Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On se stade zdraviti s ukućanima. Ovaj put pozdravi se i s Jelicom... Devojku je oblilo rumenilo. Ona sagla glavu, oborila oči zemlji, pa se lepo videla senka dugih trepavica što je pala po onim rumenim obrazima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
visoka rasta, utegnutim u plavu kurtku slavonskih husara, koji joj se sad, tu, pred njom, klanja, ona je bila uplašeno sagla glavu.
A na njegovoj ženi se videlo, da joj to nije milo. Bila je sagla, ćutke, glavu, kao da sluša nešto, što nije očekivala da čuje, željno. Petar je sav sretan piljio u ženu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zar ne vidiš kolika je i kakva? Zar hoćeš da ti neku sramotu metne na glavu? A, valjda čekaš nekoga? Tvoja mati sagla glavu, rukama stisla kolena i tako nagnuta sluša, trese se i drhti.
— Pa šta ću, kad sam ti toliko gadan, te plačeš od mene! — odgovaram nabureno. Gledala me. Kako se bila sagla da digne testiju, tako i ostala. Na trepavicama suze, usta bolno, plačljivo razvučena.
Odjednom zašušta nešto iza mojih leđa. To je bila Ciganka i već se sagla te bere. — Šta ćeš? — viknuh. — Kosirče da ti prodam! — požuri ona i približi mi se. — Neću. Idi.
— Ne uzimaj, ne uzimaj! — iza mene čuh kako mi Nuška prestravljeno šapuće. Okrenuh se, a ona se sagla čak do zemlje i nogama kleca. Jedva se drži. Osećam kako u mom skutu otima, čupa svoje ruke od njegove; ali on ne pušta.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
htede mnogo... pa se odjednom izdiže na prstima i pogleda na prozor. Ništa... mati joj se sagla, nešto se osvrće, trči po sobi tražeći nešto... A ona, ne vidi se...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ispred njih, sagnuta nad njom, vide kako gost ne može oka da skine od nje, osobito kad joj, zbog toga što se beše mnogo sagla, padoše pletenice niz vrat, te joj se sva snaga, onako presavijenoj, poče da ocrtava.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije došla da spava. Iz kovčega nešto uzima. Sagla se, uspravlja se, izlazi, malo je zastala kod vrata... Ona zna gde je on. Treba samo da vikne. Ja sam joj noćas za sve.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Il' je u dahu te noći crne, Te mi u tugu ljubav ogrne? „Svuda te tražim!... Pri tom se sagla, I k'o od čežnje obamrle Padoše vlasi garave, bujne, Pa se sa cvećem, sa travom grle.