Sveti Sava - SABRANA DELA
“ (II Pavl. 3, 10) Kakvo li će tu svaka duša savršeno telo dobiti? Kakvo li će biti saborište ono mnoštvo ljudi od Adama do skončanja? Kakvo li će biti Hristovo strašno i od sunca zračno lice?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
brzam, izabraćemo neko zgodno mesto kraj Morave, neki ćoščić da ne smetamo nikom, napravićemo onde prostu zemunicu... Saborište — reče Dimitrije. Saborište?!
Saborište — reče Dimitrije. Saborište?! Dimitrije Kad sam pomenuo Saborište, Matija je otvorio svoju mladu gubicu koja je još mirisala na majčino mleko i
Saborište — reče Dimitrije. Saborište?! Dimitrije Kad sam pomenuo Saborište, Matija je otvorio svoju mladu gubicu koja je još mirisala na majčino mleko i zaboravio da je zatvori.
— Pa da, zašto ne na Saborište? U redu, znam šta bi mogao reći taj mali kurvar, znam sve one budalaste pripovesti koje su sebri izmislili o
— Ma kakvom đavoljem posedu! To su sve glupe priče onih sebarskih tupoglavaca. Odredili su Saborište da u njemu drže sva ona besmislena čudovišta koja izmišljaju njihovi zgranuti i opsednuti.
Mogli su odrediti bilo koje drugo mesto. Izabrali su Saborište jer je živopisno. To je njihov tor gde prebivaju ale i đavoli. — Dovoljno je to što je na zlu glasu.
je u njima i ja ga zato namerno ostavljam da se malo znoji, praveći se da se kolebam oko odluke hoćemo li ili nećemo na Saborište. Dorotej, kao što se to od njega očekuje, našu lažnu, nameštenu prepirku sluša radoznalo, ali ne kaže ništa.
Prati nas svojim prijatnim osmehom i zna, sve vreme zna, za to detinjasto nadvlačenje. Matija Saborište! Otkuda je samo grbavom kopilanu palo na pamet da pomene Saborište kraj svih drugih zgodnih mesta na ovom zemaljskom
Matija Saborište! Otkuda je samo grbavom kopilanu palo na pamet da pomene Saborište kraj svih drugih zgodnih mesta na ovom zemaljskom šaru?! Prisećam se svega što sam o Saborištu godinama slušao.
Kaže da su to valjda neki putnici koji nikada ranije nisu dolazili u ovaj kraj, pa nisu znali da je Saborište ukleto mesto. Čudno, dodao je, nijedan put ne vodi tuda, pa kako su onda zalutali? Oni su! To liči na njih.
Zar nisam rekao da je bolesnik? Zar to nisam rekao? Ko bi drugi, nego bolesnik, izabrao Saborište za svoje prebivalište. Da odmah kažem: ne, ne verujem ja u te sebarske tričarije o nekakvim akrepima što se po
Da li je to Sotona zirnuo u njih kroz ovu pukotinu na božijem svetu zvanu Saborište? Pod njihovim prstima glina se preobražava u iskežene ale, rogate đavole, smešno-strašno zverinje, pripitomljene divove.