Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Iznajpre ga to oveseli; ali, malo-pomalo, ta mu jednolikost dodija, on saginje glavu i postaje zlovoljan... Takva je Mačva danas. Pa, i pored svega toga, ona je lepa, divna!... Ona je bogata cura.
Niko im više ne hte boga nazvati. Onaj dobri starac, čiča Sima, knez, i on kad pored Alekse prođe saginje glavu i čini se da ga ne vidi!... Jednog dana Sima prolazaše pred njihove kuće. Aleksa je bio u avliji.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Najposle, kad iziđoše, vide kako se oko njega vrti i saginje najmlađa Ananijeva kći. Jedno kukato i grudato devojče. Utonuo, još obučen, u neki težak polusan, jer je tog dana sve
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— pita ga ona vragolasto. — Ti si, ti — moja! — Eh! — nehotice, iznenada poleti joj usklik iz dna grudi. I brzo se saginje da sakrije radost i kao krv rumene obraze. — Nemoj, Stojane! Hajde da se radi. — Ne, ne... — muca on.
Brzo bre, eno komšije već trinaest tovara, a mi?... Ih!... I brzo se saginje, mulja besno, a ruka mu se crveni kao krv od grožđa. Odvojih se od trešnje i sedoh do jednog čokota.
A oseća kako joj se prsa šire, otimaju se iz tesnog količeta, izlaze napolje, vide se... Zato od stida saginje glavu, namiče još više šamiju, da joj se jedva vide oči i usta, koja još ne mogu da se umire od plača, već joj dršću.
— Eto, dođosmo — odgovarala bi materi ona i odmah se saginje, pruža joj ključ od katanca, pošto ona od tepsije na glavi ne može da otvara kapiju.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kapetan se veoma iznenadi. — A kamo onaj... kako'no... što mu dadoh magacinku? Ljudi ćute, a Đokić saginje glavu i ćuška se među svet, samo da ga ne opaze. — Kako ga ubi, more? — pita kapetan Ljubišu. — Tse... tek onako...
— Kako ga ubi, more? — pita kapetan Ljubišu. — Tse... tek onako... muca ovaj i saginje glavu, ali po sevanju očiju mu vidi se da je veoma uzbuđen.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
čašu do samih Sofkinih usta, da ona, pošto pojede zalogaj, samo otvori usta, dakle da nema ništa da se trudi, ni saginje.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Dokačim ja kaput pod ovu strejicu. Samo da ukucam ovaj veliki ekser. Kad bi se našo neki kamen za kucanje... (Saginje se, i traži kamen) Šta je sad ovo? Krv? Opet krv? Znači, nema nam spavanja noćas! Ne spava se mirno blizu krvi!
Stanković, Borisav - JOVČA
(Zastaje, uplašena prisustvom stranih ljudi.) JOVČA (oporo): Drž’ konje! SOFIJA (pridrži mu konja da siđe, saginje mu se ruci, koju on otrže).
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Idu li? — upita. — Idu. A deca? Četiri sina imaš, ludače! Dođe joj da ga tuče, stiska pesnice, saginje se i vidi široko otvorene oči, krupnije no što je mislila da jesu, gledaju je one drukčije nego ikad, gledaju je ne
Ja volim čistoću.“ I Andra ti kao mlad šegrt saginje glavu i vuče brezovaču. Ćorđe Katić... Seljaci mu ljube kolena, na dukatima spava, dna vranca mu vuku fijaker, sluge kao
— Andra se utisnu između njih. — Moram da idem. Šta ću ja da radim ako mi Adam... Svi su otišli. Svi. — Đorđe se saginje, ruke mu mile po cigli. — Evo ti! — Andra mu pruži gunj.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pri pogledu na plodove koje nije imao ko da pokupi, oči su mu se maglile. Sve teže mu je bilo da se saginje, loži vatru, gotovi jelo. Što se jesen primicala zimi, sve teže je ustajao iz kreveta. Ali kome to da kaže?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Petar odlazi da ore a Stojan mu, kroz trepavice, sledi pokret. Vidi kako se Petar saginje, naglo. Onda, kao kradom, gleda ka Stojanu a Stojan spava.
Vidi kako se Petar saginje, naglo. Onda, kao kradom, gleda ka Stojanu a Stojan spava. Petar se opet saginje, nešto sakuplja i brzo, kriomice, stavlja u bisage.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na koncu konca, zašto ih ne prenesete u šterbecimer!... A bolničar, kome je već dosta svega toga, saginje se bliže k njegovom uhu: — Pssst!... Pa još tiše, ali sasvim razgovijetno: — Ovo je šterbecimer!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Gde li je sad Stanka?... Da li zna za ovo?...« — Gotovo!... Ustani, Đurice... — veli Mitar i saginje se da mu pomogne. »Što su ovo noge ’vako tešnje?... Omlitavile, pa ne mogu da drže... sve od pića!...
— govori mu popa uzbuđenim glasom. On prenosi voštanicu i cveće u levu ruku, krsti se desnom i smerno se saginje pred krstom, pa ga celiva... Uzima popinu ruku i dva put je ljubi... a usna opet izdajnički dršće....
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
ohladi glavu, čelo, ali zna da baba mu i majka, mada se čuje kako rču, spavaju, ipak ne spavaju, već videći ga kako se saginje česmi, hladi čelo, videće njegov bol, muku.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Gleda niz sebe i kao crveneći od stida zbog svojih lepih haljina): A i ovo! Nisi trebala da mi spremiš ovo odelo. (Saginje se Stani, da joj zakopča nizu.) STANA (zakopčava je.
A on se čisto prepade. I od radosti sasvim se zaboravi, jer, i ako Turčin, poče da se saginje i malo što me ne poljubi u ruku. HADžI RISTA (gordo): Može, i treba da dođe. Nije ovo kuća od juče.
TAŠANA (odgurne Jovana): Idi ti, idi! (Prilazi Paraputi): Nećeš izgoreti, nećeš. Ja ne dam. Ne boj mi se! (Ponizno saginje pred njim glavu): I ako, evo, udri me, bij me! ali samo ne boj se ti! Ja sam, ja, tvoja Tašana.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako ružan! Zar je čudo što si kao neženja ostario? — treperi brezica lišćem smejući se a orah potišteno saginje glavu. Lepotica je breza, srebrnasta u proleće, zlatna u jesen, ima prava na malo duži jezik!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Svaki čas ulazi Stana i, na prstima, da ga ne probudi, saginje se nad Stojanom, osluškuje kako diše. STANA (cedi peškir od hladne vode, oblaže njime Stojanovo čelo, tiho ga
onda je to teško... (Koštana polazi): Koštana! (Prilazi joj grcajući.) Koštana, kćeri, sine... Daj bar... (Saginje se i miriše joj prsa.) Koštana! Lepoto!... Oooh! DRUGA SLIKA Mitkina kuća. — Bašta ispred kuće.
Hvala! Aman! Oh, gazdo! Ne daj me, slatki gazdo! Ruku, nogu (ljubi ga u ruke, saginje se i grli mu kolena.) MITKA (zaustavlja je): Ne! KOŠTANA (trudeći se da mu noge celiva): Ako!