Jakšić, Đura - PROZA
Nisi ti za moju kuću; te tvoje bele i nežne ručice nisu za posao... Idi, pa se pomozi na drugome mestu“. Ona se okrete s nekim ponosom i ode...
Zabulila se belom maramom, pa zaliva cveće; zasukala rukave do više lakata, a one bele ručice, ljubljene sunčevim zracima, rekao bi da su izrezane od kararskog mermera, u koji je Kanova¹ i rumene krvi pomešao; a
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kopanje je naglo napredovalo. Blagoslovene ručice prevrtahu majku zemlju i dizahu grad koji će im glave čuvati... I podigoše šanac kao grad, šanac koji i dan-danji
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Jula rado i veselo posluša mámu, i otvori širom prozor, a Šaca se privuče polako, a Jula mu pruži svoje bele pune ručice, koje je ovaj (nemojte misliti da pisac preteruje, iako se sve ovo događa u jednom selu) galantno i obilno obasipao
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kao iza maglovitog stakla, blede i beskrvne, proleću maske mimo mene, a ruka, najboljega moga druga ruka, kao ledene ručice gvozdenih vrata, smrzla je i mrtva.
Radičević, Branko - PESME
čašice, Nosi bela leba šeničnoga, Nosi mlada sira mekanoga, Sira, brate, od svoje kravice, Koju rane njezine ručice, Sama ga je mlađana pravila, U kačicu sama ga stavila. Još je druga tu oklizotina, Kako, brate, da je carevina.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A hod ti beše brz, lak. Kako da te ne pamtim kad dolažaše k nama? Prelaziš preko potoka a ručice si digla uvis. Plave, velike oči oborila si dole i nogom biraš na koji ćeš kamen stati.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ Vi kažete, recimo, viski, a onda to počinje da vam toči viski u čašu, dok u tišini lepo čujete kako mu drhte ručice, a siroti grlić udara kao šlogiran o rub čaše. Dobro, čekate šta će dalje biti.
Kad negde ugleda dete s obrazima koji vise kao u malog mopsa, ona se prosto izbezumi: „Vidi mu samo ručice“, kaže,. „ko krofnice!“ U devetku uveče stigoše nam i dragi gosti! — Izvinite, ovde je mali nered ...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Čitave noći orač sanjao glatke ručice pluga, jablan se viti svu noć klanjao toplome vetru s Juga. Čitave noći mačak skitao za tragom Brke miša, brezik
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Isus — dete širi Svoje ručice, za jatom ih pruža I misli da su to rajski leptiri — A priviđenje dublje k nebu ode... I dokle mati na grudi
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
ide mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, i, čim dođe u školu, ostavi svoje knjižice i seda mirno na svoje mesto, a ručice opruži na klupi.
Ulaze tako, upravo umile nečujno u školu, sedaju svako na svoje mesto, ispruže ručice i sede tako mirno i takvog izraza lica kao da ih je fotograf spremio za slikanje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Majka mu ižljubi kosu, ručice, polako mu nasloni svoje hladne usne na čelo, pa se diže i, ne okrećući se više, izađe iz sobe... ...
Mile su joj bile negda majčine grudi, ali je i tada, čim stade razaznavati ponešto oko sebe, radosno pružala ručice na prvi pogled milostivih očiju.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A najviše bi, mećući je na minderluk, klečeći ispred nje, uzeo njene ručice da obvija oko svoga vrata, svoju glavu da meće u njen skut i da je gleda nekim tako širokim, čudnim i dubokim pogledom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Obuvaj, moraš, pare sam dao!“ Đorđe se klati nad posteljom a na zidu pored kreveta njegova senka je bokal s dve ručice. Između njih Adam brzo i sipljivo diše, kao da će da zaplače. „Ne mogu, tata. Ne mogu, bogami. Male su, vidiš?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sad sam ja njegov amanuenzis i brinem se o njemu’. - ,A, to je druga stvar’, rekoh joj, ,iz vaše ručice, milostiva gospođice, prija gospodinu profesoru jelo bolje no iz moje ručerde’.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Šta ćeš posle, jadni, jadni moj Bane, šta ćeš posle?“ On je već vrisnuo, previja se kao crvić, očajno pruža ručice prema meni dok se ja izmičem, preklinje me, moli: „Tatice, tatice, tatice, mili tatice, ne dam te, ne dam, nećeš
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U taj mah učini mu se kao da pred sobom vidi svojih dvoje: gledaju u nj plavim, veselim očima i pružaju k njemu ručice, kao negda kada se je dockan u suton s njive kući vraćao.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
danas u našem tehničkome svetu, u tehničkim tvorevinama svuda nalazimo „glave“ i „glavice“, „uši“ i „ušice“, „ruke“ i „ručice“, „noge“ i „nožice“, „nosove“, „oči“, „čelo“, „hod“70. Sve su to, dakako, manjeviše mrtvi jezički tropi, tj.
Krakov, Stanislav - KRILA
Glava je bila mirna, samo su dve ruke kretale i povlačile poluge, žice, točkove i ručice. Motor je urlao u penama, a vazduh jurio iz napetih svemirskih grudi. — Hej, Sergije, Sergije...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sedeći u ovakvom raspoloženju najedanput osetih da me sastrag zagrliše dve male, koštunjave, suhe i hladne ručice, a na samom uhu nekakav slabačak, potmuo detinji glas prošaputa mi: — Čičo! pusti i mene da se tu malo ogrejem!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Plug mi se ako pokvari, udešam Sam; a ti ni oritka držati, ručice nit’ znaš. Hajd’ nek’ ti oru sluge, — oni ti oru za platu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Koliko je Poljska duga Na četiri svoje strane, Od Njemena pa do Buga, Nije bilo takve pane. Pa kako li bije strela Iz ručice pane lepe, Kad Okeana jaše smela Kroz podolske ravne stepe.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
gospa Nola poveze na salaš, sjaji od sreće; ako ga ne poveze, ispraća je do kapije i opet sjaji od sreće; savije joj ručice oko vrata i šapće: da mu donese ili voćku, ili živog skakavca, ili komad pogače.
neko društvance mladih ljudi, dok bi domaćin, prošao pored svoje kuće, nastavio dalje, do one svetlo očišćene mesingane ručice koju je trebalo povući pa da se zatrese glavno zvono u „ajnfortu” gospodin-Vasinu. — Eno, eno, bruji čika-Mita!