Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Razgovaramo, tj. pričam o njihovoj deci, mojim drugovima, šta smo radili, kuda smo išli sa sankama, itd. Dok, eto ti matere. Ulazi pognuto glavom napred, tarući ruke o bošču. — Pa kako ste mi? Kako na doma?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Malo zatim dojuriše u besnoj trci dva dobra konja sa sankama, i stadoše pred školskim vratnicama. Stojan istrča da otvori vratnice i vidi te iznenadne goste, kad iz saonica iskoči
Ćosić, Dobrica - KORENI
u ove trenutke jutra odlazio bi sankama u Palanku da dovede sina školca. Svi koji bi ga toga dana sreli znali su kuda ide. Drukčije su ga pozdravljali.
Njemu sam uvek lepše kupovao. To je moj greh. Uvek sam ga izdvajao, a sâmo drvo ubije vetar. Mijat uspravno stoji u sankama i celu svoju težinu i snagu drži dizginama, konji savijaju vratove i frkću, Aćim pripaljuje cigaru, nemoćan pred nekom
Nastavlja se prošlost. Uspomene ga obuzele. Neće da misli. Sanke škripe. Nekada, onda... uvek, za svaki Božić, sankama kući. Sve sanke na svetu isto škripe. Kao u Gogoljevim pričama. Zima je, beda, konji zaudaraju na balegu i kiseo znoj.
Aćim zavija novu cigaru i ljuti se na tupe prste što drhte i prosipaju duvan. — U tuđim sankama? — Iznenada sam i pošao Služba.. Znam da ste u velikom poslu. U poslu?... Za šta Mi služe nove sanke i konji — ale?
Koliko se on nekada radovao ovoj večeri i sutrašnjem danu! Šta mu je radosnije bilo od ovog dana, kad je u sankama jurio iz Palanke kući na božićni raspust?
Šta mu je radosnije bilo od ovog dana, kad je u sankama jurio iz Palanke kući na božićni raspust? Ta prepuna ćutanja u sankama što se lako zanose i jure, ta ćutanja po kojima bije meki topot konja, fijuču bičevi, leno lete gavrani... Majka.
— reče kad vide Simku u otvore— nim vratima stare kuće kako ga izgubljeno i uplašeno gleda. — Teraj! Simka pođe ka sankama, pa se naglo okrete i vrati u kuću.
Konji su otresali znojave glave i ljutito grizli đemove, a on je sa opuštenim dizginima sedeo u sankama, strahujući da siđe. Nikad s takvom namerom nije došao ni u ovu, NI u jednu kafanu.
Lice mu nije video i nikako nije mogao da ga zamisli. Taj što u sankama zauvek odlazi, ne liči na Vukašina. Ni onaj Vukašin što je poslednji put došao kući da mu kaže ono što mu je rekao,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Prolaze seljani, pešaci i konjanici, prolaze rabadžije s punim i praznim kolima i saonama, jure gospoda na sankama, i sav taj svet ide veselo i slobodno, pevajući pesme ili podvikujući na stoku, niko se ne boji policije ni pandura,