Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
dobru pijaću vodu u selo i počeo uređivati zaparloženo sredselo; pošto je radio u američkim rudnicima traži i skuplja rude i veruje da je u rudarstvu budućnost njegova kraja.
Milićević, Vuk - Bespuće
i sa izlomljenim ograncima ispod njih, što je podsjećalo na dječurliju koja ih je bila pustošila čim su bile počele da rude. Ispred kuća trčkaraju neumivena djeca. Iza kuća izviri koja žena, povezana rupcem, i brzo se sklanja.
Lalić, Ivan V. - PISMO
VI 1989) II DESET SONETA NEROĐENOJ KĆERI 1 PRSTEN Sve ono što se sakriva u ništa Svetluca sjajem netaknute rude; Što ne postoji, moglo je da bude Ili postoji izvan odredišta.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zacvile rude, procepi i škripnu kolski točkovi; đavolu sevnu potkovi i crep se s krova otcepi. Padaju gnezda vrapčija; ušima
Zemljica bubri. Zujkaju pčele s grančice vresa. More pod suncem. Carstvo se đubri. Zverinje peva. Rude čudesa: bundeve, žita, mirisno voće. drobe se patnje, venu teškoće.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Patuljak Rudar luta po tami, ide po gluvoj rudarskoj jami, pijukom kuca i lampom škilji, pažljivim okom u rude pilji, znakove daje, lagano hodi, podzemnom blagu rudare vodi.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
185. Jano mori, Jano, slunce ogrejalo, Slunce ogrejalo, rosu omajalo, Po rude rudine, po nove gradine, Po nove gradine, po bele pšenice, Po bele pšenice, po alave ruže, Po alave ruže, Jano
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
kokošiji i kravlji, iz hrasta vrapči, iz Dunava šaranski i smuđevski, i sve se razume, i što petao kukuriče sa rude, i što lonac krčka, i što lipa škripi!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kada su ga njihovi odgovori zadovoljili, on im reče: „Pogledajte sada na onu svetlu zvezdu što leži na kraju rude velikih nebeskih kola, spojite je u mislima sa polarnom zvezdom, pa propratite pogledom putanju te zvezde koju bismo
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pažljiv čitalac ih, međutim, može prepoznati i razlikovati, kao što se grumen rude prepoznaje u steni, koji je, doduše, u nju urastao, ali je i ostao kao nešto zasebno i osobito.
Miljković, Branko - PESME
Iznesi blago iz lažnih ostava, Iz izmišljenog pakla lekovit jed rude. Pokloni svoju biljnu mudrost danu. Otvori put u reči, u riznicu golje. Oko zahodi sa suncem, ne srce.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
njima upravljali hajduci, a tek u najnovije vreme hajduke su smenili ministri, te je obrazovano i šumsko ministarstvo. Rude kažu takođe da su postojale, ali, kako se tada uredno plaćao porez, nije postojala nikakva potreba da se kakve druge
kažu takođe da su postojale, ali, kako se tada uredno plaćao porez, nije postojala nikakva potreba da se kakve druge rude istražuju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I opet nova gomila baruta. Skidaju vojnici točkove kara i topova i bacaju na vatru. Drugi sekirama seku rude. Pijucima buše čaure. Na furažna kola bacaju sanduke, arhivu, pa ih polivaju gasom... A dim od sagorele kože guši.
Nekoliko šestornih zaprega bilo se uplelo među kaiševe i paoce topova. Među njima ležali su mrtvi vojnici. Rude polomljene. Jedna kara u naletu bila je prebačena preko topa. Na nečijem topu stoji zapregnut samo rudni konj, levak.
Petrović, Rastko - PESME
u poljima jelisejskim kojima budem šetao moja senka uvek mirna bude, izmeđ večeri koje ne plave i zora koje ne rude; da kada pođem na zbor među negdašnju slovensku gospodu, uz sela mirna ili uz vodu, kada zboriti im budem
Šantić, Aleksa - PESME
Kô anđeo je tako lep i blag, No ipak tako bon i tako bled. Još samo usne rude ti, no taj Grimiz će skoro smrt zbrisati s njih, Ugasiće se sav nebesni sjaj Što blago greje ispod veđa tih.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
natrontaše i privezaše još vazdan koješta: suvih dasaka, obručeva, sindžira, kostur od drvena sedla, pola kolske rude, a sve to pokriše izderanom austrougarskom zidnom kartom Bosne i Hercegovine, koju je Mačak našao na školskom tavanu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Liše, kad već do zlatne rude dođu, te joj žicu namere, tadar baš s opipom i vrlo pregledaju svesrdo. Kad oni u zasipnoj dubini zemljanoj
Ako i vide da je tek sve sade zemlja, dosta prave rude i napolje isture ne znajući što je! Al' u pismu nije tako, niti je u njemu što sa zemljom, s bunjištem li ujedno zbrkato
POHVALA KNjIZI Kojino rude i majdane kopaju tako smatraju i posluju dokle god nahode i malo zlatne žice, ne ostaljaju, nego durma raskopavaju u
Ka neke nedoznane nas porne zlatne rude, te koliko dublje kopaju, toliko više kipe napolje struje razumne! Jerno to je izvor tekući nikad neiščrpan nego što je