Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Lepo se oceća kako od Stojana dolazi taj strah kao neko meko, neopisivo, jezivo tkanje i, u protivniku, budi samouverenost a smiruje oprez.
Megdan počinje i Čupić već deluje kao pribran mada ne i sasvim pripravan; u onom drugom, samouverenost buja i više je ništa ne može obuzdati: pobeda je, čini mu se, već njegova.
svojim ulogama, smanjuje odstojanje prema sebi a povećava ga prema drugima; događalo mu se, sve češće, da ona preterana samouverenost, kojoj se podsmevao kod drugih, izbije i iz njega; događalo mu se da, za čas, poveruje kako će mu pobeda uvek biti