Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— reče prvi Tetka — i ja ti zafaljujem! I svi počeše hvaliti Vrtirepa. — E, daklenka šta ćemo sadak? Jevo već dvanajst uri. O oficijama i drugim službama ne može biti ni govora.
— veli Naćvar ljutito. Pa onda će blaže: — A kako bi bilo, Dume brate, da ja živim ka i do sadak, a da češće mećem pijavice, da se krv razridi, a? — A-a — reče Dume.
Njegova je pamet kâ i prije šta je bila, dakle, drugo ne može biti nego niki zavit. — I ja sadak to mislim! — veli Bujas. — Kakav zavit? — zapita Bakonja. — Lipo!
Da je još deset misnika, svi bi imali pune ruke posla. Dakle, možeš misliti je li velika priša, kad sam ja k tebi sadak došâ... — Ma to baš ne razumim. Šta to može biti?
— Poradi nikog dugo manastirskoga... ne znam počisto. Misliš li da ja slušam take stvari? Nu, ti si sadak razabrâ i voljan si za razgovor. Daklenka, reci mi šta misliš? Oćemo li posli podne tamo? Vrime je već...
Može biti i jedno i drugo! Kad sam se rodija, ja nisam izbira šta ću biti, a sadak sam kakva me dadoše bog i ljudi!