Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ide Mića Savić preko brda, kalem zlatnog konca u sanduku nosi. Kapu zabacio, siv šinjel ogrno, ide pred konjem i peva, a ne zna da nosi mašinu koja neće šiti ono što se
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A kaži ti meni ima li u tvojega baba para? – Ima. – Znaš li gdje mu stoje pare? – Znam. U starom vajatu, u jednom sanduku. – Jesu li pod ključem? – Jesu. – Je li i Stanko znao za te pare? – Jeste. – Je li tvoj babo znao da Stanko zna?
I uhvati Ivana za ruku, pa ga izvede napred. Ivan stade pričati: kako je u starom vajatu, a u jednom sanduku, imao dve stotine dukata, kako je neko došao, obio sanduk i novce odneo...
Krunija ušeprtlji: — Ovaj... a gde ti je ona pređa što ti dadoh neki dan da ostaviš? — Evo je u sanduku, nano, — reče Jelica čudeći se. I pođe sanduku da izvadi pređu. — A... jest, jest!... Znam!...
a gde ti je ona pređa što ti dadoh neki dan da ostaviš? — Evo je u sanduku, nano, — reče Jelica čudeći se. I pođe sanduku da izvadi pređu. — A... jest, jest!... Znam!... Neka, neka, nemoj vaditi!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA: Žao mi je samo što se mora tako star jediti. MIŠIĆ: O, lako se može čovek utješiti, kad ima u sanduku dukata. POZORIJE 3. BIVŠI, JANjA JANjA (stupivipi, nikoja ne gledi, nego oda po sobi): Hu, hu, hu!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U trenutku kad grof Palavičini pomenu da je, otsad, zabranjeno da mrtve iznose u otvorenom sanduku, i, da mora, otsad, da ih sahranjuju u zakovanom sanduku, neko mu nešto, iz gomile, doviknu. Grof se bio zbunio.
pomenu da je, otsad, zabranjeno da mrtve iznose u otvorenom sanduku, i, da mora, otsad, da ih sahranjuju u zakovanom sanduku, neko mu nešto, iz gomile, doviknu. Grof se bio zbunio.
Grof se bio zbunio. Naređenje je, iz Beča, glasilo da je zabranjeno nositi mrtvaca, kroz varoš, u otkrivenom sanduku, i da mrtvački sanduk ima da se poklopi i zakuje, čim pogreb pođe iz kuće.
Jedan ga je bio ujeo za ruku. U tom zatvoru, apsenik bi brzo naučio kako je u mrtvačkom sanduku, a izgubio bi i pojam o vremenu.
Prema običaju onog vremena, visila su, na visokim točkovima, kao da se ljudi moraju voziti u kožnom sanduku, a samo u grob, u drvenom. A vukla su ih četiri konja. Na prednjem levaku jahao je konjušar. Čovek je glasno vikao.
A zašao je u sedamdesetu. Kroz koju godinu, ostavio bi ženi bezbroj dukata na mrtvačkom sanduku. A ima li lepšeg, i raskošnijeg, života, nego što ga bogate udovice u Vijeni imaju?
Sa očima Pavlovim, i ušima svojim, kaže, sve je to i sam zapamtio. Tek knjige ima da se povežu, u sanduku, i pošalju oberkomandantu Kijeva, njegovom visokoblagorodiju đeneralu Ivanu Ivanoviču Kostjurinu, koji je bog za misiju
Odeljene pedalj, dva jedna od druge. – Zar u Tokaju leže supružnici, kao cepanice, jedno kraj drugoga, nepomično, kao u sanduku, noću, kao u grobu? Sve je u tuđini, kaže, ludo!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Šta zbijaš šalu, kad znam zašto hoćeš platno, jer nećeš badava da ti novac u sanduku leži. Gospodar Sofra umilno se smeši. — Pa hajd’, hoćeš li u kompaniju, il’ svaki za sebe?
Poslednja želja mu je bila da ga u platnarskom dugačkom sanduku ukopaju. Proklinje Saru, ako mu volju ne ispuni. Šta će da radi, mora mu Sara volju ispuniti no ona je dostojna Čamčina
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
kao ni tada kad joj sluškinje zavirivahu kroz tiho odškrinuta vrata i, videvši je da spava, na prstima prilažahu njenom sanduku sa novim haljinama, koje je poslednjih dana udešavala i šila.
nabijene zemljom, kao i to žito na tavanu, pod kojim se pojavila tavanica, kao i njene haljine što su bile razbacane po sanduku, bio sav razdeljen ćudima i požudama njenog muža i devera, međ kojima se ona našla, kao luda.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Košuljicu obično čuvaju u sanduku, a ako je ne sačuvaju, kaže se, „neće biti dobro“. U Homolju seljaci obično čuvaju košuljicu dok dete ne napuni godinu
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Bio je sam kod kuće. — Odider vamo. Počeprkao je po svom sanduku, izvadio iz plave hartije Petrakov sat i nepovjerljivo me pogledao. — A znaš ga naviti, veliš? — Znam. — Deder.
Dugo je premetao po drvenom sanduku: nema britve, nema kaiša za oštrenje, nema trouglaste turpije, nema brusa, nestalo voštane svijeće koju je djed
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Eno ih gde poređani jedno do drugog stoje na sanduku. Naročito cipele, — one mi nikako ne daju mira. Žute se, cakle, i miriše im đon na điriš.
U sobi tek što se staložila prašina od čišćenja posle ručka. Na sanduku, u starom poslužavniku stoje poređane čaše, do njih velika čeprnja vina, a u kujni testija takođe puna vina, u koju smo
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ili ovi novci u mom sanduku stajali, ili ovde u zemlji, to je za mog komšu svejedno. Zar onaj bolje ruča, koji osam vrsta jela kroz grlo propusti,
mestu; znaš, vremena su svakojaka, a žena kao žena, pak se sad bijem po pameti, oću li ono drugo zakopati, što mi je u sanduku, ili da ostavim tako, bar ako na jednoj strani propadne, nek ostane drugo.
DAMJAN: A gdi ti je, komšo, više: što je zakopano ili što je u sanduku? KUZMAN: Ta to me i muči, što je u kući trojinom više nego u zemlji. Pak svakojako razmišljavam.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ti koja si podigla poklopac na pogrebnom sanduku sveta i pustila da nas motre oči grozne, na ovoj nas okuci uzmi za ruku i povedi u grad za kojim hodimo; nek su mu
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: I ceo Stogodišnji rat se može odigrati na jednom jedinom sanduku! Znam te priče! VASILIJE: Da se napravi veliko pozorište ne treba mnogo drangulija!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Voliš li još noću ulice, kad bludnice i fenjeri stoje pokisli? A rage mokre parove vuku, u kolima, ko u mrtvačkom sanduku, što škripi. Da nisi sad negde nasmejana, bogata i rasejana, gde smeh vri?
Dve ruke koje čitaju „Borbu“. U toj drvenoj rupi, sličnoj mrtvačkom sanduku, gde se spava, hleb i vino i krevet od dasaka. Jedan crveni, radnički jastuk. Sirotinja svud ista.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
i oni što činodejstvuju i pratnja, sve sama divljač a na drugoj naslikano kako je lovac ustao iz mrtvih, pa sedi u sanduku i gleda začuđeno oko sebe kako sva divljač, i lisice sa čiracima i zec sa krstačom, begaju kud koje od užasna sujeverna
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kao svakada, čim uđe, odmah baci pogled na dva velika katanca, koja su visila o dosta dugom i dubokom, šareno obojenom sanduku.
— Nameštaj! — odgovori joj Marko, i opet ostade sedeći na sanduku. — I čuješ! — pozva je on natrag kada ova pođe. — Kaži Tomči, neka se obuče i ide u han. Ali neka! Neka ostane ovde!
Kreće se i sama ona ovamo u sobici, presamićena na sanduku, i ono iz štala na mahove ujedanje konja međ sobom, njihova cika, i oni, iz kuće i do prozora, na zemlji, poređani, od
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Tamo gde sam naučio i lagati. 16 Pitali bogataša: — Gde ti je blago? — U gvozdenom sanduku. Pitali vredna siromaška: — A gde je tvoje blago? — U mojim zdravim rukama. — Međer, tvoje je lepše i sigurnije.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad ga donese kući, brže i ona i maćija otvore ga da vide silno blago u onako teškom sanduku. Kad se nadvire nad sanduk, a dve guje iskoče iz njega pa jedna mater a jedna kćer za oči, te im ispiju oči.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
i rode, i divlje patke, samo je Sima Nešić, miroljubivi terdžuman koga nisu ostavili na miru, kroz odškrinuti otvor na sanduku desnim okom gledao u sunce koje je stizalo svoj zenit.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ta je ovo, tala majko?“ „To ti je, dete moje, bat za hokej“. „Našli smo više takvih batova u jednom sanduku zimske bašte“, reče mlađa od onih dveju devojčica. „Pa bismo hteli igrati hokeja“, dodade starija devojčica.
„Pa bismo hteli igrati hokeja“, dodade starija devojčica. „Sav potrebni pribor za tu igru pronađosmo u sanduku“, dodade stručno stariji muškarac. „Ali, draga deco!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A on, klada jedna, zvekan jedan, baš ništa: smeje se, uvek dobro raspoložen, peva, pretura svaki dan dvaput nešto po sanduku, koliko da ni o čem ne misli, šegači se sa ovom dečurlijom, igra ‚darde‘.
Obično je zauzet bilo kakvim poslom: pretresa stvari u sanduku, vadi ih pažljivo jednu po jednu, savija, čibuka korbačem i ređa; ili ponešto krpi, ušiva i pričvršćuje dugmad, pa mu u
— Pravo kaži: jesi li istina plakao juče kad si video šumadijske čarape, one vezene, kod potpukovnika u sanduku? — Ko, je l’ ja? — Pa ti, dabogme. — E jesam, priznajem. — A što, bre? — Pa ’nako, žao mi, setio sam se.
Popustio ga je malarični napad, pa se objašnjava sa svojim starim drugom što sedi na vojničkom sanduku uz njegov krevet, čupka brkove i smeška se svojim podrugljivim usnama.
Volim da te gledam tu, eto tako, u tom krevetu, kao u mrtvačkom sanduku.“ I lepo vidim strašne grčeve mišića na njegovom užasnutom licu, i nepoimanje i strašnu nemoć, preklinjanje i proklinjanje,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nešto kao gudalo za klavir, priloženo u istom sanduku. Kod Rleuel-a, kod Stenway-a moći će se naručiti koncertni klavir s pripadajućim pijanistom. Komplet. Garnitura.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U sanduku niđe ništa, do u prijeđeljku jedna jasprena ćesetina. Kad to on viđe, reče u sebi: — Nuto čuda! Međer je i on bio nekad
Petković, Vladislav Dis - PESME
svi do jednog, redom, U plitkom grobu, neskrštenih ruku, Bez svog pokrova i pod teškom bedom, I trunu mirno kao u sanduku.
Sprovod ovaj Njenog dragog grobu sprema. Raka stoji otvorena; Grobar prima... Vrisak, suze; Po sanduku tutnji, pada — Tvoju ljubav zemlja uze. Zaplakati nisi znala; Bol veliki suza nije Nikad im'o... samo uzdah, Ili reči...
i sunce, crveno i sveže, I naći će mene prekrštenih ruku Sa svećom nad glavom, dokle mrtve leže Moje crne oči u novom sanduku.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Marko je ščepi za glavu i potegne k sebi, pa je vuče prema sanduku. Ona se otima, no on je ščepi za vrat jače i, teturajući s njome, nagna je na sanduk. — Tu je!
Ona se otima, no on je ščepi za vrat jače i, teturajući s njome, nagna je na sanduk. — Tu je! Naći ćeš je u sanduku, — govorio joj podmuklim glasom od srdžbe. — Čekaš da odem, da se možeš skitati po školju, a? Nađi mi maramu!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kreće se i sama ona ovamo u sobici, presamićena na sanduku, i ono iz štala na mahove ujedanje konja međ sobom, njihova cika, i oni, iza kuće i do prozora, na zemlji, poređani, od
Krakov, Stanislav - KRILA
Oficiri se gotovo svi izgubili u tami. Za šatorom je neko naporno povraćao. Kraj stola je još sedeo na uskome sanduku kapetan sa podšišanim brkovima i vikao: — Marseljezu, Milorade, rđo ciganska. Sviraj. Ćemane ću ti o glavu olupati.
budući da su grčke pogranične straže vršile špijunažu za račun Bugara, a po naređenju...” Duško je sedeo na sanduku punom narezanih i okruglih bombi, i pisao na liskama maloga bloka. Telefon je jednako zvonio.
novac je u sanduku, zna posilni... a moju decu, ako ih i ti ikad vidiš... I on bi tu obrisao suzu koja mu se ustavila na dugoj trepavici.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Na izlazu iz svoje zemunice zastade. — Milojko, ti ćeš ostati... Sad, ako je suđeno. Sve što imam, ovde je. U sanduku, pri vrhu, nalazi se spisak mojih stvari. Ostaj zdravo. — Zdravo se vratili! — poželi mu posilni. — Daj Bože!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tek joj smrt poveza žensku kapu. — Šteta što joj Bog ne dade da nekom bude rođena majka. — Tu stade udarati zemlja po sanduku, i jedan od onih kraj ivice groba reče glasno i uzbuđeno: — Mati je to bila, sveta mati!
Udovica, kao sve udovice, plače, seća se da je ženska glava, i da će teško biti bez muža. Rajnhart leži u sanduku kao neki gušter: suv, tvrd, nekako sav zelen. Vetar, stud, kiše i uvek mokra siga istrošili su ga.
— S potpunim taktom deca se bez ijednog pitanja raziđoše. Mija, s trima drugaricama, sa ekspertima, posedaše po sanduku na kojem je stojao učiteljev sto. — Udala se za nadzornika straže i apsana. u Policiji.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Šta mislite, — rekao bih mu stojeći tako pred izlogom — šta mislite vi o ovome sanduku? — Oh, gospodine, taj bih vam mogao naročito preporučiti! — odgovorio bi ushićeno mladi poduzetnik.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Potporučnik Dragiša pronađe u svome sanduku kutiju Nestlovog brašna za decu. Sedeli smo oko vatre i sa napregnutom pažnjom posmatrali kako on to kuva.
nema smisla da ideš u šinjelu i šajkači. Uostalom, ne košta te ništa. — U sanduku mi je... — Pa šta je s tim... Trajko! — viknu revnosno Luka posilnoga popa Momčila.
Oni su stalno jadikovali i preturali stvari po sanduku, tražeći tako poneku dragu uspomenu. A mi smo pili i smejali se...