Obradović, Dositej - BASNE
Svako dokazatelstvo koje se podupire s prokletstvom i s anatemama, ili, što je jošt opačnije, s sabljom po vratu, to se već vidi šta je, samo nek je slobodno kazati.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
slobodnim glasom vikne: „Fočiću, Fočiću, ne molim te za život, nego te samo molim, nemoj me beščesnom smrću moriti, no sabljom kojom se junaci gube; a znaj, Fočiću, da će moja krv i pred Bogom i pred ljudima tebi dosaditi!
Turci begajući pobacaše puške, ̓aljine, obuću, da bi lakše begali; ali zabadava, Srbi stizaju, i koji sabljom, nožem, koji britvom kolji, koji prošcem i krljađem u glavu tuci.
— toliko, koliko me od čadora odvedu; a kako sabljom udare, više (se) plašiti niti stra̓otu trpiti neću — to će odma proći.
nama je nužda i nevolja za učene ljude, i to što si naučio nama će biti zasad dosta, a diplome može biti da ćeš sa sabljom u ruci dobiti, kako je kod nas”. I on posluša i pređe. To je drugi rodoljub za Božom.
”.) — Stanoje Glavaš povikne: „Pobratime Đorđe, evo kaluđera sa sabljom!” — On se pri kuči, da vidi šta je, a Glavaš izvadi pištolj na Žarka, a Žarko ma̓ne sabljom, da Glavaša udari, al̓
” — On se pri kuči, da vidi šta je, a Glavaš izvadi pištolj na Žarka, a Žarko ma̓ne sabljom, da Glavaša udari, al̓ promaši te Karađorđa mazne i zaseče po obrazu. Glavaš i drugi opale pištoljima te igumana ubiju.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
zdravog i čitavog, ali, stoga što su ga prerano otkopali, bio je tek kao malo, novorođeno dete; priče: o rađanju sa sabljom na ruci, o „lekovima od smrti”, o oživljavanju umrlih i o sahranjivanju živih, o gujama u srcu i — sto kojekakih
Maks htede da ostane hladan. — Ha, — reče on — nije baš tako opasno. — Bogami, stojati pred golom sabljom, tu treba petlja! — reče Popesku. Maks ćutaše.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zar takav nesrećnik, pa da se buni? Trifun je stajao poguren, sa nekom krivom, turskom sabljom u ruci, velike glave, brkat, a iz usta su mu malo virili dugi, konjski, zubi.
pređe u kas, zatim u galop, i da najzad ćutke polegne po konju i juri po zelenoj travi, sve dok ne zavitla kao bičem, sabljom, po glavi.
konjanici imali su i tada utisak da se nalaze na egzercirištu i da jurišaju na Turčina od slame, po komandi, pištolj, pa sabljom po glavi, pištolj, pa sabljom po glavi!
da se nalaze na egzercirištu i da jurišaju na Turčina od slame, po komandi, pištolj, pa sabljom po glavi, pištolj, pa sabljom po glavi!
Ulaz u tu kuću mogao se braniti jednom jedinom sabljom, ili jednim musketonom, ali su ta vremena bila prošla. U biskupskim baštama u Rabu vladao je, već davno, potpun mir.
Ogrnut svojim ogrtačem, sa sabljom u ruci, on iziđe od Kopše, pored Agagijanijana, po mraku, kao senka, i pređe preko uske ulice po mraku, nekoliko
Nada se umreti, stojeći, sa sabljom u ruci, ne pognuv glavu. Neće se uplašiti smrti, kao što se babe plaše u mraku. Stariji franceskan, Gabrič, ispriča
Da pobiju, za tren oka, stražu, pa nastave preko avlije, sa sabljom u ruci i petardama, kroz hodnike, do soba guvernerovih, gde se nalaze ključevi.
Rekao mu je već da je plan kapetanov lud i da ne bi uspeo. Isakovič hoće da uzima Einlass zatvora, sabljom, a zaboravlja artiljeriju, kraljicu oružja. Ne zna fortifikaciju. Izazvao bi samo uzbunu.
Da nauče da jašu, da pucaju iz pištolja, i da dižu, u galopu, šeput od velura, sabljom, špadom, sa tla. Sobarice su – u to doba, siromašne devojke, sa sela – služile, ako su lepuškaste, u tim otmenim
Da se pojave imenom svojim i sabljom svojom, u rosijskoj armiji, kad rosijske armije u rat krenu. Žele da život završe, a ne žele da ga ponova otpočinju.
A pucali, u formaciji, kao pešaci u kumpaniji. Pištolji su počinjali, a ljudi, sa sabljom u ruci, završili. Pavle je sve to izbrbljao, serbski, mešajući u to ruske reči, a hteo je samo da pokaže Kostjurinu da
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Jedan fijaker stoji u Šamikinoj avliji spreman, a na drugom ide Šamika po Jucu. Šamika je u paradnoj haljini, sa sabljom. Danas je za njega u životu svečan dan. Susrete se s bratom. — Stanite malo s fijakerom, gospodine Kiriću.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
koji su svi nosili periku, primali su ih vrlo hladno, a jedan od njegovih oficira, kapetan Antonovič, samo je sabljom uspeo da sačuva svoje mesto u jednoj gostionici, u koju su kirasiri doveli dve italijanske glumice, da načine teater.
je tako besmisleno da se Vuku Isakoviču činilo jednako kao da postoje dva Vuka Isakoviča: jedan koji jaše, urla, maše sabljom, gazi reke, trči po gunguli i puca iz pištolja, idući prema Majncu, ili zidinama Lujevih utvrđenja, koja su se jasno
već izbio na glavnu ulicu varoši, zakrvavljenih očiju, oznojen, zadihan, oslanjajući se o zidove kuća, krvavom svojom sabljom, dok su vojnici oko njega pucali u mračnu i praznu ulicu, nad kojom se skoro dodirivahu dva reda crnih, čađavih, oštrih
Zatim odbacivši i klobuk, pujdajući svoje pse, ispade na sredinu ulice, sa golom sabljom u ruci, trčeći od vojnika do vojnika, koji pođoše, čim ga poznadoše, na juriš.
– za grafa Valisa! Serbi! – za grafa Valisa!...” mlatarajući pri tom sabljom, osvrćući se, pazeći da ga, ako ga neprijateljski vojnici pogode, ne pogode bar u leđa.
noževima i pištoljima, klečeći i skačući, čak i ležeći na zemlji, pri čemu projuri i sam na konju duž redova, vitlajući sabljom i trzajući konja, propevši se pod balkonom đeneralovim, zastavši ponizno, odajući počast i derući se: „Vivat za grafa
Ušeprtljivši, pognuvši glavu, klobarajući, bajagi vrlo važno, sabljom, srebrnim kićankama, pištoljima što mu ležahu čelo glave, da ne bi gledao za njom, onako čvrstom, Isakovič je u sebi
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁶¹ Banović Strahinja, na primer, samo „jedanput britkom sabljom mane, / britkom sabljom i desnicom rukom, / pak dvadeset odsiječe glava“.
⁶¹ Banović Strahinja, na primer, samo „jedanput britkom sabljom mane, / britkom sabljom i desnicom rukom, / pak dvadeset odsiječe glava“.
Matavulj, Simo - USKOK
Ta i vladika je prednjačio u jurišanju na francuske šančeve! Čudna pojava taj vladika na konju, sa sabljom i ruci, s krstom u drugoj, ta to je puni srednji vijek!
Zovnuše Janka. Krcun mu reče: — Evo da ti presudiš! Ti doista umiješ se sjeći! — Kako sjeći? — Sabljom, ili nožem, kada bi te ko napao, ili ti koga! Je li da je to vještina? — Još kakva! — odgovori Janko smijući se.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Belika školska klupa za olovku je presto, tu nađe, ponekad, tišinu i mir, kraj nje je uvek rezač sa oštrom sabljom njen ađutant-oficir.
Radičević, Branko - PESME
Ajduk Veljko zna ljubiti, Al' i sabljom divno biti, Ajduk Veljko ljuti vuja, Turci stado jaganjaca, Ajduk Veljko kâ oluja Kad u jesen iz klanaca Svati lišće
Nji tu je malo, zlotvora mložina, Na svakog došla po koja stotina, Još u nji bije top sa svake strane, A oni sabljom i puškom se brane; Ad' opet nigde nazad ne usprežu, Već čilom rukom na juriš potežu, Pa de ko padne, tu drugi
Naš Stojan tu je međ prvima prvi, Već zlotvora on mlogo stade krvi, Ma još je čitav, još se ne umara, Još britkom sabljom zlotvora obara, Pa de god treba, tu je divan svuda, I kud se makne, čini divna čuda, Sve junak razbi.
Osman ljuti Stojana pogubi, Al' mu oće i da glavu srubi; Stojan pade, a Osman dopade, Manu sabljom, al' Boško ne dade, Uždi pušku Boško, sivi soko, Pa Turčina baš u slepo oko.
Rajko stoji, pa gleda odzade, Pa i vidi srpske velje jade. Oh Soliman, prokleta mu ruka, Svojom sabljom dopanuo muka, Jera njome posekao Gojka!... Što će činit Kosana devojka?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
vitkom i besnom doratu, obučen u vojničkim, crvenim pantalonama, sa šajkačom na glavi, praznim redenikom i isukanom sabljom.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
to dozna, pa potrči i carevića stigne pa povadi strijelu i poviče: — Voliš li — veli — da te ustrijelim ili da te sabljom posiječem?
Car s golom sabljom u rukama otvori vrata i pođe k Premudrom Solomunu da mu osiječe glavu. Solomun je mirno i bez straha sjedio na
Solomun je mirno i bez straha sjedio na jastuku, pa kad vidi ovoga će ide k njemu sa sabljom, a on se nasmije. Kad car to vidi, nije se mogao uzdržati da ga ne zapita zašto se smije.
Kad ga vojnik sasluša, reče mu: — E kad si toliko zla počinio, sad i ti lezi onđe kod njih! — pa zamanu sabljom te posiječe i njega. Tako su obojica bez strâ tu prenoćili.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Podnarednik... Bog! A kada mi je još obućar potesnio i sare od čizama, eh, kao da sam odrastao sa ovom sabljom. Šetao bih, zagledao u prozore, sedeo pred onom kafanom, ali... vreme je neumoljivo odmicalo.
Predosećajući nesreću, plašio sam se da ga pitam dalje. Ono jes... glavno je zdravlje. — On obori pogled i poče sabljom da buši zemlju. Gospodo, izvolte u kola! — viknu kondukter. Ne mogadoh više. — Čekajte...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kad ugleda zlato... hm... nema razmišljanja. Sad neka je, nek se pribere.« I on ode, zveckajući sabljom naročito, nek čuje ona da on odlazi. Gojko samo trči s prozora na prozor.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Za mene pozorište prestaje na rampi! SOFIJA: Nije to jedno od drugog odsečeno ko sabljom! VASILIJE: Bože, pa zar sam ja kazao da jeste?...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
epoletama, a ima kapu kao konzul, sa silnim perjem; pa se majmun lepo egzecira, a sve namiguje i pljucka i seče sabljom i levo i desno i puca iz puške preko sebe; mrtva usta da nasmeje.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Od Đorđa se Stambol trese, krvožedni otac kuge, sabljom mu se Turci kunu — kletve u njih nema druge. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Trebalo bi da što radiš rukama, da se osnažiš; a, kao vlastelinu, najbolje bi ti dolikovalo da se naučiš rukovati sabljom. Evo, na primjer, uzmi ti ovaj štap a ja ću drugi pa da se siječemo!“ Vencel, smijući se pristane.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Nikome se ne molili, no svakome junački odgovorili, na divanu jezikom iz usta, dušmaninu oružjem iz ruka, oštrom sabljom, jakom miškom i dobrom zgodom, a sve s pomoću božjom! — I zdrav si mi, brate! Za zdravlje našega kola i polja!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
je negđe odbjegla i da ne zna đe je, no on skoči na nju i na sluge govoreći ako mu ne kažu đe mu je šćer da će ih sve sabljom iskomadati.
bogme prepanu se i sve jedno po jedno kažu što je i kako je bilo, te on zapuči pred sobom dvije svoje sluge s golom sabljom u ruci, a oni pred njim kazujući mu put dođu u onu goru, kad li nađu đevojku više mrtvu nego živu, nešto od muke bez
” Pošto car viđe đe obrani čoeka, pritrči k njemu s golom sabljom, a on | fuk te u jezero onako ranjen; onda car uhvati onoga konja, uzjaše ga te s njim bježi doma.
” Car s golom sabljom u rukama otvori vrata, i pođe k Premudrome Solomunu da mu osiječe glavu. Solomun je mirno i bez straha sjedio na
Solomun je mirno i bez straha sjedio na jastuku, pa kad vidi ovoga đe ide k njemu sa sabljom, a on se nasmije. Kad car to vidi, nije se mogao uzdržati da ga ne zapita za što se smije, a Solomun mu odgovori da se
odmah to dozna, pa potrči i carevića stigne pa povadi strijelu i poviče: „Voliš li“ veli „da te ustrijelim ili da te sabljom posiječem?
da ovaj bjega, naturi se za njim te ovđe te onđe da ga posiječe, dok ga stigne pa ne pogodi po vratu, već mu odsiječe sabljom temenjaču | i ugleda mu se mozak. Kad ovo vidi drugi vojnik a on poviče: „O joj! eno u onoga se vidi, brate, mozak.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sad vidje sebe u fratarskim mantijama na pomamnu konju, sa golom sabljom u ruci; za njim se slegao sav kršćanluk, koliko ga je od mora do Kozjaka i Velebita, sve, brate, po izbor momci, konjici
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čini mu se da i brest maše granama. Iz krivine puta izbi u kasu kolona konjanika, na čelu sa oficirom koji maše sabljom po vazduhu, kao da juriša. Kolona se njiše i zanosi, a jahači tromo odskakuju u sedlima. — Pijani su!
— Aćimu drhti glas. — Vi, iz mesta, kas kući! Otvaram paljbu! — oficir zamahnu sabljom na seljake. Crna go mila s e zanjiha, ali se niko ne otkide.
video takvu zemlju, ni ranije kad je za zlatom rudario, svi su oko njega bili krvavi, dok je oficir stajao s podignutom sabljom, zinuvši kao da je iz njegovih usta izletelo đule, stoji i ništa ne kaže.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
što rade samo noću poglavito za oficire i gde se lumpuje sa ženom u krilima, pa sam razbijao ogledala i flaše, mahao sabljom kao mahnit, i besneo svakojako kao izvan sebe, ne sećajući se ni za trenutak drage uspomene koju sam još toga istoga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
to dozna, pa potrči i carevića stigne, pa povadi strijele i poviče: — Voliš li — veli — da te ustrijelim ili da te sabljom posiječem?
Car s golom sabljom u rukama otvori vrata i pođe k Premudrome Solomunu da mu osiječe glavu. Solomun je mirno i bez straha sjedio na
Solomun je mirno i bez straha sjedio na jastuku, pa kad vidi ovoga đe ide k njemu sa sabljom, a on se nasmije. Kad car to vidi, nije se mogao uzdržati da ga ne zapita zašto se smije.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
267 A dok prolazi ulicama pokorenog Majnca, s krvavom sabljom u ruci, iznad njegove se glave opisuje „tanki mlaz zaplavelog neba i, na njemu, zvezda Danica“.
je tako besmisleno da se Vuku Isakoviču činilo jednako kao da postoje dva Vuka Isakoviča: jedan koji jaše, urla, maše sabljom, gazi reke, trči po gunguli i puca iz pištolja, idući prema Majncu, ili zidinama Lujevih utvrđenja, koja su se jasno
na Majnc, recimo, vidimo Vuka Isakoviča kako ulazi u bitku i kako iz nje izlazi, ali ga ni ovde ne vidimo kako seče sabljom ili ubija.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
On pruži sablju s rezignacijom. Još i sad kao da gledam njegovu pruženu ruku, sa onom svetlom sabljom sa lavovom glavom na balčaku.
Na dva sata posle toga, g. Nazarov, poručnik pri đeneralnom štabu, već je sa nekoliko drugova vijao s golom sabljom jedan čopor svinja i na trku junački kasapio jednu krmaču.
Malo milom, malo silom, nekoga zamoli, nekome privikni, nekoga pogurni rukom, a nekoga, bogme, obriši malko i sabljom pljoštimice — tek mi naše pešake vratismo. »A de! a bre!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Oružija sva moja vrag moj zatupio, pero svoje sa mojom sabljom zaoštrio: u krv moju umače, na me zlobu piše, čada moja nogami gazeć, zlobom diše.
Onako stojeći, sa sabljom u ruci, Pustahije proklinjem: — Izeli ih vuci! Ali sade pođe sve tresak za treskom, Meni se na glavi diže kika breškom.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Katunović sa Katunjanima ostavlja busiju i vičući: „Juriš braćo!“ odlazi. Stanojlo s golom sabljom izlazi.) STANOJLO (udarajući na Đuraška): Tu si, nevero! Kopile crno gadne matere, Sad ako živi, nek te oplače.
Jakšić, Đura - PESME
1860. ĆUTITE, ĆUT’TE!... Ćutite, ćut’te!... S perom u ruci Stekô sam sebi u rodu glas; S krvavom sabljom na bojnoj muci Bolji sam bio — bolji od vas! Da ste me vid’li — to da ste samo! Al’ onde, znajte, ne beše rob!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Zginućemo ako treba – Al' gle onog plavog neba, I gle, ove sablje kovne, Sablje kovne čudotvorne! Sabljom ćemo zapisati Sabljom ćemo zarezati Dela naša i megdane Baš za nebo, Vidovdane.
Sabljom ćemo zapisati Sabljom ćemo zarezati Dela naša i megdane Baš za nebo, Vidovdane. ČETIRI GODIŠNjA VREMENA STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Svuda
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
rat protiv nji podići, i on bez stida ispoveda da rat tako isto kao Sanho Panza na dve milje daleko obilazi, bio on sa sabljom ili puškom, budžom ili makar pesnicom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I u pesmi on se hrabro bori pred svoju pogibiju: sam udara „vojsci po srijedi“ i sabljom „krči druma niz planinu“. I u pesmi vidimo ga prvo na konju, a zatim kao pešaka.
A u boju on je bio onaj „dobar junak“ „što jedanput britkom sabljom mane, britkom sabljom i desnicom rukom, pak dvadeset odsiječe glava“. Kakav zamah i otkos!
A u boju on je bio onaj „dobar junak“ „što jedanput britkom sabljom mane, britkom sabljom i desnicom rukom, pak dvadeset odsiječe glava“. Kakav zamah i otkos!
Naš narod je vekovima bio sužanj, naša zemlja je vekovima bila nepregledno krvavo razbojište, pod sabljom i kopitom. Naši predi su vekovima razmišljali o tome kako gavran i vuk razlikuju ljudsku od životinjske krvi: Lasno ti
Na carskom drumu, sa sabljom koja nikog ne propušta, on deluje kao božanstvo osvete. Grujica Novaković — po potpunosti svoga lika, po bogatstvu
Je l' Jakova na kolac nabio? Je li Luku živa ogulio? Je l' Cincara na vatri ispekô? Je l' Čupića sabljom posjekao? Je l' Miloša s konjma istrgao? Je l' Srbiju zemlju umirio? Ide li mi Kulin kapetane?
na jedno smislio“, „Proli suze niz gospodsko lice“, „Zemlji pade, pušci oganj dade“, „Na zlo ga je mesto udario“, „Manu sabljom, odseče mu glavu“, „Ni zemlja ga živa ne dočeka“ itd. itd.
Više tlači konjic Jabučilo neg' što Momčil' britkom sabljom s'ječe; al' ga loša sreća susretnula: kad iziđe prema Pirlitoru, susrete ga devet vranih konja, a na njima brata ni
da je kome pogledati bilo: kad udari u katane Marko, kako soko među golubove: što pogubi sabljom okovanom, što pogazi Šarcem od mejdana, što podavi u tihom dunavu.
Sablja mu je u desnici ruci, u lijevoj koplje ubojito, u zubima dizgen od Šarina: koga Marko sabljom udaraše, po dvojicu od jednog građaše; koga Marko koppljem udaraše, preko sebe njega preturaše; dok s' okrenu nekoliko
18 TRI DOBRA JUNAKA „Koji ono dobar junak bješe što jedanput britkom sabljom mane, britkom sabljom i desnicom rukom, pak dvadeset odsiječe glava?“ „Ono jeste Banović Strahinja.
18 TRI DOBRA JUNAKA „Koji ono dobar junak bješe što jedanput britkom sabljom mane, britkom sabljom i desnicom rukom, pak dvadeset odsiječe glava?“ „Ono jeste Banović Strahinja.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Knez Valjuško bio je naredio da i nju vežu, ali je poljar Lijan viteški mahnuo patrljkom svog štapa kao nekom sabljom i odbio da izvrši naređenje: — Poljari ne vežu djevojaka, pa makar to bile i hajdučice!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ovča koža a vučje srdce. Prav i dobar, pogotovu svet! Ranio se sabljom, probo se iglom — jedna je smrt. Svaki se vrag ne boji Boga nego bote. Za svoga slugu i đavola Bog ima.