Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
samo nadoda zvučnu jutarnju lepezu i pretvori je u dobro znano brujanje marljiva potočara koji neumorno sije brašno i još sanjiva prolaznika, ranoranioca, sa smiješkom vraća na zatravljene staze djetinjstva.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ — tiho je reko. Starina kožuh prigrnu dugi, nešto mu naglo postade zima, kao da štedi sanjiva gosta, iziđe tiho, na prstima.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
u lesu, kažu Az, i glagole broje, svetlosni meandri idu preko granja i prate arhisatrape znanja kako seju znake za sanjiva plemena i nebom otvaraju izvore mleka. Šta li će Balkan da uzdari ratove il fresku?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A u selu prava mrtvačka grobnica... Tek u nekoj kući začuje se vrisak gladnog odojčeta, koga sanjiva majka pritiskuje na punačke dojke i, dok ono žmureći siše, mati ga krsti i odgoni svaku nečistu silu...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Iz večnosti svanjiva, A sadašnjost je hladna, sanjiva. OSVIT Sunce ispruža žalce, Sjajne krake meduze: Crveno ogledalce S kojeg se slivaju suze.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
se ona polako u kujnu, koja već beše osvetljena od ognja, što ga deca raščarkala i već se načetila oko njega, pa onako sanjiva, drljava, posuta koncima i pramenovima vune i pamuka od spavaćih haljina, zapretala bose noge u pepeo oko ognjišta,
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Odmah da se izgubiš iz moje kuće! Odmah, ubiću te!“ „Biće ti kuća još više pusta, Đorđe.“ Samo je to rekla sanjiva Milunka. „Napolje! Marš napolje!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
svetlosti na prostorima neba, sve neuhvatljivije dok traje junsko predvečerje koje će ce izgubiti, a prašina je sva sanjiva, a stapaju se mirisi lipe, i šam-dudova, i divlje nane, i žalfije: samo blagosti više nema, ugasila se.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Zaštitnice dobra! Ljubavnik se tebi klanja, A ti ga blagosiljaš Sanjiva, umorna Od milovanja... Noći! Ne toni skoro u morske struje; Ja ljubim Pod tvojim okriljem blagim; Zlato mi spava na
A ozgo neko gudi Šta rade ovi ljudi? Ponoć je davno prošla, zora rudi, Sanjiva i bleda lica uokrug još se kreću; Svak stisn'o žensku na grudi, Pa zajedno preleću S kraja na kraj, a nogom šaraju
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bili smo stigli do stanice koja se nalazila na samoj polovini našega puta. Ja se brzo pribrah, a mala Svetlana, još sanjiva, gledala je zbunjeno čao u mene čas u starog kočijaša, koji se dobroćudno starao da nam pomogne izaći, pošto smo se tu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Fenjeri pred kavanama sumorno škilje, kao duša u jektičava starca. Otvori se poneki prozor, na kome se pojavi troma i sanjiva glava, sa neobično debelom rukom iza potiljka. Sa planine pirka studen, oštar povetarac. Varoš se budi...
Istoga trenutka otvoriše se prema njima druga vrata, na kojima se ukaza razbarušena sanjiva glava. To beše kapetan. — Šta je to tamo, Milisave? — Viknu on, ne izlazeći iz sobe.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Devojka se za prvih zaranaka prene i oćuti manje sanjiva no obično. Budi je vojnička truba što navješta jutarnjom molitvom osvit dana.
Pada i na veliki krevet što zaprema čitavu polovicu niske sobice. Osjetivši svjetlost, žena se u krevetu protegne sanjiva i reče: — Što ti je noćas? Kad ti ne možeš spavati, onda ni drugome ne daš da spava! — i obrne se na drugu stranu.
Bojić, Milutin - PESME
I gledaš kad jutro iz ložnice stupa, I slušaš kleptanje izgladnele čaplje, Gledaš kako mesec mlekom brda kupa I sanjiva rosa jutrom s ruža kaplje, I ne vidiš ništa i koračaš dalje Plačući što nebo samo sumor šalje.
(1916) BIĆEŠ VEČNO NIŠTA OD DANAS DO NAVEK NA OSTRVU Nečujno pučina primiče se hridu, Sanjiva u veo oblači se mračni, Kô nevesta bela, kad u čednom stidu Sa treptanjem čeka na poljubac bračni.