Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
veka, v. S. Trojanović u SEZ, 13, 1909, 68 idd. O vremenu sađenja k. postoje razna verovanja. Najbolje je saditi ga Velike nedelje, kad je vaga u kalendaru, pa će biti Veliki i težak (ZNŽOJS, 7, 1902, 146); naprotiv, ne valja ga
ga Velike nedelje, kad je vaga u kalendaru, pa će biti Veliki i težak (ZNŽOJS, 7, 1902, 146); naprotiv, ne valja ga saditi od Uskrsa do Mladog Uskrsa, jer će biti voden (іbіdem); k.
Prema jednom narodnom receptu, k. ne treba saditi Gluvne nedelje (‹pred Cvetnu›), da ne bude gluv, ni Cvetne, da ne bude previše u cvetu, ni Vodene [= od Uskrsa do
siguran utuk protiv zlih demona (verovatno zbog svog jakog mirisa). Međutim, smatra se da ga ne valja u kući saditi i držati. U zapadnim (katoličkim) krajevima r. se u domaćem kultu javlja ponekad tamo gde je kod pravoslavnih bosiljak.
, 266). Koji je sedmični dan o prazniku Svete Gertrude (17. III), u te dane ne treba te godine ništa sejati ni saditi, jer će krti sve pojesti, makar i posle sedam godina (ZNŽOJS, 19, 199).
C. l. ne valja saditi Cvetne nedelje, jer neće valjati (ZNŽOJS, 7, 145). Ako se sadi kocem, pa ako se stavi popet u zemlju, muči se Blažena
Takvo mesto t. objašnjava podatak iz okoline Bjelovara: »oko 1860. godine smatralo se da djevojke moraju saditi trandovilje u svojim vrtovima jer će se prije i bolje udati, a neće ih ni ostaviti momak kojeg su već izabrale« (ZNŽOJS,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
uvod, III, 2 sag — ćilim sagučiti — zgučiti, saviti što u guku sadahna — sada sade — sada saditi — (znači i:) sedati, posađivati: Sadi kuma jednog do drugoga Sazlija — rečica na Kosovu, selo u kome je izvor reke