Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Napio se, kad ga je Đurđe, na konju, odveo. Osmehnu se, kad je pričala, kako je pogreb dečji strašan, kako je Petar, sandučić, sa sinčićem, morao da ponese, pod pazuhom.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Al’ sam se dosta namučio. — Da ne bi Buniparte, i ti ne bi do toga došao. I ja sam imao sandučić crni’ banaka, no zadocnio sam se.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sluge ovako učine, i jadna carica koje od stida koje od bolesti i od zime do malo dana umre. Oni sandučić sa ono troje đečice ploveći rijekom nanese sreća ispred jednoga velikoga dvora i džardina nekakoga prebogatoga čoeka,
Kad ugleda sandučić, on brže zapovjedi slugama, te ga uhvate i donesu mu ga. Otvoriše ga i viđevši ovo troje đečice u njemu, obraduje se i
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sluge ovako učine, i jadna carica koje od stida koje od bolesti i od zime do malo dana umre. Oni sandučić s ono troje đečice ploveći rijekom nanese ga sreća ispred jednoga velikoga dvora i džardina nekakoga prebogatoga čoeka,
Kad ugleda sandučić, on brže zapovjedi slugama, te ga uhvate i donesu mu ga. Otvorivši ga i viđevši ovo troje đečice u njemu, obraduje se i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na jednom od mojih istraživačkih pohoda naiđem na nju. S nekom zebnjom otvorim sandučić i uzmem je među ruke. Nagonsko traženje leži u nemirnim djetinjim prstima.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pavle Solarić KOVČEŽIĆ NEBOGOGA PAVLA U mene je bio spretan sandučić od drena, No od drena kedarskoga, što vonju izjeva.
Uznadu sve, i osvetu odmah mi zaključe: Da sandučić već ne vrate, i duboko muče. No nek' znadu, ako sade većma neg' pre ljube, Da ja umem i jošt većma naoštriti zube, I da
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zapljusne malo u tihoj noći reka, čun primili obali, iskoče dva čoveka i izvuku sanduk iz Carigrada, ili zaliven sandučić iz Beograda, ili otprate trećega čoveka podalje do druma, gde već čekaju kola da prebeglicu odvezu u Banat.
— A šta misliš ako bi se desilo da ti i ja istoga dana umremo, a ostane sandučić s novcem — čiji je taj novac? Sabijali smo u njega trud, rad, brige, neke nade, i odjedared: novac taj nas ne poznaje,
Novac m o j, m oj, sin i unuk m oj, m oj! zatvoren i on u sandučić! Ja sam tako i postao odljud, ali sam postao odljud i prema novcu!