Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Posmatrao sam zalazak sunčev. Bilo je divno. A ti? Sve sanjariš o najčudnijim stvarima ovoga sveta. — O ja sanjam, imaš pravo. I mislim na tebe, u isto vreme. Mislim da li si ti to zaista.
Imala sam osećanje da je ono tvoje pismo jedno živo biće s kojim bi ja htela da govorim, da se mazim, da se grlim, da sanjam i prema kome sam osećala neizmernu zahvalnost zato što mi je donelo jedan deo tvoje duše, jedan deo samog tebe,
Ne znam i ne umem jasno da se pitam, ali slutim da postepeno i sigurno gubim osećanje jave. Trenutno, sedeći ovako, sanjam strašne slike i probuđen, evo, stojim stalno pred nekom mračnom. opasnošću od koje ne mogu da umaknem.
Okovan sam i na danu su mi užasne vizije i mračnije i mučnije. Uvek sam čudno svestan kad sanjam i znam da sanjam. Usred onih predstava oko mene stojim, kao cinik, sumnjam, ne verujem. Ne verujem!
Okovan sam i na danu su mi užasne vizije i mračnije i mučnije. Uvek sam čudno svestan kad sanjam i znam da sanjam. Usred onih predstava oko mene stojim, kao cinik, sumnjam, ne verujem. Ne verujem!
Jest, zaista, java je onda bila raj, a sad, evo, užasniji san sanjam otvorenih očiju. Opet ih otvaram, a malo čas snevam moju kuću svu u plamenu.
I usred sobe svoje vidim vešala spremljena za m ene. I smejem se. Boga mi, sumnjam i ne verujem. Ne verujem! Znam ja da sanjam. Otkud ja znam da sanjam? A posle dobro otvaram oči i prozor i gledam u noć.
I smejem se. Boga mi, sumnjam i ne verujem. Ne verujem! Znam ja da sanjam. Otkud ja znam da sanjam? A posle dobro otvaram oči i prozor i gledam u noć.
I ne znam jeli to zöra zaista! Bojim se, uvek se bolno i krvavo bojim; i hteo bih da bdim nekako, a uvek sanjam... I pre je za mene vladao mrak. Ali, u dubokom mraku, ponekad, sevala je munja.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ubio sam je, ipak. Gurnuo sam je pod Orijent-ekspres, u stvari, a onda sam počeo da je sanjam. Bila je to sada Vesna s dugim pijanističkim prstima i glavom koja je i na železničkim šinama vikala: „Neću.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bilo je to kao u nekom snu — ja često sanjam taj grad, prolazim njegovim ulicama, a niko me više ne prepoznaje, osluškujem razgovore,a ne mogu ništa sam da kažem:
Singidunum. Sin-gi-du-num. Sing. In. Dum. Dum. Dum. Otkada ne sanjam na maternjem jeziku? — Na šta to ličiš? — pita carinik Žan Žika, upoređujući ga sa znatno mlađom fotografijom u pasošu.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ne valja ti ni to što toliko sanjaš. HASANAGINICA: San je meni ovaj razgovor, i ova kuća, a ne ono što sanjam. MAJKA PINTOROVIĆA: Moraćeš da se otrgneš. Ovako nećeš valjati ni sebi, ni Bogu, ni ljudima.
Stalno kao da ima nekoga. Lepo čujem nečije disanje, nečije korake. I stalno sanjam sanduke pune snega! Ne znam zašto baš sanduke pune snega... Ne znam šta to može da znači.
Rastrgo bi me na komade! U prvo vreme sam plakala. I znaš li šta me je na kraju smirilo? Počela sam opet da sanjam kadiju...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
To i nije tako čudno ako se zna da je O! Čarli divan, zelenkast mačorino. Želja mi se najzad ispunila. Od detinjstva sanjam o tome da imam samo dve stvari, a nikada nisam uspela da ih steknem — bicikl i jednog O! Čarlija.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
KUPINOVO І MEĐUMURJE, IZRAVNO Sanjam li se ili jesam, ili sa sna stresam plesan? S mene jutra triput sviću i osvanu u nebiću.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Adresa kratka; al se razume: „Za druga Ježa Na kraju šume.“ U pismu piše: „Ježurka, brate, sanjam te često i mislim na te. Evo ti pišem iz kamenjara guskinim perom. Divno li šara!
Otkuda? Sad se prisećam, kume: dolazi, valjda, proleće. Po svunoć sanjam skrivenu stazu ispod Babića gaja, gnezda u granju i laku svraku kojoj sam krao jaja.
LASTA: Jeseni evo, poljima rudi, a mene nemir u zoru budi, sanjam sve češće obale Juga, daleka mora, letenja duga. Zašto me mori u jesen tuga?
I otada, vječno u oblaku, oko mene svilena prašina, kroz bespuća opčarano sanjam o svirali svoga kumašina. Gdje li si je lukavo sakrio, kume Đuro, nagnuta delijo?
Gdje li si je lukavo sakrio, kume Đuro, nagnuta delijo? PISMO Draga mama, počesto te sanjam, kuću, Grmeč, nad njim nebo sjajno, razbudim se, slušam Unu nujno i u jastuk otplačem potajno.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— To je bila stroga žena, tvoja mati. — Stroga? Strašna. Kada je sanjam samo, skočim. Nisam nikada razumeo zašto je bila takva. I koliko sam je poštovao!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Svi, dabome! Jer, brate, ko će živ dočekati četrdeset dana. Brojim svaki dan na prste, a noću sve sanjam neke cifre sa pet nula.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
on opet zastade, očekujući Gojkovu reč. — O, gospodine... nikad i ne sanjam... — Dobro, dobro... verujem. Onom vašem drugu iz Brezovca recite da se čuva od pandura... To je, znate, čudan narod .
O, još da nije tih suza!... »Život, mladost... ala to prođe !... I šta sam sad? Ne smem ni da sanjam onako, kao što sam još jesenas mogla, u ovoj istoj postelji...
od onih učitelja, Gojko ga zna, viđao ga je na blagajni, metnu mu prijateljski ruku na rame, pa odgovori: — Recite mu : sanjam ono što si i ti sanjao pred svadbu svoju. — E, ja nisam ništa sanjao, reče Velja. Bile su kratke letnje noći.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ja još držim da sanjam. — Potpisali ste, dakle, ugovor? — viknuše svi u jedan glas, oduševljeno. — Evo ga! — reče stranac i izvadi iz džepa
Nigde vetrića... DANGA Snio sam strašan san. Ne čudim se samom snu, već se čudim kako sam imao kuraži i da sanjam strašne stvari, kad sam i ja miran i valjan građanin, dobro dete ove namučene, mile nam majke Srbije, kao i sva druga
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Od pustoši i dosade zavesa se naborava: U kakav se to bezdan spustih u traženju zaborava? Mnogo spavam, katkad sanjam gospu jednu milousnu, A i budan kad sam, često nazirem je u polusnu.
Pandurović, Sima - PESME
Ja o njima sanjam. A tvoja se pesma Razleže za suncem što nas sobom zvaše: „More, nasred sela šarena česma Tečaše, ago, tečaše...
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MILE: Mnogo joje grbava situacija! GOSPAVA: Ikonija, kumim te Bogom, probudi me! Ne mogu više ovako strašno da sanjam! Znaš li ti kako je to kad ne znaš gde od sebe da se sakriješ?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Šta je sad ovo? — devojčica se zaprepasti. — Da ne sanjam? — okrete se ka prozoru, ali na prozorskom okviru vrapca već nije bilo. »Mora da mi se pričinilo?
Žurim. — Ko si ti i kuda žuriš? — devojčica se trže i obazre oko sebe: nigde nikoga. »Verovatno još sanjam?« šapnu sebi, kad onaj glas ponovo reče da mu se žuri.
Joj, joj! Dok bi dlanom o dlan udario, spade s devojčice grba, a zgrčena noga se ispravi. — »Pa, ja to sanjam? — Đavolak protrlja oči. Umesto grbavice, pred njim je stajala lepotica. U ruci joj je bila ruža.
Devojčica zaviri još jednom. Iza okna joj neko prijateljski klimnu glavom. Devojčica priđe drugom prozoru. »Sanjam li ja to?« pomisli. »Tataga nema nikog! Otkuda ova deca?« Devojčica se ponovo vrati prvom prozoru.
Prelivena mesečevim sjajem livada je bila sva plava, a kroz plavu travu hodao je plavi jelen. — Pa, ja to sanjam? — dečak se zamisli. — Ne postoji plava trava, ni plavi jelen! — A Srebrna ruža? Postoji li?
»Gle!« —reče sebi. »Pa ja sanjam!« — dečak protrlja oči, ali između korala rumenijih od trešanja i dale su plivale zlatne ribe, a kraba koju je vadio iz
— Kraba zaćuta, ali i dečak nije mogao da izusti ma i jednu jedinu reč. »Verovatno sanjam!« — pomisli i uštinu se za mišicu, ali ogromna Zlatna kraba i dalje je stajala pred njim, smejući se: — Zar si
— Kad se probudim, ničega neće biti! — uzdahnu starac. — Ali kako znam da sanjam? Je li trenutak ili čitavu večnost sanjao? Ko zna!
»Možda i sada sanjam?« —uštinu se za mišicu, a nečiji oštri glas prekorno reče: — Vratila si se, znači? Kameno jaje pokrete se u svom
Činilo se da u svakom komadiću leda gori po jedna mala sveća. »Verovatno sanjam?« — pomisli princ ugledavši u kocki leda crvenu žabu, i zbog nečeg se seti crvene zvezde. »Kako li je ovamo stigla?
»Da ne sanjam?« pomisli, ali onaj glas se ponovo javi. — Oslobodi me, ali pazi da me ne pozlediš! Dečak zadrhta. Da ne dolazi taj
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
same, Sve knjige stare, snovi čežnje duge Miču se, trepte, jedna pokraj druge, I njihov šumor k'o da pada na me... Sanjam li? Il' bi ovo java bila?
Pučinu gledam neba bistru, plavu, Dok ranâ pčela negde blizu zuji. A sunce lije, toči zrake vrele; Pod žarom im, ja sanjam usred jave; I pred sobom već slutim voćke zrele, I šaren ćilim cvetova i trave.
Popa, Vasko - KORA
dah zverke Ne igram Čujem poznati pseći udar Udar zuba o zube Osećam mrak čeljusti Koji mi oči otvara Vidim Vidim ne sanjam.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tako i svim tim raznežen, očaran, opijen, skoro uplakan, ja se povratih u zemunicu, da sanjam o svršetku rata, koji sam toliko mrzeo i toliko puta nazivao najodvratnijim ljudskim poslom, ali u kome sam, isto tako,
Onda šta? Ili sanjam ili sam mrtav pijan. ’Ajde, mislim, da se uštinem za butinu, pa ako me zaboli znači ja sam.“ I stegnem koliko igda
Dakle ipak ne sanjam, onda sam pijan, stvar prosta. Pogledam oko sebe i vidim da su one prilike oko mene Francuzi. Prema tome, šta?
Kad tamo, a ona rupa ključa puna sitneži od duvana, koga uvek ima u mojim džepovima. Odem ja i legnem. I te noći sanjam najstrašniji san u mome životu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kad mu videh lice, ja osetih suze: Pružih njemu ruke, dubina ga uze. Ja opet sanjam. Došla mi kći, I dan veliki: sunce je greje. Ali i s njom mati. Srećni smo svi. Nju igra odne. Al' se slatko smeje!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Prvi: „parobrodi zaploviše more“ mesto „parobrodi zaploviše morem“. Drugi: „izvorom sanjam“ mesto „izvor sanjam“. Treći je veoma složen, zato što“ sadrži višestruko metonimijsko prenošenje.
Prvi: „parobrodi zaploviše more“ mesto „parobrodi zaploviše morem“. Drugi: „izvorom sanjam“ mesto „izvor sanjam“. Treći je veoma složen, zato što“ sadrži višestruko metonimijsko prenošenje.
vidici, beskraj, parobrodizaplovišemore; A kao tikve žurne u polju, Kao hleb vruć, izvorom Sanjam. Za primer „zaploviše more“ – koji je istovrstan sa „zalutah razbojništvo“ – moglo bi se reći da prelazak s nepravog
Miljković, Branko - PESME
Osta samo ime: dosta da se rodi Pesma u letu sjaj daleke zore. Sanjam te dok pevaš u skamenjenoj vodi Morem bez molitve pro neprelet gore.
vatro ne iskušavaj me toliko Dok me ne shvate pevaću neometen U mome srcu sunce i noć postaju ljubavnici Kad sanjam u vrtu ispod jorgovana Miris je zgusnuta praznina u biću Koje se udaljava od sebe kao u molitvi I tako starimo ja i
nisu obavezne Jer prava istina je stidljiva kao miris Ja volim jučerašnje nežnosti Da kažem svome telu „dosta“ i da sanjam bilje Prste oči sluh drugačije raspoređene U šumi negoli u telu KAP MASTILA Šta sve može da stane u kapi mastila jedno
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
pusti i mene da se tu malo ogrejem! Mene prođe jeza... da li ja ovo sanjam?... naglo se okretoh... moj se obraz: očeša o jedan uveo, hladan obraščić; pogled mi susrete dva velika, crna,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ona tada ništa ne vidi... — A otkud joj naočari? — pita onaj u čudu. Mene tada savlada san. I u snu sanjam zmiju, baš čini mi se naočarku, kako hitro priđe i ujede me za nogu. Trgnuo sam se. — Šta vam bi? — pita me ordonans.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Nas radi je isprosio?... Laže, zdravlja mi! A isto bi tvrditi mogao: vas radi spavam, sanjam, jedem, hodam — sve to vas radi činim; a ovamo je, opet, uzeo Latinku, a boga mi, bi ona po nama i sijede pletenice
Bojić, Milutin - PESME
Smrdi krv i ulje i svilene rite! Mira, večna mira, bez životna znaka! Dajte mi da sanjam ono što bih hteo, Onu ženu čistu kô dan iz bajaka.
Raspi se u prah kô zvezda svemirna — I da te sanjam blešteću i čistu Što ti ne beše ona Žena prava? IV Za mene noćas vaseljene nije, Oči su tvoje sunca, zvezde, duge,
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ko smoren putnik iz tuđine, Kome je mrzak život mlad, Na obalama bujne Drine Ja često sanjam onaj grad U kome buru prve strasti S veselom pesmom sretah ja, I san, ispunjen čudne slasti, I dan bez mira, noć bez
I ja sanjam opustele dvore, Gde detinjstvo sahranjeno spava, Gde spokojno Aravljansko more U daljine neme iščezava. Tamo mirta u večer
gde nema života više, A gde je nekada Sever podigô tvrdi stan, Da s gordih bedema gradskih varvarske gomile briše, Ja sanjam beskrajno mračan il' ipak dragi san: Sanjam o večnom miru. O drevni Severov grade!
podigô tvrdi stan, Da s gordih bedema gradskih varvarske gomile briše, Ja sanjam beskrajno mračan il' ipak dragi san: Sanjam o večnom miru. O drevni Severov grade!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu, zaštićen dvostrukim bedemima od ostalog sveta, osećam se neopisano dobro; tu čitam, razmišljam, sanjam, katkad i dremam.
ne nađem ni jedno ni drugo, ja sednem na klupu ili se ispružim po travi, pa gledam drvlje i nebo, osluškujem ptičice i sanjam. Posle podne radim na prostranoj terasi moje sobe.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
mu sto bogova, kao da sam svršio potkivačku školu; pa onda kao sipam u brašno pesak a u petroleum vodu i, uopšte, sanjam takve neke čudnovate snove, kao čovek koji je zaspao pod utiscima najlepših perspektiva za budućnost a koga će
Đak se prestravljeno obzire levo i desno, pa onda počinje poverljivo: — Sanjam neku gadnu ženturinu, sa oštrim, gvozdenim zubima, zmijama mesto kose, topovskim đuletom mesto srca, rukama u vidu
nekoliko godina, taj me akt neprestano goni, goni, goni, goni do istrage, tako da budan stalno šapćem a u snu stalno sanjam: češagiju, porciju i ćebe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Kako... skočanjio sam se od zime! A kad naiđe vatra, ja sanjam kao da se grejem uz neku furunu, pa mi još milo. Poručnik Branko uzdiše i jada se.
Petrović, Rastko - PESME
vidici, beskraj, parobrodi zaploviše more; A kao tikve žurne u polju, Kao hleb vruć, izvorom Sanjam. Iz kovnice izađoh, navukoh na sebe nebo ko kaban, Pod glavu želje stare, da odmorim svoje udove džina; Okolo svuda
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
»Ako nikada nisam sanjao — sad sanjam!« — mladić protrlja oči. Beli bagremov oblak lebdeo mu je iznad glave, a majka ga je u čudu posmatrala.
Šantić, Aleksa - PESME
same Sve knjige stare, snovi čežnje duge — Miču se, trepte jedna pokraj druge, I njihov šumor kô da pada na me. Sanjam li? Il' bi ova java bila?
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Pa mi najlepše slike ređa Ovde u glavi ispod veđa Sutra ujutru kada svane Ja neću dati Snu da stane Hoću da sanjam danju i noću Odlučio sam I tako hoću JEDNOG ZELENOG DANA HAJDE DA RASTEMO Do stola Do stolice Do kašike Do