Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Izlažući se prekoru da je ova knjiga suviše moderna, da odveć ulazi u književnu sadašnjicu, ja sam uneo i najnovije pisce, u želji da iznesem aktivnu i živu književnost, koja je rezultat, izraz i cvet ranije
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ove ruševine nisu mrtve, one dišu! Osećam njihov besmrtni dah kako struji kroz ovaj vazduh i oživljava sadašnjicu. Primetio sam to isto i na građevinama Firence i Bolonje, ali sam tek ovde to potpuno shvatio.
“ „Ja, lažljivče, zarađujem pare poštenim poslom, a ne zelenaštvom kao ti“. Naposletku ućutaše, valjalo je misliti na sadašnjicu. „Kaži nam, Gerike“, reče jedan od većnika, „šta vrede u stvari, naša starinska utvrđenja?
„Ali će godinama doći vreme kada ćete to osetiti!“ „E, pa baš zato moram svom svojom snagom iskoristiti sadašnjicu“. „Niste, bogami, predostrožan štediša!“ „Nisam kapitalista!“ „Pa ipak Krezus u carstvu nauke!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
im je bilo po ćudi, oni su bili stvarni gospodari države, a deleći budućnost drugima, oni su osiguravali sebi ugodnu sadašnjicu. To je bila oduvek naročita veština svih sveštenika - stare Mesopotamije.
Eto vidite, draga prijateljice, ja sam opet zalutao u davnu prošlost, a ne mislim na sadašnjicu. A valja da Vam, kako to želite, hitno odgovorim na glavni povod Vašem pismu.