Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Eh, da li znaš koju? — reče Kruška. — Najljepšu curu u Crnoj Bari. Zar može ovako dobar momak voleti rđavu djevojku?... Jelicu Miloševu hoće on. Ivan se osmehnu. On je davno znao da Lazar voli Jelicu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
! Ta nije me u tri varmeđe bilo!« No kako svaka stvar na ovom božjem svetu ima svoje dve strane, dobru i rđavu, to pored svih ovih tugaljivih strana pismenosti, svet je ipak uvideo da se treba izobražavati.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Kako se nahodite? JANjA (pokloni se): Fala boga, zdrav sum; ama zlo, zlo! MIŠIĆ: Zašto zlo? JANjA: Rđavu vreme, nema novci. MIŠIĆ: E, fala bogu kad ste samo zdravi! Biće i novaca.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Napušta vojsku i sve misli da mu je neki Garsuli kriv. Ništa nam Garsule i kirasiri ne mogu. Nego kad Bog da rđavu ženu, ej hej, to ne valja, to! Niko ne može upropastiti čoveka, dok ga žena ne upropasti!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
o sebi, o Beogradu i pariskim danima, žaleći se na pakleni ritam života, smog, nepravedne kritičare, Akademiju nauka i rđavu, zaleđenu hranu...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Lažna književnost je veoma praktična: neupućeni njome lako rukuju. Mnogo je prostije objasniti deci neku rđavu rodoljubivu pesmicu, „za decu”, nego li jednu valjanu strofu Laze Kostića ili Ujevića.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Gledaj ti špiona, kako bi tela da se i u tajne moje pleće! Škoda što nemam rđavu narav da ti taj jezični jezik do kraja iščupam, da ne progovoriš nijednu reč, dok si god živa. (Oda gore i dole.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ona me pogleda i odmah razumede rđavu igru reči. — Šta vi niste nikad videli? Ili bolje, znam. Hteli ste da kažete, je l̓ te: „Tako lepu devojku!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ali da se ne bi ko od čitatelja baš na njih (na te žene) namerio i možda rđavu sliku dobio o gazda-Đorđu, to sâm spisatelj smatra za dužnost, i uzima sebi slobodu da i o njemu koju rekne, kad je već
— Ama, zdravlja ti, znaš ga?! — zapita onaj Krsman, onaj dripac. — Ama je l’ ja — pita Mića ponosito; — ama znam ka’ rđavu paru; ka tebe, Krsmane što znam, znam eto i njega tako isto. — Pa dela, pričaj, slave ti, Mićo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali, znaš ga ti. Otkada se sa svadbe vrati, kao da nas je hteo da prevari, tako je bio mek. Nikom rđavu reč, ni „potamo se“.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. — Ugljen, ako ne ožeže, on ogari. — Tko zlo čini, zlo i čeka. — U rđavu čitluku vazda rđava godina. — Zlim zlo, bez zla još gore. — Tko se tuđem zlu veseli, neka se svome nada.
— Što je više brdo, to je dublja dolja. — Zlo s dobrim susjeduje. — Dobru konju sto mana, a rđavu (samo) jedna. — Što je dobro, na oko i zlo ide. — Pre bude od dobra zlo, nego od zla dobro.
— Dok je leđa, biće samara. — Tko nije služio, ne umije ni zapovijedat’. — Bolje je dobroga služiti, nego rđavu zapovijedati. — U mlađega pogovora nema. — Poštuj starije, i tebe će mlađi. — Poštuj ako hoćeš da si poštovan.
— S dobrijem drugom priko svijeta, a sa zlijem ni na pir. — Bolje je imati rđavu godinu nego rđava susjeda. — Teži je rđav drug nego dug put.
Sluti, sluto, naslutićeš. — Pripovijeda se da je kazala žena mužu kad joj on rekao da ona ide po rđavu putu, pa kad je on poslije uhvatio u tom poslu, a ona stala kriviti njega zašto je slutio. Što se ti poljubi s njim?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Podiže pesnicu ka nebu I razvika se da je sve odjekivalo od svodova arkada: „Poganska fukaro! Dobro te poznajem kao rđavu paru.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Najkasnije oko dvadeset i pete, to je kod većine naglo prestajalo. Dakako, ukoliko im međutim nije prešlo u rđavu naviku, kao grickanje nokata, ili ukoliko za vrijeme tog pubertetskog spisateljstva nisu našli načina da na njemu
isti identični, nezamjenljivi ja, ima nešto prosijedu ili prorijeđenu kosu, da su mu leđa nešto pogrbljena, da je dobio rđavu naviku da nosi naočare, i tome slične trice? Još je nešto od naročite važnosti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ti odveži konja, ništa se ne boj, onda skini onu rđavu ormu pa metni na konja, a one zlatne nikako ne diraj, jer će se sluge probuditi, uhvatiti će te, i ti si, pobratime,
A kako se gadio gledeći onu drugu cigansku, rđavu! Mislio i mislio šta da radi; takav konj, pa na njega da metne onakvu ormu!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i 3, 75, 222). Gospodar preti konju da će mu, ako donese rđavu devojku, načiniti jasle jadikove (a ako devojka bude dobra, načiniće mu jasle javorove, Vuk, Pjesme, 1, 23).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Namečio se otac, počeo uzimati u gospodara ledinu, pašnjake, najveće rđavu zemlju. Radili smo svi, a najviše oni brat ča je u Americi. Ma ko će odolit'; brata uzeli u militar, osta otac sam.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bajagi sitan, ali čest i sladak, da ga živog jedeš. Baš da vidimo i ta švapska posla. Kad se gospa Nola po rđavu vremenu vraća kući, na stepenicama je dočeka Julica sa suvim sobnim cipelama.
A siroti smo zato što nas je mnogo na jednom očevu vratu. — Moja mati kaže da tvoj otac ima rđavu narav, da je tvrdoglav. Ona mu je više puta udešavala neke zarade, ali se to uvek svrši kako ne treba.
Ama, ne znam kako je to s tim naravima: svako onu drukčiju narav zove rđavom. I ja bih rekao da moj otac ima rđavu narav, a on opet kaže da moja ne valja, da je lakomislena: ti i tvoja mati, veli, vetar od vetra!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No kad nema, budimo zadovoljni s onim što imamo, premda i to nije najbolje pravilo; jer ako imamo rđavu ćud, valja li da budemo zadovoljni? Ako u postelji rado do devet sati smrdimo, treba li da budemo so tim zadovoljni?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I to je dobra strana tih biografa, koju istorija književnosti prilično iskorišćuje, ali ti biografi imaju i jednu rđavu stranu, koju pošto poto treba suzbiti ili je bar onemogućiti.
ima strogih i blagih profesora, teških i lakih predmeta; i u braku, kao i u školi, možeš dobiti dobru, a možeš i rđavu ocenu; ne smeš zadocniti na čas i beleži ti se svako odsustvo.
Možda, samo što kod obične kijavice, kad kineš a ti izvadiš maramicu i ubrišeš nos, a kad iskijaš rđavu pesmu, onda ti kritičari tako izbrišu nos da ti kijanje nikad više i ne pada na um.
— Trebalo bi, ali, znaš kako je, mnogi se izvuku. I obično se izvuku oni koji napišu rđavu pesmu. — A tvoja je pesma bila dobra? — Sve sudije prvostepenog suda i sudije kasacije tvrde da je dobra.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Veli care Kraljeviću Marku: „Jesi l’ đegođ u životu, Marko?“ „Jesam, care, ali u rđavu.“ Sjede care kazivati Marku što je njemu Musa počinio; pa on pita Kraljevića Marka: „Možeš li se, Marko, pouzdati da
što su srpski carevi i kraljevi gradili; potom je zadužbina načiniti ćupriju na kakvoj vodi ili preko bare, kaldrmu na rđavu putu, vodu dovesti i načiniti blizu puta (i to se kaže graditi i načiniti — sebi — zadužbinu), usaditi ili nakalemiti
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kano gost stidljiv ispred Boga od pre si se krio; a sad, eto u sebi Boga kriješ naga! Obukao si se pre u rđavu, sirovu kožušinu, tako sad i sâm sam se, rad one tvoje sramote, preodenuo s tvojom kožnom haljinom kano Bog s čovečjim
kolike dubine morske spuštaju se i za svoj život im ne hajući, da koji dole na dnu biser pronađu i izvade s ogledom, — rđavu hvalu zazorljivu i karimnu cifrajući nizašto ženske bratove i uši ...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ali zato i nema tu onih silnih matorih momaka koji se tuže na vlažno vreme i na rđavu kujnu, niti onih silnih zlovoljnih, matorih devojaka koje mirišu na kamfor i nose pamuk u ušima.