Jakšić, Đura - PROZA
bosijok i ružu. — A ja, vidiš, imam još jedno cveće koje volim. I on je upro svoje velike sjajne oči u njeno rumeno lice.
Ona klonu, baš kao rumeno cveće na žarkoj pripeci; a kad je pogledala gore u Milisava, na dugim trepavicama sijale su joj suze slatkoga ushićenja.
— Gospodo sudije! Pitajte ovu ženu: otkuda joj ove zlatne minđuše i belenzuke? Stojna vrisnu, iznenađena, a rumeno joj lice potavni; sva je drhtala, rekao bi pašće.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bio je to starac od svojih osamdeset godina, zdrav i krepak. Lice rumeno kao jabuka, a vlasi sede kao runo. U bistrom oku ogledao se razum, a u pokretu snažna i čvrsta volja.
On je video samo nju, njenu dugu, smeđu kosu, njene grahoraste oči, njeno rumeno lice... Ona mu je bila san i java, on je samo o njoj mislio... Tako su prolazili dani...
— U Crnu Baru... Uze pušku, progleda oroz i kašiluk pa krete; hajduci za njim... Sunce se pojavi veliko, sjajno i rumeno. Zavrzan skide kapu i prekrsti se: — Bože pomozi! — reče on. Svi učiniše to isto.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
O dođi u pomoć, dragi, tvojoj dragoj Jeleni.” I sve dok je tako čitao, Hristić je ludo živo osećao kako rumeno meso onog vitkog tela, što je tamo daleko gorelo u strasnoj vatri čežnje, drhti u njegovim snažnim rukama pa je,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A kad se – zaboravivši da je malopre hteo da je otera – sažalio na tu, kao odsečenu, glavu, na to lice rumeno od krvi, koja joj je jurila u glavu, ona kriknu.
Bio je to čovek zašao u godine, ali rumen, glavat, sa licem, kakvo imaju, obično, pod starost, gvožđari i kovači. Rumeno, opaljeno, nosato, sa čekinjastom bradom, na obrazima, sa zakrvavljenim očima, sa kožnom kapom na glavi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁹⁴ „Valja se“, takođe, da se trudnica makar jednom pričesti, da bi dete bilo „zdravo i rumeno“.⁹⁵ A ako je dok jede gleda kuče ili mače, valja se da im ona baci po zalogaj, da ne bi rodila „presmakče“ (nedonošče).
Valja se da ga zadoji rumena žena, da bi i ono bilo rumeno, odnosno zdravo. Kada žena prvi put podoji dete, valja da mu metne u usta pamuka, da bi bilo mirne i krepke ćudi.
soli, pečena kokoš, jaja, sir (da dete bude belo), kajmak, luk (za mleko), šećer, kolači — od jela; vino (da dete bude rumeno i zdravo) i rakija — od pića.
dobar stočar. U Zaplanju, kada donesu dete s krštenja, prvo ga „iznesu na sunce i zapoje ga vinom da bi svakad bilo rumeno kad u družinu izađe“.⁷³ Dete se krsti pre podne, a u podne se pravi svečani ručak.
⁴⁷ Voda od kupanja prosipa se na koren šipka, da bi i dete bilo rumeno (zdravo) kao i plod šipka. U Homolju, u vodu stavljaju bosiljak, cvet od čubra i karaviol — biljke koje imaju jaku
Radičević, Branko - PESME
Ti joj lice belo Vide i rumeno, I još vito telo I to oko njeno. Oči joj veljau Da meneka čeka, I da je u strau Za mene daleka.
“ A moj pobre, ala ti se žari, Al' se kuva, ala ti se vari, Al' se vrti kraj ognja pecivo, Al' se sprema to rumeno pivo.
“ A moj pobre, ala ti se žari, Al' se kuva, ala ti se vari, Al' se vrti kraj ognja pecivo, Al' se sprema to rumeno pivo!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
doba zbaci mantije, zavrti gumna, čavkom zagrakće, otvori širom crne kapije i pusti kolo braće razbraće, kolo rumeno! - Što ne ograne Slovo jedino usred osame!... Grgolji poljem božur-klanica. Prazni se Mesec: šuplja mu zdela.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I sve to što se pruža pred očima naših do šljaka obasjalo je rumeno sunce poslednjim zracima svoga zalaska, prsnula je vatrena svetlost po tom nedoglednom prostranstvu i obojila ga
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga izgubismo jedno veče, znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno teče! Po jedna ljubav, jutro, u tuđini, dušu nam uvija, sve tešnje, beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih crvene zrna
I to veče, koje sam bio navikao da bude zavejano i mračno, puno kandila, rasipalo se ovde, sjajno i rumeno, iz pristaništa, punog nepomičnih, olupanih, pocrnelih oklopnjača, nad kojima se previjao, preko ogromnih zidina stare
Ispod ovog užasnog vrenja i ključanja, ispod ovih pena, znam da je sve rumeno, kao zora, i sve zeleno, kao trava. Znam da nepomično leži jedan težak, ljubičast kamen.
Prelazim rukom po čelu, i ležem na stenu, iz koje teče nešto rumeno, kao krv. Iz dubine dopire do mene miris tih lepih, pomazanih vitkih tela, golih kao bogovi, meša se u maglu, koja nas
Vas na čijim je kolenima život izdahno zbunjen, umoran; za vas ja imam rumeno more i jedan osmeh sumoran. Ne, neće ljubav, ni mladost, više pomilovati nam grudi; Ime će, dah će, suza će
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I dok još beše orna i nova, Ispisah njome mnoga slova. Srce, srce je bilo njeno Masno, i sjajno i rumeno: Ta olovka je znala da piše — Istroših je, i nikad više.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Fatima je strukom divota, oči su joj dvije zvijezde, lice joj je jutro rumeno, pod vijencem gori Danica; usta su joj pȁrôm srezana, usne su joj ružom uždene, međ' kojima katkad sijeva snježna
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Oj, ne znam je tešit', Srce mi je stena, Lepše li je teši Drugarica njena, To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana, Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj
mi je stena, Lepše li je teši Drugarica njena, To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana, Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj pelen pelenče!
vida, Mene tuga mori, Srce mi se kida; Reci tvojoj druzi Oh, ne reci, ćuti, Ne znam ni sam šta je Što mi dušu muti Aj, rumeno čedo, Proleće i cveće, Ja znam onu pesmu: „Oj pelen pelenče!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Lice mu beše rumeno, obrijano i mladalačko, kosa bela kao sneg, no još puna, pogled svež, držanje upravno, u koliko mu to dozvoljavaše
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
košulja se plavila, a široke radničke pantalone bile su isprskane svima bojama kao paleta; lice mu bilo okruglo, rumeno, kosa gusta, kovrdžava, izraz mio, potpune bezbrižnosti i detinjske čednosti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Najprije će se, sablasno polako i nečujno, spustiti kvaka, zatim će se kroz procjep pomoliti rumeno nasmiješeno lice kakve obrtničke supruge.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Neobično je ličio na sv. Savu na ikoni u našoj crkvi u Idvoru. Isti snežni pramenovi kose, rumeno lice i blažen pogled koji je zračio iz dva sjajna plava oka.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
bez smisla”, a odmah zatim - u narednom pasusu - izjavljuje da „malo ljudi tako slatko i mirno žive kao ja”, jer jesenje rumeno i žuto drveće „ima na mene isto toliko uticaja kao na Hafisa vino“.
Krakov, Stanislav - KRILA
Za granatom bukvom poginuo je kuvar Conja, koji je u mnogome zamenjivao ženu na frontu. Imao je rumeno lice, i meko se osmehivao.
U selu se junačili pevci i posilni iz eskadrile dirao rumeno, boso devojče. Sergije je radio na aparatu. Huka se motora udvojila, avioni se zatresli, i jedan za drugim poleteli
Napred na rovovima su puške klepetale. XV RASTANAK Penjali se strmim, neravnim ulicama ka gornjem gradu. Svuda se rumeno i žuto lišće platana smejalo nad njima. Na malim trgovima zviždukale su česmice, a šedrvani su pevali hučno, jednoliko.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
drumu krčmi Turcima — Pred kuću sjajan cimer ističe: Na časnom nedru majke rođene Negovan cvetak tvoje čednosti, Rumeno lice, zlatne vitice I miran pogled dýge prijatne, I sve te tvoje draži čudesne Budzašta nudi gadnim Turcima Za
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Oj, ne znam je tešit’, Srce mi je stena; Lepše li je teši Drugarica njena. To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana.
To rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana. Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj, pelen-pelenče!
Reci tvojoj druzi — Oh, ne reci, ćuti, — Ne znam ni sam šta je, Što mi dušu muti. Aj, rumeno čedo, Proleće i cveće, Ja znam onu pesmu: „Oj, pelen-pelenče!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(»da bi dete bilo rumeno«, ZNŽOJS, 7, 186). J. se upotrebljuje i u divinaciji, naročito ljubavnoj. Prema tome da li je (»domaća«) badnjidanska j.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— reče Ivo uzbuđen i silom se nasmeje. I njoj se ote smijeh, i pokaza svoje malo unutra uvite, bijele zube iza rumeno uzvraćene gornje usnice. — Ne mogu dangubiti, — reče navlaš nedužno i htjede da krene. — Da ti nešto rečem!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tom prilikom nas je zadivila naročito ova slika: iz sredine rumeno osvetljenog dela jezerove površine izbijao je i penjao se u vis mlaz vode, intenzivno crvene boje.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Ti joj lice belo Vide i rumeno, I još viti telo I to oko njeno. Oči joj veljau Da menena čeka, I da je u strau Za mene daleka.
JUNAČKI ODGOVOR LjUBOMIR NENADOVIĆ Pružilo se polje ravno Polje dugo zeleno; A na njemu knez Danilo Pije vino rumeno. Prema njemu Omer-paša Razapeo šatore – Pa on šalje poslanika Da mi s'lavi pokore.