Obradović, Dositej - BASNE
i nikako ne bi ga koje s čim mazala, i navlastito znajući da koliko ga više tare i maže, toliko ga većma grdi i ruži.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Poče sad i učitelj da se žali svojim prijateljima na popa. A pop već, gde god sedne i stane, ruži ga i opada. Popovi prijatelji žale popa i psuju učitelja, govoreći: »Da je on valjao, ne bi ga poslali amo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Međutim, kad je prišao kapidžiku, kuća kao da, iznenada, ožive – kapidžik se, sav obrastao u divljoj ruži, otvori, a pred Pavla istrčaše Božičevi husari. Pavle saže glavu, da, o nadstrešnicu, temenom, ne udari.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Izbaciće te iz škole, i šta ćeš onda? - Stanika me je posmatrala kao što se posmatra trag puža na najmilijoj ruži. Ako izbace, izbacili su. Slegoh ramenima. Većina pisaca nije imala fakultet.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Evo jednog primera uspavanke-basme: „Majka sina u ruži rodila. Ružica ga na list dočekala. Lastavica pupak odrezala, B’jela vila u svilu povila, a čelica medom zadojila.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ruža im je, kažu, pisala da su oni dobri ljudi, da je on dobar čovek, i žena da mu je dobra i dete, i da je njoj, Ruži, dobro kod njih. Neka.
Radičević, Branko - PESME
Nes' me dragu mome Da više ne tuži, Da suzno za mnome Lica svog ne ruži.“ (1843, 21. nov.) NOĆ PA NOĆ Lep je zore osmejak, Lep je dana ogrejak, Večeri je lepa šarna, Al' je lepša
“ „Oh, moj Rajko, zbori, pa me čuj!...“ Aja opet ruži ga i psuj! Ali planu Zmaj Ognjani Rade, Pa ovako besediti stade: „Neću, neću, i tako mi Boga, Prekoračit više
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
brže-bolje popade iz ćoška svoj šešir i dunu na vrata, a Milančić se okrenu lijevo-desno po svojim štablijama i poče da ruži sve sreda kao da su pred njim nedorasla djeca: — E, baš ste našli sebi krasan posao: mećete katance na tuđe ...hm!
Kostić, Laza - PESME
U suncu slave šar ti se krila divno preliva, a ti počiva na cvetnoj ruži dušanske sile sisajuć iz nje zanos i svest. Slavan to beše srpski lepirak i srpskog vrta zanošljiv mirak, slava se naša
svest umarala se mučnih dana šest Dok stvori svet: svetline zrak u noćni vrže mrak, visine kršne odbi od mora, slavuja ruži, guji dade zub, magarcu uši a golubu lub, i stvarajući sve bez odmora, kad šestu zoru rad mu dočeka, i svoju sliku
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
On je moli, ona praska, sudove razbija, Čaše lete od straote, sva se kuća nija. Ako pođe, ona psuje, ako stane, ruži, Med joj gorak, malo kafe, na svašta se tuži. Bez inata, kavge, raspre ne može dan proći.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
IX Šta reći sebi, dok još traje služba? Zaključaj vrata i roletne spusti: u zamor-ruži pevanje je tužba; ekrana oba gluvilu prepusti: od boljke tvoje boluju vidici, a dom su njihov dušini šljivici.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kako živite sa ženom dragom, kako vas zdravlje služi, idu li deca za vašim tragom, jesu li slična ruži? Kako je mama i deda stari, da li vam stomak uredno vari?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Položen leži britki mač, I štit i koplje sjajno — Ni lanca zvek, ni ropski plač Ne ruži vreme bajno. Namesto toga pokoj blag Slobodnim vlada svetom, I samo lahor, tih i drag, S mirisnim igra cvetom...
Položen leži britki mač I štit i koplje sjajno — Ni lanca zvek, ni ropski plač Ne ruži vreme sjajno. I, srećom zanet, narod moj Oprošten sviju zala, Veselo baca pogled svoj Od Save do Urala!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Vazdušna bića na stazama oblaka karaju zveri nepokorne. I teškim rečima ruži svoje anđele onaj što gromom zbori. Odozgo do dole prekori se kotrljaju kao ljuti vodopadi.
kamen krečnjak i karst otvori stoga oči na planini kad sunce hoće da zaokruži tvoj pogled on se izmigolji i ruži sam po unutrašnjim prostorima koji se lako obrnu ka spolja tu se i mnoga potroši snaga potrebna cvetu da cveta i
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dojke sa pupom kao kap vina na beloj ruži punoj mesečina, sete me smrti. Tada, zalud širim grane na tebe golu. Sve mi se čini zbog tebe je jesen i čim zaspim u
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
TOMAŠ MARTINOVIĆ Nijesam vi sve jošt iskazao. Kuku onoj duši zadovijek te je Ruži narok izgubila, te je dala Ružu za Kasana, zatvorila vilu u tavnicu, jer je Kasan bruka nevaljala.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ 2 Majka sina u ruži rodila, Ružica ga na list dočekala Lastavica pupak odrezala, Bela vila u svilu povila, A čelica medom zadojila.
Spavaj, spavaj, čedo, sine mili! Uroci ti pod nogama bili Kao konju ploče sve četiri! 3 Majka Jova u ruži rodila, Ružica ga na list dočekala, Bela vila u svilu povila, A pčelica medom zadojila, Lastavica krilom
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dajem misliti kakav se tu kalabaluk, vika i smej učinio. Malenica psuje i ruži Janju, govoreći, koji mu vrag reče baš u vreme takoga smeja piti!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Gle vraga! — jeknu Đavolak. — Gde mu nestade rep? Priča o čarobnoj ruži brzinom vetra obigra grad. Jedan za drugim, u nisku, trošnu kuću ulazili su repati i rogati, a izlazili odande bez
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ - A, tako!... M. Đurčin CXXXV U TROJE Kad zemlja presta da tuži, Te se na ravnoj ruži Rascveta prvi cvet, A leptir polete beli Da prvi kuša let, U vrtu smo se sreli, Gde jarko sunce sja, Proleće, ti i ja.
Leptir ljubavno ruži Šapće, i oko nje kruži, Mirisni ljubi cvet. U cvetnom zamnome raju, Bez misli za drugi svet, U bezbrižnom zagrljaju, Idemo
Oh, kud se sakri, jer znam da nije Iščezla nije duša tvoja! „Je li u ruži, te tako miriše? Il' je u tankom maglinom pramu, Što na njoj počiva? il' je u zraku, K'o svile nit što pliva kroz tamu?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jer on uvek provođaše sam, revnosno predan svojoj dužnosti da se stara o komandantovoj kobili Ruži, čije ga ždrebence vitko, umiljato i nestašno zanimalo više svega.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Svak ga je u onom selu mrzio i ružio, ali ništa njegovom obrazu nije škodilo, niti je mario što ga svaki ruži i bezobraznikom nazivlje.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Anica voli Itu, ali je braća daju Miti; u pripoveci Oni Mita voli Maru, ali ga roditelji žene Marikom; najzad, u Uveloj ruži Kosta voli Stanu, ali njegova baba i njena majka Stanu udaju za Nikolu.
Kad hadžika u Uveloj ruži - s neskrivenom namerom da na unuka utiče, usmerava ga - počne, veli pripovedač, da „izvodi poreklo naše porodice,
Jer je u Đurđevdanu i Uveloj ruži ta ljubav istina u sećanju, ali na javi - oličena u devojčici iz susedstva, koja živi s majkom, a zove se jednom Pasa,
Miljković, Branko - PESME
Preporađanjem ispiraj sjaj svetu I zvezdi koja ponore zataji; Neka se trulež otrezni u cvetu Nepoznat nesvesnoj ruži koja sjaji.
njegove očiglednosti pre prvoga dana Cvetaju ptice na granama ljudi od gline otvaraju stabla i uzimaju otud srce slično ruži One su najmanje izmišljene Ne menjaju nedelju za ponedeljak IV Dva sveta je izmišljaju: podzemni i onaj čiji je dan
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sami čest nemadu poete kod Sove, Zato što ot ljubvi izdaju stihove. Huli, ruži, grdi, kune njina dela, Žive bi ih pekla, tek kada bi smela.
našeg sudba bolja Pod teškim bičem varvarstva ne tuži, Pretvorimo u grobnik hulna polja Gdi gordi Osman čovečestvo ruži, Pokažimo: da slava srpskog roda Jest hrabrost, vernost, ljubav i sloboda!
Ima gazda i gospode koji, kad to glede, Ponositim hoću-neću svedoče šta vrede. Nesloga nas potkopava, rastavlja i ruži, Niti ptica ptici poje nit’ se s drugom druži. Je li tako i u Sremu i ravnom Banatu?
Ilić, Vojislav J. - PESME
A slavuj peva, kô i tad, Mesecu, noći, ruži, I grudi moje mori jad, I srce moje tuži. Al' šta je prošlost? Ko u njoj Propale ište draži, On muči samo život svoj I
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Nes' me dragu mome Da više ne tuži, Da suzno za mnome Lica svog ne ruži.“ . 21. nov.) AJDUK BRANKO RADIČEVIĆ Kuća moja čarna gora, A postelja kamen ovi, Moja braća sve od skora, Ali sami
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na jednom obrazu ima znak: poveći mladež neprijatne modro-crvene boje, kao da je krv podišla poda nj. To ga ruži, ako tu stranu lika okrene.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Koralna grana se pripi uz stenu i ućuta. Sedefnoj ruži nije ostalo ništa drugo do da potraži novog sagovornika. Ali, ni riba-ugor nije imala bolje mišljenje o Gornjem svetu.
Najstarija meduza, zvana Brkati orkan, srdito raširi velove i otpliva za jatom riba, dobacujući Sedefnoj ruži kako je najpametnije da izbriše u sebi i samu pomisao na Gornji svet.
A onda tu su i ruže! Sedefnoj ruži tako se otkri da postoji cveće koje zovu ružama; cveće belo i žuto, ljubičasto i crveno. Sada tek nije mogla da čeka.
Sada tek nije mogla da čeka. Zašto da čeka? Dokle? U nestrpljenju da što pre krene u čuda Gornjeg sveta, Sedefnoj ruži postade mrzak svet morskog dna. Odvratnim joj se učini čak i slatki šum mora. Šta su talasi prema vetru?
U pravu je koralna grana što na to tako gleda! Ribica je sve ređe dolazila Sedefnoj ruži. Sedefna ruža ju je sve ređe zvala k sebi. Nije joj više bilo ni do Gornjega, ni do Donjega sveta.
Kako je sve blještalo sve treptalo blistavije i nežnije no što je riba zapamtila! Sedefnoj ruži stade dah. Ali, nije bilo vremena za divljenje Gornjem svetu: nečija ruka grubo ju je držala, čupala joj utrobu i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ama domaćin vrlo merka i sluša hoće li mu putnik kad prohodeći skinuti s drveta koju voćku da ga dovreba te izbije, ruži, psuje i oglobi toliko što ono stotinom nije onoliko vrsno.