Jakšić, Đura - PROZA
Nos joj je malo prčast, širok, pa su momci i njega hvalili; usta joj behu rumena, napućena. Jedno je na njoj bilo što se meni dopadalo, to beše belo kao sneg lice, koje su gusti pramenovi crne kose
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On otvori oči, a nad njim Jelica, lepa kao sunčev zrak, rumena kao osmejak zorin... Pa ga glede one lepe oči, pa se smeškaju ona rumena usta... „Jelo!... Zar si ti?!” — reče on.
Pa ga glede one lepe oči, pa se smeškaju ona rumena usta... „Jelo!... Zar si ti?!” — reče on. — A ona klimnu glavom. Ruku metnu na njegove oči, kao da bi rada bila
Razume se da je davno oprostio. On je već i zaboravio svoje muke u ovoj radosti... Zora je sinula rumena i sjajna. Nijedan oblačak ne sakri sjajnog sunašca.
Dučić, Jovan - PESME
Taj arhipelag gde su cvetala Tek otkrivena polja rumena, I himerična jata sletala Na mladu brazdu prvog grumena. Gde neprohodne šumske pagode Drže u nebu zvučne svodove;
I sav je svod nebeski u tvome koritu, I sva zvezdana kola na tvojoj matici. A danas sva rumena od krvi detinje, Tečeš u more pesme i mit o carima: Zajedno streljahu ovde ljude i svetinje, Trag su brisali ovde novim
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pored gusaka bilo je tu i guščića. Baš to je hranila jedna mlada rumena devojka, frajla Jula, popina ćerka, i zadubila se u posao, kad se najedared trže, jer zasikta stari gusak iza njenih
starozavetnih i drugih, za koje se vidi da su bez ikakva plana nabavljane; ali pošto je frajla Jula, sva zapurena i rumena, donela čorbu i stavila je na sto, to se g. Pera ostavi pregledanja slika po duvaru.
Kako bi nas nazv’o? — A zašto da ga ja baš pitam? — veli Jula, zbunjena i rumena. — Pitaj ga ti. — Ej, srećo moja, — šanu u sebi gđa Sida, koja je jednako gledala kako Melanija uspešno vodi ofanzivu.
Juca je bila mala, okrugla, rumena i zdrava kao od brega odvaljena, a Melanija visoka, vitka, i bleđa u licu, a uvek se tužila da joj nešto nije dobro.
uvek zove i moju Julu, a neće sama da ide; samo da se vidi kako je ona gospodske boje, bléda, a moja Jula zdrava pa rumena k’o što je bog dao.
a ni mogla da dâ odgovora na jedno njegovo pitanje vrlo delikatne prirode, pa je onako razdragana izašla u avliju sva rumena i zajapurena, pa se hladila tankom šnuftiklom.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— odgovori malo prijatno zastiđena gospođa Jelka. Na to dođe i frajla Savka. Fina devojka. Lepog stasa, bela, pa rumena, lepe, upisane, sastavljene obrve, oči žarke, Ljuba ne sme u njih da gleda. — Dobro došli! — Drago nam je!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A kad bi imala šešir, crven, na glavi, njeno lice bi imalo neku svetlost na sebi, kao što je svetlost rumena, ispod kestena, kad opadne cvet.
Bila je žeđ, koja ju je morila, godinama. Bila je stidljiva u zagrljaju, ali je od početka imala ta rumena usta, uzvijena ujutru, sa osmehom, kao da jede trešnju.
Njena usta nisu bila onako meka, kao kad je na njihovom putu brbljala, detinjasto, nego, su bila rumena, tvrda, boje pupoljaka. Obrve, crne, postale su joj bile nepomične.
Rodila je devojčicu, koja je bila sva bela i rumena, sa čuperkom crne kosice, iznad čela. Upadljivo zdrava. Varvara je, celim putem do Tokaja, žednela, od gađenja, a od
Stoji pred njom, kojoj, da ga puste, beše toliko molio. Kraj svega toga što su njegova rumena usta imala neku gorku crtu, a slepoočnice počele da sede, carica je morala da primeti, koliko je mlad.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad desnom rukom uhvati desnu ruku Lujze. Ona sva rumena u zemlju gleda, a uzdisaj se čuje. Lepa je kao zvezda zornjača. Pokraj uzajamnog obećanja rastanu se. Šamika dođe kući.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Valja se da ga zadoji napolju, da bi mu se svaka bolest pojavljivala spolja a ne unutra. Valja se da ga zadoji rumena žena, da bi i ono bilo rumeno, odnosno zdravo.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Sve mleko u sva vremena niz pašnjake, niz otave, niz vimena, da se u carske bakrače i muzlice utače. Sva vina bela i rumena iz vinogradnih sela, sa sebrovih čardaka, iz natega i bardaka, sva šira vinograda mladih, da do carske se stoči
Matavulj, Simo - USKOK
Haj, Janko!... Janko zaječa na krevetu. Domaćica stade umirivati muža, a njih dvije s lučem otidoše k ranjeniku. Dva rumena kolutića pokrivahu blijede jagodice Jankove, oči mu gorahu, usne drhtahu. Joke mu stavi dlan na čelo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»ljuba«, »sele«, »čedo«, »lane«, »laor« ili »laorić«, »miomir«, »bajna neva«, »rosno cveće«, »umilni slavujak«, rumena zora«, »tajni uzdisaj«, »slatki poljubac«, »čarobni snovi«, »gusle javorove«, »kosti prađedovske«, »rane kosovske«,
Sremac, Stevan - PROZA
Jova se hvali da je on majstor u tome: dvadeset i pet godina »tranžira« on svakoga Božića. Izneše pečenicu na sto. Rumena, lepa pečenica, kora joj malo ispucala.
Kazao bih: kako je stidna nevesta, rumena zora, pustila već iz bračne postelje svoga dragana — sunce; kako se tamo, u onoj kući, verni a lenji šarov diže iz
Radičević, Branko - PESME
Belilo, Ti mi beše uvek mesto milo, Svud po tebi deklice, tanane, Svaka od nji laka kâno lane, Lica bela pa malo rumena, Suknja borna divno pridevena, Sunce sjaje sa nebesa zlatno, Mome šeću pa mi bele platno, Sunce sjaje, lice
O Hajkuna, ruža tek razvita, Pa u kitu sa ljiljanom svita, Tako ti je rumena i bela, Ko je vide, srce mu ponela. Ama slabo očiju bejaše Što divotu ovu sagledaše, A međ ovim neko momče Tale,
Seče Raman i pogubi Raška I kraj njega ubavoga Draška, Dva blizanca rumena i bela, — Rano l' i je majka poželela; Jesenas se teli da ožene, Osta jadna majka bez odmene: Jednom paša rasekao
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Istom jednog jesenjeg popodneva, punog suvog vjetra, perja i oštre graje čavki, ispili se pred našom kućom krupna, rumena ljudina, sva zarasla u prosijedu kosu i našušurene bakenbarde.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
skupljam med što se nahvatao po njoj i slušam pesmu koja baš sad otegnuto i izdaleka dolazi: Devojčice, ružičice — ružo rumena! A što si mi nevesela — usta medena? — Što ne bereš? — čuh iza mene glas mek, drhtav i vreo.
Lenka odseče grozd. — Evo! — I pruži mi ga. Gleda me zamagljenim i upola zatvorenim očima. Čak joj brada rumena i svetla. — Hajde da beremo! — šanu i kleknu do mene. — Ne mogu korpe da nosim. Teške su — branim se ja. — Neka.
sa strane, sakrila bi joj belo lice, a na ruci zavrnuo bi se rukav od košulje sa crnim ojama, te bi joj se videla bela, rumena koža od ruke. Plače. Puna joj se ramena tresu.
Kostić, Laza - PESME
se mukom bori, čas ugine, a čas gori, čas tinjavog slika gara, čas je buktac od požara, čas je bleda, modra, plava, čas rumena pa krvava.
A poljubac se svija sve jedan do drugog, rumena, zračna zmija života rumenog. Na usti' mojih leži, na svojoj pećini, sunča se na sunašcu, tvog oka vrućini.
I na krune i na vence i na mitre od obreda, i na starce i mladence, na rumena i na bleda. I na zlato i na svilu, i na pesme od vesela, na Samsona i Delilu i na kletvu njinih želja.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
gali misirska toplost, dok nagih žena plamena golost, sa svile Nila, krišom uvire u rečenično žubor-gorivo tinto rumena! - Neizgorivo greje mi ruku plamen s kupine.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Tako se Sunce pozdravi s drugom, u kola skoči, zavi se dugom, za goru krenu četiri hata, rumena magla za njim se hvata.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
8 Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među zaove.“ 67. Mlad mladoženja, ružo rumena! Predadosmo ti struk ruzmarina; Ako uvene struk ruzmarina, Tvoja sramota, naša greota; Često zalivaj struk
122. Ah, moja vodo studena! I moja ružo rumena, Što s’ tako rano procvala? Nemam te kome trgati. Ako b’ te majci trgala, U mene majke ne ima.
“ 155. Izvor voda izvirala bistra studena, Izmetala struk bosiljka zimi zelena, Čuvala ga dilber Mara b’jela rumena, Tu nalazi mlad na konju, mlada delija: “Božja pomoć, dilber Maro, b’jela rumena!
Čuvala ga dilber Mara b’jela rumena, Tu nalazi mlad na konju, mlada delija: “Božja pomoć, dilber Maro, b’jela rumena! Pije li se ladna voda bistra studena? Bere li se struk bosiljka zimi zelena? Ljubi li se dilber Mara b’jela rumena?
Pije li se ladna voda bistra studena? Bere li se struk bosiljka zimi zelena? Ljubi li se dilber Mara b’jela rumena?“ Al’ govori dilber Mara b’jela rumena: “Ah Boga mi, mlad na konju, mlada delijo!
Bere li se struk bosiljka zimi zelena? Ljubi li se dilber Mara b’jela rumena?“ Al’ govori dilber Mara b’jela rumena: “Ah Boga mi, mlad na konju, mlada delijo!
Jedno drugom u rastanku govori: “Ostaj zbogom, moja ružo rumena!“ — “Pojdi zbogom, moj nevoljen sokole!“ Prid tobom je jedno polje širina, Iza polja jedna gora zelena, I u gori
214. Devojčice ružičice, Ružo rumena! Što ti sa mnom ne besediš, Usta medena? — Ja bi s tobom besedila, Ne smem od majke. — A gdi ti je tvoja majka?
Nerođena, kao i rođena! Skin’ te s mene zelenu dolamu, Na dolami tri džepa svilena; U svakom je po ruža rumena: Jednu dajte mojoj miloj majki, Nek kupuje pšenicu bjelicu, Nek se rani i oda zla brani, Jer je sinak doraniti
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
sama, Na njima krila i sjaj oko glava — Lete i mašu na njih ručicama: Kom oko vrata tračica krvava Kom rana mala ko rumena ruža Na belim grudma.
Kraj njegovih je nogu klekla— Rumena krv je iz njih tekla... Nekad je na njih skupocen lila Nard, A sad im grdne rane mila Očajnih suza gorkom rosom, S njih
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
na nebu svetlucne po neka zvezda, pronese se po neki zalutao oblačak i opet zatrepere zvezde, a tamo iza gore ukaže se rumena, blešteća svetlost, misliš požar...
A devojke su srdito pućile rumena ustašca, okretale leđa, žalile se milim majčicama kako je gospodin Mojsilo dosadan, nesnosan, kako je neotesan i još
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NA KALENIĆA PIJACI Popodne, na pijaci, u kloaci Leže ostaci i otpaci; Međ njima, tugujući bez jauka, I jedna rumena, krupna jabuka... Čmava, izgubiv svaku nadu U nepoznatom, bezdušnom gradu...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sproću njih sedela bi mati. Ona, sigurno okupavši se za ovaj izlet, bila sva rumena i svetla. Njene oči, one njene čuvene, krupne oči sa izvedenim obrvama i vrelim jagodicama, tako bi joj se sjale a usta
je sve sa užagrenim očima n kao krv rumenim ustima, čak i navlaš obojenim, jer je znala da će te njene užagrene oči i rumena usta tumačiti se da su sigurno, kao kod svake verenice, od ljubavi i sreće.
Zato je njih Sofka sa osmehom gledala odozgo, kako im lica, od pića i od razdraganosti, došla rumena, vrela, i to od onog tamnog ženskog rumenila; kako im se očešljane kose sve više razvijaju i u neredu, viticama, padaju
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Janko se malo-pomalo pribra i uprije zenice put nje. Dva rumena oblačića, u taj mah, pokriše mu blijede jagodice, a blagi osmjeh zaigra mu na obamrlim usnama. Njoj zadrhta luč u ruci.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
dočekala, Bela vila u svilu povila, A pčelica medom zadojila, Lastavica krilom pokrivala: Nek je rumen k’o ruža rumena, Nek je beo, kao bela vila, Nek je radni k’o čela malena, Nek je hitar kao lastavica!
— Miš uz pušku, miš niz pušku. — Moja braćo, obveseliste li mi se? — Navrh vročića rumena jabuka. — Na kantaru katran, kantar meri katran. — Na livadi konj učustečen i rastustečen.
Nek ne žalim što mi vene, kad te vidim. Al’ si bila, al’ rumena, al’ si ružna il’ malena, pa bar da mi srce ne vene?! Devojka: Dragane moj, zar ti ne znaš da sam soja gospodskoga,
zar ti ne znaš da sam soja gospodskoga, jedina u matere, pa me medom, mlijekom i šećerom hranila, zato sam ja bila i rumena, srednjeg boja od dobroga soja.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
je krv crljenu po bijelu snijegu lijepo viđeti pomisli u sebi: „Oh da mi je vjenčati đevojku da je bijela kao snijeg, a rumena kao krv!
joj u onome mjestu nije druge bilo, a pri tom bijaše i lijepa kao vila od gore, visoka kao jela, a tanka kao šibika, a rumena kao jabuka i u licu bijela kao gorski lijer.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
izakana, izdrndana, i matora, može da ima na svakom prstu po deset, a ja, ovako mlada i očuvana, zdrava ko dren, rumena kao jabuka, ne mogu ni jednog na deset prstiju! IKONIJA: Ako te nije smandrljo na brzinu, gorela ja ko ova sijalica!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Petnaesti dan dođemo doma i nađem mojega druga vesela, zdrava i rumena. No on se meni počne rugati da sam od sunca pocrnio.
Popa, Vasko - KORA
živome pesku Neme raskrsnice U nedoumici Na svakoj raskrsnici Radoznao pogled U stanac kamen pretvoren Pustinja rumena Ali sve što u nju dospe Smislom propupi Nadom procveta Proleće izuzetno Ili blagodatna opsena U OSMEHU U uglu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A nebo je sve više krvavilo crvenom svetlošću Gneva i rumena su svetlila plamsala. I Petronije Svilar, sam, uspravljen i strašan, na vladajućem, uzvišenom proplanku nad
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Proveo sam noć u zatvoru sa nekim Ciganima. Vučem se po kavanama. Sednem pored prozora i zagledam se u maglu, i u rumena, mokra, žuta drveta.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I šta je presto, šta li kruna kobna (Pa još kad je gledam sa gledišta grobna), I šta je porfir, ta rumena čoja Na kojoj se ni krv ne poznaje tvoja, Jer je jedna boja; I šta je skiptar, ma nad pȍlom sveta, I onda kad mu
Krakov, Stanislav - KRILA
Kazimir je drhtao u groznici i grozno kašljao. Na žutom licu izbila su dva rumena pečata, i između vojničkih šlemova i bajoneta njegove su oči divlje svetlucale. Grcao je kroz kašalj... —...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
„I već odsad od svirila“, rekoh braći, „čistac!“ Dakle šta će sade reći moja lepa snaša, Ili nježna Milica, il' rumena Neša? Neće l' reći mladoženji: „K sebi ruke, devere, Ti bradati injem, ruski hladni sjevere!
Bojić, Milutin - PESME
On hoće mladost i rumena krila A mi smo brali cvetove aprila. I on zadrhta zbunjen u tom času. Kô borac htede dostojno da padne i smrću
Nastasijević, Momčilo - PESME
KNjIŽEVNOSTI Momčilo Nastasijević PESME Sadržaj PET 2 LIRSKIH KRUGOVA 2 JUTARNjE 3 FRULA 4 JASIKE 5 IZVORU 7 RUMENA KAP 8 ZORA 9 ĐURĐEVCI 11 SAN U PODNE 12 GROZD 13 DAFINA 14 VEČERNjE 15 LjILjANI 16 BILjKAMA 18 VEČERNjA 19 ČESMI KRAJ
Sred ora stidna kad stidana, pomeni, vodo, za mene. RUMENA KAP Rumena kap ljubici na proplanku, il’ zlatokosa vragoliju dosneva.
Sred ora stidna kad stidana, pomeni, vodo, za mene. RUMENA KAP Rumena kap ljubici na proplanku, il’ zlatokosa vragoliju dosneva. Lagana nono, milje niz travku, gazi san zajutarjem.
Il’ prisojkinja se u kotur savija, sunce na uranku. Zore joj oči prozirom u ruj, drago na san dohodilo, rumena kap. Lagana nono, milje niz travku, gazi san zajutarjem. ZORA Nej, na belom konju zori mi zora i devojka.
ČESMI KRAJ PUTA Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje. Na zov moj bistri, kad zorom odvijuga, tuga se rumena s večeri otud oglasi, sejo. Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje. To ženik svate provedem.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
opet ne cveta (ŽSS, 187; upor. i GZM, 4, 162). Uopšte, s pomoću r. vrača se da menstruacija bude uredna (»ružo rumena, daj ti meni tvoje crvenilo, evo ti moje belilo«, ZNŽOJS, 7, 187).
Ilić, Vojislav J. - PESME
Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'...
zabaci ruse kose, I udari u gitaru: ,Sklopi oči, zlato moje, Odmori se, slatko lane, Ja ću stražar da ti budem, Dok rumena zora svane.
Na pesku obala morskih vojinstvo pije i jede, A Azok i mudre radže na humu travnome sede. A kad rumena zora ozari visoke gore, I daljni pretvori istok u sinje, plameno more, U vidu zmajeva, zmija i groznih gorgona,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
da ovu raskošnu igru boja prenese na platno, pa ni samu boju snega; ova je i bela i plava, i biserna, i srebrnasta i rumena. A već nebo!
Igra boja postaje sve življa i raznovrsnija. Uz narandžastu pojavljuje se svetlo-rumena boja trešnje, koja se na nekim mestima pretapa u intenzivno rumenilo. Podzemna grmljavina, potres, prasak, munje.
Sa crnoga neba padaju na Zemljinu koru prve kapi kiše, i tu se pišteći isparavaju. Zemljina kora puca, rumena svetlost zasija, no brzo se gasi.
Onda naša Zemlja zakloni Sunce, pa u momentu kada Sunce zađe za Zemljinu kuglu, obaspe rumena bengalska svetlost Mesečeve predele.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
ne govore, ili vrlo retko, da su vrlo malene; sad dolazi jošt znati da njiova lična boja nije kao kod nas bela nit’ rumena — »Šta, šta?« — nego otvoreno plavetna, onako kao što nebo, kad je vedro, vidimo. »Hi, hi hi! To mora lepo izdavati!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
masama, da im se ni imena nisu mogla pobeležiti, potom sve ređe, i kad je granulo proleće, njihova lica bila su pomalo rumena, a oči sjajne. Jednoga dana premestili su nas na suprotni kraj ostrva. Ovaj su predeo zvali Mezonga.
Petrović, Rastko - PESME
Kada bi večito htela biti gola preda mnom, I koračati s rukama spojenim niz struk, Pred poljanom, tako rumena kao da se obavija snom, Ni jednim pokretom ne bih povredio njen muk!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ovaj nema ni kapu, ni bradu, oči su mu modre i osmehnute, koža obraza glatka i rumena. »Ne može ovo biti patuljak!« — zaključi Radan sam u sebi, a mali gost, smejući se, reče: — A zašto ne bih bio?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga kamena, obrvice s mora pijavice, sred obraza rumena ružica, zubi su joj dva niza bisera, usta su joj kutija šećera; kad govori — kâ da golub guče, kad se smije — kâ da
struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga kamena, obrvice s mora pijavice, sred obraza rumena ružica, zubi su joj dva niza bisera, usta su joj kutija šećera; kad govori — kâ da golub guče, kad se smije — kâ da
mudra vidra šeta, a za njima zlatoutva škripa, među njima okićena kuna, — to je tvoja vjerenica ljuba: koliko je b’jela i rumena, kada lije vodu oli vino, vidi joj se proz grlo bijelo; pa ni na nju, momče, gledat nećeš, nego ljubiš prizrenske
Lijepa je, ljepša bit ne može: u struku je tanka i visoka, u obrazu b’jela i rumena, kao da je do podne uzrasla prema tihom suncu proljetnome; oči su joj dva draga kamena, a obrve morske
Kad kaduna knjigu proučila, dva je sina u čelo ljubila, a dvje ćere u rumena lica, a s malahnim u bešici sinkom od’jelit se nikako ne mogla, već je bratac za ruke uzeo i jedva je s sinkom