Radičević, Branko - PESME
Turke zamrsiše, Za srce im vojsku uhvatiše, Pa je na sve razmahuju strane — To opazi Arslan Sulejmane, Glednu Rusta, desno krilo svoje, Rusto glednu na spahije svoje: „Jala za mnom!“ to samo izusti, Pa konjica u kob Gojku pusti.
beže, Al' on napred glave turske reže, Sekao je dok trajalo snage, Posekao četir ljute age, Al' mu snagu uze besni Rusta, U prsi mu sasu zrna pusta, Ustavi mu ono srce živo, Oh, Rustane, đavo te darivô, I tebi će suđen' časak doći!
O junaka, oh, sokola pusta, Al' se na nj'ga sada nagna Rusta, Sva mu sablja od krvi crvena I desnica ruka do ramena.