Radičević, Branko - PESME
otr teški znoj, Pa ostavi brgo odar svoj, Isturi se tamo na prozora, Već se beše pomolila zora, Al' iz svoga rumenoga krila Bela danka jošte ne pustila, Glednu tamo, zaboravi sanka, No seti se jučeranja danka, Seti s' čuda, a seti se
— — — — — — — — — — — — — — — — — — VI Kad se probudi, još je bilo rano, U istoku se zora već razvila, Iz njenoga rumenoga krila, Još beli danak ne beše ogranô.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
do beli lakata, na plećima nosi leba bela, u rukama dva kondira zlatna: u jednome lađane vodice, u drugome rumenoga vina. Ona ide na Kosovo ravno, pa se šeće po razboju mlada, po razboju čestitoga kneza, te prevrće po krvi junake.