Radičević, Branko - PESME
j' uspava tiim glasom, Ona pod njom zaspa, jadna, Grešno čedo pod pojasom, Grešno ga je zadobila, Grešno mu je samrt dala, Al' bar ga je izbavila Od zemaljski teški zala, Od — no de je onaj sade, Što mu život jadan dade?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U pavit i zimzelen krut, u bršljan-vreže, kud plovi njezin labud žut, slegla se samrt: pa suvim zvukom brsti list i hladoleže leluja srmom šumora, što tek je nacrt i bleda senka šumljenja koje kroz beton
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
To Samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu. Kad Samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime. Pa onda uzed
To Samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu. Kad Samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime. Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa
Mir vam junački preci, što samrt primiste časno! Mir va polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen
— No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. 5 „Kada samrt stegne moje grudi bolne, I potone duša u večnome mraku, Vi pođite tamo, razmaknite volne, I na dnu jezera kopajte mi
Rakić, Milan - PESME
Noći, ledena noći, ja te volim, Kao što volim sve kržljave stvore Što samrt nose u grudima golim, I koje tajne boljke dugo more.
NAPUŠTENA CRKVA Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana srebra. Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu blista.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I ja kom ne zna imena ni lica Sve njene misli ispunjavam tade. Vernost joj zbori sa bledih usnica, Slika k'o samrt, k'o ljubav bez nade... Ah!
J. Dučić LXII IZ „PJESAMA LEILI“ (1-7) 7 S robom i s dugim bambusovim kopljem, Na čijem vrhu spava samrt luta, K'o s blagom svojim trgovac iz graca Prelažah pustoš bez staze i puta.
No ako sad ih spaziš u daljini Gdje jure s mržnjom i kliktanjem svojim Pusti da i ja prije spazim samrt Neg' tuđi poljub na usnama tvojim! J.Dučić LXIII MOJA NOĆI... Moja noći, kada ćeš mi proći? - Nikad!
To Samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno držeći debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe, i mirno stade nad njime. Pa onda uzed
To Samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno držeći debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe, i mirno stade nad njime. Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa
Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, Samrt ista; Nad glavom oreol od kovanog srebra. Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu
Petković, Vladislav Dis - PESME
VIOLINA U trenucima kada tako klone I bol i nada, i mladost i cveće, Kad strah i očaj i sudbina zvone Samrt, koja se neumitno kreće Na moju ljubav, na sve želje moje, Na moje nebo, moju baštu krina — U tim časima nađu se nas
moje pune — Proći i pasti po pokrovu lednom, Na lice tvoje, što pobožno trune, Uneti izraz u linije, boje, Rastočit samrt i spojiti uze Života s dušom. Avaj, i ja u tom Osetim času, da svakim minutom Silazi vlaga sandukom i tobom.
tama Prostrana i bleda, A nema pogleda; A i misli nije, Samo srce bije: Možda viče, zove Misli, želje, snove, Što ih samrt piri Dok se tama širi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
2. Kao samrt tamna, kao život sjajna Maćuhica cvate ali ne miriše – Ko ni njezin susjed, kicoš tulipan. Ona unutarnja
Bojić, Milutin - PESME
gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom Gospod živi, svetovi se kreću.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Zatšo tuži cura bajna? Sunce zori ne izlazi, Dragoj dragi ne dolazi. Kao odziv bojnoj trubi, Momče jedno samrt ljubi. I dok mrtav junak leži, Vranac konjic poljem beži.
To samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime, Pa onda uzed
To samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime, Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa
Izgleda kao da samrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre... A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće.
Treperi žalosno granje nad glavom Niobe plačne, Što tupo preda se gleda, bez iskre nadežde zračne, I samrt sumornu kliče I onda kad hladni sever opusti zelenu goru, I onda kad slavuj peva i majsku pozdravlja zoru, I plavi
Mir vam junački preci, što samrt primiste časno! Mir vam na polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen
A naš bedni stihotvorac? Još će dalje šomu piti, Napadaće ljubav javno, a tajnu će ljubav kriti. A kada ga samrt stigne, kô ledena suva proza, Sklopiće mu tavne oči kakva Julči ili Roza. 1891.
No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. Kada samrt stegne moje grudi bolne, I potone duša u večnome mraku, Vi pođite tamo, razmaknite volne, I na dnu jezera kopajte mi
Pod nebom poljana rodnih, na cvetnom, raskošnom jugu, Oni su primali samrt od noža Braminih slugu. Doline sveštenog Ganga natopi krvca im vrela, A cvetna Kašmirska polja pokriše njihova tela I na
Sumorne njegove čete jurnuše sa divljim krikom, Noseći krvavu samrt i život ne štedeć nikom. Kao lavine snežne s indijskih visova tavni', Oni se valjahu burno u plodne bengalske ravni.