Kostić, Laza - PESME
Progovara gazanski kneže sam: „Razumele su, ćerko, vojvode da tebi noću krišom dovede krvnika nam Samsona! Ćerko, čuj! I noćas ako dođe nesretnik, nek iskaže na zagrljajni ljulj činovnoj snazi šta mu biva vig.
„Budalo stara, kukavico siv! Samsona — ja — da izdam — omanom?! Šta misliš, dede, ko ti je taj div? Gospodar ti je, znaš li, gospodar, gospodar tvoj, a moj
! — Ja nemam zlata, nemam purpura, ni bisera, ni kamena što sja, al' imam sve: — Samsona imam ja!” Glavari glede, blede, trnu, mru, u hramu je tišina samrtna. Čuje se goruk svetog plamena.
Znadem šta se tamo sprema, al' Samsona više nema, mesto njega en' u kleti na postelji mojoj spava avet grdna mojih strava, — Dagon mi se njome sveti, što mu
Kô gomila divljih pasa kad napadne tigra zvera, tak o graja Filišćana na Samsona jurnut smera. Stade dreka Filišćana, al' nijednog svata nema da se takne smelim dirom Samsonova divskog
” — U gomili nema glasa, duše nema, samo jedan cik se začu sa visine, sa stepena. Samo jedan cik tek beše, al' Samsona žešće sleta nego rika cele vojske S protivnikom kad se sreta.
I na zlato i na svilu, i na pesme od vesela, na Samsona i Delilu i na kletvu njinih želja. HIMNE I MOLITVE PEVAČKA IMNA JOVANU DAMASKINU za Srpsko pevačko društvo