Upotreba reči rukom u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ne! I nikad ga više videti neću!“ — Evo, pa čitaj! I on mi pruži svojom suvom rukom list bele hartije. To je bilo pismo, ženskom rukom napisano: „Poštovani gospodine, O mojoj tuzi ne smem vam

“ — Evo, pa čitaj! I on mi pruži svojom suvom rukom list bele hartije. To je bilo pismo, ženskom rukom napisano: „Poštovani gospodine, O mojoj tuzi ne smem vam govoriti: ona je golema, neizmerna...

Na bledim crtama njenim prostirala se neka neobična mirnoća; izgledaše kao da je smrt svojom hladnom rukom pomilovala. — A šta je tebi teško, čedo moje? — zapitah je glasom u kome je bilo saučešća. — Šta tebe boli, dete moje?

— Na mojoj duši, kao sinji kamen, leži teret prošlosti, a sadašnjost nemilostivom rukom srce mi cepa. — Uzdaj se, dušo, u budućnost! Po njenim bledim, mirnim crtama zaigrao se tužan osmejak. — Budućnost!

Sirota, kad je videla brata u krvi, pala je u nesvest! Čiča Marko jednom rukom otvori vrata, pa onda lagano, s najvećom pažnjom, položi siromaha na njegovu siromašnu posteljicu.

Ja odem u podne na kazan. Tužan je u to doba bio prizor oko tih kazana. Bleda, mršava lica pružaju drkćućom rukom svoje lončiće, da im se od te posne hrane što udeli, a kuvar im, pod nadzorom nekih ljudi, jednom golom varjačom sipa

“ Ja odoh da ponudim tetku; dotakoh se rukom njezina ramena: mislila sam da spava, pa je treba probuditi; ali je ona bila budna, otvori oči i gledaše me tiho

se gomila raziđe, ali dođe onaj gospodin u belom kaputu i panamašeširu; pogled mu beše strog, lice namršteno, levom rukom me je uhvatio za rame, a desnom je iz moga krila bacao jestivo: „Nema hleba ni za tebe ni za tvoju majku!...

„Grlice, šta ti je?“ pitaše me tužno osmejkujući se. „Vode!... Samo jednu kap vode!...“ On se maši rukom u nedra, izvadi jedan mali sudić čudnoga izgleda. (Ja onaki nikad nisam videla, samo to jedanput u snu.

On mi ga drkćućom rukom dodade: „Uzmi, napoj se, Grlice! Voda je malo vruća a nije ni čudo: ta dvadeset je godina kako je u nedrima nosim!

“ Posle je duboko uzdahnuo. „Al’ evo!...“ I on mi drkćućom rukom pruži jedan mali zavežljaj hartijica... To behu banke od neznatne vrednosti (dve-tri petice), nekoliko seksera i jedna

Mene je jedanput zabolela peta na levoj nozi, pa sam se napio životne vodice... prođe, ama kao da si rukom odneo... Kad se škola pustila, učitelj skide naočari, natače kačketu na glavu, ono malo kose zagladi po slepim očima,

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ne smeo bez noža ni pred brata! Sa kućišta se na grobište premeštao! Ne našao ni korena, ni lista! Desnom rukom čorbu od leve mešao! 2. Dao kapu praviti, nemao je na šta staviti! Žena ti mesila prašinu, kišino testo!

Iz pšenice do pojasa, pod vedrinom koja raste, s rukom na ženi gledao leđa potopa! ZAGONETKA Mesto tučka (s dva je kila tri preteglo!

Knez levom rukom pridržava uzdu, a desnom rukom pokazuje na jug: juče je ta ruka bila putokaz u pobede od kojih se očekuje da

Knez levom rukom pridržava uzdu, a desnom rukom pokazuje na jug: juče je ta ruka bila putokaz u pobede od kojih se očekuje da oslobađaju i ujedinjuju gradove,

Gole, mlaćene motkama, sekirama, oborene pod noge, i dotučene u podnožju brda uz koje smo se peli, trećom nas rukom, Trojeručice, isceli!

I uzvisi, trećom rukom, Trojeručice, sve one koji su, stotinama ruku, stotinama godina, iz žetvenih slama, bacani na dno kazana i jama!

sahranjene, Trojeručice, u ovu zemlju, ispunjenu mŷkom, nek nas iz ove crne zemlje u oblak ponese hrast, zasađen trećom rukom!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Nego dopusti nam da idemo da se dogovorimo ne bi li našli način u čemu bi se pomoći mogli.̓ — Vezir nato ma̓nu rukom: ,Ej isadile̓ (srećan vam put).

” Sad ja ovo njegovo pismo mojom rukom prepišem i onim stričevim pečatom zapečatim i, aki bi na Vračaru bilo pisato, s datumom avgusta poslednji̓ dana

prođemo ja i Protić Jovo. Istoga dana Vasilije Karamazin donese mi ovo malo u kadifi evangelije, koji iznutra svojom rukom na korica̓ napisa ovako: „Visokopočtenomu gospodinu protoiereю Matveю Nenadoviču vъ znakъ iskrennяgo svoego počitaniя

— Novljanin: „Aferim, more, baš si dal-krlukčija” (koji rukom za golu sablju ̓vata). On opet: „Udri more i drugi”. Te moj Ivan i drugi.

” A oni svi uglas: „A kako ćemo, kapetanu sjâti, kad eno Vlâ puna planina?” On siroma maše na sve rukom: „E, sjaš̓te, braćo, turske vam vire! Vla̓ se uplašio, ̓oće da biga, pa će nam begove odvesti ili pobiti”.

iz Knića, i Pavle Popović; sedo̓ i ja; a on odma: „Eto valjevska i šabačka se svi poplašili i zbrkali, a ovaj (rukom na me) sve što je radio i pisao sve je dobro bivalo, pak sad neće ni on, a šta ću ja sam da radim!

” Manem ja rukom, dođe Hadži-Melentije i Teodosije, počnemo svi govoriti koliko smo bolje znali, da ga ustanimo; i on odobri, bar danas

— „E, kojekuda, posecite ovu trojicu, turske udvorice, koji vole Turcima nego svojoj braći Srbima; a ovo neka bude (rukom na Miloša Stojićevića) vojvoda Miloš Pocerac, Milošu Obiliću na mesto!

To je bilo dne 22. julija 1805. — Tu je bilo, kad su ovi Turci Užičani pipali rukom srpske topove, i kad su vidili da nisu drveni, kao što su oni držali, suze im udarile.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Đavoli deca! — reče Đura, osmehnu se i mahnu rukom. — Kad evo ti učitelja, pa udri! Stoji piska jadne dece! — Gad! — reći će Spasoje.

Đura i Spasoje zasedoše na klupu pored onih što igraju karata, pa Spasoje, kao jedva prevrću ći jezikom, viknu i lupi rukom O klupu: — Mehandžija!... Vina ovamo! Maksim, Marko i učitelj zgledaše se, a mehandžija pritrča.

Dok eto ti trči za njim jedan omalen gospodin u šubari pa viče: »Stani, brale! Hej, brale stani!« i maše na nj rukom da stane. Okrete se Radan i ustavi volove.

— reče gospodin misleći o jastucima što se pod glavu među. — Ta nije to, nego ove jastuke — reče Radan i pokaza mu rukom prednji i stražnji jastuk u kola. — A je li to staro, brale? — upita gospodin.

Dok ti se navali njemu nešto va leđa, pa sve teže, teže... hoće da ga zavali natrag. Matni se rukom na rame, kad ali — šapa! Na drugo, i tu — šapa! Jedva se malo osvrte, nema deteta da sedi u kolima.

— Jesi li spremio, Đuko? — upita svog pandura, svog ljubimca. — Jesam, gospodine! — odgovori pandur smahnuv levom rukom fes s kićankom do ramena za vrat. — I ti ćeš sa mnom... Reci nek okrenu kola.

— I ti ćeš sa mnom... Reci nek okrenu kola. — Kola se okrenuše i kapetan usede, pa mahnu rukom na Đuku: — Haj̓d, penji se! — Đuko se posadi u kola prema kapetanu.

— i složiše se njih dva i odoše da ih zovnu, a Đuko osta osmejkujući se zadovoljan što mu tako slavno ide posao za rukom. Izviri malo iza vajata i pogleda kapetana, pa namigne — kao veli: »Gosti se ti, gospodine, još malo!

Doboš ja! Što bre, uzimaš pare kad ne moš vratiti!... U mene, Dašo, nema šale! — Tu se kapetan maši rukom za čašu u kojoj beše dopola vina. — A, molim, molim — ubrza Uzlović i dokopa flašu da posluži.

— Tsss, kume, šta ćeš? — poče Radan, ako i pijan, da se pravda. — Briga, briga, kume! — i tu mahnu rukom kao da je sve propalo. — Hej, hej, moj veseli kume! — reče Mato čisto žalostivo. — Hajde kući, kume, hajde!

Ovo se ne zna ni ko pije ni ko plaća. — Piješ, eto ti! — reče mu Vidak ispevši se gore na doksat i pokazavši rukom na kafu pred Milunom.

Popi i ćir Trpko rakiju, pa onda upita: — U Beograd ćeš nosiš to? — i pokaza rukom na vosak. — 'Oću, ćir-Trpko; čujem dobro prolazi, pa da se uzme koja para.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Nije kao ove jako što ništa ne pomažu, nego one stare, „kosovske” knjige, što je u njima svako slovo svetom rukom napicano, a listovi nisu od hartije nego od kože. A u tim knjigama ima molitava od svakog zla i napasti...

Marinko, kao muška glava, prihvati se domaćinstva, ali mu je ono išlo vrlo rđavo za rukom, jer beše lenj. Mrzilo ga potrčati i ukaljati se. Da mu je otkud da padne s neba u usta.

— reče on besno. I desnom nogom udari levu Stankovu, pa navi snagom na levu stranu da ga obori... Ali mu ne pođe za rukom. Stanko se već nadao tome kolaču. Leva noga, koju Lazar htede podbiti, osta čvrsto pripijena za zemlju...

— Bogami, deco, požurite. Ima se dosta posla ove jeceni... Eto, moramo i ovoga ženiti... I pokaza rukom na Stanka. — Bogami, i reda je — veli Petra, majka Stankova. Stanko obori glavu. — Kako da nije reda? ...

Sima je diže iznad sebe... Sve se živo zaprepastilo... ljudi nisu verovali svojim očima. Pop Miloje priđe da je rukom opipa. — Je li to? — upita kmet promuklo. — Jeste — reče Ivan.

A od juče?... Taj isti Lazar puca na nj; pa kad mu to nije za rukom ispalo, on nanosi sramotu domu njegovom I pljuje na sedi perčin oca njegova... Dakle, ko je taj Lazar?

Ali stid, stid što ga je s majčinim mlekom posisala, uguši žele njene. Ona samo mahnu rukom i uzdahnu: — Devojka sam... ne valja se!... Pa poče brisati suze... — Ne valja se suzom ispraćati!

Harambaša izvadi nož iz cagrija, njim prekrsti najpre hlebac, pa onda odseče jednu krišku. Desnom rukom odlomi jedno parčence, umoči u so, pa pruži Stanku. Stanko skine kapu, prekrsti se i pojede ono parče hleba.

Pošto zadimiše, Turčin mu se priže: — Pa, Mašo, tebe, kanda oni pas htjede danas zaklati? Marinko mahnu rukom. — Mahni! Kad me steže za gušu, ja rekoh ispadoše oba oka. Jaki je kao crna zemlja!...

— Mahni! Kad me steže za gušu, ja rekoh ispadoše oba oka. Jaki je kao crna zemlja!... Nego, danas nam ne pođe za rukom. Okrete se, ojađenik, narodu pa stade besediti...

Ako sam hteo što saznati, hvatao sam žene i decu da mi kažu... Turčin posta nestrpljiv. On mahnu rukom I preseče ga: — Dobro, dobro! Nemoj mi pričati! Ja hoću da znam kako sad stvar stoji. Tvoj plan! Tvoj plan mi kaži!

Taman je zamicao u šumu, a iza jednog pana, nedaleko od hana, diže se čovek. Popreti za njim rukom, pa reče: — Od tvoje mreže, pauče, načinićemo ti ličinu! Idi, idi!... Taj čovek bio je Deva. 2.

Dučić, Jovan - PESME

A kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni: činiće se svakom Kao da prah noći pada po salonu. ČEŽNjA Nebesa su prazna; nemo veče

mi opet dođeš, ti mi priđi tada, Ali ne kô žena što čezne i voli, Nego kao sestra bratu koji strada, Tražeć mekom rukom mesto gde ga boli.

Digla si sto mržnja da stražare, kao Sto crnih jedrila, sva pred tvojom lukom... I tako mom dahu prinela si rukom Cvet tvog bića krupan, otrovan i zao.

Sad, u ovo dugo veče koje pati, Cela moja duša zatreperi gola, A čelom umornim od truda i bola, Smrt je prešla rukom, mekom, kao mati.

Da mog boga mrziš jednom mržnjom holom, Da se gnušaš moje mudrosti: i blažen, Da moju oštricu hvataš rukom golom; Da znaš da ću biti ismejan i zgažen. Nek se samo jedan s raskršća široka Vrati sa krvavom rukavicom: hodi!

prirodu koja se sveti, i nije slušala kad su joj govorili o detetu koje je dala na svet, bez njegovog glasića, s mrtvom rukom na srcu. Taj je narod bio strog i osudio je ženu da ostane vezana gola za stablo u šumi da je noću raznesu zverovi.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Strahovita i bezutešna misao senu mi kroz glavu. Ta ovo je slepac! — A? — upitah ja očima Jocu. On mi rukom pokaza tablu više glave bolesnikove. Na tabli je stajalo latinskim rečima, a po mome prevodu: „Sušenje očnjeg živca”.

Gle! A kako da te poznam? Bila je seka-Soka, i nadao sam ti se. Ali... piha, kad je to sebe bilo! A, posle, on me rukom pogladi po bradi — kako da te poznam? Puštate, brate, te brade kao popovi, pa ne može čovek ni da vas pozna.

Onda, onda znao sam da si imao između obrva belegu od onoga firiza, vidiš! — On rukom htede da se dotakne devojke, ali je ona bila davno ustala i stala čak kod onog drugog praznog kreveta. — Vidiš!

Oči se još jače otvoriše. Iz njih je sevala tama. — Vidite li moju ruku? — reče pomoćnik, mašući rukom ispred bolesnika, a gledajući u mene. — Vidim, — reče Đorđe — vidim, plavi se. Vidim prste! — Prste!?

velika pauza u kojoj ne znam šta je ko mislio, a ja sam samo gledao Đorđa kako ga ona s tetkom vodi kolima, kako on rukom napipava ždrepčanik i kako se pobaučke podvlači pod arnjeve.

Tada ja vidim devojku, devojku kake samo na snu dolaze! Ona se ispravi i poverljivo mahnu rukom, i tako slatko kaže moje ime: „Janko, Janko”, i onda još nešto, ali ne znam šta, samo osećam da je nešto predano,

Ne, bogami! Bog je velika zakletva!... Ali vi, današnji mladići!... Onda se pljesnu rukom po čelu: — Oh, šta ja, grešna u boga, radim!... Mećem devojci granu na put!... Idi!... Idi!... Idi!...

I onda joj se po licu razli nekako blaženstvo i nekaka svetlost, i meni se učini da je Bog pomilova rukom, i da se svetac nasmeši, i da aždaja pod njegovim kopljem ze'nu.

Pisao mi je njegov drug Jole. Ovde i ovde! — on rukom pokaza sasvim neodređeno: najpre preko leve plećke, pa onda duž cele desne noge. — Samo ga okrzlo!

— Ćuti! — reče kapetan s užasom na licu. Brzo predade dete ženi, pa pritrči bogalju. Pothvati ga rukom ispod miške i pomože mu da zakorači jednu gredu koja se bila isprečila na mostu.

— Hvala bogu, samo kad si ti živ! Sve će opet dobro biti. Ovo, — on rukom napipa štaku — ovo će narod pozlatiti! Je li tako, braćo? Svi priskočiše odobravajući.

Ko je još video da ženska glava što odgovora? I Anoka ćuti, ali stegla rukom svoju rođenu butinu, i nokti upadaju u meso.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Vi to začudo lepo umete i nadaleko ste se pročuli čerez njih. A ja, đavo bi me moj znao, meni nikad ne ispadnu za rukom. Šta sve ne radim, pa ne valja! Ne valja, vidim i sama! — A, dabome, nije nego još nešto! — cifra se gospoja Sida.

Kakav mu je samo ćelepuš sama svojom rukom napravila, prvi vidljivi znak nežne naklonosti prema njemu. — S tim se nije šaliti, — produžuje gđa Persa.

pa ni moja najbolja drugarica Jula. — Ah, kákva — reče i manu setno rukom, a gleda u nju. — Nemojte, nemojte — prekide ga Melanija — znam ja muški neverni rod. — Al uveravam vas...

Klavir, hekleraj, valcer i nemecki... — ’Ajd’, ’ajd’, vidiću i tvoju pamet — manu rukom pop Ćira dosadno. — ’Ajd’ ukloni se s tom luletinom — veli gđa Persa — da izluftiramo malo sobu.

je Šaca bio poslužen dudom, onim krupnim »španskim« dudom kakvog nadaleko nije bilo, a nabrala ga je Jula sama svojom rukom; birala ga k’o golub zrno, i naslagala lepo na široko vinovo lišće, pa mu dala kroz déru koja se toga dana prvi put

— Ao, frajla-Julo — reče joj Šaca sav blažen — kad ću biti tako srećan da ja sam, svojom sopstvenom rukom, mogu brati u toj bašći i ja vas ponuditi!

da pripale top, seti se jedan Banaćanin, baš će biti da je bio iz Iđoša, koji se tu strefio, pa skine šešir i mane rukom i kaže: »Molim lepo, — kaže, — gospodari!

Valjda je zato i pritisla levom rukom grudi, a desnom digla polako zavesu, i stala slušati pesmu, i kroz šalukatre rekla mu: — Laku noć, laku noć! — Juco!

Di bi moj gazdašag bio! Al’ prošlo! — odmahnu Nića rukom. — A da je ostalo ono staro, ta ne bi’ mu bio bokter ni u samim Beču oko careve palate, a kamo l’ u ovim kavonim selu!

Pop Spira je već uzeo svoj štap i šešir, i gladio ga rukom niz dlaku, dakle već bio spreman da pođe, kad će ga pop Ćira jetkim i dršćućim glasom osloviti i zaustaviti. — Ama...

— Tužba je bila konceptovana, i rukom samoga pop-Ćire, koji je imao vrlo lep rukopis, napisana. Toga dana kad je prepivao načisto tužbu, poslao je sve od

’Ajde, gucni malo! — veli Pera Tocilov, i pruža mu pun bokal vina. — Ta... svoji smo, — veli mu Nića, pa jednom rukom diže bokal, a drugom kapu s glave. — A, pa, spas’ bog, gazda Petre!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Zato da bi ugušio smeh on joj rukom odobrio i otpustio je. Ali od vladike nikako ne dolazilo odobrenje. Dok bilo leto Naza i ne dosađivala popu toliko.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

učini kao da je više pio nego što treba, a Ljuba se usiljavao pretstavljati se da nema mnogo u glavi, i to mu je pošlo za rukom. Sad počnu pevati. Gospođa Persa imala je lep glas. Ljuba je nju svojim jakim glasom potpomagao. Mnogo su pevali.

Tatijana je bogatija, a Mileva je vaspitanija. Ljuba će najpre da proba bogatiju, pa ako ne ispadne za rukom, tek onda vaspitaniju. Tatijanina mati je rada kćer udati za kakvog učenog, ili pak trgovca.

Ljuba svoj posao započne. Salvet preda se, pa tranžiraj. Vrlo mu za rukom ide. Svi se čude njegovoj hitrosti; a i sam sebi se čudi, jer ovo je tek treći zec kog u životu svom tranžira.

Kad neće kao što ja hoću, neću nikako. — Ništa, dobra će ona biti za čika-Gavru. Ako mi ne ispadne za rukom kod Makre, a ono frajla Varvara ne sme faliti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

u levoj ruci, iskoči brzo na zemlju, priđe komandantu divizije, prinese sa svim labavo ruku do štitića pa prosto pokaza rukom duž belog druma, kojim je sura i kriva gusenica jednoga puka forsirano žurila podižući i sama veliki oblak prašine s

I onaj hladan užas, kao neki ledeni talas, obuze ga do grla. Jednom drhtavom rukom on razvali onaj tanki drveni kapčić na lenjirastom prozorčiću, te uđe nešto svetlosti, pa zasenjenim očima koje su ga

vikom i psovkom mase gledalaca oko mosta, panično pojurila napred, vukući za sobom svoga voću što je jednom utrnulom rukom čvrsto držao podbradak ulara, a drugom se oslanjao za zemlju.

On im priđe, pa dostojanstveno i važno napravi široki pokret rukom i viknu — Gospodo moja! Iznenađeni, ljudi se brzo pribraše pa bezumno burno zapljeskaše rukama: — Čujmo, čujmo, čujmo!

Afrika

Prva gola crnkinja. Kad vidi da ih gledam, ona zastaje, i naglo, mašući rasklimatano, udara ravnomerno rukom svoje dete po leđima, a onda bezbrižno nastavlja da radi. Treba dete sačuvati od pogleda koji mu može doneti zla.

Čak i u noći se oseća čađ pod rukom, gde god se ova spusti. Prilazimo nekoj vrsti ogromnog mola podignutog na koljima, osvetljenoga sam o lampama što klate

Posle pola sata čekanja dođe, onom stazom preda mnom, prvi mladić. Prilazio je hitro, češući se jednom rukom po glavi, noseći u drugoj usko kratko veslo. Za njim dođe drugi i onda treći. Svaki je doneo veslo za sebe.

I kada voz već pođe i samo da bi mi bar on mahnuo rukom kada napustim to tlo. Ja sam se u poslednje vreme toliko sprijateljio sa Vuijeom, sa njegovom pažnjom, ogromnom

Tražim mu da skine masku. On me se valjda boji i polazi rukom kao da će je skinuti; žene, koje bi svakako morale umreti čim bi videle lik igrača i saznale koji je od saplemenika

Svi su isti za mene, i ja sam kao svi drugi za ostale.“ Ćutali smo, i s časa na čas me je samo zadržavao rukom da pripazim na rupe i brežiće preko kojih idemo.

Nosači se dižu, dremljivi, nemi, i ne izašavši još sasvim iz sna. Uzimaju stvari koje su im prve pod rukom. tovare ih na glave i odlaze u noć.

Od svega na sebi on ima još samo pojas od crnih vrpci, kroz koji je prometnut mač. On je jednom dignutom rukom naslonjen na kolibu, i dok prilazimo, ljubazno nam se smeši, ali, ne menja svoj stav.

Mnoge jednom rukom punom grivni pridržavaju kotaricu na temenu, a drugom se poštapaju na vrlo dugi štap. Njina mramorna brada i prava

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Pos pigeni i dulja? JANjA: A’hara! Oćimo da padnimo sviju preko nos. DIMA: Pistevo! (Maja rukom.) Kakos keros! JANjA: O, adelfe, svaku čoveku ima svoga radost, teći ja sum nestreća, sas prokletina na moja glava!

JANjA: O kuga di si, da prođiš kroz moju uvu i iziđiš kroz njegova usta! deset hiljada forinta, bre! DIMA (maja rukom): Epajsun. Znaiš što, kir Janja? Da ti rečim na srpsko jednu slovo.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

) U redu, Petar je stajao kao ukopan, sa rukom na sablji, prebledeo, sa kožom kao majske ruže. A i njegova ruka, na sablji, bila je bleda, kao od voska.

“ Desnom rukom, kao da je hteo da otkloni nešto neprijatno, bio je oturio grofa Palavičinija i uzeo mu je reskript, nezavršen, iz

Idem, pa šta bude! Aha! Aha!“ Đurđe se bio ispravio i htede da nešto kaže, ali samo odmahnu rukom i poče lulu da pali. – Kad odmahne rukom, to je kod njega bio znak da se ljuti.

Aha! Aha!“ Đurđe se bio ispravio i htede da nešto kaže, ali samo odmahnu rukom i poče lulu da pali. – Kad odmahne rukom, to je kod njega bio znak da se ljuti.

Ne otvarajući oči, zavaljen, Petar je hvatao rukom, nasumce, mušice u letu, a pri tome bi mu glava spadala sa direka, na koji se, sedeći, naslanjao.

Pogleda muža onim svojim crnim očima, pod sraslim obrvicama, a Đurđe htede nešto da kaže, ali samo odmahnu rukom. Zatim se diže, da ode sa doksata.

“ Đurđe, koji beše zastao, opet samo mahnu rukom, odlazeći. Petar ih pogleda, za trenut otvorenim očima, zatim opet zavali glavu i nastavi da se smeška, zatvorenih

On nikada nije trošio reči, pre napada. Kad bi pobesneo na neku nepravdu, počeo bi samo da odmahuje rukom, zatim da mrmlja, da škrguće zubima, da rokće, a kad bi nasrnuo, kao vepar, pognute glave, zgrabio bi protivnika rukama.

On od selidbe odustati neće! Đurđe htede da nešto kaže, ali, posle, samo odmahnu rukom. Pavle mu onda kaza da je već ranije poslao u Beč svoje talire.

Ja sam za to da se ide. Takva sam. Kud put vodi sa mnom, pitaš? Kud hoćeš!“ Đurđe je sve više mahao rukom, kao uvek kad bi njegova žena počela pre njega. Znao je da to, posle, ne može da se izmeni.

Aha!“ Pavle ustade da zagrli bratučeda i načini se velika graja. Đurđe ih je obilazio kao medved i odmahivao rukom. Ana, viseći na ruci Pavlu, veselo se sad smejala: „Čim od tebe stigne poruk, Pavle, eto nas do Beča, da tražimo naša

Kad krave crkavaju, ili kad se telad kupuju. Đurđe bi onda ljutito odmahivao rukom i vikao, kad bi oni otišli: „Šta ima da mi dolaze? Nisam se ja otelio!

Teodosije - ŽITIJA

A dadoše i pismo ocu, sinovljevom rukom napisano. Kada roditelji i braća videše ovo, blagorodni i svi skupa, mač probadaše duše njihove, i kada razumeše što o

Tu, pred svetim dverima svetoga oltara, poklonivši se, predade Gospodu svoje obete. Za vreme službe i molitve, bio je rukom istoga episkopa Kalinika krstonosno ukrašen anđelskim obrazom, u kom je bio nazvan Simeon monah.

A ovi bogati darovaoci neoskudnom rukom sve milosrdno obasuše milosrđem, i k njima pripadahu da se za njih Bogu mole. Pošto su mnogi dolazili da vide

Časni oci zasebno, velikodušno i bogatom rukom darivahu prota i crkovnike, i sve koji su tu bili strani i ništi i nemoćni, i uzevši od sviju molitvu, pođoše dalje na

a crkvu obnovi i zlatom oslika, ikonama i zavesama i sasudima svetim dovoljno je ukrasi, te uz Božju pomoć i bogatom rukom sve uspešno svrši.

i da njime ne vlada ni prot niti ko drugi, carskim pismom i svojim zlatnim pečatom utvrdivši, i dade mu car svojom rukom žezal, i zapovedi da se ovaj čuva u crkvi, i kada bratija postavlja igumana da ovaj imaju posred sebe umesto cara, i da

A on načini veliko slavlje svima pridošlim, ljubazno ih ugostivši, i milostivom dušom i širokom rukom sve, od prvog do poslednjeg obdari, a prota i njegove pratioce zadrža gosteći tri dana i obdarivši velikim počastima

Ovaj podiže i Kaina na Avelja i učini prvo ubistvo rukom, zbog čega se nazva čovekoubica od iskona. Ovaj učini neprijateljstvo Isava protiv Jakova brata njegova zbog očeva

Nego svojom rukom napisa molbenu poslanicu svetome svome ocu kao živome, po smrti neumrlome, govoreći: „Kao da ti je Bog zapovedio,

I kada je došao blagonaročiti praznik božastveni, rukom prečasnoga i sveosvećenoga vaseljenskoga patrijarha, arhiepiskopa Konstantinova grada, Novoga Rima, Germana, osvećen je

i rukom i pismeno, da posle ovoga naš arhiepiskop ne dolazi ovamo u Konstantinov grad na posvećenje, nego da se tamo od svojih e

Patrijarh i svi arhiepiskopi, mitropoliti i episkopi rukom i ustima svetoga blagosloviše, k one koji će biti posle njega blagosloviše, i zapovesti blagoslovene potpisavši svaki

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

samo tužnu i monotonu ali umirujuću muziku gusala, muziku koja može postati energična, pa čak i besna, u žalosti, pod rukom guslara koji je obuzet uzbuđenjem.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Ah, vi ste taj novinar? ĐAKOVIĆ: Ne novinar, publicista! SPASOJE (ponudi ga rukom da sedne): Mislio sam da je to svejedno. ĐAKOVIĆ: Ne, gospodine.

VIII ŠVARC, PREĐAŠNjI ŠVARC (u tom času nailazi. On je elegantno obučen gospodin). SPASOJE (kad ga spazi, mahne mu rukom da čeka i nastavi dalje na telefonu): Evo ga, ovoga trenutka naišao je gospodin Švarc.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

„Kakvo parčence!” — rekoh sebi. „Šta li je htela di mi kaže?” — pomislih, a onda odmahnuh rukom: jedan od onih malih majmuna kojima Vesna puni kuću svako božije nedeljno popodne. Vrlo važno!

Pomislih kako bi mi dlan zabrideo kad bih sad prevukao rukom preko neke od tih glava i srce mi se skupi. Doba kad su i mene šišali na nulericu, a ja bos i gologlav trčao nakon

Ona bi klimnula glavom, prešla mi rukom preko čela, gotovo sam osećao taj dlan dok sam ulazio u san, misleći da je sutra mamin red i da će se očeve priče od

- A da li se ti samoga sebe stidiš? - podigla je glavu, a oči su joj bile zamućene dok je rukom odbijala da joj pomognem pri raspremanju posuđa sa stola. Onda je pošla u kuhinju, a ja se uputih za njom.

U ovom trenutku to me nadahnjuje da isparim, ali to nije ono što čoveku kraj Atamana može da pođe za rukom. On izjavljuje kako je divno što smo se sreli.

Pokušah da ga zamislim u mundiru kao nekog od Tolstojevih junaka, kao kneza Nehljudova, na primer, ali to mi ne pođe za rukom.

Kroz prozor koji je gledao prema trgu videh Atamana kako rukom daje neki znak, a onda još i Mitu, koji je sedeo tri klupe ispred mene, kako nešto signališe prstima.

Misliš li time da sam to ja, to misliš? - jednom rukom podiže moju bradu, a drugom me pljesnu preko lica. Za trenutak videh jaku crvenu svetlost, a onda sam već bio na njemu.

- podigla je prema meni svoje prozračne oči i pokušala da se nasmeši, samo što joj to nije bogzna kako polazilo za rukom. - Znala sam da Vesnina mama nije istovremeno i tvoja mama, ali nisam pretpostavljala da imaš i očuha!

Kako se samo uklonio bez reči. Bilo mi je nekako krivo što nisam bolje pogledao. Ti očevi! odmahnuh rukom i osetih jezu u kičmi. Pred očima mi je još bila crvena mrlja koja se pentrala prema rampi.

Baronica je smešeći se gledala u nas. - Čaponji vas je prijavio. Sedite! - pozvala nas je rukom unutra, ali kad je Rašida htela da sedne na jednu od stolica, trgla se i muklim grlenim glasom upitala: - Zar ne

Nabavio je karte i za nas. Mahnuo nam je rukom, a Rašida se nasmejala. Grobovi oko nas bili su puni nedeljnih poklona mrtvima koje grobari i prosjaci još nisu stigli

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Lepa zlatna kosa, kao zlato №Z, — reče Šamika pa opet zavije i metne u levi džep, da mu je bliže srca. Sad desnom rukom uhvati desnu ruku Lujze. Ona sva rumena u zemlju gleda, a uzdisaj se čuje. Lepa je kao zvezda zornjača.

Sve je gotovo. Sofru podignu iz kreveta, podmetnu pod testamenat jedan stari protokol, i gospodar Sofra drhtajućom rukom potpiše ime. Gospoda se udalje. Gospodar Sofra zove svećenika. — Dozovite mi popa da se pričestim.

Noću, sam u sobi, hoda gore dole; na stolu čaša i boca vina. Skreše trinaest stihova. Dobro mu ispalo za rukom. Više ne treba. Šamika mu je kazao da ne bude dugačko, ali samo da se drži zadate teme.

— Vi ste, Herr von Kirič, meіn alter Taenzer und Chevalіer, müssen Sіe mіt mіr tanzen, — pa ga jakom rukom dočepa, i burno se okreću. Gosti pljeskaju: „Vgavo Kirić, bravo Frau von Svіrak!” I sam Svirak pljeska, dopada mu se.

Lido — čuvena morska plau Veneciji lornjet (fr. lorgnette) — naočari sa drškom koje se na očima drže rukom lustrajz (nem. Lustreіs) — izlet, putovanje radi zabave Magistrat (lat.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Očni kapci behu mu sasvim pomodreli. Pokaza im rukom da uđu i reče tiho: „Pojdite i ne budite što uvreždeni slabostjom mojom. Um vaš ne potrebue ot mene prazdnih reči.

“ I kad vide kako ga začuđeno gledaju, pokaza im opet rukom da ulaze i ponovi još tiše: „sladost pravoslavlja“. Jer blagorodni major i predvoditelj Slavonsko‑podunavskog polka, Vuk

Plamen u kome se izgori, od želje za jednim daljim i lepšim i slađim žićem. Terezija. Mačem probijene, bele, rukom muškom netaknute grudi! Pa onda sjaj. Svoj narod treba da uvedu u sjaj. A sjaj je u katolicizmu.

Teška i krasna, ne znajući možda da on drhti. Bila je lepša nego pre ikada. Tiha i drukčija, ona ga rukom često dodirnu, a jedno veče, pri otvorenim vratima, tako da je mogao da gleda, presvukla je svoju novu, mletačku

veče skoro, pri njenom stolu, bio je srećan da može neprimetno dodirnuti prste njenih bačenih rukavica, ili da prevuče rukom po njenom ogrtaču.

Ne usudivši se da učini nijedan pokret rukom, da kaže nijednu reč, da bi joj priznao, bio je radostan da je se bar otarasi i da mu se već jednom skine s vrata taj

“ Princ, igrajući se, levom rukom, lancem od sata, zagledajući minijature, amorčiće, mitološke boginje i cvetove, podiže, desnom, krilo svog kaputa,

društvo, krijući svoj smeh iza lepeze, a trepćući očima, jer su je oni primali kao od bede, stiskajući grčevito jednom rukom karte, drugom svoje kese, dovikujući pri tome jedno drugome, srpski, dosetke na račun ostalih, spokojni što ih niko

Oni su se tukli grozno. Oni su klali. Hvatali za grudi, obarali i klali, zadirući rukom u grkljane, cepajući kože i meso kao krpe, prebijajući puškom rebra, ruke i kolena, razbijajući temena kao tikve.

Dva lica mu se javljahu, u snu, dve glave koje beše rasekao svojom rukom. Iščezavajući iz njegovog sećanja, pojavljivahu se iznad njegove svesti, još nekoliko dana.

Isakovič, batrgajući se po jednoj pokošenoj i kosoj uzbrdici, naslanjajući se desnom rukom o zemlju, ispade sa svojim slugama na drum, koji se provlačio kroz voćnjake, i ugleda, pri ulazu u varoš, kod izgorelih

sa njegovim zlatnim kopčama i vezovima, sa brojanicama, čudnim, žutim očima i pljosnatim nosem, njegovom koščatom rukom, punom zlatnih đinđuva, iz koje je ispadalo srebro celim putem, za sirotinju, više nego ikad pre.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“⁵³ Ako slučajno, nehotice, ugleda nakazu, najbolje je da brzo rukom dodirne zemlju ili da u sebi izgovori zaštitnu magičnu formulu: „Samo je on i niko više“⁵⁴, kako bi se izbegla opasnost

Ako joj se, zbog velike želje za hranom i sl., ipak desi da nešto ukrade, ona mora brzo rukom da dodirne zemlju, da bi na taj način izbegla, odnosno neutralisala štetno dejstvo njegovim odvođenjem u zemlju, koja je,

I kad se vratite, ne možete mu ništa učiniti. Dona bajalica je dušom oduvala, rukom odmahala, i travom rasturila. Na Milana život i zdravlja!’ Ovo mu govori u tri reda.“¹⁵⁸ 5.

ide sa detetom među svet, pljune sebi na dlan, i pri tom kaže: „Koliko na dlanu dlaka, toliko na tebe uroka“, pa tom rukom na koju je pljunula protrlja dete po licu.¹⁸⁷ Mazanje deteta sekretom vagine takođe je moćna zaštita.

Tako, na primer, kad stavi dete u kolevku, rukom ga prekrsti, očita mu molitvu i zevne iznad njega, da bi mu brzo došao san na oči.

majka dete, pri povijanju, brani od uroka i izvesnim magijskim radnjama: „Kad majka povije dete prekrsti ga po čelu, rukom povuče za nos i pljune ga, da ga ko u spavanju ne bi uročio i da beži zlo od deteta.

Najčešće se detetu koje ne sluša opali šamar ili ga roditelj istuče rukom po zadnjici, a za manji prekršaj samo se povuče za uvo.

⁶¹ Banović Strahinja, na primer, samo „jedanput britkom sabljom mane, / britkom sabljom i desnicom rukom, / pak dvadeset odsiječe glava“.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ZA NEPELEGRINE Za one koji nikad pelegrini nisu bili, koji nisu nikad svojom rukom zažegli plamen, ni isterali iskru iz kremena, nisu vodi pomogli da šikne iz stene, nisu gradili kolibu od gline ni od

Za čoveka koji rukom pokazuje ohlađeni dimnjak svoga krova i travom zaraslu stazu do praga, a niko mu neće da posvedoči da je provodio tamo

O KAMENOVANjU Da se preljubnica na trgu kamenuje. Ako nemadne bezgrešne sebarke da se prva maši rukom oblutka, da se pozovu žene vlastelinke.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Kada mu to najzad pođe za rukom, ono treba da vikne »Šuga!« a onda dotaknuto dete lovi drugu decu. Šuga (scabies) inače je zarazna kožna bolest, koja

Pokušavao sam da se setim na šta me podseća, ali mi to nije polazilo za rukom, jer su pored mog stola brbljale dve dame.

i fotografija djeda i babe u narodnim nošnjama, on sedi, ona stoji sa položenom rukom na njegovu ramenu i sa nevericom gleda neku belosvetsku protuvu pokrivenu crnom maramom po glavi: »Pazi, ptica!

Kako odoleti? Otfikarim metlu i ponovo pod rukom osetim čvrstinu zgodnog, oblog drveta. Zamahnem dva-tri puta gore-dole, pa posle isečem i klis iz glogove grane.

tu se čak i riba lovi dinamitom, pa zbog toga mnogi muškarci što čuče leđima oslonjeni uz tople zidove puše levom rukom, jer desne nemaju. Starice se raspoređuju duž puta i pružajući ruke nude svoje kornjače.

– Oh bože! — reče ona i odmaknu glavu. – »Gle, porasla mi je brada!« pomisli, prešavši na ulici rukom preko lica. MADAM BOVARI SA »TAŠA« Kada je imala dvadeset, žene od četrdeset su joj izgledale kao starice.

Nije više bilo svađa, a sve je više sitniša ostajalo u Lukinom džepu, jer su nacvrcani putnici odmahivali rukom, dobacujuć »Zadrži to za jednu vruću, momče!

—Ne. . . —reče Azra. — Ne zamaraš me! —Šta želiš za desert? — upita držeći slobodnom rukom jelovnik. — Gle, carske mrvice! Otkad to nisam jeo! — Moraćete malo da sačekate... rekao je kelner.

Velikim ili malim slovima? – Srednjim. – Ne pokušavaj da budeš duhovit! To ti ne polazi za rukom... – Nisam znao da sam oženjen borcem za ugrožena ženska prava! Feministkinja! – Imaš li nešto protiv?

Matavulj, Simo - USKOK

Na njekoliko koraka od njih stojahu dvije djevojke, iza njih momče jedno, držeći jednom rukom ugojeno june, a drugom osedlana konja; iza njega bješe gomilica Crnogoraka.

privlačila, nego prosto oči plijenila jedna od onih dviju djevojaka, stasita, prsata, ogrnuta crnom strukom, s jednom rukom za pojasom, s drugom spuštenom niz stegno.

— Ne znam, imaćeš... biće ti oko sedandeset? Sakati Kezun previ se i stade udarati zdravom rukom o koljeno. Stevo reče: — A sedamdeset je meni i knezu i ovijema, a on je drugovao s našim ocevima!

Još samo jedna ima u našem plemenu. Ovu je svojom rukom dao ovome Mrgudu vladika Sava, poslije onoga velikoga boja na Kčevu, đe je Mrgud već bio barjaktar.

Najzad, jutros mi pođe za rukom da učinim na što sam se odavno spremao, umakoh iz grada onoga časa kad se otvori kapija, kad silan svijet nagrnu u

— Sigurno — povrnu uskok, osmijehnuv se i mahnuv rukom. Mrgud Šutov zagleda se značajno u kneza. Pošto ga je dugo tako posmatrao, zapita: — A da, boga ti, kneže Drago,

Dobro bi bilo da odgovor pođe iz Praga i da se adresa napiše tuđom rukom, najbolje je da pismo pođe od kakve trgovine!...

Vaše lice sijaše od radosti! Ja vam viknuh: „Eto sve bjehu na broju, osim pauna!“ A vi odmahnuste samo rukom i rekoste: „Bog s njim. I ne treba nam!“ — Zbilja, lijep san! — reče vladika ustavši.

“ viknu vladika. „Jer Gospod je ovđenak i Kajin je pred njim! Evo ga!“ dodade i zaokruži rukom po cijelome zboru. „Evo ga, ovo je sve jedan Kajin!

Tako mu se pozdravi, vladiko! Počeše i drugi pridavati, ali vladika mahnu rukom i reče momčetu: — Pozdravi lijepo Vuka Stankova i reci mu da želim da što prije ozdravi.

— Dobrljanin — odgovori đak. — Gdje je to? — Eto tuna — reče dijete pokazujući rukom na glavice s lijeve strane polja. — Tu odmah iza granice je Dobrsko selo. — Kakve granice?

— Pisali su ti tvoji, i poslali su ti silan novac! Eno sve u Sava Markova! Janko skide kapu, prijeđe rukom preko čela i jedva izgovori: — No, hvala bogu!... Hvala milostivom bogu!... Hvala ti, pope Marko!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Zmaj je pustio jeziku i ritmu na volju, da budu ono što im najlakše polazi za rukom: pokazalo se da je to trohej, neprekoračiva sudbina naša.

Sve mu polazi za rukom, svuda u pravi čas stiže. Ostvaruje se jedna od onih maštarija koju je svako iskušavao: nismo li, u snovima, bezbroj

Deda Rade” Ćopić je, više nego ijedan naš pisac, osetio značaj dečjeg doživljavanja sveta, i, kad god mu pođe za rukom da prizove ukus i boju tih lirskih drhtavica, nastaju stranice pune poetske ljupkosti.

Milićević, Vuk - Bespuće

Sa drugog stola zovnu jedan poznanik Gavru Đakovića da igraju bilijara. On mahnu rukom i odbi. Nije osjećao ni najmanje volje za igru. Uze Simplicissimus koji je redovno čitao.

Oni projuriše pored njega, sa pjesmom, grajom i galamom, nadvikivajući lupnjavu željezničkih kola. Sa prozora mu mahnu rukom onaj s kojim je progovorio nekoliko riječi. Gavre Đaković se silom osmjehnu i mahnu rukom.

Sa prozora mu mahnu rukom onaj s kojim je progovorio nekoliko riječi. Gavre Đaković se silom osmjehnu i mahnu rukom. On se spusti na sjedište i bi mu nešto teško kad mu iziđe pred oči gomila njegovih zemljaka.

Voz se međutim uzdrma i krenu. On se pruži, zari glavu u kožni jastuk i pritisnu rukom oči, trudeći se da zaspi. Voz se ljuljao, treskao i tutnjao; kondukter prolažaše, lupajući vratima, sa fenjerom u ruci.

Sve što mu je polazilo za rukom, bilo je da pronađe neku vrstu poludrijemeža, izmiješanu sa polusnom, punim strašnih priviđenja, trzajući se svaki čas,

i zaprašeno; tavanice se pružale iznad glave, crne i čudnovate; zavjese na prozorima ostarjele, nerazmicane ničijom rukom. Nakrivljene slike tako su visile da je izgledalo da mogu svaki čas da se srozaju niza zid.

I Milan se zaboravljao, pričao veselo, udarao punom rukom po stolu koji se drmao, i po sablji koja je zveketljivo tresla.

Pa našto onda tražiti gorčine? Ja tražim zadovoljstva. I on se prisili na jedan osmijak i udari ga rukom po ramenu. — Ko zna, reče, možda imaš pravo. Ali Milan sjeđaše s praznim očima i licem bez izraza.

Jednom rukom držala je za bravu i gledala ga svojim velikim očima. Gavre Đaković, podiže oči i začudi se. — Ne, — reče on, nemam

I oni se rukovaše bez riječi; njegova ruka bila je hladna kao usred zime. I dugo poslije toga, podnimljena rukom, dok se slijevao suton u gustim mlazevima, ona neprestano osjećaše u svojoj ruci njegovu hladnu ruku, i njezinim tijelom

Sremac, Stevan - PROZA

ćuran ili prase, a kad vam kažem da je prase bilo od sedam i po oka (bez džigerice i droba, od koga će Jova sam svojom rukom dobru jednu kavurmu napraviti) — onda računajte kakav je bio i taj ćuran!

Levom rukom napravi pola »ferta«, a desnu s pištoljem diže uvis i ispali. Izgledao je u tom trenutku kao kakva statua, kakav spomeni

a sve gleda preda se i jednako čisti rukom mrvice na stolu i skuplja ih na gomilicu. Samo kad je došla na onaj stih: Jer bez tebe šta je život moj?

— E, priko, nemoj tako! — veli Paja. — Vređaš me, boga mi ti kažem. A da šta sam ti ja? — Eh — mahnu Jova rukom. — No, to je baš lepo od tebe! A da šta sam ti ja? — protestuje Kaja malo kao bolno. — Vidim ja!

koje drži u levoj ruca, a desnom mu predaje u ruke pero, a gđa Kaja se naslonila iza leđa na polaženika, pa mu jednom rukom meće »puslicu« u usta, a drugom ga blago pomilova po kosi.

Gazda Radisav odmah poznade slatkoga sinka svog, jer se ovaj u tako pozno doba uvek nekako tako, s obešenom rukom, povezanom glavom ili ćopavom nogom, vraćao.

Radičević, Branko - PESME

Niko tebe ne ćede pomoći, Rode mili, u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dovati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan osvanu. 1843, 1. dek.

sam se ja uvek izvukâ, Ja sam tebi mlado telo predô Kâno ocu svome što bi čedo, Jer da tede, mogaše me jednom Rukom svojom zadržati lednom, Ta kad ono u Vodi neuka Dovatila ta samrtna muka, Kad se voda nada mnome sklopi, Oj

Vatite se kola toga, Od višnjeg je ono Boga: Rukom drži bratac brata, Blizu srca njega vata. Svirac svira, Srce dira, Ruka s' diže na posao, Da l' će kome biti žao?

Al' kada je veće tuna, Daj da okušamo, Da vidimo kud će pući, Tamo oli amo. Tad odvrati svoje lice belo, Manu rukom da s' uklonim otle, Al' se meni sve umlje zanelo I ja osta ko prikovan o tle.

Njeno oko gledaše mileno; Ne moga se više protiviti, Ja poiti ka njojzi itreno, Da obuvatim telo milo njeno: Rukom nebu ona pokaza tade, — Ja se probudi, a sanak nestade. 55.

Još u nji bije top sa svake strane, A oni sabljom i puškom se brane; Ad' opet nigde nazad ne usprežu, Već čilom rukom na juriš potežu, Pa de ko padne, tu drugi poleti Da pravdu božu životom osveti.

80. Kad mu belu ruku pruži: „De ste, de ste?“ kad uzdane, Kad se ruka s rukom združi, Kad kroza nju srce plane? Oj karaču, amo odi, Gleni, pa se namrgodi! 81.

On tri kroka nazad stupi. 139. Ona za njim: „Pa sad dođe?“... Skoči, kroči, pa ga stiže, U lice mu rukom pođe... On sve dalje, ona bliže... Vide gosa pusta jada: „No, no“, reče, „šta je sada?“ 140.

De mu sreća mrtva spava, Polomljene kaže kosti Od njegovi svi radosti, Zamuknuše tužnim mukom, Što on pobi svojom rukom. Oh, da mu se samo dade Vreme vrnut unazade!

“ Manu rukom, glavom manu, Pa na drugu klonu stranu, Nesta sveta, osta tmina, Osta pusta ta praznina, Sred praznine sam on

Koliko mi je za rukom ispalo, sudite. Evo sade godinica Kako mu ne vidim lica; Zlato svoje veče sprema, Njega jošte ovde nema.

Manu rukom i snagom ostalom Pa udari Sulju puškom malom, Provrti mu ... pašnjaču I prebi mu straga rtenjaču. Ljuljnu s' Ture, o

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Nađe se tu ponešto i za nepismena čovjeka (a takvih je većina), nacrtano nevještom rukom nekog njegovog burazera, istog takvog nepismenka.

!), pa jednoga koji jaše, bezbeli na paripu. Ima tu naslikanih i bezobraznih predmeta, grdno uvećanih darežljivom rukom kakvog maštovitog čobanina, pa zato poneka neiskusna i stidljiva mladica, sve u prolazu, zakreće glavu i zabezeknuto

— Pa zar ti nijesi onaj koji slika svece? — Jesam, pa šta? — A tom istom rukom slikaš i konje, a? — Slikam. — Pa kako to? — Lijepo, brate. Šta tu ima neobičnoga?

Lov nam nije pošao za rukom. Nemilosrdno oprezne, ptice su panično sunule u budnu okatu pustoš ljetnjeg neba, koja nas je grubo odgurnula s malog

Ogoljelo se, obosilo. Što nije pojela sirotinja, to dušman oteo i poharo. Ovo ja za svoju dušu, onom sto prvom rukom. Kad propada dušmanska sila i država, što da se i ja ne ovajdim.

medresu, a? Ej, teško meni. Hajd ovamo u ćošak, da ti pokažem kako se kreše šibica. Teškom rukom delija kreše i lomi šibice, a Mikan ga gleda zlovoljno i gunđa: — Vala, Đukane, da nijesi skojevac i bombaš, ja bih ti

— Kume Perajice, jesmo li ono mi? — pita usukan tršav borac, još dječak, i pokazuje ispruženom rukom prema horizontu. — To, to, mileni kumiću. Hajde, šta ti vrijedi gledati.

— Idi bestraga zajedno s kavom! — promrsi Džakan, odmahujući rukom da nema, a onda se primače komandantu: — Ma kakva je ovo babetina, grom je ubio? Osijedi me s kavom kad god me vidi.

Eto, dotle sam ja dotjerao. Komandant se odjednom grohotom nasmija i desnom rukom čvrsto zagrli razgoropađenog drugara. — Aha-ha-ha, Džakan! Kako da ga ne znam. — Znaš, dabome.

Ko li te samo tome nauči da mi je znati? — Znaš ti dobro da je to određeno za naše ranjenike, pa opet si posegao rukom u magacin, a? Je li tebi žao naših ranjenika?

— A opet si spreman da digneš njihove orahe, a? — Spreman u svako doba. Taman da zmija na njima leži, ja ću rukom u torbu. — Kako to? — zabezeknu se čiča, više radoznao nego ljut. — Kako, pitaš? — uozbilji se delija.

Dođe tako u goste tetka, kuma, rođaka, pa rukom u torbicu: gde ste vi, djeco, evo svakom po šaka oraha. I-ih, orasi! Nema većeg i ljepšeg dara na ovome svijetu.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Opasao bi se, steg’o jakim kajišem pojaseve i čakšire, ušio bi mintane, i nakvasiv kosu vodom on je rukom ugladi i potapka. Ali čim pođe, kroči, rukom mane, sve se to raskopča, rasklimata i odveže.

Ali čim pođe, kroči, rukom mane, sve se to raskopča, rasklimata i odveže. Uzice mu se odvežu i biju ga po nogama, iz opanaka počne da ispada

se ponosan osmeh, a prosedu, čak do očiju, bradu svakog časa gladi svojom koštunjavom, sa požutelim prstima od duvana, rukom. Gladi je i razvlači, odvajajući vlas od vlas... Bubanj bije, zurla ječi te se čuje čak iza varoši.

Tek kad se Toda okrenu i bono smešeći se manu mu rukom, on se tad odvoji od nje gledajući je začuđeno i preneraženo. Posle venčanja opet je bilo veselja.

— Dimitrijo! — viknuše svi preneraženo kad ga videše onako krvava. Ali on samo manu rukom i istrča... Vide kola na koju stranu odoše pa se pusti za njima. I nastade trka.

Eno već viđaše Todu kako razapela suncobran, naslonila se na muža, a ovaj je obuhvatio i prigrlio rukom... Sunce je sijalo, čist je zrak blještao i udarao ga po očima zasenjivajući ih, a prašina koja se dizaše od njegovih

Jednom rukom držaše ga za podbradak, a drugom poče maramicom brisati mu lice, vrat i grudi iz kojih je bila silna jara...

Otac mi beše umro pošto upropasti goTovo sve imanje na razne poslove koji mu nikad nisu polazili za rukom, a koje je on opet preduzimao više radi sveta, da se ne kaže: kako ništa ne „pečali“ već jede gotovinu.

Podvila ona noge pod šalvare, kolenima pritisla platno, jednom ga rukom drži zategnuto i palcem pritisla šav, a drugom šije brzo, silno...

Odjednom uđe i ti. Stade do mene. Levim laktom se nasloni na moje rame, a desnom rukom poče prelistavati knjigu koju čitah. — Čitaš li? — pitaš me i naginješ se da pročitaš ono, što čitah.

— Stano! — Viknuh. Ti se trže i oslušnu. — Zove me neko? — upita se ti i brzo rukom dohvati košulju na grudima. — Ja te zovem — rekoh jače i iziđoh iz granja. — Dođi ovamo.

Bog da je prosti — reče mati i pogleda me. — E? — trgoh se. — Mani, sinko! — Odmahnu ona rukom. — Što beše, ni crnom Ciganinu Gospod da ne dâ!

Kostić, Laza - PESME

studi; uzalud mu Mesečina svetlo čelo živo ljubi, on škripuće beli zubi, gledajući kako strukom, kako belom, mekom, rukom, kako malom, lakom nogom, a kamo li licem, OKOM, ta ponoćna divna java Mesečinu nadasjava.

sveta, te ti u nakit umetne kose umenja svoga sklopove nose, ko čele s cveta: Talije blage hvalisav sine, što mu pod rukom i kamen zbori, što šarnu rumen otima zori, da likom sine; Pa namet-pleme Nemice krute, u kog i topa gromovna

Zar što mu ne daš, pletkušo stara, da srca svoga uzore sveže slobodnom rukom u kamen reže, il' platnom šapa? — Ne ume Srbin kama da krnji, al' jedan kamen urezan stoji, Srbine, brate, u grudi'

— Probudite ga! — — Stani! nipošto! Pa baš da možeš rukom samrtnom probuditi, oživeti i smrt, razmaknut među nepromenjivu, vaseljenu što cepa nadvoje, da mo'š oderat smelom

od glave do stope, od glave do stope drkćući od nada, stala je pred crna manastirska vrata, na crna vrata belom kuca rukom, iz bela grla, tankim zove gukom: „Hodite oci, oj, oče, hodi! otvori vrata jednoj siroti!

III Kaluđer crni ozbiljnim krokom zamišljen se penje uz trošno stepenje, poniznim licem, grozom dubokom, suhonjavom rukom o vrata lupa, u igumnovu ćeliju stupa: „Dobra ti sreća!” kaluđer se javlja, „Dobra ti sreća pored bolja zdravlja!

Ili se sama iz grudi mi diže? — Oh, hodi senko, hodi — bliže — bliže!” Za ruku je rukom grčevito stisnu, od bola bula i od jada vrisnu, obneznani se, pade mu na grudi; u grudma ledenim stari plam se budi, u

— Tako li se zove vila što je srce sinu mome — zar sa mnome podelila?” „Da, Delila!” Odazva se vitez mladi, te se rukom po junačku čelu gladi, sklopljenih se maša veđa kao da se nečeg seća, muči mukom.

Al' badava rukom krije ponos-čelo i povije, osećaja sakrit nije iz osmejka što se smije, što s' iz otih divskih grudi u nadimu teškom

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Te tako kad đevojka rukom o ruku pljasnu, svi potekoše u jedan trem. Kad je bilo na po puta, bogme đevojka odvojila bješe, jer pusti nekaka mala

A ona mu odgovori: — Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla. Onda Stojša skoči na noge pa joj se odmah pokaže da je njezin brat, i pripovedi joj kako je bio i u druge

A ona mu odgovori: — Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla. Stojša kad to čuje, skoči na noge, pa joj se odmah pokaže da je njezin brat, i pripovedi joj kako je već bio u

plačeš zato što si gladan; tvoja zla maćija ne da ti jesti, jer hoće da te šundra; ali ne boj se, neće joj to poći za rukom, jer, pomoću božjom, svakome zlu može se dohakati.

ćeš moći i bez mene živjeti; idi po svijetu pa radi, te se hljebom hrani; ali prije nego se rastanemo, moraš me svojom rukom ubiti. — Sačuvaj bože!

A na vatri je gorelo veliko hrašće. Naš ti Marko pograbi svakom rukom po jedan hrastov ugarak (a svaki je bio teži od njega), na ih podstakne na vatru.

— Valaj neće! — veli Marko. — Bome hoće! — Bome neće! U toj svađi zgrabi starac rukom za lonac. On za lonac, a Marko njega za bradu, pa nosi, nosi k jednoj bukvi; rascijepi jednom rukom onu bukvu, pa

On za lonac, a Marko njega za bradu, pa nosi, nosi k jednoj bukvi; rascijepi jednom rukom onu bukvu, pa upreši starčevu bradu u onu rascijepinu, i ostavi ga tako da visi o bradi, a on ode natrag u kolibu.

Viđe on sada da su ga one osjetile, pa brže bolje rukom u torbu te izvadi sviralu i stade svirati najprije lagahno a onda sve jače i jače.

Đevojka se pokloni i reče: — Čestiti care, kako ti hoćeš neka bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kadgođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je najmilije.

Dokle se car njima bližio, jedan će iz društva zapitati vojnika, pokazujući mu rukom na cara: — Je li ono oni čoek što je s tobom bio u lovu? — A jest, majku mu njegovu!

Daj moja dva novca!“ U tome onaj što je bio dužan opazi hajduka pod prozorom, pa brže bolje rukom kroz prozor te mu zgrabi kapu s glave, pa je pruži pobratimu: — Aratos ti dva novca! Evo ti za dva novca.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Ne samo što smo išli na bal, nego je i Leposava dobila aljinu. JEVREM (rukom): Stani; kako se Maksa vladao? SOFIJA: Srdio se, vikao, hteo je i da udari, ali je najposle popustio.

da vidite, kako se moja nacifrala; ama nije žena nego lutka: utegla obraze belilom, veliš, škripili bi pod rukom. — Mislim, koji je to vrag, ali nikako mi se ne pita danas. NIKOLA: Baš bi rad znati, na koju će pasti ta kocka.

(Poćuti malo, pa se počne ceriti i krstiti.) MANOJLO (prolazeći stane, pa udari Isajla rukom po leđi). Hej, pobro! Zar si poludio, te se sam na ulici smeješ?

Mora da mnogo čita. ISAJLO: Po dana ide s knjigom po sobi i jednako tare rukom čelo i svađa se s kosom. A po dana sedi na ogledalu. MANOJLO: Valjda gledi koliko mu naraslo čelo od nauke.

STANIJA: Kud će veće slobode, nego kad devojka uvati momka za ruku, i sas š njim se vitla po kući. LjUBA: A kad ga rukom uvati ispod pazuva, i š njim ide u šetnju? STANIJA: Što, što? LjUBA: To je, kad nećeš da te vodim na bal, da sve vidiš.

Nego čuvaj, da se ne opečeš. (Namiguje na Pijadu.) STANIJA (uzme kašikom, duva, no kad metne u usta, đipi i uvati se rukom). LjUBA: Šta je majka? — Šta ti je? STANIJA: Ej, crna kjerko, što me ubi? LjUBA: Ali šta je? STANIJA: Opeko se.

proces, teško protivnoj partaji, jer vi ste certe razumeli dobro za moje ime; znate da svaki proces mora pod mojom rukom igrati razumete li? Gledajte ovde, sve važna obіecta! jer svaki trči k gospodinu Petriću — razumete li?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

(Otide.) SULTANA: Uh! (Persidi.) Taki ga zovi da mu jezik mojom rukom iščupam. (Plače.) Bože, bože, zar sam to dočekala da mi se i đubre što ga gazim (lupa nogom) ruga?

SULTANA (ciči): Ih, trista te vraga odnelo s orjatinom. (Tuče ga.) STEVAN: Je l’ tako? (Uvati je jednom rukom za prsi, a drugom je lupa.) Pelo, oćeš ti biti pametna ili nećeš? SULTANA: Orjatine! (Trči mu rukom u oči.

(Uvati je jednom rukom za prsi, a drugom je lupa.) Pelo, oćeš ti biti pametna ili nećeš? SULTANA: Orjatine! (Trči mu rukom u oči.) STEVAN: Čekaj malko da te ja naučim, kad ne ume majstor Sreta. (Stisne joj ruke ujedno pak je tuče.

Što će Pela za ovo stradati, to ne želim nikom. (Zamanjuje rukom.) Oh, oh, milostiva gospođo, al ćemo da se računamo. Pitaćemo se jesu li one milostive gospođe što svakom trče u oči?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Neki od njih su vam strašno lukavi, pa čim zucnete nešto o prevari ili griži savesti, oni ležerno odmahnu rukom i kao iz rukava prospu kolekciju fazona tipa: „Ma, kakva prevara? O čemu je reč?

nismo imali lovudže ni za jedno pristojno mesto pod kapom nebeskom, ali stari „Čamac“ je uvek bio nekako tu, pod rukom, i uvek bi se našlo toliko lovijanovića za dva sendviča sa salamom ili nečim sličnim.

Stari Ruzvelt sedi u paralitičarskim kolicima. Stari Josif naliva starom Čerčilu staru votku ukočenom rukom, a levi brk mu se neprestano trza udesno. Oni upravo dele svet.

Naravno, sve se to događa u najužasnijim bolničkim čekaonicama koje su naročito za tu svrhu izdekorisane rukom nekog anonimnog doktora Kaligarija: „Ne pljuj po podu!“ — i slični užasi!

da skine ranac ispod kaputa (toliko je bio pogrbljen i ga-ga), gosn Krečko se ispravi ko sveća i stade mirno s rukom prinetom obodu šešira.

i šta — male Beograđankice će same pokušati da sašiju takvu istu aljinu i, da vidite, možda će im čitava stvar poći za rukom, pa će se jedne subote uveče pojaviti tako maskirane pred svetom, ali, mislim, oni beli zidovi keja, ono nebo, one

ono kao i sav ostali svet, u svom rođenom krevetu, a ne na osvetljenoj pozornici, gde im to nikako nije polazilo za rukom, ma koliko se trudili.

i Francuskinja svlače odeću sa sebe i pokušavaju da šokiraju fini svet radeći pred njima ono, a ono nikako da im pođe za rukom! Avangarda je propadala pred mojim rođenim očima! Ono pa ono nije, pa nije išlo!

Zatim je pokazala prstom na svoju pudlicu i napravila pokret rukom, tipa „njam-njam“. Htela je da kaže da i pudlici nabace nešto za klopu. Mister Dži — otkud on u vagon Li?

Ne paleći svetlo, ubacimo u špajz i kao mesečar napipam levom rukom frižider. Odjedanput, desna mi ruka u potpunoj pomrčini otkri nešto živo i toplo. Vrisnem: „Lopovi!“ i upalim svetlo.

pamet da nam je vrati, jer je matori u silnom milionarskom entuzijazmu pola računa pogubio, a na pola ležerno odmahnuo rukom, kao: „Šta će mi te bedne hartije!“ Prodavači pristaju jedino na zamenu. Ali šta?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Ali kako ga dobiste, za ime božije? MARKO: To će ti najbolje kazati gospodin baron. (Pokazuje rukom na Aleksu.) BATIĆ: Gospodin baron? Zar baroni varaju stare žene tantuzima?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Pokrenut vještom Ćosinom rukom, zaigra žrvanj sa divljom hukom i pođe poslu svom, a usred gore, u istom trenu, Brkonja div se iz sna prenu i poče

U ćošku mreže pauci šire, iz crna lonca kašike vire. Marljiva Rada posla se hvata, pod njenom rukom sve će da blista, briše i radi četiri sata, postade kuća ko labud čista.

“ Đipao deda do pola noći sa Vinkom, starim vukom, vetar im pesme zviždao divne, mahale vrbe rukom. Umorni, najzad, od terevenke zaspaše starci, vetar i senke.

“ Polako ide dedica Triša, prostire kožuh pod prvi dren, pa glasno zevnu, a onda leže s rukom pod glavom, setan i snen. U polju dotle Žuća i Toša stali, ne čuju sa mlina huk. „Šta li je sa njim?

A ja sam srećan ponosnim gorim žarom, crteže tvoje milujem rukom starom. Zvončiće volim, i ljutić, zlata grumen, ivanjsko cveće i makov oganj rumen.

BAKINO PISMO Unuko moja, dete sunčanog lika, deda je srećan zbog tvojih krasnih slika, rukom ih gladi, miluje čitav dan, dedin je život postao raspevan.

Sama, pusta, zavijena mukom, maše mala pocrnjelom rukom. Zvrje kola, promiču ljeskari, traka puta u beskraj se vije, idem, kažu, na velike škole, u čudesni košmar

Pričao sam, nije vajde kriti: „Jednom ću se tobom oženiti“. Otad prođe konjica godina, čekam listić, njenom rukom pisan, i spremam joj lagariju divnu: „Nikada se oženio nisam!

Sa pašnjaka, zamukloga mukom, niko neće domahnuti rukom. A ja, ipak, predati se neću, iskitiću, kao bajku staru, sjetnu priču o curici plavoj i o njenom voljenom drugaru.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Raspoznajem samo šumove pokreta pri skidanju vesala, pri iskakanju ljudi itd. Jedan se tamni čovek diže ispred neba i s rukom pred ustima dovikuje: — Ana-Marija, Ana-Marija! Jedan prozor se otvara na ostrvu: — Jeste li vi? — Mi smo, dođite.

— Mislila sam da ste otišli. — Čini mi se da bih vas čekao da ujutru. Strašno sam bio gladan. Ćutimo. Obavijam je rukom i osećam kako se trgne ali ćuti. — Ne bojte se, samo ću vas pomilovati po licu.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

I zima dođe već; i svojom studenom rukom Pokida nakit sav i goru obnaži svu, Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A on će biti tu.

Kad Samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime. Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime.. I za tim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud...

I za tim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud... Vetar je sa vlažnom rukom Tresao prozore mutne i teška hrastova vrata, Zviždeći kroz praznu krčmu sumornim i strašnim zvukom.

Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka trava Sumornog zaborava. Izgleda, kao da čovek ni rukom dotak'o nije, Što su stoleća burna odbila u mračnom hodu Sa kula i platna gradskih.

Ah, kakva sreća! Rad i trud, Što duh i razum krepe, Bogatom rukom šalju svud Nagrade svoje lepe. I novo leto, novi god, Sa tron a rujnih ruža, Ljubeći mirni ljudski rod, Prosvete mač mu

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

ČUDO S RAZBOJNICIMA Digli su me od obeda oskudnog, izveli u vetrovitu noć i pokazali mi rukom maslinastom: dveri na manastiru razvaljene i talasi preko zidina — pohara, na dan toplih hlebova!

Na gradski je ulaz stao vetar sa svitkom vesti za ovaj dan. Kroz otvoren prozor vidim spava gospodar s rukom na balčaku. I njegovo telo je mač jedan kažem i dižem oči. Gore se beli posteljina u kojoj je spavao bog.

Tek onda se može biti dobar a da se sebi ne naškodi. On je s oblacima bdeo u predsoblju drugog sveta, a brat mu rukom pokaza carstvo i reče mu da se odene u porfir.

Patlidžani dolaze u čamcima, celeri se izvlače iz jezera kao dragocen ulov, pasulj je odmah tu pod rukom, skuvan i zapržen.

I lebdenje svakog neutopljenika spasenog njegovim pogledom. Onda on zamahne rukom, otvara ponore, deli mora. Na dnu, nekoliko ljudi, ne grešnih, ne večitih, ali u njihovim ljušturama dublje tajnovanje,

Radoznao da preuzmeš sve što se prenosi njegovim velikim dlanom. Ali dlan se pokreće jednom malom rukom. Jer i u bogu i u smrti smo jednaki, ali nismo jednaki s bogom ni anđelima, pa i kad se u čitav svet pretvorimo, mi

povuklo je iz zemlje lepotu za vlasi poteglo kamen diglo stub do stuba onda se uspravlja trepće i zračnom svojom rukom rukovodno sledi pokret koji polazi iz vrata neće više da siđe sa neba i to je vrelina vrla vrhunac koji se boji

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SARKA (prilazi joj). Kako da idem, zaboga, a tebe da ostavim tako uza zid? (Hoće da je obuhvati rukom.) 'Odi, nasloni se na mene! GINA (očajno): Ne, ne, ako boga znaš! SARKA: Ju, crna Gino, šta ti je to za leđima?

SARKA: Ama, što ti uvek od mene počinješ? AGATON: Pa tako nekako, uvek mi se nađeš pod rukom. Da počnemo, dakle, od Sarke. Šta njoj treba: jedna guša, jedna duša!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— poljubih je i pođoh žurno sa ocem. — Da pišeš i da tražiš odsustvo! — dobaci mi sestra, kojoj mahnuh rukom, i onda zatvorih vrata. Išli smo jedno vreme ćuteći. Otac kao da se mučio, hteo je nešto da mi kaže.

Ali on prođe žurno pored mene, i tek kada se odmače, kao da se nečega priseti, okrete se i rukom mi pokaza: — Tamo! — i produži.

— E, idi u drugu bateriju, eno tamo! — i pokaza mi rukom u pravcu nekih šupa, ispod kojih su zjapile topovske cevi. Moje su cipele tupo odjekivale prema lupi potkovanih

Poslednji je stigao Tasa, vukući kraj opasača, koji nikako nije mogao da dohvati rukom iza leđa. Odnekuda naiđe i komandir. Baterijski narednik mu iziđe na raport. Pogledao nas je komandir strogo.

Povremeno zaostane potporučnik Aleksandar i počne: — Uh, zamisli!... Jesi li zamislio? — onda pljucne, prevuče rukom preko obraza i obuhvati podbradak. — Zamisli... — Pa tek najednom: — Rudni, teraj dešnjaka, životinjo jedna, šta dremaš!

— Jest, vozarima — dodaje Rajko punilac — a mi poslužioci idemo stalno peške. — Eh — manu rukom pešak. Zatim pripali cigaretu.

— Svakako Austrijance... — A kada bi njihova bila onde? — zapita narednik Milutin. — Ih! — mahnu rukom kapetan Jovan. — Letela bi nam perdašina po ovoj ravnici. Izgleda mi kao da svima malo laknu. Išli smo lagano.

Bio je tamo i komandant pešačkog puka i komandanti njegovih bataljona. Gledaju u kartu. Komandant puka pokazuje rukom prema strani gde je neprijatelj... Onda komandanti bataljona otpozdraviše i odoše žurno u pravcu puka...

Ispod samoga vrha se zaustavi. Komandant bataljona razgovarao je sa komandirima četa, pokazivao im i on rukom u pravcu reke. Komandiri se odvojiše i začu se komanda: — Nož na pušku!

Na moje pitanje šta radi, reče da su sklonili jednog našeg mrtvog vojnika, i pokaza mi rukom iza vrzine. Vojnici se provlače da vide, ne bi li ga poznali.

— zapita potporučnik Aleksandar. Jedan od vojnika mrzovoljno klimnu glavom, pa, vadeći pikavac iz usta, mahnu rukom: — Neka bar na miru umre... Koliko li njih leži još po jarugama i njivama.

Navala se prenese na levu stranu od mene. Obazreh se... Iznad mene ne beše nikoga. Onda se naslonim rukom na obalu i jedva se izvukoh, rešen da pucam ako na mene nanovo nalete... Vidim neke konje kako jure.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Tek tada opazi čobane, koji ga pažljivo posmatrahu. On podiže glavu i mahnu rukom na njih: — Ej, more... odite ovamo! Deca se zgledaše; poneko se zasmeja glasno, zaklonivši glavu za leđa drugareva.

— Dete nek ostane, a ti čiča idi kući, reče kmet i mahnu rukom na Stojana. Gojko neprestano prevrće upisnicu, razgleda potpise raznih revizora i kad naiđe na po neku slabu ocenu,

neprestano prevrće upisnicu, razgleda potpise raznih revizora i kad naiđe na po neku slabu ocenu, namršti se i prevuče rukom preko duga čela, kao da odgoni kakvu napast od sebe.

A pravnici šta mi znaju ? Ne znaju rad na jednom običnom registru, a već onako... thi! ... — reče on, mahnu rukom po vazduhu i nasmeja se glasno, pa onda nastavi : — A vi, to je već drugo... vama trebaju mnoge škole.

što ne valja. Ostavila decu samu... Vidiš, za to bih je mogao uzeti na odgovor. Ali, eh !...« i on mahnu rukom po vazduhu, uviđajući i sam da on nikad ne bi imao smelosti da to učini.

Pa dobro, što je sedela kad joj to nije bilo po volji ? Čudnovato !... I ove su ti ženskinje baš...« On opet mahnu rukom, razgleda pred sobom, pa se opet zamisli... Velja beše na radu kad oni stigoše.

Prilazeći svojim vratnicama, Ljubica opazi čoveka, koji se držaše jednom rukom za plot. On se krenu prema njoj povodeći se, a iz grudi mu se razleže hrapav, promukao glas. — Aha... tako li je!

Stojan se vraćaše s bisagama, te svi uđoše u sobu. Ljubica se namršti kad uđe, umalo ne zapuši nos rukom. Gojko to opazi, pa se obrte Stojanu. — Je li more, ti?

Nego.. tek sad je drugo; opet sad bar ima nečega, a onda nije bilo ništa, izgovori on to, pa duboko uzdahnu i obrisa rukom čelo, po kome se nakupile kaplje znoja. — Ja to ne razumem; ne znam kako...

Sumorno pogleda oko sebe, mahnu rukom preko čela, pa turobno odgovori: — Mani se, molim te... Život mi je zagorčao; i onako nisam nikad sreće video.

Stojan mu sa praga od stana mahnu rukom. — Vide li, bratiću ? Oni se nešto podževeljaše... More, ova naša hej... para vredi. — Otkud ti znaš ?

Sokak se raskaljao, pa nigde ne možeš nogom zgaziti od blata. Dohvatiš se rukom za plot da bi prekoračio baru, a ruka klizi po mokrom i hladnom drvetu ; streseš se od te nezgode, a za vrat ti padne

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Ne da vila orit’ grada niti bedema, Hitala se b’jelom rukom u dil bedeme, Pa izvadi trista piljak’ i tri kamena, Te pobila trista vojske i tri vojvode.

“ 98. Žetvu žela lepota devojka Zlatnom rukom i srebrnim srpom. Kad je bilo oko pola dana, Zapevala lepota devojka: “Ko bi mene snoplje povezao — Dala bi mu moje

bije more u bregove, Već to jezdi Jablanova moba: Pred njome je Jablan na konjicu, U ruci mu struk bela bosiljka, Rukom maše, bosiljak miriše: “Lako, lako, moja silna mobo!

se, prevarit’ me neće; Tri puta me lane pogledao, A proljetos okom namignuo, A večeras brkom nasmijao, A sjutra će rukom zagrliti. 205. Ljepa ti si, ljepotice Ajko! Ljub’o bih te, ama si malena.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Od smeha mog umire dan, a svakoga kog pogledam, stiže moja sudba, sreća i san. Kad mahnem rukom, nehotice, nove zvezde sinu. Tad sjajan, tužan, ceo grad, liči na moje lice.

VOJNIČKA PESMA Nisam je za srebro ni za zlato plako, niti za Dušanov sjaj. Ne bih je rukom za carske dvore mako, za onaj bludnicâ raj.

Nisam ja za srebro ni zlato plako, niti za Dušanov sjaj. Ne bih ja rukom za carske dvore mako, za onaj bludnica raj. VEČNI SLUGA Oplakali ste rat i mislili: sad je kraj.

Probudimo se noću i smešimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom. I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom. Beograd, Braće Nedića 29, 1920. STENjE Danas sam bio tako veseo! A sad? Gle, jedva dišem, sa osmehom mutnim, umorno.

Zatrešću višnje iznemoglom rukom, na gradove vaše bele, da ućutkam jednom drečeće gajde i pijanke nevesele. Osetićete da i vama ide san i stojati pod

I, tako, bez doma, ipak će mi sudba postati pitoma. Ne, nisam, pre rođenja, znao ni za jednu tugu, tuđom je rukom, sve to, po meni razasuto. Znam, polako idem u jednu patnju, dugu, i, znam, pognuću glavu, kad lišće bude žuto.

Sirotinja svud ista. Jedno ogledalce i brijač na jednoj dasci, ničeg ribarskog. Na palubi okreću čekrk i daju znake rukom drugoj barci. U lov idu barke sve dve i dve, a između sebe vuku mrežu po dnu mora. Čekrci škripe, dižemo sidro.

Ta njihovi su muževi i braća ginuli tamo dole. Opera je još uvek divna. Balet je krasan. On je sad pod rukom Fokina. On će još ove sezone dati jednog Čajkovskog, a možda i Rimski‑Korsakova. Scenarija će stajati milion kruna.

Pod starost, svi su ljudi blagi i psi šteni. Pljeskaju mu; možda su mu zahvalni što ne odlazi u Ameriku. On prelazi rukom po čelu i ocrtava po vazduhu prve taktove Fidelija. Kraj mene jedan star čovek pušta glavu u ruke.

Šest dana ćutim i živim u mraku. Pognute glave idem od kamena do kamena, a kad se uspnem na vrhove stena, milujem rukom ovu obalu. Nemam kome da kažem dobre reči. Ribari se osvrću za mnom i gledaju me mrsko.

Prelazim rukom po čelu, i ležem na stenu, iz koje teče nešto rumeno, kao krv. Iz dubine dopire do mene miris tih lepih, pomazanih

Svud stojim zagledan u nebo, i provlačim rukom po vazduhu i milujem ga, milujem ga. Za mene je sve što će mi se dogoditi svejedno, jer sam davno uvideo da je svaki

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— Šta je to sad? — progunđa pa se pipnu rukom po glavi i vide da na njoj nema kose, već, mesto kose, oseti pod prstima perje. — Kakvo je to čudo?

da je grobova: Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo, Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote— „Hristos voskrese!“ — pun strahote Glas mu zaori... Golgota gori!...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

” (Te su reči u aktu podvučene crvenom pisaljkom). Ispod toga ministrovom rukom napisano (rukopis ružan, nečitak, kao što obično takav rukopis dobije odmah istog momenta svaki koji god postane

Huuuu! Stric se, siromah, baš se sećam kao da je juče bilo, prekrsti levom rukom, pa iziđe ljutito, a strina metnula ruke pod pojas, gleda za njim očajno, pogledom punim slutnje, pa tek zašišta na svoj

” Vidite đače: mirno, slabačko, desnom rukom drži knjižice, a levu priljubilo uz butinu; lice mu smireno, glava mu povijena zemlji (pun klasić znanjca), gleda s

— Ne poznajem. — The!... Zato tako i govoriš! — reče prvi, i uze mahati rukom, praveći lice još kiselijim, kao da time kaže kako je to propala ličnost. — Ti ga poznaješ? — Poznajem!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

kr!... puca korenje, pod jedrom devojačkom ili snažnom momačkom rukom; ha... ha... ha!... razleže se smej veselih berača, a tamo kod razora, gde su same devojke, vije se vesela, seoska

A radnici se ponameštali oko rpe, posedali porebarce, sve jedan pred drugog, pa levom rukom maše se suva korena, ščepaju ga za riđu kićanku, rascepe mu gustu odeću na pola i zaljušte do dna, snažna ruka navije

Nagne, brate moj, jedna krnju bardačinu, a drugom rukom drž' konđu, pa istresaj dok duša hoće... napije se, brate moj, tako, pa mucni prvoj do sebe: hm!

Kad dovede poslednjeg čoveka s puškom sudnici, pade na ledinu, nit' pusti od sebe glasa, nit' mrdnu rukom il' nogom, samo se grudi i trbuh dizahu i spuštahu tako jako i brzo, te mišljasmo da će krepati do zore.

Onaj napred beše kapetan. Ljudi poskakaše, ali on mahnu rukom, te odmah svi posedaše. Čim priđe rastu, zovnu kmeta na stranu. Progovoriše nekoliko reči, pa eto ih posle pod rast.

Ljubiša bled kao platno, stoji i gleda u ovu crnu masu, koja je do ovog časa bila tako strašna, a sad, njegovom rukom, uništena. Zlikovac, kako je ležao na trbuhu, tako je i ostao obrnut zemlji licem.

Zlikovac, kako je ležao na trbuhu, tako je i ostao obrnut zemlji licem. Levom rukom uhvatio se grčevito za kraj od vrljike, a na desnu mu pala glava.

Mile mehandžija izvadi pečeno sugare i metnu ga na panj, ali ne smede udarati nožem, nego zove rukom stalne mušterije i, oblizujući prst, pokazuje im kako je masno i mlado.

A? Zar ti zaboravi što ti ja proletos rekoh: da ne dam nikome svoje njive? Čiča Pera se uspravi. Mahnu levom rukom preko čela, zatim je zavuče u nedra i izvadi jednu hartiju — Evo ti, dete, rešenje opštinskog suda.

Ja se već sav ohladio. »Kud li ću sad, Bogo mili ?« mislim u sebi i prilazim polako k stolu. On baš tada izvijaše rukom svoj dugi potpis. Nadneh se nad knjigom i odmah mi pade u oči podvučena, krupnim slovima ispisana reč rđav.

pipaj samo za trticu. Neka bude kao tvoj nos, pa dosta! ...« Popovi se smeju svi, a ja, u zabuni, krijem nos rukom. A vala nije ni njegov manji. Ako ja pijem rakiju, ne skomrači ni on vinom. Ali šta ćeš...

On se osvrte plašljivo i pogleda preko dečjih glava, kao da nešto traži. »Gde je taj Stanko da zvonimo «?... Mahnu rukom i ona mu se nekako nađe u džepu na burmutici.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM (trgne se): Zbog izbora, je l'?... Aha, aha! Dakle, misliš zbog izbora u Beograd. Hm, hm! (Maše za leđima rukom Danici da se ukloni iz sobe.) IVKOVIĆ: Moraću! JEVREM: Pa jeste!

JEVREM (prestravljen maše rukom da prestane čitati): Čekaj! (Ode do Ivkovićevih vrata i oslušne, ode i do drugih pa proviri i opet se vrati Sreti.

SVI: Tako je! XXIII PAVKA, PREĐAŠNjI PAVKA (uletela je sva zajapurena): Jevreme! JEVREM (maše joj rukom da ćuti i nastavlja): Hoćemo li, braćo, vladu koja je narod upropastila i dalje da pomažemo? Ne, nećemo... SVI: Nećemo!

JEVREM: Neka je pokraden! SRETA: Slušaj, gazda-Jevreme... JEVREM (mace mu rukom da ćuti): I zato, braćo, ja s vama zajedno uzvikujem: dole vlada! SVI: Dole vlada!

DANICA: Čekajte, molim vas! Govorite jasno: s kim prekinuo? Šta prekinuo? SPIRINICA (pokazuje rukom na Ivkovićevu sobu): S ovim tvojim! SPIRA: Sa gospodinom Ivkovićem! DANICA (prestravljeno): Kako prekinuo?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

! — veli ljutito Sreta, koji je ustao iz kreveta i prišao Maksi, pa ga jednom rukom drma, a drugom uzeo zvonce pa mu iz sve snage zvoni kraj ušiju. — Aj... zar već svanulo!

Trljao je zadovoljno ruke, a zatim se maši rukom za tabakeru i načini sebi cigaru, zapali je i onako u pomrčini puštaše dimove i zadovoljno uvrtaše svoju bradu.

A brijao se dvaput, pa i triput nedeljno, i to sam svojom rukom. A zato su ga mnogi neobrijani a ženjeni seljaci u selu užasno mrzeli; nije im se nikako to dopadalo što se on toliko

A ćata opet nastavlja: Biram zrake vrelog sunca — Pletem bič — Da išibam ovaj svet! i pokaza rukom po sakupljenima u kafani. — Kuku, majko! — ču se odnekud. — Slabo, boga mi!

Ama ni jedne! — Nema više? — Sve dole! A? — pita ćir Đorđe a pokazuje rukom kao da seče nešto. — E, bravo, boga mi, Brazilijanci. E, jeste bili muško, nije vajde! Bravos! — Bravost!

— reče ćir Đorđe užasno ljut i stade rukom da trese jelek, da se otresa i Brazilije i Sretena. — Ama, predsedniče... — Molim!

Kaaaži! S-s-sss! i tu lupi Mića nogom u zemlju, lubom o lub a rukom o grudi, pa stade. Sreta mu priđe i čestita, a tako i Đorđe. — Od danas da smo pobratimi! — reče Sreta. — I s men’!

— Prezentirujem gi prijateljstvu. Ne tražim ni paru ćar! — i mahnuvši samo rukom, u znak da je »bilo«, reče: — Hiljada godina ne se živi! Zar na onaj svet ću gi nosim, tija buriki!?

Ljubica pada sve više u vatru. Zaturila glavu na desno pa je poduprla desnom rukom, a levu metnula na Mićino rame pa spustila trepavice i tek ponekad pogleda kroz njih na Miću, pukne prstima i vikne

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

setio da, eto, ima sina, Pa iz kuhinje, gde su jela raznih vrsta, Doneo, u jednoj ruci, mleka i mandarina, A drugom rukom (onom na kojoj nema dva prsta), Pažljivo, kao kad vetar dune u obrve travi, Pomilovao bolesnog dečaka po glavi.

Jedna velika buba mili mu, eno, po čelu; On za nju ne haje; ko riba u vodi diše! Sa podvinutom rukom on, moćnik, krotko spava; Zora, napukla narandža, skoro će da zarudi.

I nije ga sramota, uveče, kod kuće, Kad se oslobodi uniforme, pištolja i obuće, Da rukom, koja ljudima udarce nanosi, Pomiluje ženu po obrazu i sinčića po kosi!

Kad ogladni, najede se pasulja i kavurme I sluša pse dok laju do na kraj Karaburme. Jednom rukom zahvata hranu, drugom drži makaze Koje i same, po novinama, sagrešenja nalaze, Skupio je dva miliona primera: od njih

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Vrativši se sa takvom nadom u Dansku, Šmitu je pošlo za rukom da za svoja istraživanja zainteresuje danski kraljevski dom i uticajne ljude u državi, kao i velike danske pomorske

„Bio sam jako začuđen kad sam video ribu dugačku 3—4 stope, po obliku potpuno sličnu jegulji, a koja onome ko je dirne rukom ili štapom, oduzme mogućost pokreta za vreme od četvrt časa.

Rakić, Milan - PESME

Sruši, ko od šale, njihove oltare I idole mnoge kojima se dive! Razbij predrasude i kalupe stare! O razmahni rukom krepkom, nek se krha Stara trošna zgrada od dna pa do vrha! Goni bednu braću ko bura matroze! Nek zastrepe, bedni!

i rane Negdašnje čežnje pri mesecu bledu; Da milujem, kao nekad, uz iste Pokrete čedne i nagone čiste, Staračkom rukom kosu tvoju sedu...

ko da u tom času S visova tavnih, s tajanstvenim hukom, Sveopšta smrt se na sve strane rasu Gušeći život svojom moćnom rukom, — Ja znam, to mrtvilo je pusta varka.

Telo se trese, škripe zubi, Osećam mrak u mojoj duši. Ko plesniv skelet da me ljubi I koštunjavom rukom guši. Tužno, o tužno! Duša ćuti, A oko suzi, usta neme. Nesreću tajnu srce sluti, — Opet se vraća staro vreme.

Večeri jedne, na kamenoj ploči, Znajući da ga tad ne vidi niko, Arbanas ti je nožem izbo oči! Ali dirnuti rukom nije smeo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo Pod kojim leži kosa tvoja gusta.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

U kolima, na prvo mesto sedao bi on. I kao svakada, izvaljen na sedištu, sa jednom nogom opruženom i po njoj opuštenom rukom, obučen u čohano odelo, ali ne kao ostali, već u nekom naročitom za njega kroju.

Ispod čela su bile njegove uvek umorne, uvek upola otvorene oči. Onom drugom rukom držao bi Sofku na kolenu, a ona bi bila tada okićena i obučena kao već velika devojka.

I zato je materi Sofkinoj iz početka dosta olako išlo i ispadalo za rukom da se ništa ne primeti, već da, kao i pre, cela rodbina, naročito stari stričevi i tetini, uvek bivaju počašćivani

I kroz dan, dva, ako ugrabim priliku, gledaću da dođem i da je vidim“... Majka znajući sve to, samo odmahnu rukom, da bi ova prekinula.

proređenim, i koji joj se zbog toga uvek pripijeno obavijao oko nje, te joj se, tako ležeći na strani, sa prebačenom rukom duž sebe, jasno ocrtavala ona obla dužina tela, kukova joj i nogu. Nije mogla da zaspi.

— Hvala, dedo! Srećan ti dan i praznik, dedo! I pošto ga poljubi u ruku, a drugom rukom držeći ga ispod pazuha, produži da ga ona vodi.

do kapije, i odgledaše kako poštapajući se, presamićen, ide sâm, ne dajući da ga dete vodi, već zamahujući onom drugom rukom čak iza leđa. U tom i ostali tetini, stričevi, komšije počeše da dolaze. Dođoše i svirači.

Tako bi joj i ostrag i ispod pazuha, gde je taj jelek bio malo isečen, kad bi zanosila rukom, ređajući šolje po poslužavniku, jasno odskakala cela obla, jedra plećka. Ručali su dockan i to ne zajedno.

još je to tu! Kada prispe do Sofke, ona, uzimajući svojom oznojenom rukom njegovu suvu, hladnu ruku i ljubeći ga, oslovi ga: — Dobro došao, tato! On kao ustuknu. Ali se pribra.

Ali brzo posrnu i kao bez duše istrča ovamo ka kapiji, kad ču gazdino kao uvek kratko i nabusito: — Ja! Jednom rukom držeći više sebe čirak sa svećom, da se gazdi što bolje vidi, a drugom rukom otvarajući kapiju, zamandaljenu, gurajući

Jednom rukom držeći više sebe čirak sa svećom, da se gazdi što bolje vidi, a drugom rukom otvarajući kapiju, zamandaljenu, gurajući uvučen ne šip nego čitav direk, nije gledao ni kako mu je bila kolija pala,

izvali se i tako ležeći čeka da ga Arsa izuje, već sede na onaj sanduk i podnimljen onom svojom malom ali rutavom rukom, sa dosta kratkim i nežnim prstima, čekao je da ga Arsa sasvim skine.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

) i junačke jade prebroditi, a kamoli — pogledaj!“ To rekavši brkonja, uprije rukom put ove trojice svojijeh drugova, te zgodnijeh momaka, u prvom cvijetu mladosti.

„Šćah da rečem studeno je; eto su ti, Gospodaru, ruke studene kao mraz“, reče Ivo, potapšavši ljubazno svojom rukom po stremenu ruke Vladičine, pa cjeliva je usrdno. „I nešto si mi blijeđi no obično, Gospodaru!

On je. On!“ „Ko to?“ „Ama gledajte!“ reče đakon kazujući rukom put prozora. Svi đipiše, jer se na licu đakonovom čitalo zaista veliko čuđenje. „Iguman! iguman!

I jutros, glejte, udario je zubma o cijev!“ Janko se zacrvenje kao da bješe nešto skrivio. Nehotimice pokri usta rukom. „Ima i Crnogoraca dosta takijeh!“ primjeti neki. „A razumje li, kad zboraše?

čas se ispni vrh kakve kose pa svi poleguši; čas silazi niz nju svaki pognut i oslanjajući se na kundak a lijevom rukom prihvaćajući se za grane i travinu. Tako su išli nekijeh dvjesta koraka, dok stigoše u neku lijepu dugodolinu.

“ Kako mu se mali kaza, on ga je dugo gledao pravo u oči. Mala Elvira, kao da zaštiti brata, zagrli ga rukom. Ostala djeca mukom gledahu gospodu. „Ne valja dirati tičija gnijezda“, reče svima.

Ljudi, pošto posjedaše, stadoše puniti čibuke. Joka se prislonila uz brata, zagrlila mu vrat jednom rukom. Toliko ga željna bješe. Serdar odignuvši glavu, praćaše okom kćer i nevjestu, koje otčepljahu jedan bardačić u nuglu.

Zatijem se hitro povrnu, čučnu pred njim, kao pred ispovjednikom, nasloni lakat na koljeno, a rukom zakloni usta, pa započe: „Do’dila je k meni Stamena Mirkova, taman danas oko podne, kad ti ono pođe u selo.

Ženske nanizale se pred kućama, po zidovima avlijskim, po gumnima — svuda. Svaka zaklonila oči rukom, te gledaju put gomile naroda, što se crnjaše, i u barjake što se lepršahu po vazduhu.

I Milica se čuđaše, kako joj slika nalikuje. Cura je za dugo gledala svoju sliku. Naslikao je bješe da sjedi; jednom rukom pokrila pas, a drugu spuštila niza se. „E, fala Bogu, šta ne umiju ljudi iz svijeta!“ govoraše Milica.

“ primjeti Stana šapatom. „Fala Bogu, ko su oni, šta hoće, koga traže?“ naniza Joka, prikrivši rukom usta. „Pa sad ćemo sve doznati, mamo“, reče Stana, smijući se. „Ovaj mali đavo govori naški kao i mi.

Vidje serdar, pročita joj na licu, kao u otvorenoj knjizi, da je već predobio, pa joj drmnu rukom, kao da je opomene e je i nju već red da što izusti.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Jedva mu koža kosti drži. Jedna glava, hiljadu jezika. Jedne kapi poštene krvi nema u sebi. Jednom rukom daje, a dvjema uzima. Jedna mu noga drugoj dobra ne misli. Jednu nogu bi izio, a na drugu ’odio.

— Onda jedno Ciganče rekne: „Ja bih je odnio u peć da se ispeče“, a drugo — mičući rukom kao da što naglo ispred sebe uzima i trpa u usta — „A ja bih je ovako jeo“.

O džigandi pripovijeda se po narodu od svake ruke. Za njegovu palicu ko bi prihvatio rukom, taj je ulovljen, već da odsiječeš ruku“.

Onda on izvadi svoj mač, pa ono đe se drži rukom nabije na nekakav trn, a oštrice opre sebi u trbuh, te se tako probode i ubije, i od toga se nazove Vučitrn.

Kad Miloš krene ovce, a on uzme sjekiru jednom rukom i zametne na rame. — Kako dođu u selo kući, Miloš odmah ostavi ovce i nepoznate goste, pa zamakne među zgrade da traži

“ — „Ne pišti, Petre, ne cvili, — veli mu majka Bogorodica, — nego idi Doni bajalici neka ti dušom oduha, neka ti rukom omaše, neka ti basmom obaje, neka travom otruje, pa će ti laknuti, i zaspaćeš kao mlado jagnje na zelenoj travi.

2 (Šašoljeći dete rukom po glavi): Ova gaša rod rodila Sve trnjine i gloginje, Deca brala, pa pokrala. 3 (Uzimajući detetu prste desne ruke,

i milost božija, naš brat domaćin koje god iznio sjeme ispod svoga kućnoga šljemena, te desnom nogom kročio, a desnom rukom manuo, boga pomenuo; bog ga pomogao, pa mu niko nauditi ne mogao.

Koji je težak vrlo uranio, voke na’ranio, gvožđe naoštrio, objesio devetera sjemena o levom ramenu, a desnom rukom ma’nuo, pa mu rodilo po drvetu, po kamenu, po crnoj zemlji — za najviše na’raniti: i carsku, i kraljevsku, — i tičicu u

(Dok napija, svak šuti, samo se kadikad čuje pokoji: „Amin, bog te čuo!“) 5 Hvala domaćinu, rukom delio, a srcem veselio! Bog ti pomogô, niko ti ništa ne mogô! Njiva i livada ti rodila a vesela čeljad po kući hodila!

Nemušte na udjelak, on pružio jednom rukom, oni prihvatili sa obje! Za zdravlje mu molili, lijepe mu glase nosili po svijetu kao pčela po medenu cvijetu!

— Razraste li se oraščić u vrščić? — Razrashatleisaliste li se? — Rsom srzni, rukom vrzi, ljudski rsu! — Svaka svraka skaka na dva kraka. — Upletoste li kajiščiće u opančiće?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: Kamo ti glava? Ja se mašim rukom, a to nema glave; zaboravio je na vodi. Onda se brže bolje vratim natrag; kad tamo, a to lisica došla, pa vadi mozak iz

što ja kažem: moja krava ubola, tvoju kravu.“ — „A a! more! stani dok pogledam u ćitap;“ pa se segne rukom, da dovati ćitap, a Ero te za ruku: „Nećeš, Bog i Božja vjera! Kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje nećeš ni tvojoj.

Kako đavo zaroni, a sv. Aranđel prekrsti rukom more, te na njemu postane led od devet aršina debeo; pa onda spopadne sunce i pobjegne k Bogu, a svrake stane kreka.

preko leđa, a on se ispravi, pa ni pet ni devet, nego raspali držalicom mene iza vrata, a ja bacim čibuk, pa pođem rukom za nož, a on još jednom, a ja te na ruke. I Turske mi vjere! da ne dolećeše žene, ćadijau biti g...

68. Noću steono, a danju jalovo. 69. Od bijela kamena postalo, aljinu ima rukom negrađenu, od glasa njegova mrtvi ljudi ustaju, a poslije smrti krste ga. 70.

” U tome eto ti đevojke s ručkom. Kako đevojka ručak postavi, Međedović se odmah rukom hvati da jede, a čoek mu ne dadne nego mu reče „Ne! dok se ne prekrstiš ovako kao i ja.

zmaj probudio, ali on ne šćedne, već uzme buzdovan, pa razmahne njime i udari zmaja u glavu, a zmaj iza sna maši se rukom na ono mjesto đe ga je on udario pa reče đevojci: „Baš ovđe me nešto ujede.

” Kad on i treći put zamahne da ga udari, onda mu sestra rukom pokaže da ga udari u život, i on ga udari onamo, i kako ga udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a careva ga kći sturi s

”ć A ona mu odgovori: ,,Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla.” Onda Stojša ustane pa je zapita otkuda je i koga je roda, a ona mu kaže da je carska kći iz toga i iz toga

” A ona mu odgovori: „Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla.” Onda Stojša skoči na noge pa joj se odmah pokaže da je njezin brat, i pripovedi joj kako je bio i u druge

” A ona mu odgovori: „Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla.” Stojša kad to čuje, skoči na noge, pa joj se odmah pokaže da je njezin brat, i pripovedi joj kako je već bio u

Kako đavo zaroni, a sveti Aranđel prekrsti rukom more, te na njemu postane led od devet aršina debeo; pa onda spopadne sunce i pobjegne k Bogu, a svrake stane kreka.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Na kutnjak? Bože me prosti, pa mene sasvim prestalo! Nisam ni opazila! Života mi, ko rukom odneto! Dajde narudžbinu za one napolju! CMILjA: Šta ono beše? IKONIJA: Rekla sam dva piva, ali ladna!

IKONIJA: Manijak! Ko da mi je ona nešto pa bolja! (Hramljući, ulazi Anđelko. Go je do pojasa, istetoviran, jednom rukom se oslanja o tojagu, drugom se briše.) ANĐELKO: Strašno kolko nam smrde vozovi! Preporodilo me ovo umivanje!

Nego jedno mi kaži. Ko te onako krvnički izdeveto? (Skitnica odmahne rukom i odlazi bez odgovora) IKONIJA: Niko to ne može dizmisli, ni u romanu, kako to ume život da ti zamesi!

Fala milom gospodu Bogu! Gde mi je tašna? To ga je sam Bog mlatno mojom rukom, da ga obeleži! Šta je sad? Zašto ćutite? IKONIJA: Zato što, vidiš, ni to ništa ne pomaže!

Stanković, Borisav - JOVČA

Otac bio u crkvi i tamo čuo, i poslao me da vidim... MARIJA (maše joj rukom da ne larma): Došao je, došao. NACA (otrči iza kuće desno).

Nego nazebe, prozebao i zato je bolovao, a ne to, ne... oh! JOVČA (Miti): Hajd ti! (Anđi, koja se takođe diže, rukom daje znak da ostane, da dođe bliže.) MITA (povlači se, silazi).

JOVAN (vraća se bliže): Srećan si, Mladene, srećan što si njen, što nju dvoriš, služiš i što, kad je oblačiš, možeš rukom da je dodirneš; što noću, kad spava, možeš, koliko hoćeš i kako hoćeš, da je gledaš!

SVIRAČI (dole, kad je smotre, obradovani): Snaške, gazdarice, vina, rakije! SOFIJA (odmahne im samo rukom, zamakne u kujnu). Pauza. U sobi, gore, utišaniji žagor: »Ako, ako, prijatelju! Aferim, Jovče!

Ne dam... (Seti se greha Vaskinog, plače): Ćut, ti! ZULFA (okrene samo pogled od njega, zaklanja se rukom). JOVČA (bolno): Staru!

Što god si zaželeo sve je bilo tvoje. Hazne, bisage s parama... JOVČA (s dosadom, prekida je, odmahujući rukom): More, i sad to imam. NAZA (zagleda još pažljivije): drugo šta ima?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

i prepitanije do toga ostrova i, baš izlazeći iz korablja, gdi me je dopratio bio, metne mi u džep prosluka sam svojom rukom 12 venetski[h] cekina. Kapetan korablja, Dubrovčanin, pošteno me je i gospodski soderžavao.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Na to svi jedanak poustajaše. Fratar glednu na svoj časovnik i mahnu put njih rukom, ali kako u taj mah razjapi usta od zijehanja, zastadoše svi. — Ostanite... jo...š ma... lo, još malo! Posjedaše opet.

?“ — veli fra-Brne. Najposlije vesla udariše i lađa se otisnu. Stipan stao nasred nje, držeći jednom rukom konja za uzdu, a drugom zaklanjajući oči od sunca.

— Jeto tako! Nisam čuja lipe glasove za nj, ali, ako se ne bude vladâ kako valja, ja ću fiju! (pokaza rukom kako će ga istoljagati), pa nek iđe otkud je i došâ.

slika od velike vrijednosti, a to bijahu: sveti Frane, suh i bezbrk, drži njeku tičicu na dlanu, a miluje ju drugom rukom; sveti Lovre, mršav, visok, mlad čovjek, drži roštilj na kome su ga krvnici pekli; sveti Jeronim („naš zemjak“), sijede

Svi graju. Balegan otkrio mrtvaca, pa ga kuca prstima po utonulu želucu, a drugom rukom maha i govori nješto. Dundak stade otvarati sklenice ljekarija i svaku mirisaše.

Pak izmilje Mačak, i on bos, i mahnu rukom Lisu i pođe k njemu. Nijesu se ova dvojica još ni sastala, izađe Bujas. — Beštija! Kušmelj od Kušmelja!

— nastavi Lis. — Dakle, razumiš li Bakonja, jevo je peta godina da mi tamo iđemo na silo! (Pokaza mu rukom put nove mađupnice, otkuda se čula velika graja.

— E, ovo je za pripovist! — veli opet Srdar, udarajući se rukom po stegnu. — da može vaki binjadžija biti ko mu drago, a ne smeteni Bukar! E, ovo je za pripovist! Svi se čuđahu.

Bakonja sustopice za Srdarom. Kad stigoše ispod rusja, ali nema ni splate ni lađe. Dundak zazvijuka i zavitla rukom. — Šta misliš, Dundače? — pita ga Srdar. — Mislim da su i’ potopili ako su imali vremena... ili puštitili niz vodu.

Dundak zapliva, držeći jednom rukom motku sa gukom haljina na vrhu. Svi sačekaše dokle on prepliva, dok se obuče i otide u selo.

Mlađi fratri otidoše da urede seljake za sprovod. Bakonja vidje oca na trijemu pred mađupnicom i manu mu rukom, te Kušmelj pođe za njim.

— viknu knez ustajući. — E, zlatno moje dite... ali ne pet nego dvajest, Ive, kruno moja! Bakonja odmahnu rukom i otide.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Lik svoj senkom crtam i na drevnom zidu. Siva školjko trga prastare Siene I ja ti evo stigoh na rub, loman, Da rukom i okom: u vreme odevene Taknem mračne crkve i toranj ogroman.

I gle: stojim sada — drvo, sa obranim plodom. Mre u zglobu volja da se maknem s mesta. Šta da radim s rukom i u njoj sa slobodom? Zatočeni: ora je — prhnite iz tela!

Ćosić, Dobrica - KORENI

I da ne stignem do obale i čoveka s podignutom rukom — zove li taj ili preti? — pod ledom je toplo. Život ionako nikada nije bio moja jabuka.

Isplatilo bi se, sada, i baš ovde nad njom, razumeo bih nešto. A vuče me sebi čovečina s podignutom rukom. Ne koračam, suljam se, prikradam i slušam kako strah gusne, raste, pa odjednom buknu u tresak i lomljavu.

Kad se mokar i ljut nađoh na obali, desnica mi je stražarila nad drškom noža, videh da je nepomični čovek s podignutom rukom samo stablo vrbe s jednom jedinom kratkom granom. Nešto otegnuto ostade u meni.

Pa mu je jednom mahnula rukom i on joj prišao, mahnula sigurno, odsečno, kao da ona zapoveda tom vojskom što iz crnih i suvih gusaka iskače na obalu

Simka uzdahnu, ćutke pripremi večeru i tiho ga ponudi. Đorđe odmahnu rukom. Još zbunjenija, postaja nagnuta nad šiljkom šubare, pa se saže da mu izuje opanke. On je osorno odgurnu.

Kad se vraćao iz bojeva, u sofru je nožem urezivao ubijene sopstvenom rukom. — Kad sam ja posle ovakve večere s vama razgovarao? — izaziva Đorđe. Simka mu steže mišicu, a on se gadljivo trže.

Onda više neće doći i pomilovati je škrto mekom, gospodskom rukom po obrazu. Na ta laka milovanja porumenela bi i u sebi dugo nosila sećanja na njih, ponekad mutna i stidna, s rezom

Đorđe se namršti od gadne i mutne pomisli. — Još donesi! Daj svima ovim oklamišima nek piju! — Viknu i pokaza rukom na lude u kafani. — Nek piju dok mogu!

Da je imao snage, on bi pobegao. Uzela mu je ruku, bez reči, samo je brže od krave disala, i činila njegovom rukom sve ono što je svojom činila među njegovim nogama.

— Ali pošteno je bilo. I jest Vasilije bio lopov. Ovu su kuću — mahnu rukom po mraku — sirotinja i otimačina napravile.

Topla para peljala joj lice. Bućnula je rukom u vodu da proba njenu toplotu, a talasići i šljapat dlana po vodi podsetili su je na kupanje deteta.

Otac Metodije zujao je blagoslov i blago mahao rukom iznad njene glave gledajući nju, Simku. „Poljubi, ćerko, ocu ruku...

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ali, ne brini: i među ljudima, kao i među đavolima svakom je svoja koža najbliža! — Poglavica se nasmeje i mahnu rukom, a Đavolak iskoči na najprometniju ulicu glavnoga grada i baci čičak na prvog prolaznika.

— Čime li je Tataga začarala decu? Kao mravi trag šećera, sumnjičavci su sledili staričine stope. Konačno im pođe za rukom da vide kako iskopava panjiće u šumi i stavlja ih u svoju vreću. Šta li sa njima radi? Nikada nije zapaženo da loži vatru.

Jaje se naže na levu, pa na desnu stranu, ali mu ne pođe za rukom da se iščupa, niti da se pomeri s mesta, pa s tugom uperi pogled niz strminu. Lepotica je sve brže odmicala.

— Baš me briga i za mrežu i za svetionik! — odmahivao je dečak rukom, pomišljajući: »Dobro bi bilo da se nasuče neki brod! Mogao bih, kasnije, s njim pobeći!

Zagrme odnekuda. Iskoči munja iz talasa. Dečak preblede, a ocu se učini kao da mu neko gvozdenom rukom steže grlo. — Umiriće se more! — pokuša da uteši dečaka, ali nebo je tamnelo, a talasi rasli.

— reče car. — Šta drugo? Ali uzalud su dovodili lepotice. — Nije ta! — odmahuje princ rukom. Ni ova! Koliko je samo princeza prošlo kroj princa, pa ništa! — Možda princ traži devojku sa Meseca?

Zvezde su mu bile tako blizu da ih je mogao dotači rukom. »Ko zna ko tamo gore živi?« pomisli, posmatrajući jednu crvenu zvezdu i utonu u san. Ko zna koliko je spavao!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

ćutanjem, zatim se, verovatno, opomene svog iskustva sa drugim jednim Obrenovićem, unukom ovoga Gospodara, odmahne rukom, možda kaže a možda i ne kaže nešto kao „Koji ti ono beše“, vetar biva sve jači i Gospodar Jevrem, odjednom osmehnut

Nije se bojao: pod rukom, na kori, ocećao je bilo drveta a na sebi njegovu senku. Drvo ga je zaklanjalo. Nije se plašio, napolju; nije se plašio,

Gospodar Jovan joj mahne rukom u znak pozdrava pa se umeša među decu što izlaze iz škole, i među studente Instituta za strane jezike i žurno, vrlo

U buni, sve se menjalo: bilo je lako poginuti kao što je bilo lako i steći. Pištolji ubijenih janičara, njihovi rukom rezbareni noževi i ukrašene sablje, ruho od čoje i istočnjačko prstenje, sve je donosilo brz dobitak. Dobrača ga je hteo.

Sećao se da je starac, desnom rukom, učinio po kret koje je možda bio poziv a možda i pozdrav; svakako nije bio pretnja.

Kao što je, nekad, sticao imetak tako je, sada, sticao pristaše: sve mu je polazilo za rukom, ljudi su mu se odazivali i poverenje se lepilo uz poverenje. Otuda se dogodilo da je, u proleće 1815.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Kud god ide, zlato daje, Za listove neke stare, Drkćućom ih rukom dere, Oči mu se razažare. „Mila deco, mili Srbi, Oh, idite putem pravim, Mladost Moju, kletvu moju, Ne mogu da

Neka ti bude svileno sve! Govori sine! govori brže! Da kupim one toke zlaćene.“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne zna šta bi od sveg - „Ah, babo, - babo, - kupi mi, - babo... Pečenja kupi jarećeg!

mi opet dođeš, ti mi priđi tada, Ali ne k'o žena što čezne i voli, Nego kao sestra bratu koji strada, Tražeć' mekom rukom mesto gde ga boli.

Digla si sto mržnja, da stražare kao Sto crnih jedrila, sva pred tvojom lukom; I tako mom duhu prinela si rukom Cvet tvog bića krupan, otrovan i zao.

kad nam priđe tada, Ispuniće strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i prirodu bonu; I kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni; činiće se svakom Kao da prah noći pada po salonu. J.

Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime... I zatim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud...

I zatim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud... Vetar je sa vlažnom rukom Tresao prozore mutne i teška hrastova vrata, Zviždeći kroz praznu krčmu sumornim i strašnim zvukom. V.

I zima dođe već, i svojom studenom rukom Pokida nakit sav, i goru obnaži svu; Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A on će biti tu. V.

Večeri jedne, na kamenoj ploči, Znajući da ga tad ne vidi niko, Arbanas ti je nožem izbô oči. Ali dirnuti rukom nije hteo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo, Pod kojim leži kosa tvoja gusta.

Polako kraču. I dok magla tupa Rastanjuje se, i dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom iznad brazda tije', I prodrti im peševi rukava Lepršaju se, šume, k'o kad vije Vjetar u spletu sasušenih trava.

da je grobova; Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo; Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote „Hristos vaskrese!“ s puno strahote Glas mu zahori... Golgota gori!

i nigde svetle tačke u viziji, - od vrha Do dna grančice, nigde da rukom je obgrliš. Pa ipak, Rode, mi smo tu - i na sve spremni Volja nam naša raste s brojem nevolja tvojih!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Čovjek izgnat za vrata čudestvah, on sam sobom čudo sočinjava; čovjek bačen na burnu brežinu tajnom rukom smjeloga slučaja, siromašan, bez nadziratelja, pod vlijanjem tajnoga promisla, on se sjeća prve svoje slave, on

Pravdo, rukom tvorca osveštana, ti koje je ime svuda sveto do granice zrakah svijetlijeh, zaštiti me štitom mogućijem od olujah

„Eto nebo kud ćemo lećeti! - kaza mi ga sa sniježnom rukom i blagosti punijem pogledom - Na nj je prestol mirosijatelja te u svjetlost biće okupao.

Plan nebesah premudrost je vječna svojom vještom rukom sočinila: svekolike nebesne ravnine pokrite su cv'jetnim livadama, maj vječito na njima caruje; boja cv'jeća vječna

gore tron se gordi visi i palata prevječnoga cara; vječnosti je ovde kolijevka: ovde se je ona okrunila svetom rukom velikoga tvorca, odavde je hitro polećela na opširno carstvo i gospodstvo, odavde je prva iskra sjekla, u predjele

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Kada pročitah to svoje sačinjenije, videh da mi je pošlo za rukom da kratkim, živo opisanim, događajem izložim i glavne crte Demokritove filozofije.

Ta sfera je, kao što sam već rastumačio, najsavršeniji geometriski oblik“. On pokaza rukom na more. „Pogledajte onamo!

Pitao sam se da li će mi to poći za rukom, da li će me Rehmozis primiti za svog pomoćnika i dozvoliti mi da zavirim u tu riznicu znanja.

Do ovog svog trougla došli su Egipćani, ne kao ja, rasuđivanjem, nego merenjem i oprobavanjem. A meni je pošlo za rukom da odgonetnem tajnu geometriskog oblika njihovih piramida“. On ućuta.

koja je bila izložena prodaji i odabra najleše grlo; jedan od robova položi ga popreko svojih ramena i povuče jednom rukom njegove prednje, a drugom rukom njegove stražnje noge na svoje široke grudi. U to im se pridruži i Hipokrates.

i odabra najleše grlo; jedan od robova položi ga popreko svojih ramena i povuče jednom rukom njegove prednje, a drugom rukom njegove stražnje noge na svoje široke grudi. U to im se pridruži i Hipokrates.

Da mi podvališ po svom običaju!“ „Ako hoćeš, gospodaru, da se malo potrudiš i da pođeš sa mnom, možeš svojom rukom izabrati sve što želiš. Moji ribari love tu u blizini“. „Gde?“ „Na obali kod maslinovog voćnjaka Timonovog“.

„Budala - ništa drugo! Nisam li ti, Hipokrate već govorio da u njegovoj glavi nije sve u redu?“ To govoreći, pokaza rukom prema vrtu, raširi svih pet prstiju svoje desnice, stavi je pred svoje čelo i učini njom pokret koji u mimici označava

Lice joj beše usko i duguljasto, nos finog oblika, usta i obrazi kao izvajani majstorskom rukom, oči crne, bademastog oblika, uokvirene dugim trepavicama, a natsvođene tankim crnim obrvama.

Put koji sam pri tom išao bio je ovaj. On pokaza rukom na tablu koja je visila iza njega na zidu. „Evo ovde vidite tri slike kojima su Zemlja, Sunce i Mesec predočeni u tri

kada je tačno napola osvetljen. To premeravanje pošlo mi je ze rukom posle mnogo muka, a pomoću astronomskog instrumenta što ga pred sobom ovde vidite“.

Naš jadni astronom bi ponovo izbačen iz koloseka svog predavanja i uhvati se rukom za čelo. Pred njegovim očima zasvetlucaše bezbrojne zvezde, koliko ih, pri svojim posmatranjima neba, nikad dotle ne

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

značajno, to jest prosto namignem, a on pošto shvati, odvede me do jednog mračnog kupea koji otključa, prinoseći levom rukom svetlost ručne lampe do ključanice, zamoli da ne palim sveću, pa se izgubi.

U svečanom odelu i velikom crnom šeširu, sa primetno kraćom desnom rukom koju je redovno podizao u visinu očiju kad se zdravio, kratkovid i vrlo zbunjen, kum je iskreno zagrlio Nikolu i nešto

On odmahnu rukom I duboko uzdahnu. — Znam, pobratime. Ali da mi ..je samo ta muka! — Ja vidim, ja osećam da imaš krupnijih briga —

Ja utrnuh pa se okretoh njemu sa pogledom koji je pitao. A on videći me zabrinutog pokaza rukom: — Samo drži levu stazu i ne brini, gađaju put. Ja se uputih levom putanjom i zaduvano požurih.

jedan omalen francuski oficir, što je preda mnom stajao u društvu dama i propinjao se celim telom da bolje vidi, pokaza rukom u pravcu čete što je nailazila: — Quel beau type! Ja uzviknuh do vriska. To beše Nikola.

Komandant šamara levom rukom po desnom obrazu, jer mu je tako zgodno. Onda zastaje malo, sa rukama na leđima, i grize gornju usnu, pa posle desnom

Onda zastaje malo, sa rukama na leđima, i grize gornju usnu, pa posle desnom rukom nastavlja da šamara po levom obrazu kad burma zazvekne po zubima ili zakači za dugme od naramnice; onda kratko naređuje

Kako? Ko? Ovi? Dobro. Ja njih sad, sme sta... fik... kr... kr... kr... I on pravi pokret rukom kao da nišani. Pa nastaje trk i uzbuna oko štaba.

Utom divizijar sa štabom sustiže kolonu. On je zamišljen, i sa levom rukom na slabini jaše lagano i oštro gleda u daljinu.

Pa opet major trza uzde jer se njegova kobila poravnala s Milkom. Posle se naginje načelnik štaba, oslanja se levom rukom na unkaš majorovog sedla i šapuće mu: — Čestitam, to je sigurno.

I naslonjen na njeno rame i dokle ga ona miluje svojom punačkom, golom rukom, on dolazi k sebi, zahvaljuje joj i ponova jeca strašne optužbe protivu bedne dece što su zaboravila na otadžbinu.

kratkom nekom ulicom, sve pored visokog zida s mukom povlačeći noge u okovima, čije je lance pridržavao levom otečenom rukom, izašao pred islednika.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

izgubile svaku težinu i svaku zapreminu u vremenu — puka arabeska moje misli —, tako da preko njih bez zapreke posežem rukom u moje djetinjstvo, kao preko nesuštastvene ograde opsjenareva užeta...

A mlijeko, odatle, biva čisto i gusto, krepko, kaduljski aromatično. Dragocjeno. Zato su ljudi radosni kad im uspije rukom da dobave dojilju iz tog predjela.

Na babinim sjetnim očima odbljesnuo se zlatasti odraz osmjeha s njenih usta. Svojom blagom rukom povela je moju ustreptalost i svratila je na laku stazu djetinje bezbrižnosti.

— Zdravo da ste, Egidio! — mahnula bi mu ona rukom s prozora, kao što odabranica u areni mahne iz počasne lože svom toreadoru.

na jednoj strani potkopavao realnost realnoga, toliko na drugoj strani utvrđujem realnost irealnoga: koliko god jednom rukom oduzimao od stvarnosti, toliko drugom privodim u njeno krilo.

Ako čovjeku pođe za rukom da taj karakter egzotičnosti poda svojim domaćim stvarima, ima nade da će i one postati zanimljive, da će i one moći da

– Jesu, sestrice, jesu... Pobuđuju na razmišljanje. Bila je zadovoljna. Obujmila je knjige rukom i pritisla ih na grudi da ih vrati u svoju bijelu sobicu.

Patnja je prešla svojom rukom po njihovim glavama i izgladila im kovrče. Glumica koja je dolazila u našu kuću zvala se Bepina (prezimena kao da nisu

Čavrljamo o koječemu, priča mi novosti iz mjesta. To je već postao ustaljeni mali običaj. Zastane podno mog kreveta, rukom na bijeloj prečki, i priča. Razgovor se nadovezuje sve u sitnim krpicama, i to mu daje izvjesnu draž izmičućeg.

S prvim sjedinama, počinje da nas napušta ona blagodatna lakoća poteza, ništa nam više ne polazi za rukom kao samo od sebe.

Naši koraci uveličano su odjekivali o pločnik puste ulice. S ugla sam bacio pogled na Egidijev kućerak i mahnuo rukom baki na prozoru. Daleko je od mene bila svijesna pomisao da je to konačni odlazak.

Predahnuli bi kratko u hladovini konobe odvalivši teret s ramena, oslonjeni mrkom rukom o velike badnjeve, u kojima je šaporio mošt neumornim šumorenjem proljetnoga mora.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Konji frknuše pred kućom, a Đurica, kako beše počeo da navlači odeću, tako i ostade sa podignutom rukom, ukočen, bled, nem... Pisar skoči s konja i priđe k otvorenim vratima, na kojima stajaše preneražen Đurica.

Sad je, čini mu se, osećao prisustvo čovečje s one strane kapka. Polako, tresući rukom, odgovori na kucanje. Kapak lagano škripnu, i Đurica oseti da je otvoren.

Otvori se poneki prozor, na kome se pojavi troma i sanjiva glava, sa neobično debelom rukom iza potiljka. Sa planine pirka studen, oštar povetarac. Varoš se budi...

Jedan se vo uznemirio od obada, a seljak ga umiruje blagim glasom, tapkajući ga rukom po vratu. Đurica tek sad opazi, da tuda voli seoska putanja, koja prelazi preko potoka, i spaja selo sa potesom.

valjada neću ni ja do veka ovako. — Ja šta ćeš, posle onih mrtvih i ranjenih glava? — Ni jednoga nisam mojom rukom dirnuo. — To znam ja, ali ne zna zakon. — Pa šta ću sad ?... Da živim ovako dokle se može, a kad dođe suđeni dan...

Stanka vrisnu i posrnu, ali je Đurica prihvati jednom rukom, a iz druge baci pušku, istrže revolver iza pojasa i pruži na Marka.

A gle sad...« I nešto ga u glavi tako jako zabole, da se morade uhvatiti levom rukom za čelo, koje obuzimaše sve veća vatra... — Nek vi je srećno!

— reče on još na korak dva pred njima. Pantovac se još više potulji, obori glavu i nekako neodređeno mahnu rukom pored uha, što se moglo uzeti kao da skida kapu, a moglo je izgledati i kao da se češe iza uha.

— Sve jedno, hoću da idem, pa šta bude. On je privuče k sebi, pa joj stade drugom rukom gladiti glavu, a u njemu samom rađahu se čudne misli. »Što li je to tako ?« — mišljaše on.

Toga časa i Đurica joj mahnu rukom, te ona brzo leže, pa stade da se osvrće oko sebe, čudeći se šta rade njih dvojica, kad nikakve opasnosti nema.

— Ček’, ček’... evo sad... — mucaše jadnik jednako, preturajući rukom po pojasu. Đurica priđe, istrže mu rubac i razveza, pa stade da broji banknote.

Đurica ućuta i kao da stade nešto misliti. Dugo je tako ćuteći upirao pogled u pomrčinu, pa naposletku mahnu rukom i obori glavu, kao da i sam uviđa, da ne može još ništa smisliti pod utiskom ovih neobičnih događaja, koji se sve više

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

3atim ih uzme od njih, i kaže im da idu svi troje tamo na jedan breg, „pa kad ja mahnem rukom na vas, a vi onda potrčite, i koji prvi dođe do mene — taj će dobiti kapu, drugi će dobiti štaku, a koji poslednji dođe

zmaj probudio, ali on ne šćedne, već uzme buzdovan, pa razmahne njime i udari zmaja u glavu, a zmaj iza sna maši se rukom na ono mjesto đe ga je on udario, pa reče đevojci: — Baš ovđe me nešto ujede.

Kad on i treći put zamahne da ga udari, onda mu sestra rukom pokaže da ga udari u život, i on ga udari onamo, i kako ga udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a carevi ga kći sturi s

— odgovori on. Oštar Dan priđe k stolu, te podigne pokrovac; ali dijete leži zaklato. Tad ga Oštar Dan prihvati rukom, a dijete se makne jedanput, a poslije se digne.

Gđe su dva roga, neka budu i četiri!“ — Ali nu čuda! Čim izjede grožđe, odmah mu rogovi opadoše, kô da mu ih rukom odnese. „Ah! pomozi ti, jaki bože!“ pomisli u sebi, „povratiću ja sebi i ćesu i gaće i sviralu, čini mi se, ako bog da!

plačeš zato što si gladan; tvoja zla maćija ne da ti jesti, jer hoće da te šundra; ali ne boj se, neće joj to poći za rukom, jer, pomoću božjom, svakome zlu može se dohakati.

ćeš moći i bez mene življeti; idi po svijetu pa radi te se hljebom hrani; ali prije nego se rastanemo, moraš me svojom rukom ubiti. — Sačuvaj bože! — veli on — kako bih ja mogao svoju ruku dići na svoju hraniteljicu; to ja niti mogu niti hoću.

A na vatri je gorelo veliko hrašće. Naš ti Marko pograbi svakom rukom po jedan hrastov ugarak (a svaki je bio teži od njega), pa ih podstakne na vatru.

— Valaj, neće! — veli Marko. — Bogme, hoće! — Bogme, neće! U toj svađi zgrabi starac rukom za lonac. On za lonac, a Marko njega za bradu, pa nosi, nosi k jednoj bukvi; rascijepi jednom rukom onu bukvu, pa

On za lonac, a Marko njega za bradu, pa nosi, nosi k jednoj bukvi; rascijepi jednom rukom onu bukvu, pa upreši starčevu bradu u onu rascjepinu i ostavi ga tako da visi o bradi, a on ode natrag u kolibu.

Ukaže joj se prazna kao i prije. Videći to, počne se misliti: bi li otvorila, ne bi li. Sada pođe rukom bocu otvarati, sada opet — bojeći se muža — ustegne ruku, dok je ne svlada ženska znaličnost i otvori bocu.

Videći vrag da ga je žena prevarila, nastojao je on nju opet prevariti; ali mu ne pođe za rukom. On je nagovarao iznutra ženu da pokuša bi li opet mogla otvoriti bocu; ali žena ne htjede više otvarati, nego ode za

Petković, Vladislav Dis - PESME

HIMNA Odmani rukom i zagazi baru Što mili, teče, kao život meka, Sarani razum, i udiši paru S podneblja gliba što te svuda čeka.

Odmani rukom i zatvori oko, Crvljivo doba neka naglo tiska Spomene, slavu, u blato duboko, Gde porok cveta i razvratnost niska.

javu, A za život nebo svojih snova, Al' smrt dođe iz daljina, mukom, Dodirnu joj usta svojim dahom, Pomilova njenu kosu rukom I ispuni zemlju čudnim strahom. Al' smrt dođe; lak dolazak njeni Osetiše redom svi spavači, I ustaše.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ponekad bi čak ostajala tako postojana u prostoru iako sam mogao rukom da prođem kroz nju. Ako je moje objašnjenje ispravno, trebalo bi da je moguće prikazati na platnu i učiniti vidljivim

Svakoga dana sam se u mislima prebacivao kroz vazduh do udaljenih mesta, ali mi nije bilo jasno kako mi to polazi za rukom.

, bilo da su kucani na mašini, bilo rukom ispisivani; (10) uspostavljanje svetske službe za potrebe trgovačke mornarice koja navigatorima svih brodova omogućava

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

- A zašto me niste probudili u Genzendorfu? - usudio sam se da protestvujem. On planu i napravi pokret rukom kao da će me dohvatiti za uši, ali se predomisli i raspali po mom ponosu.

Priznao sam da o tome pojma nemam. Pokazujući rukom na zlatne talasiće suncem obasjane reke delaver, rekla mi je da ta reka nije uvek izgledala tako blistava i pitoma, a

“Vili” je pošlo za rukom da skuje prvi beočug u lancu koji povezuje srpske i američke tradicije. Zamolio sam je da mi oprosti što sam pogrešno

Primetio sam da piše vrlo vešto i brzo i to podjednako i desnom i levom rukom. “Kako ću se ja nadmetati sa američkom omladinom” - pomislio sam u sebi, - ”kada ti mladići pišu obema rukama bolje

jednog glasača, kome nešto nije bilo sasvim jasno koga čoveka treba, zbog nekog tobožnjeg zločina proterati, svojom rukom upisao je svoje ime. I tako je Aristid, najpravedniji i najčestitiji čovek u Atini bio proteran iz nje.

Jednog podneva, za vreme pauze, pođe mi za rukom da ga dovedem do ugla Kortland ulice i Brodveja, nadajući se da tu sretnemo jednog veoma poznatog čoveka koga sam ovde

Kada je Rud, kao mađioničar koji manipuliše svojim čarobnim štapićem, pomerio svojom desnom rukom mali magnetski štap prema kalemu, indikatorska igla plvanometra, pokrenuta silom koja mi je do tada bila nepoznata,

je ovo neka junačka rasa,” - pomišljao sam u sebi, posmatrajući igrače koji su se gubili u ritmičkim pokretima, jednom rukom na boku, a drugom visoko podignutom iznad glave.

Odjedanput neko je zakucao na dvorišnu kapiju i moj zet juje otvorio. Pred njima je stajao jahač, koji je jednom rukom držao zapenušenog konja, a u drugoj ruci je imao telegram koji je u žurbi doneo iz telegrafske stanice u drugom selu,

kao useljenik, bilo kao pronalazač, onda je sve to bogato nagrađeno plemenitim duhom pisma na sledećoj strani, pisanim rukom čoveka koga sam imao čast da lično poznajem, a koji je za mene uvek predstavljao idealnog predstavnika pravog

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

A treba li ti još ko? —Ne treba drugi. Dosta si ti! Dakle, hoćeš li? —Ne znam ja... Pitaj brata, evo ga! i pokaže rukom na nj. —Što će ti brat? — umeša se drugi i poče se ceriti. —Da ko će?! — izgovori tiho curica i pogleda na brata.

Kamen zastruga, mašina, previjena, zacvili i stade. Radnici odahnuše; odbacuju rukom topal znoj što im se lepi oko kose i kaplje im niz čelo. Doba je da se odmore.

Prevarila se: bilo je mokro, pa posao nije išao za rukom. Sa maslinovih stabala, čim bi ih se dotakao, padala je voda, a zemlja je bila tako glibava da si je mogao mesiti.

— proslijedi Spasoje, i sve više žesti se. — I ja ću, ako mi skriviš! — odgovori on, i prezrivo mahnu rukom. —Momče planu i čvrsto prihvati za uzdu. —More, miči s puta!

— Što ne mogu? — odgovara on. — Možeš svugdje, osim ondje gdje je zagrađeno, i pokaza joj rukom ogradu, pa ode da naredi stoku. Kad se povratio reče joj: — Ti ćeš da ideš.. . elate!

Pa najednom razgovori se: — Dođi sa mnom da ti topove pokažem, — veli joj, i tare se rukom po ustima. — Hodi, ne straši se! — i uhvati je za ruku, pa povede za sobom. — Gledaj, golemi ti su i kako zijevaju!

A zbore da se s njima može nišaniti gdje god hoćeš.... Ono je oficir, prekide govor i pokaza rukom na nj. — Šeta se. Devojka usprene kad je oficir prošao pored njih i ljubopitno je pogledao. — Smiješan ti je!

— Idi ti, idi! — ponovi odlučno. — Zbogom—te! — i mahne rukom prema gradu, pa se okrete i, ne osvrćući se više na nju, pođe k stoci.

—Ne znam pravo, — odgovori starica — ali se dobro spominjem: vidite onu škralu dolje u moru? — i rukom pokaza na nju. Kad sam bila dijete, nijesam mogla nikako do nje, ako se ne bih izula i podgla skute, a eto sada, fala

a male, upale oči sjaje se i izražaja su kao da uvijek nešto istražuju, pa ne zna kud će s njima; lice mu je golo, a rukom se drži za podvoljak što ga nigda ne brije. Dum Andrija, kad ga opazi, sjeti se i požuri bolje.

— He, neka ostanu oba na otaru! — ne popušta Žižica, i otare rukom usta. —Dobro govori... Neka ostanu oba... —To ne dopuštam! — plane dum Andrija. — Napokon, ko ste vi?...

— Klekni, luče! Odreci se vraga paklenoga, a prigrli ovoga, — i pokaza rukom na krst, — koji je za te prolio svoju dragocenu krv! — Klekni!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

To im nije sasvim polazilo za rukom, pa im stoga ili sintaksa izgleda siromašna i ukalupljena ili se, s druge strane, narušavaju metričke granice.

Jer ono što romantičarima nije pošlo za rukom, to će ostvariti pesnici moderne. A ostvariće, pored ostalog, i zato što su napuštanjem narodnog stiha napustili jezik

Ali, malo bi mu šta od svega toga pošlo za rukom da u isti mah nije ubrzano menjana (i da je on sam nije menjao) srpska sintaksa.

izvrnuta, pod temenom, posmatramo nebesa; Vrtoglavica nas zanela nad gustoplave vizije, U strmoglavljenju zaklopimo oči rukom! I udesa! Baš tad na kapcima otkrijemo poslednje staze čudesa.

Ona mu, štiteći ga, ne samo rukom skida sunce nego mu i „vetar sam i jutro dariva na obojke“. To jesu pesničke slike, ali izrasle iz mitske podloge, i

uzajamno mitološko preslikavanje zemaljskog (ljudskog) i nebeskog (vasionskog): Udarcem, čvrstinu neba zahvativši rukom, Komad plavetnila odvuče sa sobom: Sada je njegov pad kao i grom, A nebo sazrelo tako za more – Bujice neprekidnom

Pesnikov rad u jeziku, srećni trenuci kad mu polazi za rukom da uobliči neko svoje viđenje koje će kao nova književna tvorevina zauzeti mesto među postojećim književnim tvorevinama i

Ubrzo sam shvatio da je sve u vezi s Kosovom, jer kad mi pođe za rukom da telefonski razgovaram s bratom bukvalno zatočenim u Gušterici, neprijatno osećanje za trenutak nestaje.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

mi izradiš kakvu koncesiju, da posečem, na primer, kakvu državnu šumu – računam, znaš, kad mi sve drugo nije pošlo za rukom, koncesija još može da mi pođe za rukom. KALENIĆ: To može odista da vam pođe za rukom, a državu to baš ništa ne košta.

na primer, kakvu državnu šumu – računam, znaš, kad mi sve drugo nije pošlo za rukom, koncesija još može da mi pođe za rukom. KALENIĆ: To može odista da vam pođe za rukom, a državu to baš ništa ne košta.

KALENIĆ: To može odista da vam pođe za rukom, a državu to baš ništa ne košta. Nije država sadila šume, pa da joj je žao da se seku. Sasvim to može.

(Odvede Ristu.) XIX ČEDA, RAKA ČEDA (udari u sladak smeh, zatim ode prozoru i dovikuje, mašući rukom): Rako! Rako!. RAKA (dolazi spolja): Šta je? O, zete, što si se tako obukao? ČEDA: Kazaću ti, ali da nikome ne kažeš.

Jest!... Živki nešto zvrji... reci meni... (Sluša.) ŽIVKA: Šta naže?... VASA (mane rukom da ćuti). ŽIVKA: Ama, šta kaže, boga ti? VASA (ostavi slušalicu i vrti glavom): Ljuti se, mnogo se ljuti.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Borisavu Stankoviću ne polazi uvek za rukom da takve lomove psihološki dovoljno motiviše. Ali, kao u naknadu, daje veoma snažne opise telesnih i perceptivnih

Crnjanskom je to pošlo za rukom: „Otvoriše širom vrata, koja su dozvolila da uđu među njih, iz vrta, i bokori jorgovana, i bagremovi, i kestenovi, a da

Ne bih ja rukom za carske dvore lako, za onaj bludnica raj. (IV ) Baš ništa me za crkve duša ne boli, za silnoga cara dom.

I time se već suštinski umanjuje njegova mimetičnost. Crnjanskom je, znamo, pošlo za rukom da sve što je s kraja na kraj romana ispripovedano učini potencijalno (što čitalac može, delimično ili potpuno,

ukrštati dve ljudske sudbine, dakle onda kad Aranđel Isakovič namamljuje svoju snahu u postelju, sa podignutom njegovom rukom dići će se i velika senka na zidu: „Ona je bila tu, blizu. U kući sve leglo. Zaspalo.

Štaviše, naseobina iz koje Vuk Isakovič odlazi u svet - vođen tuđom rukom i za tuđu korist - nema čak ni svoga imena.

saznajemo da je posekao dva neprijateljska vojnika: „Dva lica mu se javljahu, u snu, dve glave koje beše rasekao svojom rukom. Iščezavajući iz njegovog sećanja, pojavljivahu se iznad njegove svesti, još nekoliko dana.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ali ga Spasa dostojanstveno pogleda i pozdravi rukom. Harambaša ga preseče očima i poče potmulo turski: — Šta si hteo, bre? — Da se branim, aga. — Čime?... Puškom?...

Međutim namršteni harambaša upre pogled iznad njih negde u daljinu, pa se duboko zamisli, a rukom se igraše sa golim jataganom, po izgledu samo da naredi da mu poviju Spasu Čemerikića, te da mu odrubi samovoljnu glavu.

Između Kolašinaca i Štavičana Rujo Luković se srete sa buljugbašom i htede da ga razmine. Ali ga Sefer blago tače rukom i izusti: — Povrati se, čiča-Rujo, i ostavi oružje, vjere ti! — Viđi, da ti kažem!

već pribrano, starac se raširi usred gomile i sa krvavim osmehom na licu kao svako ko se odlučio da umre, seknu levom rukom jednu ledenicu, a desnom jatagan.

Poginuo mu čovek na ognjištu. Tek mu to ne polazi za rukom. To se jasno vidi, premda on nema što da prebaci ni sebi ni dobrom arnautskom zakonu: pokojnika je pravilno položio,

Samo jednom rukom beše podnimila slabinu, stegla svoja lepa staračka usta i iz sve snage uzmahnula da je ne bi strašan događaj potkosio.

“ Pa se nadnese nad mrtvo– ga sina i mahnu rukom da ga otkrije. Mrtav Jablan kao da bejaše zaspao. Lepotan majci kao i za života.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

A meni se tako čini: Tam’ na bregu kad bih bio, Rukom bih vas domašio Il’ jabukom prebacio. Po sto milja, vele ljudi, Preletite za čas besno; Zar se ne bi to orilo

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: Ju! Mačak! Ne govori mi više takve reči, oću da padnem u nesvest. JOVAN: Niste li ga sami vašom rukom ubili kad je izeo kobasicu? FEMA: Uh, uh! Dajte sirćeta pod nos, dok nisam pala u nesvest. Ančice, Ančice!

Miljković, Branko - PESME

Tu nema sunca, jer sve sobom zrači Mesto uzalud pokušano. Jači Postaje koji svoju slabost spozna, Cvet šupljom rukom otkinut. O grozna Sviralo koja presađuješ vlati Iz pitome doline na liticu što plamti!

Kamen je potčinjen govoru i zimi. O reči koje rečeno potkupi! Zvezdo, moj pakao i moje srce primi Ugašenom rukom što beskraj iscrpi.

Odlete tragom izdajničke sreće, Od bleska srca rukom sklanjam lice. Ne kuni vodu izgoreti neće, Udahnuo te kamen krilatice. TAMNI VILAJET Tuđom su pesmom očarani.

Krakov, Stanislav - KRILA

Sad i koze mogu po poverljivoj arhivi preturati. E, uostalom, tu pisar Kazimir odmahnu rukom, i onako je sve to kupus. — Kupus? Meni nije to kupus...

Pa ipak bi kroz taj umireni pogled načas prošao trzaj kao iznenadna plašnja. Onda je prihvatio drhtavom rukom čuturicu, i Tužno klimnuo glavom: — Za pokoj svoje duše pijem! Kao da je pravdao svoje suvišno pijenje.

U žbunju preko rovovskoga topa prevalilo se telo neprijateljskoga trubača, koji žutom mrtvom rukom stiskaše očajno metalnu trubu i čiji... — Fu—gram. Prolomi se vazduh za Duškom. Odskoči, okrete se.

Ovaj je stao da pretura po džepovima, i odjednom — negde je blizu grmnulo — sa trgnutom rukom izletela je i kutijica. Providne, žute kapsule se prosule po zemlji. Pocrveneo je kao devojčica. — Zar i na frontu?

— Razumem, razumem. Spustio je slušalicu. Skinuo je šlem sa glave, provukao rukom kroz svoje bele kose, i okrete se najzad malome potporučniku kraj sebe. — Koga ćemo prvog? — kao da pita ađutanta.

Nagnuta bolničarka počela je da raseca zavoj. Tada se setio svoga golog tela, koje je bilo prljavo i žuto, i hteo se rukom zakloniti... — Čemu? kao da se nasmešile ženske oči. Pogledao se, nasmešio. Opet je bol prošao kroz njega.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Prva gola crnkinja. Kad vidi da ih gledam, ona zastaje, i naglo, mašući rasklimatano, udara ravnomerno rukom svoje dete po leđima, a onda bezbrižno nastavlja da radi. Treba dete sačuvati od pogleda koji mu može doneti zla.

Čak i u noći se oseća čađ pod rukom, gde god se ova spusti. Prilazimo nekoj vrsti ogromnog mola podignutog na koljima, osvetljenoga sam o lampama što klate

Posle pola sata čekanja dođe, onom stazom preda mnom, prvi mladić. Prilazio je hitro, češući se jednom rukom po glavi, noseći u drugoj usko kratko veslo. Za njim dođe drugi i onda treći. Svaki je doneo veslo za sebe.

I kada voz već pođe i samo da bi mi bar on mahnuo rukom kada napustim to tlo. Ja sam se u poslednje vreme toliko sprijateljio sa Vuijeom, sa njegovom pažnjom, ogromnom

Tražim mu da skine masku. On me se valjda boji i polazi rukom kao da će je skinuti; žene, koje bi svakako morale umreti čim bi videle lik igrača i saznale koji je od saplemenika

Svi su isti za mene, i ja sam kao svi drugi za ostale.“ Ćutali smo, i s časa na čas me je samo zadržavao rukom da pripazim na rupe i brežiće preko kojih idemo.

Nosači se dižu, dremljivi, nemi, i ne izašavši još sasvim iz sna. Uzimaju stvari koje su im prve pod rukom. tovare ih na glave i odlaze u noć.

Od svega na sebi on ima još samo pojas od crnih vrpci, kroz koji je prometnut mač. On je jednom dignutom rukom naslonjen na kolibu, i dok prilazimo, ljubazno nam se smeši, ali, ne menja svoj stav.

Mnoge jednom rukom punom grivni pridržavaju kotaricu na temenu, a drugom se poštapaju na vrlo dugi štap. Njina mramorna brada i prava

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Il’ se u mraku njene utrobe S kostima belim ljube dukati? I grob i kasa — čudna prilika! Rukom se nisi zlata takao, A već ti dušu mori pakao!... VUK: E, e, da smešna čoveka!

Kad majka starim gleda očima Poroda bednog glavu klonulu Kako je nad njom dželat svirepi Sa čvrstom rukom pȁlu izdigô; Još trenut samo... i mudra glava Krvlju će svojom bedem mastiti! — Ti za to veliš da je nesreća!...

čuješ uvom sopstvenim Mudraca naših tajne zborove Što krišom vode po manastiri, Metanišući pred ikonama Unakaženom rukom neveštom: „Jest, buntovnik je!...“ vele pakosno Za svakog onog što se desnicom Garave puške smelo mašio.

STANA: Što nikad nisam želela — Tvrdi je bedem vencem okićen... Svetovi ovi kad bi zgrešili, Sa smelom rukom kad bi drznuli Potresti presto boga jedinog, Pa kad bi tvorac gnevom planuo, Šiljući jato zvezda repatih, Da azur

SULEJMAN: Dovedi kćer! STANA: Dovela bih je, Kad bi mi veri dodat umeo: Da grešan čovek rukom sakatom U hladne žile mrtvoj lešini Veselog žića krepke sokove, Veštinom nekom ili mađijom, U jednom času može

(Ćerim sa Stanom odlazi.) SULEJMAN (sam): Ja ne znam šta je to? Tu ćerku njenu nisam video, Dodirnô nisam rukom vlastitom Nijedan pramen kose njezine; Ni dah mi nije njene dušice Prosedu bralu ljupko provejô, Pa otkud ljubav?...

PRVI TURČIN: Inšalah, efendum! Dobro si izmudrio, te ako ti za rukom pođe, da bar vidimo toga čuvenoga hajduka!... ĆERIM: I da ga živa uhvatimo! PRVI TURČIN: Ja ću ga sobom vezati!

mučnim izgine, Pa, izdišući, neka zamoli Da vidi pramen njene kosice — Sa bičem bih mu mutne zenice Odmornom rukom grozno šibao, Vičući silnom paši na uvo: „Evo ti, pašo, celog kurjuka!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

dozva jednoga ruskoga oficira iz svoje pratnje, pođe s s njim uporedo uz drum i nešto mu je živo govorio i pokazivao rukom na kosu. Zatim oficir brzo odjuri drumom put Žitkovca, a Komarov se vrati k nama.

— Hije ovde i ne znam gde je, odgovori mi on. — A da nije gore y onoj šumi? Ja pokažem rukom na šumatovačku kosu što se pružala iznad šanca. — Ne, reče mi kapetan, tamo će biti Turci.

— Skinite mu sablju, napišite komandantu drugog korpusa da ja ovo stvorenje (đeneral pokaza rukom na majora Velimirovića) dajem pod sud, pod najstrožiji vojnički sud; neka ga pod stražom isprate za Beograd, neka mu

Konj odjuri, a g. doktor se diže sav uvaljan u prašinu i pođe ramajući i pridržavajući se rukom za ubijeno bedro. Dok uslužni ruski oficiri potrčaše jedni za konjem, drugi se skupiše oko g.

Ne bih ti ja inače nikad ni za boga pao, ali, eto konj, on je svemu kriv, odgovori doktor, pipajući jednako rukom po nažuljenom bedru. — Da da, da, opili ga oni prokleti seizi, reknem mu ja, zacenjujući se od smeja.

Kad bi kojom nesrećom Turcima pošlo za rukom da pregaze Srbiju, ovaj, što leži ovde, ne bi imao od toga nikakve vajde da je ostao živ.

zasvira na juriš, Crnogorci isukaše jatagane, Rusi tresnuše puškama, ja moju stegoh — čini mi se prsnuće mi pod rukom, poiskakasmo iza grmova, zgledasmo ce samo, pa onda uz gromovito »ura« nas jedno 50—60 jurnusmo preko čistine turskome

Mniš valjade nevjesta sam pa će me saprijeti ova pašija grebotina! Crnogorac ljutito poteže rukom zavoju, i bi ga zderao da ga ne uzdržah. — Ne, čoveče, ne budali!

Je li to gorak i težak život koji je za njih izgubio svaku draž? Ili je možda vera?... Jedan Rus razmahnuo rukom koliko igda može, pa se tako energično krsti, da mu po čelu, gde udara sa tri prsta, ostaje crven kolut.

— Evo na, pogledajte (on mu dodade dogled i pokaza rukom u pravcu Rsavaca) — nema ga i sve ga više nema, a već je prošlo četiri časa po podne.

Malo milom, malo silom, nekoga zamoli, nekome privikni, nekoga pogurni rukom, a nekoga, bogme, obriši malko i sabljom pljoštimice — tek mi naše pešake vratismo. »A de! a bre!

tebe tvoj Stojan voli... i miluje... milus... milus... I ova mala prilika nasloni glavu na moje grudi, jednom me rukom strasno zagrli i steže, a drugom me milovaše po obrazu.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

IV I ti si hrabra bila — Oh doveo te Bog — Zapisala si ime Sred kama studenog. Zapisala si ime Zlaćanom rukom tu, I skinula si time Tu strašnu ukletvu.

Daj mi ruku, da j’ osetim... Jer kad umor čelo smuti, Pod ovom je rukom duši Najmilije odahnuti. Daj mi ruku, da je stisnem...

“ A vi meni srpskom reči, Ljuba: „Druže!“ Deca: „Babo!“ A ja rukom, ne znam zašto, Morah stisnut’ čelo slabo. „Nemojte me topom cpeće, Ja se bojim tog kuršuma!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Naiđoše neki vojnici, te ih zapitasmo za izvor. „Ispod ovaj kamen curka“ — i pokaza nam rukom na jednu stenu. Vojnici potrčaše. Napravi se gužva. Komandant bataljona odredi mene da uspostavim red.

Ako li ko bude ranjen, pa pusti glasa od sebe, ubiću ga svojom rukom. — Pazite dobro! — rekao sam im. — Rastojanje da bude koliko da se dodirnete raširenim rukama. A sada, u strelce!

Potporučnik Svetislav uzdahnu i obrisa čelo. Značajno pogleda okolne i klimnu glavom. — Ljudi, kao da je neko manuo rukom, toga momenta diže se magla. Mi ostadosmo kao na dlanu.

— Eh — učini Vlajko i mahnu rukom. — Kod nas je sasvim druga administracija nego kod vas artiljeraca. Prvo i prvo, ja sam otišao iz čete još uoči toga

Trebalo je videti toga vojnika kako je posle izgledao. Pri saznanju da je on svojom sopstvenom rukom ubio dva čoveka, njega je obuzela drhtavica, i on je bezumno pilio u leš, dok su mu se vilice tresle.

Progutao sam tri stotine pastila hinina. Boli me sve! — i razmahne rukom od glave do kolena. Posmatrao ga Branko, koga su prozvali „Pozitiv“, pa će mu reći jedno jutro, kad je izišao lekar:

Prilazi „Fikusu“ i saopštava mu da umiri potporučnike. „Fikus“ stišava rukom one okolo njega, silazi s teškom mukom sa kreveta, zauzima važan stav i pita: — Molim, ko ste vi.

pod šlemovima, nasmejana lica i dobroćudna izgleda, gledali su veselo kao deca, gazili čvrstim korakom i slobodnom rukom prihvatali cveće. — Živeli!... Živeli! — Zdravstvujte, braća! Raspoloženi su kao da idu na svadbu, a ne u smrt.

Onda su se pogledali, držeći jedan drugoga za ramena. Opet se poljubiše. Sergije Nikolajevič dade rukom znak i bataljon krete, a njih dvojica, držeći se za ruke, pođoše za bataljonom. — Otkuda se njih dvojica poznaju?

Fjodor poče da peva neku rusku pesmu... — Pst!... Pst! — umiruje „Kica“ i pokazuje rukom na jednu stranu, kuda svi pogledaše.

— „Op!“ — i nađe se u sedlu. Uzjaha i Sergije. — Gospoda, davajće v gonjki! — A sad, braćo! — prevuče rukom preko lica „Fikus“. — Pozivaju da se trkamo...

Zausti da kaže nešto, ali se predomisli, mahnu rukom i ode. Na brežuljku iznad Vodene zaustavili smo se. Tamo, pred nama, dizale su se Moglenske planine, obavijene

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Dizati serpsku liru: — Na liru našu cveća ot sopstvenog Na polju branog radosnom rukom tam' Junaci gdeno britkim mači Nemanje prostiru staru slavu, Harite nježne žar čuvstvovanija Iz čista serca v pjesne

Junaci serpski do toga tekoše Za primer svetu. Sudba črna Šator pred Muratov teškom rukom Na smrt nam vodi kneza i Miloša. Sam Genij plače, gladeći pogreške Dve.

Potom si nadežda Ocena. Potom silna briga Njihova, umom i telom zdrava Da budeš! Potom svoja sokrovišta Podašnom rukom rado otvaraju, Da večnu sreću tebi, miloj, Stvore, i narodnoj česti dignu Stub!

” — Veli svakom cveće krasno, Krotka lala. Kak’ usudit mogu sebe, Nesravnimo cveće, tebe, Rukom skvrnom otkinuti, Cvet krasote prekinuti Divne? Lalo!

— — — — — — — — — — Vreme ide, vreme beži Bujnim stremom, bujnom hukom, Sve razdire kivnom rukom Kud manito smrtni teži.

Daj joj povod desnom rukom lepo što nek’ radi, Na levu se brzo, verni prstene, potkradi! Stegni sebe oko prsta, da t’ drugi ne zbace, Ta je

Sve više letiš ti. Zemnom se rukom nikom dodirnuti Ne daš. I sam duh retko te domaše. Bežiš od ruke, uma bežiš Od hitlenog; k sebi misli mamiš.

” Kad je čulo Sablja-momče Ove reči od devojke, Ne uzmoglo reč izreći, Već uzelo rukom ruku, Na devojku pogledalo Pa na sunce sedajuće, Glavom malo zamahalo I na smrtne s’ muke dalo.

Pak pristupi k Cvet-devojci, Opaše je levom rukom, Desnom turi mlado momče Pa povika šupljim glasom: „Otvaraj se, nemi grobe, Evo ide mladoženja Sa lijepom

Gle, druge dar ti nose: Od ruža gnezdo krasno, U gnezdu guču jasno Dve sive grlice! Ne sluša lepa Femka, Već belom rukom maše, Za njome ves’o jaše Taj ženik nevera.

A ona sama onakva je kakva je mogla biti u ono doba i pod Rajićevom rukom: umetnički uboga, a više od svega zavisna i izvedena iz tuđe; ali sa jezgrom zdravog nacionalnog instinkta u sebi, pa

je takav bal načinio, dopisnik završava: „O balu samom ukratko se reći može da je tako velikoljepan bio i tako lepo za rukom ispao, da su se inoverci, koji su na ovom balu bili, našoj slogi čudili i da je jedan veliki gospodin rekao: „Ne bi

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Ovde je moć!... Il’ nije?... U gipkosti lakoga pokreta, U oblini nadzemaljske slasti Jošte rukom netaknutih dojki. Moć u licu, u osmejku leži, U rečima milozvučnim živi; A svemoćnost u bistroj je kapi Što po

Je l’ blagoslov, il’ je kletva crna, Što joj bore sindžirli pisaljkom Po pognutom čelu očajanja Čvrstom rukom beleži nasilnik? Bog je to hteo, deco, bog!... RADOŠ: Sed’ oče, prosti!

Pa vas opada vaše nedelo. Nije vam moja milost dovoljna, Kojomno sam vas svakad štitio, Veće upornom rukom mašate Za sjajnu krunu moga prestola; — Al’ nećeš nikad, stara nevero, Postići svoju gadnu nameru!...

Nego kad umreš, pope matori, Razmrskaću ti ovim prsima Hristove vere tvrdi spomenik... A izrezaću rukom neveštom Na nagrđenom tako kamenu Žića ti lažnog nacrt istini... VL. VAVILA: Ako me preživiš!

KNEZ ĐURĐE: Ali i pitom — vladar ostaje! I teško onom koji pokuša Sa proždrljivom rukom mahnuti Na silnog cara žarke pustinje... JELISAVETA: Dakle — da te razdire?

bratske osvete Golemu hrpu svoje mrzosti U zgarajući plamen podžižu; A treba l’ sablje — brat je donosi, Da svojom rukom brata pokosi... KAP. ĐURAŠKO: Pa šta još čekam?...

je?... (Katunović izdahne.) RADOŠ ORLOVIĆ: Zbogom, vojvodo! Videćemo se! Po krvi mojoj studen samrtna Pokazuje mi rukom ledenom Odmora željnog kuću večitu, I duša žudi strogom sudiji Neučinjene pravdat grehove — (Gleda unaokolo po

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— prošaptah. — Ja mislim, da jest — odgovori Stevica jedva čujnim, uzdrhtalim glasom i poče me gurati rukom, kroz koju je strujilo tihano drhtanje. — Hajde ti naprijed! Približih se lagano na prstima i izvirih iza gornje strehe.

Eno mu groba, nek mi ne da lagati — viknu oduševljeno Simeun i pokaza rukom na grob pokojnog Partenije. — Tak'i mi se rađali! — uzviknu veselo Mićan i pruži mi punu čašu bašice. — Sama prva kap!

Ljudi moji, mene obuze nekakva žalost. Ali, kad se šjeti' nji'ovije' zuluma i bezakonija, nestade žalosti, ko da je rukom odnese. Osveta, osveta! Kakva milost! Ono, istina, jevanđelje i sveto pismo... ama, čojek je čojek. „Turk pezevenk, bre!

Što ne bi vjerovali? Uli-de mu, Mićane, jednu čašu. — Neka! Neću! — odgurnu Simeun osorno rukom čašu, jer je bio pao u onaj nepojmljivi, vatreni zanos kad svi živci drhću i trepere u ognjevitom oduševljenju, kad riječi

Dok jadni težak svješti vaš red i za kon, a vi odma': ti si lud, ti si budala... Sudac: Ti to, Davide, pokazuješ rukom na me? Pazi-de se!...

Pisarčić: Sad će gospodin doći. David (u sebi): Ne sluti ovo na dobro! A, u moj sirac! (Odmahnu rukom i stade se šetati po sudnici i razgledati slike.) Vidi, dijete, kako se i ja znam šajcati.

Bojić, Milutin - PESME

moje usne za usnama žedne, A izmrvljen mozak traži smrt u bludi: Dršćući te grlim rukom što sva peče, Propinju se tebi ispucale usne, Duša hoće večnost poljupcem da reče, A krv u kap jednu stopi se i

Reči su tvoje od psalma gordije, Oči su tvoje od slave gordije. Kako si velik, ti neznani sine, Pred čijom rukom padaju ordije!

O, zašto, dusi, crnom rukom vašom Na starom krstu pozlatiste slova! XXVIII O, jadni moji krinovi i lale, Spustite glave, treba da se vene,

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Zapravo je tek Miloradu Paviću (1929) pošlo za rukom da na zavodljiv način činjenice rastvori u imaginarno, a imaginarnom da čvrste činjenične konture.

Jakšić, Đura - PESME

Možda nikad neće moći Gorkoj muci i jauku Nasmejat se srce moje?... Idi!... Idi!... Ne diraj me mraznom rukom, Da preživim večnost tužnu Na vrletnom mome visu, Gde me čuda i otrovi Zlobnog sveta uzvisiše — Al’ otklen ću

Neka ti bude svileno sve! Govori, sine, govori brže, Da kupim one toke zlaćene?“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne zna šta bi od sveg: „Ah, babo, babo, kupi mi, babo, Pečenja kupi jarećeg...

“ Tako zbori buljubaša I za nož se rukom maša. Dalje tvrdi stražar stari: „Braćo moja, graničari! Imam jednog pobratima, A u njemu vere ima; Pa mi dođe

Nastasijević, Momčilo - PESME

PESMA ŽENA U MAHANAIMU Šumo Efraima, gde kobnih vrana let, Pobrali s grana strašni plod što visio, Tvoj plod, rukom što zgnječili: krvavi plod Za jedan celov moj daće mi ga na dar.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Jovanka na to odmah se zabeli. Veselo, čisto trčeći poleti k njima. Zaklanjajući rukom oči i čelo od sunca, ona im prilazi. Idući tom suprotnom stranom gde sunce obasjava, ona se sva sija.

I jednako vijući se, zaklanjajući se rukom od sunca, veselo dolazi do Stojančetovih. — Stojno, — oslovljava najmlađu — jesi li učvrstila ljuljašku?

Kuku, čedo! Kuku, mrtvo dete moje! Šta majka dočeka! Mladen gore sa podbočenom glavom, sa ispruženom zgrčenom rukom, slušao je, gutao jed, ljutnju.

Kad su, posle toga, naišli na »tevter«, otvorili ga da vide ko koliko duguje, u tom dugačkom, starom, njegovom rukom uredno vođenom tevteru, na jednoj strani, sasvim iznenada, nađeno je zabeleženo — ko zna kada, valjda u kakvo proletno

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Koju grančicu ujutru, ne gledajući, prvo dohvati rukom, za toga će se momka udati (Karadžić, 4, 1903, 167). Koja devojka želi da joj momak dođe na san, treba u gluvo doba

Soko padne na ovu gradinu, i Trojan »svojom rukom« tu zasadi l. (»ćeten«). Otuda se ovo mesto prozove Ćetenište (Karadžić, 2, 1900, 65).

: »Sušim uoči Uskrsa, skinem kapu, metanišem kod lijeske i kažem sve lijesci što sam zgriješio uhvativši se za nju rukom..., potom kažem: oprosti, lijesko, otrgnem pup s nje i izijem, te to mi je bilo pričešće. Na izmaku godine... ako se [l.

zabranjeno da se s. kojim će se završiti plast kupi gvozdenim grabuljama i vilama (već se mora kupiti rukom), izgleda da opet ima izvesne veze sa mrtvačkim kultom iz koga je gvožđe, kao što se zna, isključeno (‹Čajkanović, GNČ,

Ako mu to pođe za rukom, oženiće se; samo je takav kotur vrlo teško naći, jer koren pri kopanju ide sve dublje i dublje u zemlju (Karadžić, 3, 175).

prave piske od jasenove kore«: »ako kora nije dobro potkisla, onda usječeni prut dijete stavi na koleno i jednom rukom ga drži i okreće, a drugom udara drškom od noža ili od britve po njemu, i tom prilikom govori kao da pjeva: ,Kisni,

— zamešena i zrna pasulja, i koja se lomi na svadbi posle na taj način što je svako uhvati desnom rukom, pa što ko u komadu dobije — to će mu se najbolje patiti (SEZ, 19, 1914, 177 id, Homolje). P.

meće se u mleko (radi debljeg skorupa); pri sečenju ne sme se ćuškati rukom da padne i ne sme se kresati; posipa se žitom iz rukavice; kad se unosi u kuću, zakorači se desnom nogom i unosi se

se ni hrana od tabuiranih biljaka ne sme uzeti i čak ni poželeti: ako trudna žena poželi takvu hranu i uz to dotakne rukom deo svoga tela, »dijete će dobiti na istom dijelu tijela znamen ili znak koji će imati isti oblik kakav je imala i ta

Ćipiko, Ivo - Pauci

Kad stigoše kući, brata i sestru roditelji rukom obilato zasiplju bjelicom pšenicom, u znaku berićeta, i ljube se s njima.

Nju je ponajviše u snu milovao, a na javi u gonjanju, najjače mu se opirala. Istina, s nategom savladao bi je i rukom dohvatao do gola tijela , ali cura „ u najljepšu osjetivši na sebi njegov muški bijes, istrgla bi se iz ruku mu i

— Nemam vremena dangubiti! — povika na nju, i žena, u strahu, drhtećom rukom postavi križ. Djed, baba i sestra pođoše. Sestra i na ulici još drži novac u ruci.

— opazi Rade s uvjerenjem. — Pij, Mašo, rakije! — sjeti se i nazdravi joj. Pa, otrvši rukom usta, i pogladivši mrke na usnice, poljubi je: — Je li ti milo?... Ljubi li te ovako nestrpljivo tvoj Marko?

Što veliš? Maša ne odgovara, otupila je velika, neiskazana slast... Nasmijana, gleda mu pravo u oči, i rukom ga pridržaje, da ne izgubi s vida tih očiju... I spojiše se pogledi i u slasti izgubiše se...

ih ustavlja, a komšija Pavao, pijan, kome se već davno zamiču oči za Cvijetom, ljutit što ga Radivoj preteče, hvata je rukom, da je istrgne iz Radivojeva zagrljaja. — Ja ću te sobom povesti! Što će ti Radivoj? — i ne pušta je.

Radivoj drži je čvrsto jednom rukom, a drugom se noža maša. —Evo joj brata! — zavika neko iz gomile. —Rade, brate! — jedva izgovori cura.

Ne znaš ti kako je to teško ! ... Čini mi se tuđ ..... prljav... Ma'ni... i zakrene rukom kao da se od nečega brani. Rade je gleda obasjanu plamenom, odskaču joj obrazi rumenilom, a uzvraćena gornja usnica

Nađe ga zamišljena i zabrinuta, ne razgovara ni sa suveznikom, i dok suveznik čvrsto plug drži, on obilatom, prostranom rukom naširoko sije i, sijući, Maši se čini da o nečemu premišlja. Kad ugleda Mašu, začudi se, pa mu ostade sjeme u šaci.

O tome premišlja Rade putem i dok mu jedan pisar iz čaršije slaže tužbu. Potpisa tužbu svojom rukom i ponese je na sud. ...Bijaše tužbu svrgao s pameti, kad mu uručiše pozov. Tek sada zbuni se; čisto mu žao...

Našega svečara mogu da prispodobim onome golemome hrastu, što ga svi u ovome odgojku vidimo, — i pokaza rukom na nj, — oko koga obavio se bršljan i okupili se zakržljali hrastići; duši ga bršljan, ispija mu sok, kao da bi htjeo da

—Bog s vama, što bi komšije o nama govorile? —Brige me! — odgovori, i, pogledavši je živo u oči, pa uhvativši rukom popovski okovratnik, prodrma njime i veli ozbiljno, ljutito: — Vidiš, Mašo, ovo me guši! A da nije ovoga ...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Godinama se iscrpljivao u postu i molitvama, trudeći se da se domogne opšteg uvaženja. To mu nije polazilo za rukom. Narod ga nije voleo, a bez te sitnice sav mu je trud bio uzaludan.

Jevđenije mu je rekao da ga je začarala šumska vila jedne ivanjske noći. Lauš je na to odmahnuo rukom i procedio da u takve budalaštine veruju sebri, a da je on plemić i vojnik koji veruje samo u Boga i u svoj mač.

Janju su neko vreme zadržali na Kuli, tobož kao služavku, a u stvari Lauš je verovao da će mu još koji put poći za rukom da sa Janjom bude muškarac.

Ne znam kako bih drugačije mogla da razumem onaj njegov nesvesni pokret rukom prema čelu u trenutku kad je prekoračio prag kapije na ulazu u Kulu.

Naravno, on se trudio da sve to ne primeti, ali mu nije pošlo za rukom da sakrije svoju zbunjenost. Čini mi se da sam spazila jedan njegov brz pogled kojim je preleteo preko mojih grudi i

Tri godine sam, Gospode, probdeo da načinim nešto svojom rukom što bi bilo dostojno tvoga imena, a evo sada mi, uz mesečinu koja se probija kroz krošnje staroga hrasta, tvoja

takvi već odustaju, i možda im samo ponekad dođe na pamet da povire prema starcu, posle čega mrzovoljno odmahnu rukom kao da kažu: nema od toga ništa, taj neće. Neki su i sami poumirali čekajući da ga naslede na mestu igumana.

Pipcem n Dadarom izneo svoja strahovanja u vezi s Jelenom, Dadara se okrenuo, napravio kiseo izraz na licu i odmahnuo rukom (kao da ga čujem: Bogdan je glup!). Bogdan je slep. Ništa ne vidi.

Izgledalo je da je Kirča savršeno srećan čovek. Sve mu je polazilo za rukom, bio je voljen i poštovan i najzad, što je najvažnije, bio je zadovoljan sobom.

Jednom rukom drži pečenu jagnjeću plećku, vruću i sočnu sa mocom koja kaplje niz podlakticu, druga mu je zakrčena toplom belom pogačom

tu skladno: glava, trup, udovi; sve je u savršenoj srazmeri, kao da je Prohoru nekom volšebnom silom i umećem pošlo za rukom da najlepšeg muškarca smanji do veličine svoga krsta, da ga odrveni i prikači za njega.

bi da se na kakvoj poljani okupi narod iz kraja u koji je tek upao, da napravi krug oko vatre, gde bi on lično svojom rukom na raspaljenu lomaču bacao odela, krojena po grčkom uzoru, koja je pre toga skinuo sa neke vlastelinske porodice, odore

Ilić, Vojislav J. - PESME

pozvana božanskim zvukom, Pripremi čarobne dvore, kad sunca izumre moć, Nad ružičasti naš svet da Ljeljo uzvije rukom, Spokojni, plavi veo i tihu sanjivu noć I grli, ljubi, i stidljivim krasom Zavaraj, dušo, bledi san, Dok vesnik zore ne

I zima dođe već, i svojom studenom rukom Pokida nakit sav i goru obnaži svu, Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A on će biti tu. 1883.

dŷše, i snegom zasipa ravni; Gde slavuj ne peva slatko u tihi suton i tavni; Gde crna breza samo, pod vetra studenom rukom, Kô tajni prizrak se niha, i tužnim šumori zvukom.

samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime, Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime I zatim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud...

Iz tanke polutame Strašno se kezila otud... Vetar je sa vlažnom rukom Tresao prozore mutne i teška hrastova vrata, Zviždeći kroz praznu krčmu sumornim i strašnim zvukom. 1885.

Al' oprostite, gospođice, Što dirnuh rukom žicu tu. Meni je drago njeno lice, Ja još jednako volim nju. Kao sumornog Algijeri Njenog me lika vodi sjaj Kroz osvećene

naše mlado doba I doleti spomen sa veselim zvukom, Ti se blago nasmej na dverima groba, I svega se seti - i odmahni rukom... 1887.

Il' sve se sravniti može sa davno umrlim zvukom? Jest! Ljubav leptirak to je što gubi nebesne boje, Kako ga dirneš rukom. 1889. U POZNU JESEN Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô...

Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka trava Sumornog zaborava. Izgleda kao da čovek ni rukom dotakô nije Što su stoleća burna odbila u mračnom hodu Sa kula i platna gradskih.

Priroda ožive čisto pod rukom umetnih Mavra, U vrt se pretvori varoš, obala i Algavra, Sa pesmom iđaše ratar kroz goru i polje cvetno, I sve što baga

I kratki oturi čekić i tvrdom, žilavom rukom Obrisa tople suze. 1890. MOJOJ MUZI S nebesne visine svoje, kô svetli đenije mira, Ti si mi pružila liru.

(DOSADA, MAGLA I TAMA...) Dosada, magla i tama... Na slaba kolena svoja Ja zvučnu uzimljem liru, i svojom umornom rukom Dodirnuh srebrne žice. I lira zagrmi moja Očajnim i strašnim zvukom I ja se prepadoh silno. Šta znači jecanje bono?

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Tek pre 120 godina probudio se interes za te istoriske dokumente, a danas, pošto je naučnicima pošlo za rukom da njihova tajanstvena slova prosriču, leže stotine hiljada takvih pločica po muzejima sveta, a među njima astronomska

Ali to mi ne polazi uvek za rukom. Naročito ne znam šta da počnem sa onim starim, na papirosu ispisanim, spisima; ne znam čime se bave, ne razumem

Tu su uredno složene bezbrojne trube papirosa, pločice i tablice, na kojima je rukom ispisana skoro sva stara i savremena grčka, a i strana literatura.

Tako je, pošto je Ptolemajevo delo punih četrnaest vekova bilo sveto pismo astronomije, tek Koperniku pošlo za rukom da pronađe put koji nas je odveo pravo sistemu Aristarha. No, dosta o svemu tome!

na kojoj se rešavalo o čisto crkvenim pitanjima, nisam toga dana ni pošao, nego sam seo u šareni čamac i, brčkajući rukom po vodi, odvezao se Zlatnim Rogom do galatskog Novog Mosta, da onde ugrabim brod za Terapiju, gde sam opet bio pozvan

Meletius IV podigao se sa svoje stolice, držeći se jednom rukom još za nju, a dajući drugom rukom znak da hoće da govori. Nasta tišina.

Meletius IV podigao se sa svoje stolice, držeći se jednom rukom još za nju, a dajući drugom rukom znak da hoće da govori. Nasta tišina.

“ - „Kad bi, zaista, prokleto bilo,“ odgovori mu telalin. „ne bi Bog, pravedni, požar, vlastitom svojom rukom, ugasio. A ako ovu robu uzmognem prodati i para zaraditi, neću se brinuti da li je otrovana, ta niko je neće jesti.

“ Na taj način pošlo mu je za rukom da pojedine strane staroga teksta palimpsestovog sredi i sajuzi po njihovom sadržaju.

Juna meseca 1609 godine bavio se Galileji u Veneciji. Tu je doznao da je nekim holandskim optičarima pošlo za rukom da, kombinacijom naočarskih stakala, sastave aparat kojim se može gledati u daljinu.

odabere, li se tamo smanjenje pri kojem su same planete još dovoljno velike da se mogu razabrati Slobodnim okom i opipati rukom, onda su, i u takoj smanjenoj meri, njihova međusobna otstojanja toliko velika da takav model ne bi mogao stati ni u

“ - „Zvezdano je nebo,“ nastavlja Tiho, „večna knjiga, ispisana Božjom rukom. Visoki je zadatak nauke da uzmogne tu knjigu pročitati.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Niko tebe ne ćede pomoći Rode mili u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dohvati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan osvanu.

Ko urani zorom rano Sretan mu je danak svan'o; Jer sa svakim poslom valja Dobar gazda da upravlja. Tek ga gazda rukom lati Blagoslov će Bog poslati.

Nikolaj Lazarević: Život i črezvičajna priključenija slavnog Angleja Robinsona Kruse ot Jorka, sobstvenom rukom njegovom spisana (Čest pervaja) 1805.

Stanković, Borisav - TAŠANA

STANA Nego hajde, snaške, hajde da se obučeš. Nemoj da si takva, i da te takvu sad ko zatekne. TAŠANA (odbija rukom): A, neka to. STANA (s navaljivanjem, čuđenjem): Kako, snaške? Red je.

TAŠANA (razrogačeno): Kako »zli jezici?« Zašto »zli jezici?« KATA (odmahuje rukom. Više za sebe): Ne znaš ti, čedo!

(Seda, raskomoćuje se, razrće oko čela kosu, oko vrata odelo, da se osveži. Odjednom uzdrhta, skoči. Tare rukom usta i obraze.) Oh, što me svrbite, pusta ostala! Oh, što mi bridite, osušile se da Bog da! (Pritiskuje prsa.

Jedva joj se oči i čelo vide. U crnoj dugačkoj koliji. Oko vrata povezana belom, čistom maramicom. Jednom rukom nosi poslužavnik a drugom zagrće rukave na prvoj ruci, da joj se ne prljaju od poslužavnika.

Idem da je zovem. MIRON (vadi čibuk iza vrata i pruža ga Arseniju. Drugom rukom barata po masnom, širokom džepu na mantiji i vadi duvan celom šakom, drhteći i prosipajući ga proz prste): Puni, Arso,

JOVAN (odlazi u trem i donosi testijicu vode i sipa Tašani u šaku). TAŠANA (jednom rukom grleći ga, pridržava Paraputu, drugom ga prska vodom po čelu i licu): Napij se malo.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nekako je nečega na pretek bilo u svakome od njih. Srećko jednom rukom vrti točak na bunaru. Rista, kad ga momci zadirkuju, nadgovori i nadmudri sve. Seka se utrkuje s psima i sa ždrebetom.

Drema, vidi se da je uvek umorna. Ali će sutra opet poraniti. Kad se približimo ciglani, ja njoj znak rukom, a ona znak cipeletinom u leđa Josina, i ja iskočim. Nikad se nije rukovala. „Ajd, zbogom!

A ti „drugi” — tu bi gospa Nola učinila rukom gest kao da nešto goni od sebe, pa ga onda opet zadržava. — Mislili smo Todor i ja da će nam Julica biti kćer jedinica.

Julici krivo. Advokat se buni i hoće da tuži. Gospa Nola odmahuje rukom, odbija: — Odovud Jevrejin, odonud popovi, propali smo.

Ti si bila sreća i za sirotog Todora; sećaš li se kako te je voleo i mazio? — Julica uzdahnula duboko i čini rukom znak da je i to izgubljeno. — Nemoj se uzrujavati, i ne uzdiši, pokazala si da umeš biti jaka.

Zažmiri Pavle, gleda u onaj zemljani sudić, i čeka da mu mati uzme ruku, pa njegovom rukom obuhvati kasicu, digne je i zatrese: — Čuješ li, kako jedva govori: ne kotrlja se više ništa, puno je!

To nije mala stvar, gospodo! — Branku se oči zasvetleše. Dva druga skočiše na noge da traže reč. Branko učini rukom da treba čekati.

Jer, frau Roza nije potegla rukom po tezgi ili po dlanu, nego, bogami, diže ruku zajedno sa dugačkim staromodnim njenim kišobranom put visinâ.

Mahao je rukom kao zastavom dokle god se ćaci videli. Đaci se osvrtali. Osvrtao se i Branko. Da li je svojim kratkovidim očima mogao

U jedan mah bolesnik otvori oči, pokaza rukom da se otvore prozori, oba, pogleda Pavla, pa oca koji je bio zadremao. Zatvori i on oči, prošapta „laku noć”, a već

Kako mi je glavna lepota u frizuri, a crkva mi baš nije jaka strana, ja ću kao ona bosanska đevojka: l'jevom rukom kosu gladi, a desnom se Bogu moli... Oj, oj, oj!

Kad je neraspoložena, biva, otvori usta da nešto kaže, odmahne rukom, zatvori usta kao katancem. Pošto to prođe, onda, što bi rekla sluškinja Erža, „luda kao i uvek”.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Zapovedi soslužiteljma da od jednog do drugog zađu i jave da je vreme jesti. Ovo dobro za rukom ispadne. Gospodari, premda srdeći se, namažu oči pljuvačkom, i tako pre neg’ što po sata izbije, nijedan se u postelji

Mati trči da ga zagrli, no on je tura od sebe, tražeći stolicu, i rukom od nauka pretovarenu glavu, da ne padne, podupirući. Mati mu se teška da mu, nije što zlo.

« So tim uzima preslicu i prede. Učeni sin čas pruži jednu nogu, čas drugu, čas treje rukom čelo, čas barusi kosu. »Mamo, šta radiš ti?« Predem majki. »Ti ne predeš, ti samo misliš da predeš.

»Tko si ti?« rekne mu na to Roman. No ovaj, ne otvarajući oči, jednako rukom majaše: »Ah, dalje mač od mene.« »Majčin sine«, rekne na to Roman, »gdi je Burjam da te vidi kakvog junaka zemlja nosi.

— dragan LjUBOPITNI — radoznao; zanimljiv (ljubopitna istorija) LjUBOREVNIV — ljubomoran MAGNOVENIJE — mig, znak rukom, čarobna intervencija; tren, trenutak; u isto magnovenije »u istome trenu«, u ovom magnoveniju »u ovome trenu«, za

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

cvili I na uvo mu tumači Jezik zvezda vodila On sluša mršteći se Premešta ćivot S jednog ramena na drugo I levom rukom se krsti On budući kralj golaća CRNI BORBE Glava me već s koca gleda Ionako me nema i nema vas Pojmite li Po duši ih

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

i otpočeli vrlo prijatan razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom, strpa vam se meću kolena, osloni se rukom prljavom od pekmeza na vaše nove pantalone, digne nožicu uvis i drekne: „Ja imam nove pipe!

Pokušavao je na razne načine, ali mu to ili nije polazilo za rukom ili ga mi nismo dovoljno mogli da razumemo. — Nula, deco, nije ništa, a opet može da bude nešto.

Tako sam ja jedanput, kad me je zapitao o Kondi bimbaši, pokušao da se na pravim Užičanin, pa mi nije ispalo za rukom.

Jovica Orangutan poče takođe da stiče neke čudne pokrete, koje dotle nije imao. Svaki čas bi se češao rukom po leđima, žmirkao bi očima i kezio bi se na drugove, pa čak poče, naročito pri tučama, da upotrebljava nogu mesto

prijatelja, matematičara, pitao kako je to moguće da matematika ne priznaje ono što se tako jasno može i okom videti i rukom opipati, on mi je odgovorio: — Matematika ne veruje čulima!

Na tim plakatima bi mogao biti nacrtan mlad čovek, ispivena lica, ugaslih očiju i povijene grbače; jednom rukom čupa kosu, a drugom drži revolver. Pod slikom bi se moglo krupnim i uočljivim slovima napisati: „Ne uči latinski!

On poče ovako: – Šta je život? Pod vremena rukom, Prah postaje što je granit bilo I jejina otpozdravlja hukom Tok života i samrti krilo! – Gle ga sad pa ovaj!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ista misao mučila je i komandira, i on zapita seljaka da li ima koji drugi put. — Evo, vod’! — pokaza nam on rukom u mrak. Jedva nazresmo između strnjika putanju. Samo, da li mogu tuda topovi proći?

nije tako. Ova deca ginu... a šta tražimo više od života nas dva starca... Ne govori tako — veli Kralj blago i mahnu rukom ordonansu da prinese lekaru jelo. — Meni je mesto sa mojim narodom.

Kako sad? — zapita kapetan Lazar, držeći me za ruku. — The!... Eto tako, vidite i sami. A vi? On tužno mahnu rukom i klimnu glavom: — Gore biti ne može... Sa izvesnom strepnjom, zapitao sam ga: — A baterija?

To je gvožđurija, kao što i sam vidiš, oni nam sada ništa ne koriste — i pokaza rukom na put, kuda se kretala jedna baterija moga puka. — Ali teško mi je zbog vojnika.

Tebi ako je teško da nosiš drva, a ti marš! — i pokaza mu rukom u pravcu Mitrovice. Zbunjen ovakvim odgovorom, Isajlo se počeša iza vrata. — Gospodine poručniče, ja se ne žalim...

Ja i Đuro pođosmo uz mračne i uske drvene stepenice. Na vrhu nas dočeka jedan mlad Arnautin i rukom nam pokaza na jedna vrata. Prvo uđe Đuro.

Zatim razmahnu lagano staračkom rukom, kao da govori o nečem ogromnom i onda odbaci šakama od sebe. Zaćuta i tužno klimnu glavom.

Na ulazu sretoh jednu Crnogorku. U nedoumici je zapitah: je li tu komandant. — Jes’, vrag ga odnio! — i pokaza mi rukom na ulaz. Čuo sam larmu i vesele glasove ljudi i žena. Pred vratima ne beše nikoga da me prijavi, te zakucah.

Ali, ovoga jutra pred njega se ispreči jedna Crnogorka: — A mislite li vi plaćat i ono? — i pokaza rukom na jednu stranu zida. Mi posmatramo na tu stranu, ali ništa ne videsmo. Komandant zapita na šta misli.

Svaki bi hteo da pipne top svojom rukom. Naiđe kapetan Dušan, sa potporučnikom Reljićem, vodnikom one baterije. Priča nam Dušan, smejući se: — Slušam jednoga

Poručnik Branko se omače i udari čukljem noge u ivicu kamena. Stisnuo je samo zube i stegao rukom nogu. Zastadosmo... Pitamo da li ga mnogo boli... A on psuje šta mu na um padne.

Tako je pao s konja i jedan vojnik, nekoliko puta je očajnički mahnuo rukom i nestalo ga. Nailazila je pešadija. Vojnici su se svlačili goli, pa su odelo i spremu vezivali o vrat, a oni,

Petrović, Rastko - PESME

Neko plače u meni, neko plače u meni, Neko plače u meni: biće da je sestra ili brat. Jednom sam rukom uzeo ručicu Perinu, drugom sam rukom uzeo ručicu Stevinu; Tako smo pošli put neba, daleko, hoj, hoj!

Jednom sam rukom uzeo ručicu Perinu, drugom sam rukom uzeo ručicu Stevinu; Tako smo pošli put neba, daleko, hoj, hoj!

al udarci! Udarcem, čvrstinu neba zahvativši rukom, Komad plavetnila odvuče za sobom: Sada je njegov pad kao i grom, A nebo sazrelo tako za more Bujice neprekidnom

Kad sam se rukovao sa prijateljskom rukom, ali čvrsto, i tako da spona između palca i kažiprsta moje desnice opre se o takvu sponu njegove, izvršili smo

svi glasovi; Oholosti, nije li demon to tvoj i tvoji grehovi ”Došao si najzad, najzad mrcvareni pesniče, Protrljao oči rukom, video da zora sviće, Pogledao u mutnu ovu zemlju, gde zlato nam se stiče, Došao si najzad sam krvav i zadihan pesniče.

izvrnuta, pod temenom, posmatramo nebesa; Vrtoglavica nas zanela nad gusto-plave nizije, U strmoglavljenju zaklonimo oči rukom! I udesa! Baš tad na kapcima otkrijemo poslednje staze čudesa.

Sve manje ovom svetu moj duh kao da pripada, Čas ležim, čas koračam, i ne čujem ničiji više glas; Niti mi sunce pošlje rukom svoj pozdrav sa zapada, Samo mi kane koja suza, učini li mi se u daljini njen stas.

Gde kopne ponoć rujnog granja Šapuću daljnih reč dragana, S rukom na srpu koje bije, Nad konjma snijuć san delije. Tu besne zveri izdisanje, Tu kaplje krvi lišće krije, Dok projahuju

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Preti: potopiće i planinu i dečaka. Šta sada? Voda stigla do kolena. Ne zaustavlja se. Već mu ledenom rukom pojas stegla. — Stani, vodo! Šta hoćeš?

Preko neba, kao osmeh, pređe nekakva bleda svetlost. Je li to starac Milija bio? Ili je Majka Voda dečaku rukom mahnula? Vedran nije mogao da odredi. Oči njegove majke zvale su ga izdaleka.

Žena se smešila, a susedi mu dobardan nazivali. »Sve je to samo san!« — pomisli otvorivši oči i pređe rukom preko lida. — Gle — reče — gde je bradavica? Gde su dlake?

— Gle — reče — gde je bradavica? Gde su dlake? — Drvoseča još jednom pređe rukom preko lica, ali bradavice nije bilo, čak kao da mu se i nos smanjio.

— Devojka se gordo nasmeja sigurna da takvog nema i ne može ga ni biti. Ali, mladića ni to ne pokoleba. S rukom na vratu vernog psa, on stade pred Zlatokosu i reče: — Reci mi te tri želje, Zlatokosa!

— molila je mladića da zastane ma za trenutak. — Ne odgovaraj na ljubav mržnjom — plakala je ali mladić je odmahivao rukom i produžavao svoj beg.

— Reci mi kako da dođem do princeze? Ali, riba je ćutala, a i vetar se oko kule utišao. Šta sada? Dečak pređe rukom preko čela. Ah, da! Ako postoji kula i u kuli Princeza mora postojati način i da se do nje dođe! Ali, kome da se obrati?

Stavi trgovac vrećicu s zlatnicima na sto, a Varalica je blago odgurnu rukom. Neka, kasnije će o tome, morao bi oca da priupita... Ali, ne dâ se trgovac!

Ako mi ti ne pomogneš, ko će? — prigrli majka dete čiji je život smrt stezala ledenom rukom. — Ja nemam šta da ti dam... — majka zaćuta, a Varalica se zamisli.

Graknu orao i okrenu se da vidi šta ga to u leđa pucnu. Varalica ispljunu kartu i pljesnu rukom: — Dobio sam! — Vidim! — obori glavu orlušina. — Ili je sreća, ili je tvoja veština tako htela! Na čast ti!

— Daj mi maramu, ljudska dušo! Daću ti tovar zlata! — moli i ona druga, ali Varalica odmahuje rukom. »Kakvo zlato!« misli se. »Ovde je glava u pitanju. Dam li im marame — pretvoriće me u kamen!

Leti li, leti Varalica: slatki mu vetar u uhu huji. Tako dođe i do Veštičje loge, zgrabi nakaze, jednu o drugu veza, rukom im pokaza da kamenje ponovo pretvore u lude.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

kuća... stoka«... A moje? Sve ode. I idi, pa mu se raduj kad se rodi. Od ovolicno, (pokazuje rukom) od »mrvu mrvku« hrani ga, čuvaj, gledaj, da, kad se umire, ima ko oči da ti zaklopi, sveću zapali, da ti se dom,

STOJAN (grcajući): Usta mi daj! (Privlači je.) KOŠTANA (trza se, odriče glavom): Ah, ne! STOJAN (rukom za njena prsa): Grudi! KOŠTANA (beži ka materi): Aman, ne! MITKA (sa čardaka): Grkljan, Koštan kude je?

MITKA (rukom je zaustavlja dalje od sebe): Potamo. Ne priodi mi! A bakšiš? Daću... Jer... — Ah, moj brat nikad sreću da ne vidi što

Ti bar kaži! A, Salče?... (Posmatra je.) A i tvoje, beše mnogo! Nego s’g i ti ostare, ispeče se. (Odbija je rukom.) Trgni se u stranu, da te ne gledam, zašto kad tebe gledam, mislim mnogo na sebe. (Okreće se Koštani): Koštan!

Pa cele godine čuvamo za tebe evo ove kruške »maslarke«, što znamo da ih voliš, a evo i jabuke. Sve su rukom birane. Evo i vino što je za tebe Marko cedio, bez peteljke, sve zrno po zrno.

KATA Šta hoćeš majka da ti donese? (Hoće da mu opipa čelo.) Kamo čelo? STOJAN (otura je rukom): Ne diraj me! KATA (ne može više da se uzdrži od plača): Zašto, sinko? Šta toliko majku?

Izdaleka graja, svirka i pesma se razbira. STOJAN (pokazujući rukom odakle dolazi pesma): Ona, majko, ona! KATA (odlazeći): Oh, Ciganka je, sinko, ona! Utrči Marko.

Šta onda? (Odlučno): Oh, neću! Ubij me! Neću! Evo, ubij! STOJAN (odbija je rukom): A ne! (Posrće, hvata se za čelo.) Ih! A ja nju toliko voleo! i majku, oca, kuću bacio, samo nju gledao, na nju mislio!..

MITKA (kad vidi kola, svatove, svirače, rukom ih zaustavlja): Stoj! Stojte! POLICAJA (uplašeno Mitki): Ne, gazdo. Šta ćeš sad da radiš? MITKA (zaustavlja): Stojte!

Šantić, Aleksa - PESME

I senke bez broja Sokakom grnu, i svaka kuca mi Rukom u prozor, kako prođe koja... Ti ne znaš... Tvoju noć svetle dragulji, Dokle iz tame sve u okna moja Kô slepo oko

u tebi mi neće, moje rodno selo, Pogladiti niko rukom mračno čelo, Niti li će čuti vapaj bijedan... Ja znam, ništa više za me nemaš tamo, Ali jednu želju ispuni mi samo:

Sada brvno vodi Preko uske reke što krivuda lukom; Starica ne strepi, ona napred hodi, I slobodno hvata za doruke rukom.

O, kako je velik, I sjajan kô veče na vrsima jela! I dokle po selu šušti grmlje drače, On garavom rukom zamahuje jače, I s nakovnja leti snoplje zlatnih strela. 1905. HLjEB Parobrod spreman. More se koleba.

Ne stoj na put!... Mrko sluti Onaj što kô vihor goni... Rukom drži kindžal ljuti, krvav kao mjesec oni. 1896. ELEGIJA O rijeko draga moga zavičaja, Kako si lijepa, kristalna i

Polako kraču. I Dok magla tupa Rastanjuje se, i Dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom iznad brazda tije', — I prodrti im peševi rukava Lepršaju se, šume kô kad vije Vjetar u spletu sasušenih trava.

I njen poljubac se upi U san moj, od zlatnih nita što se pleo. Zatim nasmijana mekom rukom skupi I podiže s trave svoj prozirni veo, I pođe.

Pogorješe jedra, sve zasja! I lukom Plovio je labud, a zora je bila Obgrlila vrat mu ružičastom rukom. 1911. POD ČEMPRESIMA Pod čempresima tamnim, uz jednu poljsku rijeku, Kô smoren putnik sam ležô U rujnom

Zbaciše s glava saruke i vade Iz vodijera gladilice stare, I hitrom rukom dobre kose glade. Sad polegoše i 'šenice jâre Pokrivaju ih vrsi uzdrhtani I, rosni, lako u zori se žare.

I dok ponoć plava Trepti, i pod božjom rukom selo spava, Žeteoce čudne, koštane i sure, Ja vidim gde s neba niz lestvice slaze, S kosama na vratu šoboćući gaze.

Dok svirka sve slađe zvoni; I mi minusmo dalje, Neutešeni i boni. 43 Stara mi bajka snežnom Sve rukom maše, i poj Tu zvoni, sa svirkom nežnom O zemlji čarobnoj, Gde krupni cvetovi redom U pozni željkuju sjaj, I

To beše draga, što je na vrat'ma bila, Na usnama joj bol, na čelu brige tama; Da nazad idem, znake mi rukom daje. Opominje li me, ili se srdi na me?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

A u boju on je bio onaj „dobar junak“ „što jedanput britkom sabljom mane, britkom sabljom i desnicom rukom, pak dvadeset odsiječe glava“. Kakav zamah i otkos!

Ja sam u djetinjstvu gledao u Srijemu u krčmi manastira Krušedola gdje je Marko namolovan kako jednom rukom matoroga vola drži za rep preko ramena i nosi na leđima idući upravo...

Mnogobrojne protivnike Marko uništava ne samo svojom teškom rukom nego i svojom velikom pameću. On može da bude prek, plah i nagao kao retko ko, ali kao retko ko on ume da bude i

Jest, sultan je drhtao od Markova gneva, ali — na žalost — uvek se spasavao toga gneva mašivši se rukom u džepove i bacivši Marku koju stotinu dukata. I uopšte, Marko više voli blago nego „aferime prazne“, prazne pohvale.

I jedan i drugi pokušavali su da osnaže državu, ali to im nije pošlo za rukom. Oni su bili u potčinjenom položaju ne samo prema turskom dvoru nego čak n prema mađarskom.

Hrabro je vojevao protiv Turaka i nameravao da ponovo osvoji Srbiju, ali to mu nije pošlo za rukom. Umro je 1502. Zetom od polovine XV veka vladao je Stefan Crnojević, koji je priznavao mletačku vrhovnu vlast.

u turskom odelu, kad se Đurđu učinilo da to dolazi Turčin koji je ubio Ivu, tada je osećanje nemoći nestalo kao da je rukom odneseno.

Kad to začu srpski car Stjepane, udari se rukom po koljenu: „Jao mene do boga miloga! dotle li se zulum oglasio od sestrića od Vojinovića!

Da s' donio bugarsku kopanju, ako bih ti i usuo vina; za te nisu čaše pozlaćene!“ Pogleda ga Miloš poprijeko, udari ga rukom uz obraze: koliko ga lako udario, tri mu zuba u grlo sasuo. Moli mu se mladi mehandžija: „Ne udri me više, Bugarine!

Čestita bi njega učinio“. Al' se nitko naći ne mogaše. Car s' udari rukom po koljenu: „Jao mene do boga miloga! Sad da su mi dva sestrića moja, dva sestrića, dva Vojinovića, sad bi oni na

Car s' udari rukom po kolenu: „Jaoj mene do boga miloga! Nadmudrismo i nadjunačismo, pak nam osta cura na sramotu!“ Kad to začu Miloš

Kad to začu silan car Stjepane, on se maši rukom u džepove, te izvadi hiljadu dukata, i izvadi od zlata jabuku, u jabuci trn kamena draga, obilježje Milici ćevojci.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— predloži Lazar Mačak. — Ol rajt! (Vrlo dobro!) — složi se Nik Ćulibrk, a Vanjka Široki samo se zadovoljno pljesnu rukom po bedru kao da će reći: — Kad nešto zagusti, tu sam!

— Onaj ko je tučen, više se ne vraća u šake učitelju Papriki. Potrk odmahnu rukom. — Ehej, znam to i ja. Mi koji smo dobili batine, ne okrećemo više tamo, ali Jovanče se može prevariti.

Gdje bi onda mogli da budu? Kad se prvi put sjetio Prokina gaja, samo je odmahnuo rukom. — Kakav Gaj? Tamo ne smijem ni ja zbog drekavca, a otkud bi se tek djeca usudila.

— Ne, ne, evo pitaj kuju. Sad se i Jovanče uozbilji. Poviri u rupu, zaobiđe je i pokaza rukom na odvaljenu ivicu i razrivenu zemlju pred zemunicom. — Evo, ovuda je izišao. — Ko, ko? — zabrza Stric.

Starica se osmjehnu kroz navrele suze i pokaza im rukom ogromnu kamaru drva naslaganu pored hambara. — Ne brinite, djeco. Vidite koliko mi je toga Nidžo dovukao.

Valja nam nešto izmisliti. Zastao je, poćutao, a onda se odlučno lupi rukom po bedru i odreza: — Sad znam šta ću! Hajdemo brzo.

Zapucaš li, pokvarićeš nam čitav plan, selo će nam izgorjeti. Nikoletina samo odmahnu rukom, steže pušku i nerado krenu za dječacima.

— Meni se čini kao da sam sve ovo sanjao — prenu se najzad Jovanče i prevuče rukom preko čela. Istog trena, na prvim brežuljcima s druge strane Ledenice zapraštaše puške, a za njima se oglasi mitraljez:

— ote se Đoki Potrku iz samog srca. — Samo da još nije onoga tamo — uzdahnu Jovanče pokazujući rukom na brijeg iza koga se čulo rijetko puškaranje.

— Premlad je još, pa mu Nikoletina ne da u borbu. Jovanče spazi prijatelje na onoj uzvisini i domahnu im rukom. Okrenu se i Stric, a onda pokaza prstom u pravcu onih brda otkud se čula topovska grmljavina kao da bi da kaže: —

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Svakom se tako isto prigađa, kano u snu nešto da vidi, ili senku donekle motri, te je hvata rukom da je zaustavi i udrži. Nije li u tom ljudni lud? Niti je što tvrdo ni stojeće!

Koga sam milovao, ljubio i gplio se šnjime, A sad mrzi me i gledati na njega; S rukom ne mogu se dotaknuti k njemu, Toliko što uzdišem i suzim za njim!

IGRA DAVIDOVA Prosti čovek Jozan što nije dato prostu čoveku čemu svetu doticati se, — toga se on s rukom dotaknu, ta i porazi ga Bog, te pogibe! Vožahu sveštenici na koli s upregnuti novoneučeni junci božiji ćivot.

Priklekoše je piti, a ona ka žuč gorka bijaše. Viknuše na Mojseja što ih pomori lutajući mu pustinjom. I on baci rukom u potok drvo te zasladi vodu. Nališe se svi ljudi izdovolje.

Toliko što ujedno, pod jednom kapetanijom vojevahu, pak čuveni kako su hristjani i govorahu s rukom krsteći se s pomenom Hrista boga, od poganske si družine biše pohvatani te k đeneralu dovedeni na ispitavanje tko su,

Kad vide car to čudo što se graja učini, mahnu i on rukom na svoje vojake da dadu mira ljudma. I oprosti mu život. RUSI POD CARIGRADOM U neko dobi, dokle jošte ta tamo ruska

« I na to mu reče car: »Što je pod mojom rukom i u mojoj vladosti stoji, to moe ljubaznom bratu mogu darivati.« I na to mu se sa zakletvom podhvati jer će mu u tom

hoću vam dati tu milost; — ciglo u jednoj haljinici da izađete svi zdravo iz grada napolje koji neće ostati pod mojom rukom, pak id’te kud vam je drago. Tako, znajte, više vam ništa ne govorim.

I bojiš se da se kogod sam ne pruži rukom za tvoj koršov te da se ne napije, ili od tvoga hleba i smoka da ne okusi i da se ne osmoči.

Ne obeđujte ni cvelite s nalogom siromaš. Sve je prosto ljudstvo pod vašom kratkom rukom i pod (ako i maečkim) vašim skutom; zakriljivano da bude...

Kano kurjak s kožom valja nam plaćati. Rešetom crpe vodu. Il se slađe najedeš kade sam svojom rukom i kašikom se zakusuješ, i li kade te drugi zalaže? Nijedan sluga ne može dva gospodara služiti.

U radenju je svakom dobro poznan razum. Blago s rukom na jave brojeno vernije je nego na snu lopatom zlato zgrtano. 1743. Kakva je popovska kapa, takvi su im i nurijaši.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Koju iskaš, a men’ će bidne pravo... Sve su si ubave... — Eh! — odmahnu Mane rukom. — Ta što ako su ubave! One li su sal ubave? Ima vreme!... — Mori, Mančo, pobrgo raboti!

Daviju mi pravija!... Da sam učija neke čkole, ta da ispišem, ete, tol’ku knjigu — veli Tasko i odmeri rukom jednu užasnu debljinu. — „Lasno ti teb’, — reče mi njeknja Petrakija — imaš devojke, sina nemaš, — brigu nemaš!...

igraju, a nije ispuštala iz očiju Mana i Kalinu; gledala je kako igraju, kako je Kalina snažno i grčevito uhvatila rukom njegovu ruku, pa od vremena na vreme briše znojavu ruku jaglukom i brzo ga opet hvata i čvrsto drži, dok joj se opet ne

Što si zbori? — Zbori si... I plače si. — Plače? Zašto da plače? — Mori, — odmahnu rukom Vaska — ti ništo ne znaješ, bata-Mane! Taraf-taraf se napraji kod nas dom... Život si nema od njeknja!... — Što, more?

— razdera se Doka i ode ljutito, i ostavi zaprepašćenog čorbadži-Zamfira, koji se samo krstio levom rukom i govorio: „O, bog da čuva!... O, Gospodi bože!

A Mane je gleda nedanimice i netremice. Pritisnuo rukom grudi, jer mu srce silno lupa, pa se povlači još dublje, jer se boji da ga srce ne izda — da svet ne čuje tu silnu lupu

!“ — i on se naskoro pribrao i ispravio. Nije padao u melanholiju i sentimentalnost, nego je odmahnuo rukom i rekao: „Usput, diko, usput, peruniko“, i malo po malo slike su sve bleđe i bleđe bivale, dok nisu sasvim iščezle, a

Doki se divno dopalo; tako joj se dopalo da ga je u znak zadovoljstva tresnula rukom i umal’ mu rame nije odvalila. „Aškoljs’n bre!“ — podviknu ushićena Doka — „kuče Đorđijino!

pobratima Mana i trljao je ruke i smejao se zadovoljno, uveren već unapred da će im sve lepo i lako ispasti za rukom. — Pobratime, — uzviknu Mitanče — u vatru, — u vatru, u vodu, — u vodu! Sas teb’ ću, pobratime! — Znam te, dè!

kaže: „Nemate ništa; plaćeno je“, a kad ovaj začuđeno gleda po kafani i pogledom kao pita, vidi tek nekog gde odmahuje rukom, a to mu znači: „Ne pitaj! To mi je mana da sam druželjubiv!“ u kafani puno. Žagor i razgovor na sve strane.

— Bree!... Ukradoše Zamiforovo devojče! — viknuše iznenađeni muški oko česme videći u kolima snažnom Maninom rukom oko pasa stegnutu žensku priliku u zelenoj bundici, s jednim manjim zavežljajem u rukama i drugim većim na kolima (u

za spominjuvanje... — Ee, — uzdahnu tiho Ajša, — vido’ veće ja... — E, tol’ko — reče Mane i odmahnu rukom. — Bilo, Mane!... — Bilo, Ajšo!...