Obradović, Dositej - BASNE
da može potom (razumeva se: po svojem sostojaniju i u svojej okružnosti) u lepoj česti i zadovoljnom spokojstvu živiti. Sade, mi u svim istorijama premnogo nahodimo, i svojim očima u naše dne mnoge vidimo koji su se za dovoljno vreme razumni,
No kad? Na devet stotina godina posle apostola. Sade nek mi kaže ko zna: šta se nije moglo za d e v e t s t o t i n a godina izumiti i natrpati?
Dučić, Jovan - PESME
I ja kome ne zna imena ni lica, Sve sam njene misli ispunio sade. Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica... Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
DUBROVAČKI EPITAF Ova stara kuća sa grbom starinskim, S balkonom na Stradun, gde mirišu sade Godine i trulež hodnicima niskim, Beše nekad kuća kneza Paska Zade.
Na zgarištu ti drže govore, Na gubilištu podlo piruju, Na bunjištima sade lovore... I mrtve uče sad da miruju. Moj dobri rode, svi su rđavi, Vapaj tvoj ne čuju što tuguje!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
) Ine kala? DIMA: Evharisto. JANjA: Ne „evharisto“, nega kad ga vratite, ondak „evharisto“, a sade veksla! DIMA: Kala, adelfe, kala. JANjA: Nisam uzio interesu. DIMA: Kala, de. JANjA: Za tri meseca trista forinti.
Radičević, Branko - PESME
“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dovati je sade; „Jao mene!“ ona vrisnu Pa pod lipu pade. O da čudna valjuškanja Po zelenoj travi, O da čudna ljuljuškanja, Da t'
Suze moje, velji jade, Drugu grli dragi sade, Drugu stiska on na grudi, A ja sama, sama tudi! Usred mora gle vrletak, Onde samcit jedan cvetak, Naokolo
Zinem dakle, pa što mogu dreknem, A uz dreku ovako nabreknem: Bre, ovamo, vi momice mlade, Ne šal'te se, pomozite sade! Bre, Apolo, golaću ubavi, Pegaza mi što pređe nabavi!
Hoće Srbi da osvoje grada, Al' ga neće bez turskoga jada, A sade im tako šaka pade, Unapred se već srećice slade, Svima igra srce u nedrima — Al' je Gojku oko srca zima.
Kad bi znao di je ona sade, Da joj kažem srca moga jade, Moga srca zaljuveni plam. Sveto mesto, jako što ja gazim, Svaki danak kojeno
! (UBICA U NEZNANjU) „Jarko sunce eno sede, Dalje mu se ve(ć) ne tede, Za goricu čarnu pade, A tako ću i ja sade. Tu na bregu tije reke, Sred travice ove meke, Padaj, telo, pa s' odmori, Dok zorica ne zazori.
tije Pa i nosit lagan ode Na 'nu stranu ladne vode; A tu jedna moma bila, Baš vodice zaitila, Pošla doma, ali sade Glase slatke slušat stade.
I bi pusti, a duše mi moje, Bi nam grdne uprtio jade, Da j' ozada spreda kakono je. Al' kô uvek tako je i sade, Svaki jarac kâ i koza druga, Duga repa Bog mu ne pridade.
20. Dvadest leta beše jako, A bez žene još do sade, A ženicu, il' što tako, Valja svaki da imade; Zato i on gradom zađe, Pa mladicu sebi nađe. 21.
Tad me druga sreća srete, Ali sudba i nju uze. Vas mi sada Višnji dade, Da l' će biti kô do sade?“ 71. Devojčica sasvim klonu, Kada vaku reč izusti, Ka dragome svome tonu, Na grudi mu glavu spusti: Velji jad
“ 3. Svet se strča, slušat stade, Svi se dive, svi se čude, Jer ne znaše to do sade, Ali eto jedne lude, Među lonce štapom naže, Da i zdrucka, da i smaže. 4.
De si, zlato?“ on uzdiše, Ne da mu se spat nikako. Tako dugo vreme stade — No šta li je ovo sade? 108. Izdaleka uzdisanje, Sprva teško, pa sve teže, A uz njega to ječanje Što kroz dušu tako reže; Pa sve amo ide
Kostić, Laza - PESME
Nemojte me pitat' sade, da vam pričam stare jade, stare jade, nove nade, što ih naša zvezda znade; već pođite do javora, pobratima onog
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
putnik nije sa sobom doneo i vas triput po glavi udario, ostao bi vam razum i sade kod kuće sedeći, ili u magarcu, koji ga je pojeo. DOKTOR: Dakle vi ste me vašom dobrotom doveli u čuvstvo.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA: O, milostiva gospoja, konji su u prepravnosti. Zapovedate pre podne ili posle podne? PELA: Ja bi hotela sade. PERSIDA: Smesta će biti sve uređeno. (Otrči.) PELA: Bože moj, lepo ti je biti gospođa! (Savije val i počne srkati.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U tu svrhu treba osnovati Grupu... Stari, sedi vrtlari sade travu. Velike, mramorne vaze, na kojima se vitlaju bogovi i bahantkinje, i cvetaju tirzosi, ređaju se u daljini kao
Ali niko neće da vidi da je to gori elemenat od Madžara, kraj svega kupusa koji tako divno sade. Niko ne zna madžarsku propagandu kod njih. Pogledajte ih u Češkoj. Nije problem u hrvatskom pitanju.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
želim. Sade, za naći takova regementskapelana, sudi se za nuždno u Zagreb poći i tu čekati, zašto tuda horvatske regemente prolaze.
Ćosić, Dobrica - KORENI
pa su kuća i zgrade i jasenovi mali, kao igračke; odjednom su sva vrata zatisnuta njome, a ruke nemirne, kao da rasad sade. Slika se utisnu u zanesene oči i grešna vatrica opali mu ispupčene jabučice, pune plavkastih žilica.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dohvati je sade; „Jao mene!“ ona vrisnu, Pa pod lipu pade. O da čudna valjuškanja Po zelenoj travi!
“ J. Dučić CXII DUBROVAČKI EPITAF Ova stara kuća sa grbom starinskim, S balkonom na Stradun, gde mirišu sade Godine i trulež hodnicima niskim, Beše nekad kuća kneza Paska Zade.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Gde su, gde su ti carevi Što tražahu „sunce pravde“? A sveta im predvodnica, Ona zvezda, gde je sade? »Starmali« 1881.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
L Molio sam Boga krepko, Što ga moljah Bog mi dade, Te mi s’ čini duša moja Da j’ i ona more sade. Legli vali, pa zaspali, Kao višim čudom nekim; Maina im bogodana Čelo gladi dlanom mekim.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Slavna moja sva hrabrost na Kosovu pade, a tko će me utješit, nejma toga sade. Strele svoje na mene vrazi napregoše, oči moje i srce najpre izbodoše; pokraj mene tko hodi slobodno me
Cipele od kože ili papuče Neće ni sluškinja sad da obuče, Već vezene i svilene ćenar i sade; Srpsko platno gospodična koja bi sade Ponela otkako patist nastade!
od kože ili papuče Neće ni sluškinja sad da obuče, Već vezene i svilene ćenar i sade; Srpsko platno gospodična koja bi sade Ponela otkako patist nastade! Jest, nađe se gdigdi koja poslena, Ali malo ima zato poštenja.
Jest, nađe se gdigdi koja poslena, Ali malo ima zato poštenja. Bezazlena sade, veli, kod kuće sedi, Sad po modi svaka hodi, s pendžera gledi, Ko god prođe, s' svakim slatko besedi.
Što god diše skoro sve je neverno, Ko god ljubi sade, sve licemerno; Zlo je seme prva mati prvo povila, Ot prvoga jošte gore druga rodila, Najgorim se zemlja sad naplodila..
Sad bradati Rusi dvižut svoje lopate, Jedan drugom viču: „Gledaj sade, zlopate!“ Sn'jeg so dvora čiste, na ulicu vuku, Krestom sebe po persiju i po čelu tuku.
Onako stojeći, sa sabljom u ruci, Pustahije proklinjem: — Izeli ih vuci! Ali sade pođe sve tresak za treskom, Meni se na glavi diže kika breškom.
„I već odsad od svirila“, rekoh braći, „čistac!“ Dakle šta će sade reći moja lepa snaša, Ili nježna Milica, il' rumena Neša?
će za pojas on zadjeti mantiju, I kolo će na avliji zavesti široko, Svatovi će povikati svi uglas visoko: „Drž' se sade, snašo, ne ševrdaj, Nevo, Pomiči se na desno, potresaj na levo; Sviraj, Jašo, vatreno, ponositi svirče, Drž'-der i ti
Pogledaj mi, Ljubo, sad na starog momka Kako žustro podigrava i nestašno hopka, Pak mi sade kaži hoćeš za me poći, Hoćeš mojoj tugi ljubov'ju pomoći.
Amo sade tvoje oči ti na me okreni, I na ljubve zagonetku okom odgoneni! O, ljubovi slatka! O, kćeri nebesna! Ti si naše sreće
Uznadu sve, i osvetu odmah mi zaključe: Da sandučić već ne vrate, i duboko muče. No nek' znadu, ako sade većma neg' pre ljube, Da ja umem i jošt većma naoštriti zube, I da neće truda biti dotle mojej grudi Dok se koja
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(Brastvo, 9—10, 438). Najzad, žene o Otvornim zadušnicama sade b. po grobovima (SEZ, 19, 61). Možda ovde treba računati i običaj da se b.
U koru od b. meće se žara i time kade rubine na pragu, da se ne izderu pri luženju (ZNŽOJS, 7, 1902, 184). Kad se b. sade, mora se jako lagati, pa će biti debele (ZNŽOJS, 19, 201). U kuvanoj vodi od b.
V. ima veze i sa kultom mrtvih. U ljubinjskom kotaru v. se sade po groblju (GZM, 6, 1894, 154). U okolini Prespanskog jezera, kada se, o Svetoj Trojici, »daju krčazi za dušu«, u krčag
O. ne daje čelama da pobegnu, i zato ga, u Nevesinju (Hercegovina), rado sade ispred košnica (GZM, 1. s.). O. se upotrebljuje i u ljubavnim divinacijama i vradžbinama.
biti — mada to nisu uvek — senovite, to jest, one pripadaju ili kakvoj duši (to su, na primer, voćke i loze koje se sade po grobovima; ruža koja je ponikla na grobu nevino poginule Jovanbegovice; kosovski božuri; bosiljak koji je samonikao
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Govori ti ča hoćeš, ma reci da — jesam li ih našo? Svake se godine sade borići, pa nigdje ništa, kad živina sve potare... — Čudim vam se ča govorite! — Znate da ih suša nosi, ka u kamenu...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Popravljaju krovinjare, plotove i košare, seju žito i sade povrće. Morava je ostavila po dolini plodni naplav. Retko je koju njivu zasula krupnijim šljunkom, gotovo svuda je više
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
jabuke, položiše tri zlatna prstena, izvedoše lepotu devojku, pa govori Kraljeviću Marko: „Čuješ li me, lepoto devojko! Sade biraj čiju ćeš jabuku, il' jabuku, ili prsten zlatan!
Grohotom se derviš osmjenuo: „Ti, delijo, Strahiniću bane! Znaš li, bane, ne znali te jadi, da sam sade na Goleč-planini, da te vidim u carevoj vojsci, poznao bih tebe i đogina, i tvojega hrta Karamana, koga voliš nego
No se derviš bogom proklinjaše: „Ti, sokole, Strahiniću bane, tvrđa mi je vjera od kamena. Da ćeš sade sablju povaditi, da ćeš pola vojske pogubiti, nevjere ti učiniti neću, ni tvojega ljeba pogaziti: iako sam bio u
A Turčin mu riječ progovara: „Čuješ li me, deli-Strahin-bane! Tvrđa mi je Vjera od kamena: da ćeš sade đoga naljutiti, da ćeš sade sablju povaditi, da ćeš satrt pola caru vojske, nevjere ti učiniti neću, ni Turcima
Tvrđa mi je Vjera od kamena: da ćeš sade đoga naljutiti, da ćeš sade sablju povaditi, da ćeš satrt pola caru vojske, nevjere ti učiniti neću, ni Turcima prokazati tebe“.
ti drže skute i rukave, raniću te medom i šećerom, okititi tebe dukatima savrh glave do zelene trave; udri sade Strahinića bana!
pridesi, ne pridesi mudroga junaka, kom bi svoje derte iskazao, no od derta pogleduje ljubu: „Ljubo moja, nu me sjetuj sade: al’ ću snasi knjigu opraviti, da se naša snaha preudaje; al’ ću slati, ali slati neću?
od srca ne imô poroda, pa uzeo k sebe sinovicu, sinovicu, njemu osobnicu, mešte kćeri i mešte sinova, pak se starcu sade ražalilo, el je sprema preko mora sinja.
I mi smo se i uzdali u te da ćeš ti nas kadgođ izbaviti, eto i ti sade k nama dođe! Tko li će nas junak izbaviti?“ Veli njima Mali Radojica: „Ne bojte se, braćo moja draga, već ujutru, kad
preslužiti (čašu) — prepuniti prestaviti se — umreti pretio — debeo preturiti — prebaciti: Ja ću vam je sade preturiti a iz ruke teškim buzdovanom preša — hitnja (na prešu — žurno) prešiti (prešim) — hitati przni — svadljiv,
uvod, III, 2 sag — ćilim sagučiti — zgučiti, saviti što u guku sadahna — sada sade — sada saditi — (znači i:) sedati, posađivati: Sadi kuma jednog do drugoga Sazlija — rečica na Kosovu, selo u kome
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I sade to na današnji dan Bezdna bezdnu dozivlje, Jer ja, budavši dubina Nesvestice i neumenja, Tebe zovem na pomoć, presveta dev
dusi sazdati plemeniti, da kako sam za spasovo bogonarođenje od vrla lepog k meni glasonoše navikla, tako i od vas sade neki dobar razgovor mi da dočujem...
tvoju silu i našu, i kako si pređe u moru vrejuštomu jeziki iz oblaka gorućom kamenom krupom potopila, tako i sade proli gnjev sina tvoga i tvoj na jezike koji te ne poznaju ni počituju!
MOLITVA ZA SRPSKU ZEMLjU I u ovih ljutih vremeni ratnih ovo sade neka bude naše moljenje. Izbavi me od krvi, Bože, Bože moga spasenja, na krov koji imamo, razve tvoj, Bogorodice, pokrov.
Tuča, grad bije, suša, I pak zimna i kišovita Oko žetve vremena. To teke malo se sade Ukazuje na nas zlo. PISMO NA LEDU Braći Drinjanima Pismo na ledu pozaduže traje, Negoli naši srećni i dobri danci U
š njima košnice, a druge snose med, puneći okna, — čudnu oko toga majstoriju nama nedoznanu, provodeći im!... Sade ptice gnjezda sebi prave; jedne odleću, druge doleću spravu snoseći, a jedne slatko po lugovi poju i žubere.
Koščine ka kamenje valjaju se... I što je to od nas? Jučer, moj mili sadrug, ka neki mi u telu zglavak, A sade, ka neke mršine lipsale Od njega se grozim.
Rastrunu se, mirizme nesta, Bujna i nepokorna mladost usaše! ... U vetar i u maglu sve prohuja, Osta sade — zemlja. SREBRNI MAJDAN Onako da smatramo o svemu, tako ka oni što no zlatne i srebrne majdane kopaju.
Ako i vide da je tek sve sade zemlja, dosta prave rude i napolje isture ne znajući što je! Al' u pismu nije tako, niti je u njemu što sa zemljom, s
Zaštono ona je na ovaj svet rodila i cara i kralja, i one, kojino vinograd sade. I te su cedulje metnuli na postelju pod uzglavlje carevo, i kade im car smotre pismo, dozva svu svoju gospodu preda se
I krošto nas sade, i ppeđe toga vremena sa svetlošću tvoga lica, mirodržitelje mraka ovoga veka, napolje odovud, tamo u večnu pomrčinu
« I reče mu apostol: »Meni se čini da nejma takve polate na ovom svetu ovde. Ama sade isto za koju je potrebu? Nego li posle, tamo ćeš je imati; kade se odovud tamo preseliš, onda ćeš sazidatomu naći