je, rođače ? zapita Velja pandura, koji stajaše pred stepenicama, držeći konja za uzdu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Znam ja, takvi su muškarci!“ Nekoliko dana posle toga Hijeron zovnu Arhimeda k sebi. „Patim, dragi rođače, od nesanice“. „Ne osećaš li se, kralju, dobro, ili te muče kakve brige?“ „Evo, slušaj!
Ali ga iz tog razmišljanja trgoše drugi - kralj Hijeron pozva ga k sebi. „Treba mi, dragi rođače, tvoj savet i tvoja pomoć“, reče mu. „Stojim ti, gospodaru, na raspoloženju glavom i rukama“.
Sad i Hijeron uze krunu i prsten u ruke, ali ni on ne mogaše pronaći ikakvu razliku u čistoti zlata. „Ja sam, dragi rođače,“ reče on Arhimedu, „sedamnaest leta stariji od tebe, pa zato još manje sposoban za ovakva ispitivanja, ali naš
“ Kad Erazistratos ode, obrati se Hijeron Arhimedu: „Kako misliš, rođače, o ovoj stvari?“ „Ti si, kralju, bio celog svog života pravičan vladar; zar bi mogao da na osnovu nepouzdanog mišljenja
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Hm! Zar Grci?... Da sam ja nešto popustio na Bukovoj Glavi... PUKOVSKA ZASTAVA Na Drenku, 18. juna Dragi moj rođače, Na ratnom bloku po kome ti pišem ovo pismo drhti mi ruka što drži tanku vojničku pisaljku.
Tako mi časti, ne drhti mi ruka od straha, niti što se bojim hoćemo li i ovom prilikom uspeti. Ne, dragi rođače. Moja ruka drhti, jer sam uzbuđen i srećan, posmatrajući golim okom, kako neustrašimo nastupa streljački stroj naše
Prvi plotun! Gde si bio toga trenutka, dragi rođače? Eto taj prvi plotun rasterao nam je sve naše misli. U trenutku rastureni u strelce mi se, krsteći se, krećemo napred,
Ne pitaj me i ne traži od mene da ti opisujem završni momenat borbe, dragi rođače. Zakrvavljene oči krvavih i nepokopanih boraca, što leže oko stene, sa koje ti pišem ovo pismo, evo mole me: da čuvam
Pa čeka ona dokle on prilazi blagajni i traži: — Daj nam, — veli — Vasiću, rođače, dva prva mesta. I vadi kesu iza svilenog silavae, odmotava, odbrojava, i plaća nešto niklom a nešto bakarušama.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Pa zato i ne vredi više o tome govoriti. Dakle, dragi i figurativni rođače, najbolje je metnite vi taj rukopis u džep i otidite u čaršiju, ili zađite po kafanama pa se raspitujte o situaciji.