Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
oblaci, i, dok se gase oblaci koji nas pamte, na tas vetrovi navejavaju pustinje, plime na tas donose ledene sante. da dopuni težinu sveta, na tas, na sve to, iz ruku visina, kaplje krv, na krv praminja sneg.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
To su strasti što se oko mene vulaju, viju, gmižu kao pravi pravcati crvi. Ili, možda, nisu strasti nego sve same sante leda.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iz tih formacija, Kostjurin je video padine pod snegom, razliveni Dnjepar, koji je nosio sante otopljenog leda, a preko reke, beskrajnu ravan, još belu, izukrštanu dugim redovima vrba i jablanova.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
mogu lako pasti iste sudbine, za unapred znane nevolje njine kad stanu kao oblaci da se plaste, za dom oko koga osvanu sante što ih niko ne otopi, ne premosti, za one kojima su samo laste pod strehom gosti.
Pandurović, Sima - PESME
SEVERNA NOĆ Nedogled pukla večitoga leda U vedroj noći svetlucavo siva; Zamrznut mesec ukočeno gleda Na sante, suve šibljike bez bola; Studeni vetar širom poduhiva Sa severna pola — Noć! Noć!
Ili će uvek sve biti tek plen Surove smrti; a večno roblje Života neće stresti lanac njen, K’o sante leda ni Sever ni Jug? Jer svet je tužno, preorano groblje, Zaborav večit, neželjen i dug.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Svi ledovi dva protivne pola te na dvije mase počivaju i, slomjeni naporom vjetrovah, te u sante idu i komate po prostoru nemirnijeh poljah ne prosiplju toliko strijelah ka dv'je vojske jedna protiv druge, ne
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A pod njima se vijuga stari i sedi Dunav, valjajući na moćnim plećima bezbrojne ledene sante, čiji se lom i sumorno potmulo šuštanje pronosi besnim vetrom, te uleva usamljenu srcu još veći strah, još teži bol...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A sad?... (Glasno.) Smiluj se, Rade! Daske su, vidiš, same istruhle; A onaj puknut, što je napolju, Njega su zimus sante razbile, A njim sam vaše ljude vozio — Pa jesam li ja kriv? RADAK: Na posô, kažem!... Traži ispolac! Ispljuskaj čamac!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
grdila, Što krajem svojim pjano povodeć Za sobom vuče tešku mrcinu — Baš kô na repu, negde, vukovom Što je lisica sante lepila. KNEZ ĐURĐE: Venecija je u opasnosti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pažljivije posmatranje uči nas da se rastopljeno kamenje Zemljine površine počelo da skrućava u kamene sante, no ove se uz strašni prasak razlamaju i ponova rastapaju. Igra boja postaje sve življa i raznovrsnija.
Sure kamene sante pojavljuju se u sve većoj meri na pučini plamenoga mora, a nevidljiva ruka prede iz njih košulju oko njega.
More besni cepa je, spaljuje je svojim plamenim dahom, sante se gube u dubini. Ali nevidljiva ruka prede dalje košulju, i gdegod se ova rascepa, ona je sklapa i zašiva.
Vekovi će prolaziti. Ledene sante zaplivaće i u tropska mora, a ledenjaci će zatrpati poslednje tragove ljudske kulture. Proći će novi vekovi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Teško je za konje, jer nisu pojeni ceo dan. Na celom putu nigde vode. A i da je ima na išli bismo samo na sante leda. Nalazimo se na visini preko hiljadu sedam stotina metara. I da je leto, bilo bi nam hladno.