Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ja ću da nosim. — Ama to je grob pokojnog Marjana Đukića, ćurčije — reći će jedan od onih opet. — Ja sam ga baš sahranio pre deset godina tu sa ovim mojim prijateljima — bog da ga prosti! — Ama to je starina, ja ću da nosim!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ljudi bi rekli da je bio nesretan u braku, jer je ženu sahranio, ali ona misli da nije tako. Jer ne može biti veće sreće u braku, nego takva ljubav, koju ni smrt ne može da prekine.
On u njenom zagrljaju seća se neke druge. A to više nije ni njegova žena, koju je sahranio, nego neka, nova, poleguša, sa ovog puta; neka drolja sa zelenim očima i trepavicama boje pepela.
To je bila nesreća koja je česta u životu. Sad, međutim, kad je tu ženu bio davno sahranio, ona mu se, sve češće, javljala, u sećanju, u mislima, na prenoćištu, u snu.
Isakoviči su voleli šanac Varadinski, jer su se tamo bili poženili, a Pavle je tamo i ženu sahranio, Srem i Bačka im je bila za srce prirasla, ali ni to ih nije zadržalo, kad su provideli prevaru.
Kao tica na lepak. Ovde, na prenoćištu. Nikad tolike žene nije imao. Pavle mu onda ispriča da je, pre godinu dana, sahranio svoju ljubljenu ženu, koja je umrla, sa detetom, mrtvim, na porođaju. Nju ne može da zaboravi – druga mu žena ne treba.
Činilo se da, i okolna brda, i nebo, sijaju. Kao i svako veče, od nekog vremena, noću bi se sećao svoje žene, koju je sahranio. Tek sad, u sećanju, on je razumeo, koliko ga je to ljudsko biće volelo.
na tom putu u Rosiju pomisli da bi ljubav ljudska trebalo da ima trajanje večnosti, a da je ta žena, koju je imao, i sahranio, onakva, kakvu više nikad ne može imati.
javi misao da na celom svetu, za njega, sreće je moglo biti samo u tom jednom jedinom ljudskom biću, u toj ženi koju je sahranio. O nekom sretnom životu, ubuduće, za njega, ne može biti više ni govora.
Vas ste, dvojica, istu mater sisali, blaženopočivšu. Ja nisam! Ja postadoh ajlugdžija i nemam ni kuće, ni kućišta, a sahranio sam ženu. Nemam familiju! Bilo pa prošlo! Što bih se ja Trifuna klonio?
Otvečajte! Isakovič onda reče, zagledan u caricu, da je on, pre dve godine, sahranio ženu, a sa njom i dete, koje se bilo rano rodilo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“⁷⁴ Ponegde se čuva pupak sve do smrti čoveka čiji je, da bi se tada zajedno sa njim sahranio. Devojčici, međutim, pupak ne čuvaju, da ne bi ostala „vezana za porodicu“, odnosno da bi se udala i otišla iz kuće!
Milićević, Vuk - Bespuće
životu; kad već nalažaše u prorijeđenim kosama sijede vlasi, osjećajući slabost u tijelu, a bezvoljnost u duši, kad je sahranio mladost punu nerazumljive čežnje, — javljala se ona, ta devojka koju je upoznao jednim običnim i prostim slučajem.
Kostić, Laza - PESME
Zablista mesečina sa bleda pokrova: — ljubavni vampir to je i pratnja njegova. POSLE POGREBA Sahranio sam ljubav duboko u zemlju, de dusi i vampiri svoj konak uzimlju.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Taj Panta je bio čuveni ljubavnik svog vremena i sahranio je tri žene. Moj otac se oženio njegovom ćerkom, Marinom, preko provodadžija.
Ćosić, Dobrica - KORENI
od nazeba umro u Gradištu one jeseni kad je sneg pao na još zeleno lišće, „dubok sneg, čoveku do raskriži od čakšira“. Sahranio ga je i dugo žalio za njegovim ćutanjem što je danima i noćima trajalo u roktanju i mljackanju čopora.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posle, za večerom, priča vojnicima kako je ceo puk on lično sahranio, a oni se uklanjaju od njega da ih ne zarazi. Tada, kao dragovoljni grobar, Resula je doživeo veliku, retku i neobičnu
Ja sam, veli, tako reći, juče rođenu svoju ženu sahranio, ali nadu svaku nisam izgubio, jer ne smem ni s Bogom megdan deliti i sebi samom život uskraćivati.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Sinovac čuvenoga Lazara Ćaje, svoga oca je sahranio u pravoslavnom groblju, a muslimanstvo prigrljavao utoliko ukoliko mu je rasla mržnja na one, nešto ranije isturčene,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
kad su se svi dućani otvorili, on, ne sluge, već sam spustio ćepenke, metnuo na dućan katanac i opet se vratio. Sahranio je onako kako je njoj dolikovalo, bilo potrebno i kako je ona zasluživala i trebalo da bude sahranjena od njega, svoga
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jesenja setva je propala, useve je pokrio moravski mulj, duboko ih sahranio, i umesto zelenih žitnih polja, dokle oči dopiru pružaju se crne pustare.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vegener, koji je patio od srca, podlegao je verovatno srčanoj kapi. Njegov verni pratilac tu ga je sahranio, poneo sa sobom Vegenerov dnevnik i nestao za uvek u snegu i ledu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I vođa je ekspresno prošao. Danas mi gospodin župnik citirao Marka Aurela: Začas, i biće sahranjen onaj ko je tebe sahranio. Uvek ima pravo đavolski gospodin Joksim.
Šantić, Aleksa - PESME
Svuda mutni oblaci i tame... Ej konjicu vjerni, ej ti moje krilo!... 1911. MOJA LjUBAV Ovdje sam ljubav sahranio svoju — U ovo more plavo i prozirno, Gdje školjke leže. Ona sada mirno Počiva na dnu...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Da gledamo roblje nerobljeno, tj. naše porodice. Lepo Stojan opravio majku, tj. lepo je sahranio. 68 Kad udari cvijet u planinu, tj. kad se u planini razvije cveće.