Dučić, Jovan - PESME
Kako li je srećna duša koja znade Biti svet za sebe, kô zvezda nebeska, Bačena u svemir što samotna bleska, Dok svetova kraj nje blude mirijade.
dok je sve mračna bezuvetnost stegla, Ima jedno mesto gde je prsla uza: To je gorki prostor u koji je legla Ta naša samotna i iskonska suza.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali hvala i snu. Slađe je snevati nego li zbilju gledati i gušiti se od navrelih osećaja, uspomenâ i teška, hladna, samotna života...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Zaista me nije čula!« — zaključi talas smerno, pa je još jednom pozdravi. Ali stena se i ne osvrte na njegov pozdrav. Samotna sred peska na rubu velike vode, nalik na zalutalu zvezdu, ona samo gordo podiže glavu i nastavi da zuri u vodeni
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
lica javljala se tajno; Kako li je srećna duša koja znade Biti svijet za se, k'o zvezda nebeska, Bačena u svemir što samotna bleska, Dok svetova kraj nje blude miriade; I mora svetlosti sjaju i trepere, Vek za vekom tone kroz prostranstva
Nastasijević, Momčilo - PESME
Zlatom kao vi na pohodu zajesenim, raskoši prolijem svih umiranja. VEČERNjA Klone dan gorama u ruj. Samotna uzdrhti breza i tvoje telo. Prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj. Strah, osama me, uza me ti.
Šantić, Aleksa - PESME
Drema mu se; belim plaštom Led sa snegom ogrće ga. On o jednoj palmi sanja Sred istočne daljne strane, Što samotna nemo tuži Navrh stene usijane. 34 (Um zbori:) O, kada bih podnožica bio Kuda hodi moja draga ljupka!