Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vide li ga već kako šipči kroz čestare s najljućom od njih na grbači? Smeraju li da nas svu trojicu poteraju po čupavim saboriškim obrešcima, i Doroteja koji još ništa nije pokušao protiv stene i mene koji se gadim od same pomisli na neki rad,
Srce mi je u grlu, od straha li, od ponosa li, od radosti li. Otkako znam za sebe plašili su me saboriškim čudovištima. Stotinu sam se puta budio obliven hladnim znojem jer me je u snu jahala neka podbula, modra saboriška