Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kas i neprekidnu promenu nogu konjskih imao je da gleda do sutra, uz vampirsko osvetljenje fenjera, koji je bio obešen o rudu, a pod kojima se videli psi, iznemogli davno, od trčanja za kolima.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
beo, ljubičast po rubu, obeju boja on je zatvorenik, i čuvar njihov, njinih senki zrenik, o čije klasje kreše zumbul-rudu da s liske brega, kud su tekle ovce, u vidik svede kosce, žeteoce iznýtra beo, ljubičast po rubu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sve što na glavu liči bacaju po livadama na hrpe i noću gaze konjima. Zemlji otvaraju okna te vade srebrnu rudu što glavi proročkoj slična je, pa je obese o hrastovo granje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
SREBRNI CAR U Kučajni se od pamtiveka kopa ruda... Jednom u staro vreme kopalo je rudu u oknima kučajnskim oko šeset oknara.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Reku najprije Latini: „Mi ćemo mudrsot;“ Inglezi: „A mi ćemo more;“ Turci: „Mi ćemo polje;“ Rusi: „A mi ćemo gore i rudu;“ Francuzi: „Mi ćemo aspre i rat,“ „A vi Srbi, šta ćete vi?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Đevojka njega naputi neka on dade načiniti od zlata konja i prikovati za rudu. Konj taj neka bude šupalj na rebrima, „pa ćeš“, veli, „mene unutra zatvoriti“.
Carev sin brže načini konja zlatna, prikuje ga za rudu, i tako je čekao do podne. Kad je carska vamilija izišla na prošetnju, carev sin popane tu đevojku, pa je odnese i
Inglezi: — A mi ćemo more. Turci: — Mi ćemo polje. Rusi: — A mi ćemo goru i rudu. Francuzi: — Mi ćemo aspre i rat. — A vi, Srbi, šta ćete vi?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Disciplina, paragrafi, preki sud, smrtna kazna... Ovamo, onamo, priklone glavu i „ležu na rudu“. Oni pucaju, da ne budu ubijeni. Oni sanjare o svojoj kući i čeznu za životom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
ako je stalo do novih i mlađih kola, onda, gospodin nadzorniče, evo da vam kažem kako se šale ljudi u mom kraju: posadi rudu u zemlju, pa će nići nova kola. A sad izvol'te da s nama večerate, da jedemo, da više ne razgovaramo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Dakle, mi se zaklinjemo Kralju i Otadžbini, ali ne topovima. Nije nego!... Još i na rudu da se zaklinjemo... Onda bi konjanici trebalo da se zaklinju na sedlo, inženjerci u ponton, a komordžije u samar...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Mlad si, radi! — govoreno mu je čim bi zaiskao koru hleba. Tako se čas u utrobu rudnika spuštao, čas trpao rudu u usta užarenih fabričkih peći. Pocrneo, spečen, jedva je skupio dovoljno novaca da krene dalje.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Zato Stric popade s njega onu kolsku rudu i raspali ga svom dužinom — krr! Istog trenutka Sivac đipnu i trkom nadade u noć.