Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
energičnim mladim lavovima, koji su znali šta hoće i trudili da to i postignu, ličili smo na šačicu somnambula što se sapliću o svoje maštarije. Raščlanjivali smo sve što bismo stigli, ništa ne preduzimajući da se izvučemo položaja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Poslužioci, premoreni od duga marša i nespavanja, drže se za štitove i žmureći koračaju. Konji se neprestano sapliću, a vodnici i vođe odeljenja povremeno opominju vozare: — Držite konje na dizginama!
I niko se ne pomeri kada naiđe odnekuda jedna četa pešadije i kad pešaci počeše da se sapliću o njihove glave... Na istoku zarumene i mesec se pomoli. Zapita neko koliko je časova.
Na putu je nered. Ceo narod je na nogama i sada još upornije navaljuje. A putevi sve gori, konji se neprestano sapliću, pomrčina kao olovo gusta. Topovi svakog časa zakačinju za kola i onda se razleže zapomaganje.
Hteli bismo do Kalemegdana. Knez-Mihailova ulica pusta. Konji se neprestano sapliću o rupe od granata. Naiđosmo kroz mračne aleje i obresmo se na kalemegdanskoj terasi. A preko obale, nema pustoš.
Ćosić, Dobrica - KORENI
O suve tikvine vreže sapliću mu se noge, često padne, ustane i požuri. On ide svojom livadom. Onom koju je kupio kad je Adam prohodao.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
noći nad Avalom i Vračarom, posle boja na Mišaru, ne pojamnih kiša, slepljenih sa crnim jesenjim vetrovima, o koje se sapliću konjska kopita. Kao da ničeg drugog i nema: sećanje, rasparana kesa za novce, visi prazno.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ene? Prod’o si, ne mo’š sad, — brani se Iketa — ne mo’š! I vuku se, otimaju, trzaju, sapliću i svađaju oko bundeve, a svet se skuplja, i graja i galama oko njih.
Krakov, Stanislav - KRILA
Zacvokota od užasa. Poludela mračna gomila se valja, mrvi, riče. Beže rasprštale senke na sve strane, skaču, sapliću se preko još pospalih, ili možda mrtvih tela. Jure preplašene mazge i mrve kopitama. Zveče bacana oruđa.
Čulo se kako zveče naticani bajoneti, lupa sprema, sapliću se vojnici i psuju. Fijuk i udar sve češći. Ide se napred, ali to još nije juriš, još se misli, još mozak radi, i
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dečko je izbezumljen, uplakan, štuca grčevito, kao da mu u grudima puca. Noge mu se jednako sapliću; stopala se izvrću na sve strane, obuća prljava, obuća onoga koji se te noći nije svlačio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Put je izlokan, usled mraza se stvrdnuo, te se premoreni konji neprestano sapliću. Ukraj puta vidimo mrtve konje ili polomljena kola. Sretamo često neke dečake, koji se vraćaju natrag.
Mrak je uveliko pao. Mi još uvek idemo. Ako neko zastane, naleti na njega onaj pozadi. Konji se neprestano sapliću, i vojnici se čuvaju da ih ne zgaze kopitama svojim. Ćutljiva kolona odmiče kroz mračnu noć preko planinskih vrhova.
Išlo se s kamena na kamen, preko oborenih stabala i nabacanog granja, o koje se konji neprestano sapliću i padaju. Vojnici ih s mukom izvlače i dižu stvari iz blata.
Protivnici se besomučno dave, potmulo udaraju, sapliću i po desetak ih se valja na gomili, dok okolna masa urla. Grupa vojnika posmatra pobesnele igrače i tad će jedan reći: