Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Ima, care, — odgovori sadrazan — ingleska kraljica, jer ona, ko vikne ispred njezinijeh pendžera fise bilila, dade mu ujedanput stotinu dukata.
— a on mu odgovori da ne zna. — To moraš znati i meni kazati, — rekne sadrazanu car — ili pa tebi nije glave! Sadrazan na zapovjest carsku spremi se odmah i pođe po svijetu da ispituje to.
Tako sadrazan prođe ispred kraljičinijeh pendžera za jedan dan devedeset i devet puta, i sve vičući fise bilila, te dobi od kraljice
— Ti nijesi fukara pa da ti treba prositi, — rekne mu kraljica. — Istina je to, kraljice, — odgovori sadrazan — ali evo uzroka.
istrese na dlan, puhne, a praha nestane; otiđi pa nek ti on kaže zašto to čini, pa ću ti i ja kazati oklen mi pare. Sadrazan se odmah spremi i pođe dalje.
Kad ga kupi, metne ga u avan, istuče, prah njegov istrese na dlan, pa puhne, a praha nestane. Sadrazan se približi momku i rekne mu: — Odaklen ti toliki novci, te ih tako baterisavaš?
Otići i upitaj dedu za to, pa ću ti i ja kazati za što me pitaš. Sadrazan otputuje četrdeset konaka i nađe dedu slijepog na dortjolu. Dedo mu rekne: — Udri mi dva šamara!
Dedo mu rekne: — Udri mi dva šamara! — Nijesam došao — odgovori sadrazan — da te bijem, nego da te pitam što sjediš ovđe, pa ti svijet udara šamare, a ti mu za to daješ para?
— Udri mi i ti dva šamara, — reče dedo — pa ću ti odgovoriti. Na to mu sadrazan zvizne dva šamara, a dedo mu dade dva groša i rekne: — Odavlen četrdeset konaka daleko ima jedan mujezin i tu pere
Otolen pođe sadrazan i nakon četrdeset konaka stigne do mujezina. Zapita ga što toliko izlazi i silazi uz munaru, na koje mu mujezin
Njemu dođe dan pa dva sahata plače a četiri se smije; otiđi upitaj ga za to, pa ću ti i ja kazati. Sadrazan preputuje četrdeset konaka, i nađe dedu.
Onda ga upita sadrazan što dva sahata plače a četiri se smije, na koje mu dedo odgovori: — Odavlen četrdeset konaka daleko ima jedan čovjek