Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Bolje i guja da pljune u lice! Bolje i šlem s više rupa nego u svirali! Ako smo od ovog uzimali pričest, dosta smo milosti Božje i imali!
Sneg i vrane popali po svemu. Uvija se vojnik u mušemu i ćuti, ćuti, ko rupa u šlemu. Kraj putokaza, gavrana uz kosku, Teški vojnici, Bog bi znao ko su, Prolaze za Sandžak i za Bosnu.
U nečiji džep? Il smo svi stali u iglene uši? Krajnje je vreme da nam neko kaže šta je ovo, tikva ili džak, mišja rupa ili mišolovka! (A šta ako je ovo ceo svet?) Ko to toliko, nogama, pesnicama, udara noćas po ovom poklopcu?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Od njega se ne može sakriti ni zečja loga, niti lisičja rupa, ni jazavčeva jazbina, ni tvor, niti ikaka u boga zverka i da je ne nađe i ne ukâpi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Građene su ovako: udare se četiri sojira (direka) u četvrt. Naokolo se oplete prućem, ali se ostavi rupa za vrata i badža, koja je služila mesto prozorića, pa se ono pruće ulepi blatom, da ne bi vetar produvao.
telad od krava zaprevežena — mlada s prevezom preko glave zimkulja — krava koja se muze zimi zor — sila zurka — rupa kroz koju se viri; trunka, mrvica iđiš — junak, delija izvećati — iskopneti, dotrajati izmećar — sluga, u pogrdnom
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa kad je rupa i za poslednje oruđe bila iskopana, onda komandir a za njim dva vodna oficira, priđoše i celivaše izlizane cevi.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
(Zabravi brata kud je Juca izišla.) E, tako! (Otvori sanduk.) Ama ovo prokleto Juco može da gledi kroz rupa. Kad vidi novci, zovi poustaliju, i mi ubii. (Viče.) Dušo Juco, dušo Juco! Eno ćuti pasjo vero! Oći da mi ubii.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U odjeku je, sad, međutim, čuo samo tišinu, jutarnju, u kojoj su kokoti pevali, iz tih rupa, gde su bile kuće, niz brdo, prema Dunavu. Kokoti su pevali Suncu koje se iza budimskih brda pomaljalo.
na kestenove, a iza kuće, u travi, i pokošenom senu, tekunice su još bile vidne, katkad, kako istrčavaju iz svojih rupa, pa utrčavaju u drugu rupu. Pokošeno seno mirisalo je, opojno.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Tu gdje ima velika mrlja, okliznuo se lovac s komadom prasetine u torbaku.“ Mačak Tošo, opet, njuškao je oko rupa poljskih miševa i po raznim znacima, samo njemu vidljivim, čitao spisak ukućana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
jeseni, tako je u to doba, u blatištu Isakovičevog naselja, u jednom uglu toga kraja punog baruština i trske, panjeva, rupa, i jaruga, stajala ta koliba u koju se, kao u raj, ulazilo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
napravi od držalja stare metle, a sam klis je komad oblog drveta, sa obe strane zarezanog, da bolje skače kad se opali. Rupa se pravi od rupe. Jesam li vam dobro objasnio šta je klis?
plašila pretećeg poretka ovog mizanscena koliko je ponižavalo to zlobno cerenje puno zlatnih zuba i zjapećih crnih rupa, tamo gde su zubi nedostajali, tih očiju i vilica što su je gutale — kao da nije bila uopšte ljudsko biće, već nakazno
Radičević, Branko - PESME
Sa zemlje ga voli kupit, mora l' biti, baš i kupit. 74. Kâ dete mu s' ona čini, Za lepirom kad poleti, Ni gla rupa po ledini, Ni pred sobom kam taj kleti. Oh ko bi mu, ko bi mogâ Itnut kamen ispred noga? 75.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Mirisno pucka žarulja rupa. Suši se vreme - prostor palaca. Divotna glavo, umnice trupa, kuda te goni, gde li te baca nagon taštine?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Vazdan je mačak mjerio polje, sve mu se lice u sreći kupa: „Gdje li ću naći lovište bolje? Milion miša, milion rupa!“ Uveče mačka nesta u tami, odjuri nekud kroz mišji raj. Žarko i Žuća krenuše dalje da traže Vrapca i njegov kraj.
Sve se u moru sunčanom kupa. Tu je i torba i na njoj rupa. „Il bila java ili sam snivo' — progunđa Ćosa uz osmjeh mio — brašno sam dao, nije mi krivo, vidim, i mišić gost mi
Pristigli ježa, glede: on stade kraj neke stare bukove klade. Pod kladom rupa, tamna i gluva prostirka u njoj od lišća suva. Tu Ježić uđe, pliva u sreći, šušti i pipa gdje li će leći.
„Nećemo zeca Ognjena vilo, hajdmo u carstvo Velikog Miša! Tamo su polja od samih rupa, pred svakom sedi domaćin s brkom. Rekneš li samo da hoćeš društva, miševa evo, dolaze trkom.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
– a znaš šta on kaže? Veli: „Ama, kakav rod, ti si meni deveta rupa na svirali!” Zamislite, bezobraznik jedan, on meni da kaže da sam deveta rupa. MIĆA: Odista, to je uvreda!
” Zamislite, bezobraznik jedan, on meni da kaže da sam deveta rupa. MIĆA: Odista, to je uvreda! PROKA: Ovako krasnu familiju da opljačka za ljubav jednog vanbračnog deteta.
MIĆA (pokazuje cedulju): Evo, baš nešto računam, pa izlazi da sam mu sedmo koleno. AGATON: Što kaže Sarka, deveta rupa. MIĆA: E, pa onda, ja bih mogao da uzmem ovu devojku za ženu? SIMKA: Iju, zar ovu vanbračnu?
AGATON: Pa tako. Jeste, rod ste i vi, ne kažem da niste, ali, što kaže Sarka, svi ste vi, brate, deveta rupa. SARKA: A koja si ti rupa, tako ti boga?
Jeste, rod ste i vi, ne kažem da niste, ali, što kaže Sarka, svi ste vi, brate, deveta rupa. SARKA: A koja si ti rupa, tako ti boga? (Oni onako natovareni stoje u redu te prave jedan front, ispred koga Agaton šeta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nešto najprostije i najobičnije. Bila je to četvrtasta ili pravougaona rupa duboka dva metra, otprilike kao iskopani grob.
Nigde živoga stvora. A malo dalje rupa od granate i sveže izbačena zemlja. Obiđoh pažljivo... možda je tu i mrtvih bilo... Preda mnom pripucaše puške.
A iznad desne obrve videla se mala rupa, oko koje je bio crven venac od krvi. Skidosmo šajkače. — Druže... Bog da ti dušu prosti — progovori tiho kapetan
Svetlost ne smemo da palimo, jer smo na istaknutom mestu, već silazimo s konja i odmeravamo kolika je rupa. Poslužioci prihvataju za točkove i svi uglas viču: marrš... marrš!
Mlad akademac ležao je poleđuške raširenih ruku. Oči su mu poluotvorene i staklaste, a na slepoočnici grozna rupa, iz koje teče tanak mlaz krvi. — Tja... dečko! — progovori komandir, kao da je hteo reći: šta je ovo dete skrivilo...
A na redu je baš Aleksandar, pa će posle pričati kako sam se ja zanimao sa babom. A u voćnjaku iskopana neka rupa, kao kupa, i baba mi utrapi ašov. — Još samo to, sinko, blago baki, razgrni dole zemlju.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dolazi do burnih diskusija. Na mojoj crnoj oficirskoj kapi, na mestu rozete Habsburga, nema ni srpske trikolore. Nego rupa. Idem u kuću Benešića a posle i Konjovića. Ostao sam bez novaca.
Kažu da u stenju ima pećina i rupa, i da će, u njima, pucati voda, kao topovi. Posle ručka, on pere posuđe, a ja sedim za jednim klavirom, koji samo leti
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
potpuno nestaje, ali kad voda svuda okolo presuši, na hiljade jegulja se odjednom pojave iz okolnih presušenih blatnjavih rupa i sakupe se u grotlu.
traje po dan-dva, dok jegulja odjednom ne nestane, da se kroz određeno vreme opet pomole i sakupe iz nekih tajanstvenih rupa i ispune grotlo. Lovci odmah tu na licu mesta podele među sobom lov.
Za obe vrste jegulja nađeno je 25 dubinskih rupa u toj oblasti, za koje je utvrđeno da su plodišta jegulje. A najsigurnija potvrda za to je činjenica koja je u celom
Rakić, Milan - PESME
Po izlokanim drumovima, Ko verna slika moga jada, Dronjav i blatav, beda sama, Teturajući preko rupa, U iscepanim košuljama Umorni seljak tromo stupa.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Bojala se da se ko otuda iz onih otvora i rupa ne pojavi. Zato, pored svega što nije htela, što se ustezala, ipak pobeže gore.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
75. Naš mrkonja u košaru uđe, a rogovi mu ne mogoše. 76. Ni bradvom bradvito, ni svrdlom svrdlito, a sve rupa Do rupe. 77. Ni od pedao ni od čeperak, a dva dućana pokrilo. 78. Niti misli, ni govori, samo ti se kaže. 79.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
PROSJAK: Samo se ti nadimaj, samo grabi! Al da upamtiš: biće mišja rupa za dukat! GOSPAVA: More, šibe otale! PROSJAK: Teraj me, teraj, idem!
ANĐELKO: Kako sednu u voz, odma se izuju, pa pečeno pile u krilo! Istina, ima i cica! Čarape crne, prepune belih rupa! Prekupci, paprike, seljaci, svekrve, svašta!
Kad me baš pitaš! IKONIJA: Kafanu nemoj da mi nazivaš mišjom rupom, jes čula? GOSPAVA: Nego šta, nego je mišja rupa! Cmiljo, naspide nešto duplo! CMILjA: Šta ćeš? GOSPAVA: Duplovaču! I ne samo tvoja kafančina, nego sve!
Zašto neki, na primer, pušta bradu? Pušta je zato da se u njoj krije! Pa je l to mišja rupa, ili nije? A i ti, ne moram didem daleko! Osedela, a nosiš periku plavu! Mišju rupu nabila na glavu!
Znaš li ti kako je to kad ne znaš gde od sebe da se sakriješ? PROSJAK: (za sebe): Reko sam ja da će biti mišja rupa za dukat! GOSPAVA: Živa, a više ništa od života!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
NA MALOM TRGU Na malom trgu — nikog, čak ni trga. Ni senku čak da baci sinagoga. Rupa mesto crkve: ni porte, ni boga. Nema kuće u vetru, zida, lupe vrga.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
to jest koji nisu stradali, jer oni što stradaju uvek se umore do vlasti, koju prihvataju oni vešti iz mišijih rupa. Ja nisam naivan, ja više ne verujem, ne znam u šta i kome da verujem, nemam ideala. Nemojte me zvati: druže.
Onda ga prinese sijalici, zagleda ga pa se zasmeja i stade ga lupati o astal. Kad tamo, a ona rupa ključa puna sitneži od duvana, koga uvek ima u mojim džepovima. Odem ja i legnem.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
života kao golem tumor, i rana se na površini svijesnoga sablasno širi, naočigled raste i raste jezivo nečujno, kao rupa na dudovom listu pod ustima svilene bube. Ne, ne mogu više da gledam lica spavajućih.
Beznačajnih smrti nema. Svaka je smrt sveopći događaj, svačiji događaj. Jedan mali kataklizam. Jedna crna rupa bez dna u tijelu kozmosa. Smrt iskupljuje svaki život. Živjeti se može i neozbiljno, i neodgovorno.
” Više-manje, rupa na leđima kaputa bila je sva šteta. Zato su u tom periodu radnje za umjetno krpljenje nicale kao gljive poslije kiše.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sakupi se veliki zbor pred kancelarijom. Kapetan razgleda provaljeno mesto; rupa beše mala: izgledaše da se ne može kroz nju ni glava provući. Ljudi se čude, zevajući i protežući se.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Janičarsko dvorište — na polju ogroman platan, stena na kojoj se odsecahu glave, rupa gde se stavljaju na dogled radoznale svetine.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A ovom jadniku neko osekao glavu. Uh, kako je vrat utekao među ramena, a iznutra zija grdna rupa... Evo opet jedne krvave gomile, naređali se kao snoplje. A gle tamo pobijenih konja!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ako li nas maknu i sa ovog položaja, breša će biti ogromna. A što tikva probuši, orahom se rupa ne zapuši, i vi, a pogotovu mi, bićemo nemoćni da ih vratimo nazad. Zato pazite.“ Pri polasku pozdravismo se.
Odnekud dolete kuršum i udari moga posilnoga, koji je išao pored mene. Priđoh mu. Na njegovom čelu videla se velika rupa. Okrenuo sam se oko sebe da bih zapamtio mesto gde je pao, pa potrčah napred.
Srećom ne beše nikoga da me vidi. Osluškivao sam. Zatim sam obazrivo pošao, gledajući da li ima u blizini onih rupa sa strane... Šta ga znam! Ovde sam prvi put. Setio sam se reči Lukinih: „Ko se čuva, i Bog ga čuva“.
Ovde-onde rupa. Između žica izrasla trava. Prva je misao bila: ovuda Bugari ne mogu lako da prođu. Ovo me saznanje malo ohrabrilo.
Ogromne kompozicije, pune vojnika, topova, municije, promicale su pored nas, da bi se zapušila rupa na italijanskom frontu. I ne samo vozovima...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nešto sam tu i našao, ali u duši mi je vazda zjapila rupa, nespokojstvo me nikada nije napuštalo, stajalo je ono tu u meni kao golema glibava močvara na julskoj žezi.
“ I zbilja, bio je u pravu, jer se začas pod njegovim radosnim udarcima u poroznoj steni otvorila rupa. „Pa šta ako je siga?“, pitao sam ravnodušno. „Kako: pa šta?
Klesanje stene bolje napreduje nego što sam očekivao. Raste rupa, no raste i gomila sitnog kamenja i kamene prašine što ostaje posle klesanja.
izgubio tražeći Boga, tumaram za njom u ovom hladnom i vlažnom mraku, osipam se, rastačem, telo mi je u groznici, a ona rupa gde je pre stajala duša sada je zbrka iskidanog pamćenja. Moja braća su i ovde sa mnom.
Bedem se zašarenio od svetine što je izašla iz toplih smradnih rupa da dočeka vreće žita. Niko nije gledao u one izmrcvarene ljude i konje koji su gamižući ulazili na kapiju.
istopljeno je već munjama, rastvoreno je već u kiši, ništa od njega neće ostati, osvanuće umesto plaveti golema crna rupa, od jednog do drugog ruba vidika. Sad se sećam: to je to, obamrlost, usnulost. Jedva sam se držao na konju.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nose dogled, posmatraju, razgovaraju, zaćute. Sofija, svojim skladnim, lakim hodom vodi, otac za njom skakuće preko rupa i šljunkovitih nanosa duž reke. „Da uđem u svoju grobnicu” — rekne tek u sebi Spida. Navikao se da ulazi u nju.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i sve ostale poslove: prerađuju stare, peglaju, vade fleke, prevrću ih i krpe tamo gde se na kojoj biografiji pojavila rupa.
je on i za sva ostala slova našao upoređenja: B, na primer, bila je budža kojom Cigani udaraju u bubanj; G vešala; O rupa; Š plot kojim je ograđen šljivak; H nogare za struganje drva; U raklje za ražanj; T čiviluk za vešanje odela; D turski
— Napiši, Ivane, reč ,bog! Ivan bi se, razume se, najpre zbunio, a učitelj bi tada dodao: — Budža, rupa, vešala. I reč bi odmah bila ispisana. — Deder ti, Pero, napiši reč dud!
mrlja od mastila, tako da smo mi bili ubeđeni da je to upravo Crno more, a tamo gde treba da leži Afrika bila je velika rupa, te nisi znao da li su to Englezi iskopali Afriku da nađu faraonske grobnice ili je kakva amerikanska ekspedicija, po
Petrović, Rastko - PESME
O, nek raspukne se ova već lađa! o, neka odem u more! Ali, zaista, dosta sam plako. Rastužujući je zora, I hladna rupa gde, u zalazak balsamski, Jedno dete čučeći, i rastuženo, spušta Brod svoj, slabački, ko što leptir je majski.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Stolica taman htede da ponovo u svoj dugi san uđe, kad oko dvorca zatrešta tutanj topova, pade đule, otvori se rupa na tavanu, palacnu plamen, a stolica s treskom polete na niže.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
iza gloga Ubiću u tebi boga Obavesti svoje znance Seckaću te u rezance Tu gde ti je glava glupa Napraviću osam rupa Nem razloga da te lažem Ko pitu ću da te smažem Imam koltove od srebra Da ti bušim tvoja rebra Mogu stati pa
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ispod nagnute stijene, zaklonjena gustim žbunom crnoga graba, kukrike, zijevala je poširoka tamna rupa. — Šta to kopaš, majstore? — Proširujem otvor na ovoj pećinici. Ovo sam još neki dan otkrio.
Pred njim, poput nekog bunara, zijala je široka rupa, a u njoj, na dubini od najmanje tri metra, bliještala je voda obasjana Jovančetovom lampom. — Jezero!
Ni sam đavo ne bi se sjetio da se iza tih suvih grana krije bilo kakva rupa. Napolju odjeknu puška, a onda, sasvim blizu, začu se dovikivanje: — Ehej, ima li ga tamo?
— Pazi, gledali smo stalno u potok, a ovo nijesmo ni opazili — reče Jovanče. Kako je ona rupa stajala dosta visoko, muke ih je stajalo dok se uspentraše do nje, a onda krenuše dalje sasvim pognuti, ponegdje i