Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Popa Jakov otrča na kočije i donese mi divit, pero i četiri tabaka ̓artije. Ja pređem u Zabrežje u kuću Pantelije Ružičića, i na maloj stolici klečeći pišem noću, a Pantelija drži sveću; pisao sam kako sam umeo.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
, a umiljata Milka. Brat njihov, Joca Nerić, ima još jednog dobrog druga, mladog notaroša iz J., Mladena Ružičića, i taj u kuću dolazi. Julka i Milka nemaju oca, samo mater.
Spočetka neće, malo se u sebi rasrdio, jer je spazio da je frajla-Julka, kad je pevala, nekako čudne poglede na Ružičića bacala. Naposletu se skloni pa otpeva „Zbogom nemarna dušo”, ne iz srca, nego kao u prkos frajla-Julki.
lice; vidi se da je rada dopadati mu se, da ga nije rada iz šaka ispustiti; al’ tek katkad baca umiljat pogled i na Ružičića. FrajlaJulka pravi bukete, jedan dâ Ružičiću a drugi Ljubi.
Frajla-Julka je bila praktična devojka, a i Ljuba praktičan čovek. Sve su se hvatali u kurmaheraju. Julka je volela Ružičića, ali je primetila da je Ružičić prema njoj lukav. Al’ opet nije nadeždu izgubila.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
da li nakalamljeni Ružičića karakter svom teženju odgovara, ne znam; to znam da ne bi pozorište ovo bez djejstva ostalo kad bi mogućno bilo
carica poljskih cvjetova, tako je i ime „Ružičić“ car na verhu Parnasa, a Svjetozar svjetlo ozarjava ime neuvjadajemog Ružičića. FEMA: (pokloni se): Komi fo!
FEMA: On se valjda štogod srdi. SARA: Zašto bi se srdio? Ko se srdi na venčanje? (Uvati Ružičića za ruku.) Mon frer, gdi ste vi? RUŽIČIĆ: (kao došavši k sebi): Na Parnasu, na vr Helikona. SARA: Jao, jao!
MITAR: Uzmi ako ćeš i svraku, šta marim ja. JOVAN: Pravo, Ančica moja. Ihuhu! (Udari Ružičića.) Panovi, čo su se zmrzli; veru, treba bit veseli.