Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
prevaru i pljačku, potere, lovce i lovačke pse, pakost i zavist, mržnju ubilačku, potvoru, pohlepu i namere zle, ruski logor, tamnicu nemačku, brata što udara a ne gleda gde, macke u Valjevu, vešala u Čačku, metak za da, konopac za ne,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ode jedan činovnik ruski i kaže im, da su ovo podanici ruski a moldovanski kupci, i tako se oni vrate. Posle onaj činovnik nama kaže, da su za
Ode jedan činovnik ruski i kaže im, da su ovo podanici ruski a moldovanski kupci, i tako se oni vrate. Posle onaj činovnik nama kaže, da su za nama trčali da nas po̓vataju, i da
Sutra poranimo preko velike Moskve, dok veće i svanu. Govore da je Moskva 15 ruski̓ vrsta dugačka, tj. tri sata. Putujemo na pošti, dok dođemo u varoš zovomu Klin na konak.
” — i stade. On zaviri u naše karuce i zapita tko smo. Mi kažemo, da smo ruski podanici a moldovanski kupci (jerbo smo pod takim imenom od Jaša donde putovali, kako nam je general-konzul rekao i u
Onaj: „Horošo!” po ruski reče našem kočijašu: „pojdi za mnoju”. A on pred nama a mi za njim, do u traktir zovomi „Novi Pariz” blizo dvorca.
godine; preko Debrecina u Arad. Tu se malo sa Savom Tekelijom porazgovara̓. U mene je bio kožu̓ ruski do zemlje, rukavi do prsta, štrankom opasan, kapa na glavi ruska, zimna, crna, čizme mačkom postavljene.
” 13. maja predam prošenije Butjaginu na Černiševa. 14. maja otišao je i sam imperator ruski iz Vjeni. 15. maja odem u kvartir Bulgakovu, sluša, skaže: „Njet.” 17. maja kod Nedobe. 19.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
smo u svojoj sobi, jer kako on teško govori nemački, to ga mrzi da što počinje kad smo svi zajedno, a da, opet, okrene ruski u društvu gde niko van nas dva ne razume — znaš da je vrlo "genant"4 Naš „Don Karlos” je neprestano ona užasna
Ti znaš da on dobro zna naše stvari. Sad je uzeo Memoare prote Nenadovića da prevodi na ruski. Ti ne znaš još dva Rumuna koji s nama sede, — jedan gimnazista ovde, a drugi matematičar.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Veli, nigde se taj spisak, u Beču, nije našao, te i nema dokaza njihove krivice. On priznaje da je taj ruski đeneral imao ćesarsku dozvolu, ali samo za one koji su apšit iz vojske već ranije bili isprosili.
Horošo!“ Pavle ga nije razumeo. Volkov mu zatim reče da se setio da Isakovič ne zna ruski, ali da zna nemecki, kako mu je Agagijanijan javio.
Volkov mu reče, nasmejan, da mu se dopadaju Isakoviči i da su mu takvi ljudi simpatični. To jest – kako po ruski reče – ima prema njima sočuvstvije! Od Srba su mu, kaže, samo Vengri još simpatičniji. Vengri su, kaže, veseliji!
Pa se otuda u Isakoviču vosplamenilos o Rosiji želanije? Volkov je bio u razgovoru, nehotice, prešao na ruski – bar je Pavle to tako pričao, docnije, bratencima.
Volkov tada, tiho, i ponizno, skrenu pažnju ambasadoru da Isakovič, na žalost, ne zna ruski. A Kajzerling onda pogleda Pavla u lice, i podviknu, na nemeckom, gromoglasno: „Naučiće! Naučiće!
Višnjevski Pavla zadrža i na večeri. Isakovič se izvinjavao, da je mrtav umoran sa puta. Višnjevski mu odgovori, ruski, iako je morao primetiti da Isakovič ne razume taj jezik: Treba da se odmorite.
Upozorili su Isakoviča da Višnjevski nerado govori nemecki, slabo razume svoj jezik maternji, a govori ruski. I one se trude da govore samo ruski, iako slabo znaju taj jezik i često ga zaborave, sasvim.
I one se trude da govore samo ruski, iako slabo znaju taj jezik i često ga zaborave, sasvim. Pri kraju te prve večere, u kući Višnjevskovoj, Isakovič vide
Serbski oficiri, koji se sele u Rosiju, treba da, što pre, zaborave serbski, a što pre nauče ruski! Višnjevski je tome dodao glasno: „Zdes govorjat po ruski! Slava Bogu!
Višnjevski je tome dodao glasno: „Zdes govorjat po ruski! Slava Bogu!“ Hteo bi, kaže, da ponudi Pavlu tu misiju u Tokaju, da ga nasledi u misiji. Da dođe na njegovo mesto.
A u Petersburgu svršiti. Isakovič je udovac, misli da je lako naučiti ruski, ima za to vremena, a vara se: Baš zato, što su ta dva jezika jedan drugom tako slični i bliski, teško će naučiti
ima za to vremena, a vara se: Baš zato, što su ta dva jezika jedan drugom tako slični i bliski, teško će naučiti dobro ruski, pa će mu se Rusi smejati. On je mlad, reče za sebe, ali samo u srcu. Po godinama, međutim, mogao bi Pavlu i otac biti.
Teodosije - ŽITIJA
A neki im rekoše: — Takav koga tražite ušao je malo pre vas u ruski manastir, i još je tu. A oni čuvši ovo brzo poteraše putem da ne bi kako čuvši za njih pobegao, i ostavivši put ka
A oni čuvši ovo brzo poteraše putem da ne bi kako čuvši za njih pobegao, i ostavivši put ka protu u ruski manastir uđoše.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
jezik kao književni namesto oblasnih dijalekata i namesto jezika tadašnje srpske književnosti, u kome su prevlađivali ruski elementi.
visoko moralno poimanje, koje sam često zapažao kod stanovništva u Jadru (u Srbiji), podsećale su me na osobine koje ruski pisci pripisuju svojim najboljim sunarodnicima.
U isto doba javila se u novoj državi velika figura Vuka Karadžića, koji je, napuštajući stari slovensko-ruski književni jezik, digao narodni jezik na visinu književnog i stvorio potpuno fonetsku azbuku.
Za vreme ratova ovoga doba i za vreme trajanja kongresa zvanični su predstavnici Rusije stalno tvrdili da su ruski interesi istovetni sa bugarskim.
Za vreme pomenutog rata 1877—78. godine nije bilo kod bugarskog naroda nimalo ideala, i ruski su oficiri imali prilike da često osete nezahvalnost, surovi egoizam i svirepost Bugara.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: A odakle piše? ALjOŠA: Iz Berlina. On tam ima angažman. PAVLE: A šta vam piše? ALjOŠA (razvija pismo): Piše ruski. PAVLE: Razumeću toliko. ALjOŠA (čita): „Miljenki moj...” (Zastidi se.) Oprostite, to nežnost... PAVLE: Čitajte samo!
odelo, pri kome su bili njegovi dokumenti, gospodin Marić veli: „Mislim da će to biti moj bivši nadzornik na građevini, ruski emigrant Aljoša”. SPASOJE: Aljoša?
Čim su ta pisma uhvaćena, vaš intimni saradnik u toj akciji, neki ruski emigrant Aljoša, izvršio je samoubistvo, a vi ste prebegli preko granice i skriveni ste živeli u emigraciji tri godine.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Kakvo dobro? — Razglasiću da ćete i vi doći k meni na večeru i na ruski tej, čaj, pa jučerašnji purgeri svi će doći, poješće sve što je još ostalo i što još spremim.
Ta nemojte ludovati. Obojica malo trgnu se. — Sad ću doneti ruski tej, taj će vas razgaliti. Čamča ode po tej. I Čamča je star, ali nema te bólje kao gospodar Sofra.
Dok su dva starca jadikovala, muzika je svirala u sali; što starcima fali, dopuniće omladina. Čamča donese ruski tej i za njih i za sebe. Piju i razgale se. — Dakle, vami je žao što se jedared rastaviti morate?
Alliierte) — saveznik; tri alijirta tri saveznika (ruski, pruski i austriski car, saveznici u borbi protiv Napoleona) alegacija (lat.
nekoga putem vlasti, dati oglas radi traženja nekoga ko je nestao Kutuzov — Mihail Kutuzov (1745—1813), poznati ruski general i vojskovođa u ratovima protiv Turaka na Balkanu i protiv Poljaka za vreme Katarine II, glavnokomandujući ruske
misèrable) — bedan, jadan Miloradović — Mihailo Andrejević (1770—1825), ruski general, poreklom Srbin, proslavio se u ratovima pod komandom Suvorova, zatim kao viši komandant pod Kutuzovom u ratu
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
analizom može rekonstruisati mitsko-magijski model sveta, kao i svakodnevno (profano) viđenje sveta jednog naroda. Ruski naučnici (lingvisti, teoretičari književnosti, psiholozi i filozofi), u svetu čuveni semiotičari (Lotman, Uspenski, V.
U novom, paremiološkom pristupu (koji su razvili ruski naučnici) poslovica se više ne tretira kao jednostavan retorički ukras govornog iskaza ili kao zdravorazumska
, isto, s. 132; Đorđević, D. M., isto, s. 435. ¹⁶ Up. Kanyó, Z., „Komunikations from der Sprichwörter“ (ruski prevod), u: Paremiologičeskie issledovaniя, (red.), G. L. Permяkov, AN SSSR, Moskva 1984. ¹⁷ Jolles, A.
Bronfenbrenner, U., Two Worlds of Childhood: USA and USSR, (ruski prevod), Progress, Moskva 1976. Bronfenbrenner, U.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
muškim društvom i učila svog prosedog suseda da slomi vinsku čašu bez buke, samo pritiskom kažiprsta na tanki rub. Ruski Cigani su svirali »Ja nje savjetskij, ja nje kadjetskij, ja toljka ruskij anarhist...« Kako je izgledala?
I, vidite, na poslednjem slogu prst se zaustavlja na jednom od tih malih ljudi, baš kao što se zaustavlja ruski rulet; prst se zaustavlja na njegovim uskim gladnim grudima, prst sudbine se zaustavlja tačno iznad njegovog ptičije
Po ko zna koji put preispitivao je svoju odluku da se ovde nastani, i uveravao se da je u pravu. Zar nisu svi ruski klasici živeli po selendrama i varošicama?
Matavulj, Simo - USKOK
I ruski car Aleksandro blagoslovi sve to, još po njegovu nagovoru presiječe našem vladici onijeh hiljadu cekina, što mu davaše na
Puro Mijuškov dohvati Mrgudovu kolajnu i zapita uskoka: — Umiješ li čitati srpski? — Ne, no ruski? — ispravi Stevo Bajov. — A da li to nije sve jedno? — reče Gašo Perkov. — Umijem nješto — potvrdi Janko.
I dao mi bješe još jedan ruski krstić, no ga, jadan, izgubih. (A reče mi Savo Markov da se može pisati u Rusiju, pa da bi ga mogli poslati!
i kako je vladika, po želji Rusije, pošao na njih sa svojim Crnogorcima i Primorcima i sa tri kompanjije Rusa, koje ruski admiral Senjavin bješe iskrcao u Boku; kako je prvi sukob bio blizu Cavtata, gdje su Francuzi i udruženi im dubrovčani
je prvi sukob bio blizu Cavtata, gdje su Francuzi i udruženi im dubrovčani zlo prošli; u drugom napadu pridruži ime se ruski major Zabjelin sa osam kompanjija jegera i mušketira, te Francuzi noću ostave Cavtat i povuku se ka Dubrovniku.
— Dokle se mi odmarasmo, a, bogme, i ščinjasmo i dogovarasmo što ćemo, stiže nam u pomoć ruski kapetan Babičov s dvije stotine ljudi.
dva mjeseca otkad bokeljski glavari otidoše u Rusiju, a o njima nikakva glasa, kad, njekako o Usjekovanju, stiže carski ruski glasnik i donese zapovijest da se odmah nastavi rat s Francuzima!
Tada uđu u Boku s brodovima Inglezi, saveznici ruski; tada ustanu i Primorci. Što da ti duljim? Nama i Inglezima predadu Francuzi gradove, a u isto vrijeme čusmo da carevi
Vladika otpravi Sava Plamenca u Pariz, gdje se nahodio ruski car, moleći ga da ne razdvaja Boku od Crne Gore, ali prije no što će se Plamenac i vratiti, dođe ćesarski đeneral
— Čitam, ali pisati ne umijem! — Naučićete lasno! Muka je to što je jezik u našim knjigama više ruski nego naš ovaj obični, kako narod govori!
Drugih nemam osim srpskih, jer drugoga jezika osim srpskoga ne znam, razumijem pomalo i ruski i talijanski, ali to je kao ništa!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Moderni ruski pesnici koji su, preko prevodilaca, i na nas uticali, takođe se drže krnjih, razrokih, nepotpunih rima — kao da se na
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
RAČANIN 26 GAVRILO STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ 27 ĐORĐE BRANKOVIĆ 29 I RACIONALIZAM 32 RUSKOSLOVENSKI PISCI 33 1) RUSKI UTICAJI KOD SRBA U XVIII VEKU 34 2) RUSKOSLOVENSKI JEZIK KOD SRPSKIH PISACA 37 HRISTIFOR ŽEFAROVIĆ 39 VASILIJE
do 1748. godine. U najvećem broju knjige su donošene iz Rusije, i ruski trgovci su sa tovarima knjiga dolazili na srpske vašare, ili, kada je unošenje knjiga iz Rusije zabranjeno, prosto su
Hristova 1704. mъseca Iюliя 7 Taj rukopis našao je 1840. godine u Karlovcima ruski slavist O. M. Bođanski. Prvo je štampan 1841. u Serbskoй pčeli, potom ga je objavio Bođanski 1861.
Bio je možda najobrazovaniji srpski kaluđer svoga vremena, znao je ruski i poljski, i prevodio je sa tih jezika. Njegov rad pada u doba od 1716.
Za više od sto godina ona je bila glavni izvor srpske istoriografije. I RACIONALIZAM RUSKOSLOVENSKI PISCI 1) RUSKI UTICAJI KOD SRBA U XVIII VEKU Prvi stupanj pri prelazu iz srednjovekovne pismenosti u modernu književnost predstavljaju
Ali na njih počinju već uticati ruski pisci, ruska teologija, kod njih ima začetaka i svetovne književnosti, i kod njih se već javlja misao o upotrebi narodnoga
pod ruskim uticajem, oni napuštaju raniji srpskoslovenski jezik i usvajaju ruskoslovenski jezik, neki od njih i sasvim ruski. Nove ideje evropskoga racionalizma, koje su primili od ruskih pisaca, kod njih se sasvim jasno osećaju.
Nove ideje evropskoga racionalizma, koje su primili od ruskih pisaca, kod njih se sasvim jasno osećaju. Ruski prosvetni i književni uticaj na Srbe počinje još pre XVIII veka.
Od XVI veka, kada je sasvim nestala srpska država i otkako se Rusija stala dizati, ruski uticaj počinje se osećati kod Srba.
i »jednojezičnu« Rusiju, srpski kaluđeri odlaze tamo da snabdevaju i osiguravaju srpske crkve i manastire. Ruski vladari daju novčanu pomoć, crkvene utvari, naročito crkvene knjige, i one počinju zamenjivati sve ređe i ređe srbulje
crkva je bila rastrzana unutrašnjim borbama; navale katolicizma bile su sve veće; mitropolit, osumnjičen u Beču kao ruski čovek, nije smeo da se mnogo zalaže za rusku školu i ruskog učitelja; neobrazovani i nazadni kaluđeri su popreko
stranca »Moskova« i svetovnjaka koji je mlade učio onome što oni nisu znali i što je u njihovim očima bilo izlišno; ruski Sinod je Suvorova gotovo sasvim napustio, a izgleda da je i sam Suvorov bio nezgodan čovek za težak posao koji mu je
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
pismeni zadatak), i sedam neprijateljskih ofanziva čula opažanja Galileo Galilej i osmeh Omara Šarifa i Veliki Medved ruski klasnici sa bradama i lukavo zaobiđeno začeće i kako se oplođava tučak i materica i semenovodni kanali pred kojim se
Sada je to ekspres-restoran i zove se „Zagreb“, ali meni je nekako poetičnije — „Ruski car!“ To je, naime, bio poslednji neukokani ruski car, ako me razumete. Hoću da, kažem, najduže je izdržao!
“ To je, naime, bio poslednji neukokani ruski car, ako me razumete. Hoću da, kažem, najduže je izdržao! Nalaktim se tako na jedan pult i počnem da zirkam naokolo.
Bila je to najduža skraćenica na svetu! Pisalo je lepo sećam se: TADžIKSADVINSOVHOZTREST! Keve mi! Neki ruski konjak, šta li? Znači, matori me pročitao!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ionako ne igramo ruske komade. VASILIJE (glumi): „Ja volim život uopšte, ali naš život, palanački, ruski, malograđanski — mrzim i prezirem iz dubine duše”... Igrao sam Astrova u Ujka Vanji.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zatim sam, pri uskakanju u ruski rov, udaren kundakom po nosu (ja i danas mislim, slučajno), u gužvi koja je nastala pri razoružanju.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
— konjički kapetan ritor — retor, govornik, besednik roždestvo — rođenje, Božić Rosija — Rusija rosijski — ruski rukodelije — zanat ruspija — mletački dukat saviše — najviše sâd — vrt, bašta salandar — manji poklon manastiru
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Puni poverenja u Vučića, na Kneza su sada motrili ne samo srpski žandarmi i ruski špijuni nego i njegov brat Jevrem i njegova žena Ljubica. Bio je to baš rđav trenutak u životu velikog, prepredenog kneza.
Gospodara Jevrema, Predsednika Sovjeta ustavobranitelja, čekaju član tog istog Sovjeta Avram Petronijević i ruski konzul Vaščenko.
Kad su stigli na Vračar i pošli Vučiću, Avram Petronijević i ruski konzul su se zgledali: sav uspravan, krut kao daska, Gospodar Jevrem je hramao više nego ikada.
– i Varoš-kapiju, koje je trebalo prve da padnu, ispeti na gradske zidine tu, gde je sada kafana „Zagreb“ (nekada „Ruski car“), da će uzjahati turski top i da će zapevati. Njegova će pesma biti znak za napad na Stambol- i Vidin-kapiju.
Bilo je očigledno da se u ovoj kući, jednoj od najboljih u ondašnjem Beogradu, kako je zapazio ruski putopisac Bantiš-Kamenski, kuvaju razne kaše, a Dositej, iako mažen kao nikada do tada, baš nije imao volje da okusi i
Da je ruski izaslanik čuo savet koji je smerni jeromonah dao, tada, Voždu, on bi se bio zaprepastio kao što se, nad rečima koje je
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Nemci su nam, naravno, podarili Hercove talase, ruski, engleski i italijanski stručnjaci su požurili da ih koriste u prenosu poruka.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Mislim da nema srpskog dečaka koji nije čuo za onu divnu rusku pesmu koju je napisao veliki ruski pesnik Ljermontov, u kojoj se kaže: ”Izašla sam dole na drum sama, Kroz maglu se blista kameni put, Noć je tiha,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Vi ćete se, za trenutak, svakako setiti kako je ruski pesnik Osip Mandeljštam opevao pčele, i setićete se da jedna njegova pesma počinje prvom i završava se drugom od ovih
nego nas upućuju na evrazijsku teoriju koju su dvadesetih godina, upravo u Beogradu kao i u Sofiji i Parizu, zastupali ruski naučnici u emigraciji, među kojima i istaknuti lingvist N. S. Trubeckoj.
Ali se već prevodilac dvoumi. Recimo prevodilac na nama srodan slovenski jezik – ruski. U oba naša primera ne bi bilo lepo prevesti lepo kao krasivo.
Hteli smo, naime, reći da se ruski prevodilac mora svaki put zamisliti kad na ovu našu reč naiđe, jer iz njene okoline mora razabrati koje značenje ili
Uostalom, uzorno kritičko izdanje Puškinovih dela – koje je i Belić visoko cenio – priredili su ruski formalisti i njima bliski lingvisti, odnosno književni istoričari.
pozitivne nauke, jer književnost upravo kao umetnost ima zasebnu razvoju logiku. Zbog toga su još ruski formalisti nastojali da razdvoje spoljašnji (istorija) i unutrašnji (evolucija) razvoj književnosti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jer se u njoj kao retko gde jasno pokazuje, u izvesnom se smislu obnažuje - kako bi rekli ruski formalisti - da je junakinja dobila ulogu lika u čijoj se svesti prelama opis koji autor u svoje ime daje.
glasu koji ovako negativno vrednuje život može se razabrati još jedan, Čarnojevićev glas - on je, kako bi ruski kubofuturisti rekli, zauman.
položajem tela junakovog, Crnjanski u visokoj meri dinamizuje percepciju, pa tako i postiže književno dejstvo koje su ruski formalisti nazvali očuđavanje, tj.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Verio se soko ruski Sa srbinjskom sokolicom, Verio se Petar kneže S kneginjicom sa Milicom. Njine ruke rukovane Pred oči nam stižu amo;
Krakov, Stanislav - KRILA
Ovde su njini dlanovi jurišali uz dreku glasovira. To je bila ”igra mitraljeza”. Ruski oficiri pokazivali su je po barovima i javnim kućama.
Srećni igrači su nosili na krilu polugole žene. Druge su stajale okolo, i čekale da se koji zlatnik i na pod skotrlja. Ruski praporščik je novodošavšim pokazivao ”igru mitraljeza”.
— Debela je, branio se Duško. Iz jedne lože pijani ruski kapetan nekom je neprestano pretio praznom šampanjskom bocom. — Utešićete se... prijatelju, eto uzmite Ivetu, moju malu.
Ranjenici su jaukali. XVII VEČITA RADOST U Ostrvu mu je ruski praporščik izviđač pričao o svojim ranama pod Pšemislom i o Đorđevskim krstovima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
u ruke pero, pa sad hajd' šifriraj i dešifriraj depeše, prevodi s ruskoga i francuskoga na srpski i sa srpskoga na ruski i francuski, nosi đeneralu Černjajevu raporte i primaj od njega zapovesti.
— Ako opet nije kakva zabuna, onda je naš lanac naišao na Turske predstraže, reče jedan ruski oficir. I zaista, paljba poče da se učestava, a naskoro se začuše i turski ubojni rogovi: ta ti, ta ti, ta ti....
Na ove iskaze jedan ruski oficir primeti đeneralu Černjajevu, da li ne bi dobro bilo da se odmah preduzme opširno rekognosciranje u šumatovačkoj
doktor se diže sav uvaljan u prašinu i pođe ramajući i pridržavajući se rukom za ubijeno bedro. Dok uslužni ruski oficiri potrčaše jedni za konjem, drugi se skupiše oko g.
— Da da, da, opili ga oni prokleti seizi, reknem mu ja, zacenjujući se od smeja. Uslužni ruski oficiri ubrzo »restoriraju« doktora, ordeni se opet prikače na nadležno mesto, mundir se ispraši, brada dovede u
Vrli kavkaski gorštaci, posle duge i junačke borbe, podlegli su. Što nije htelo da savije svoj vrat pod ruski jaram — to je napustilo svoja popaljena ognjišta i iselilo se iz svoje postojbine.
— reći ćy vam da je značajno to, da u Šumatovcu posle odlaska đenerala sa štabom nije ostao nijedan oficir, ni naš ni ruski.
Između ostalih s naše strane tu pogine od čerkeskih noževa i moj dobar poznanik i vrli drug ruski potporučnik Štrobinder, s kojim sam neko vreme zajedno služio kao četnik u Protopopovljevom dobrovoljačkom odeljenju.
Komarov me pozva da idemo na konjima u »rekognoscirovku« spram bujimirskog visa. Sa nama pođe i ruski poručnik Čerkez Šah-Nazarov.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Iza jednoga ugla sačekao nas je kapetan „Fikus“. Srećan je i ozaren. Priča nam kako je ovaj ruski kapetan, Sergije Nikolajevič, njegov drug iz kadetskog korpusa. Bili su odlični prijatelji.
A šta je sve to prema našim patnjama kroz Albaniju! — Ipak ima neke razlike — razmišlja Vojin. — Ruski izgnanici išli su u Sibir nevoljno, a mi smo pošli na Golgotu dobrovoljno. — Dobrovoljno!... Nije istina!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Neće l' reći mladoženji: „K sebi ruke, devere, Ti bradati injem, ruski hladni sjevere!“ Neće l' reći: „Vala, momče, nećeš mi se ožeći, Nećeš nikad ti postelje ni snašice steći!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Otkud apotekarski pomoćnik može biti revolucionar?! Piši ti njemu, gospodine Milisave, mašinski šloser, ili bivši ruski oficir, ili, ako hoćeš, bivši španski mornar. (Đoki.
To si ti, brajko, pogrešio; nego priznaj ljudski i pošteno da si bar mašinski šloser, ako nećeš da priznaš da si bivši ruski oficir ili španski mornar? BOKA: Ja sam apotekarski pomoćnik. ŽIKA: Pa što, gospodine kapetane, može i to.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
KULTURE I PRODUKT ISTORIJE NARODA (AUTOR PAVLE IVIĆ) 6 Srednjevekovne prilike 6 Crkvenoslovenski i narodni jezik 7 Ruski uticaj 10 Kretanje ka narodnom jeziku 11 Reforma Vuka Karadžića 12 Ekavica i ijekavica 12 Moderni književni
zateklo tu i brojno srpsko stanovništvo, uključujući i upravo prispele izbeglice iz zemalja koje su ostale pod Turskom. Ruski uticaj ustrijske vlasti obilato su iskorišćavale Srbe kao vojnike, ali su istovremeno vršile pritisak na njih da prime
Od godine 1726. počeli su dolaziti, na inicijativu srpskih mitropolita, ruski učitelji, koji su, prirodno, učili mlade srpske klerike onoj verziji crkvenog jezika koju su sami poznavali.
Kretanje ka narodnom jeziku Ipak, pokazalo se da su to iluzije. I crkvenoslovenski i ruski jezik bili su suviše udaljeni od živog srpskog govora; širi slojevi publike slabo su razumevali tekstove napisane tim
carovala je proizvoljnost; subjektivnom nahođenju autora bilo je prepušteno da izabere srpski, crkvenoslovenski ili ruski oblik. Takvom izražajnom instrumentu nedostaje u isti mah intelektualna preciznost i estetska prefinjenost.
to crkveni jezik nije imao leksički fond za realnost svakodnevnog života u onovremenoj srednjoevropskoj civilizaciji, a ruski se u srpskoj sredini nigde nije mogao čuti, niti se učio u školama.
ostala su praktično samo dva jezička izraza: slavenosrpska mešavina i narodni jezik kakav je uveo Obradović. Ruski književni jezik više nije bio u upotrebi kod srpskih pisaca, a crkvenoslovenski je postao veoma redak van bogoslovskih
Kod Slovena takvi su češki knez Vaclav (ubijen 1922) i ruski kneževi Boris i Gljeb (ubijeni 1015). Nastala sredinom 11.
vek), bugarski knez Boris (9. vek) i ruski knez Vladimir (10. vek). Stefan je svetom Simeonu - Nemanji pripisao i ulogu sveca zaštitnika domovine, po ugledu na
Bojar), na švedski (Finac Johan Runeberg), na ruski (Puškin). Pesme se inače prevode na sve slovenske jezike. Čuvena mistifikacija srpskih narodnih pesama P.
Prve regularne škole osnivaju ruski učitelji, u njima se uči iz ruskih knjiga na ruskoslovenskom, koji postaje jezik liturgije i čitave kulture.
pevač pesmama o crnogorskim borbama s Turcima, zatim se priklonio klasicističkom maniru, gde su mu učitelji bili više ruski nego srpski klasicisti. Njegovi antički uzori nisu bili rimski, nego helenski, a pre svega Homer, Pindar, tragičari.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Udubljujući klasične likove u plemenito kamenje, moj se ruski plemić udubljuje u ona klasična vremena. On me često posećuje da u razgovoru proživljujemo veliko jelinsko doba.
I sam Kepen školovao se u Rusiji, ali je doktorirao u Lajpcigu, i iza toga se nastanio u Nemačkoj. Ali je ruski, i u svojoj dubokoj starosti, govorio kao Rus.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gledam je, krsti se, po ruski, pod bradom, brzo, brzo bar dvadeset puta; šeta po crkvi kao po ulici, pali sveće, klanja se, i opet udari, krsti se,
A ako je malo posle potražiš očima, otišla je, sto prazan, ne blista iz njega, po ruski, čitava bižuterija!... Ako nadživi muža, satrće imanje, i deca će postati — tome i naginju balkanske ili svetske
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Četvrtog dana, on dobi poštom jednu kartu adresiranu: „Gospodinu Iliji Stanojeviću glumcu. Beograd: Kafana „Ruski car“. Postrestante. Karta je bila njena i ona mu je pisala: „Dragi Čiča, ono što si video nije istina“ itd.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
stihovi iz pesme Smrt Jova Despotovića: „Srijem zemlja steć će gospodara — il' boljega ili će gorega“ prevedeni su na ruski kao da glase: „Srijem zemlja steć će gospodara — biće bolji, biće i hrabriji“.
Meredit, E. Mijatović, Siton-Vatson i dr. Naša narodna poezija prevođena je i na mnoge druge jezike: na talijanski, ruski, poljski, češki, mađarski, švedski i dr.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Digni de se jedanput, te otidi u Svetu Goru, ili tamo u koji ruski veliki manastir da vidiš njihan način kakav je i nauči se od njih apostolskom učenju, spažanju očima, jeziku zdržanje; telo