Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Gospode Bože, Rašida! Ne izmišljaj! - Pitaj mog oca! Kad me je slao tetki u Sarajevo putovala sam avionom, jer su se bojali da ne uključim alarmni signal, u vozu, ili uradim nešto slično.
da povraćaju, tako da je ona, Rašida, jer nije bila vezana, ustala i pokupila bombone ispred svih, a onda, stigavši u Sarajevo, častila dečurliju po Baš-Čaršiji. - Platila si to modrom valutom po izvesnom mestu!
- Misliš li da je ona već u Sarajevu, Greta? - nisam mogao da zamislim Sarajevo. - Šta misliš, Greta? - držao sam je ispred samog svog lica, a ona me je, ne pomerajući glavu, gledala u oči.
- Tamo ćemo već pronaći neki šašavi voz koji ide za Sarajevo, Greta! Ne brini, ja znam da postoji takav voz! - videh ponovo Rašidino lice. Videh pruge, drumove i reke.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
174. ⁶ Stanojević M., isto, s. 51.; Lilek E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 1—4, Sarajevo 1894, s. 634. ⁷ Grđić Bjelokosić, L., Iz naroda i o narodu, Prosveta, Beograd 1985, s. 205. ⁸ Petrović, A.
LXI, Beograd 1949, s. 189. ²⁰ Dragičević, T., „Gatke bosanske mlađarije“, GZM, knj. 19, Sarajevo 1907. ⁰²¹ Kordunaš, M., „Narodne praznoverice iz Deronja u Bačkoj“, GEM, 7, Beograd 1932, s. 85.
34. ⁷ Dragičević, T., „Narodne praznovjerice“, GZM, 20, Sarajevo 1908, s. 489. ⁸ Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1984, s. 190; Filipović, M. S.
614. ¹¹ Grbić, S. M., isto, s. 98. ¹² Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM 4 Sarajevo 1894, s. 659. ¹³ Dimitrijević, Sofija, „Običaji u ličnom i porodičnom životu“, Banatske Here, ur. M. S.
390. ²³ Dragičević, T., „Narodne praznovjerice“, GZM, 20, Sarajevo 1908, s. 131. ²⁴ Milosavljević, S. M., Srpski narodni običaji iz sreza Homoljskog, SEZ, XIX, SKA, Beograd 1914, s. 6.
55; Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovone“, GZM, 1—4, Sarajevo 1895, s. 659. ²⁵ Milojević-Radović, Dobrila, „Običaji o rođenju i odgoju dece u Poreču“, GEM, 21, Beograd 1958, s.
82; Petrović, P. Ž., isto, s. 260. ³² Majstorović, S., „Pabirci iz narodne pedagogije“, Školski vjesnik, 6, Sarajevo 1900, s. 372. ³³ Tešić, M., „Dete u narodnim verovanjima“, Razvitak, 12, Banja Luka 1937, s. 376. ³⁴ Kordunaš, M.
193. ¹⁴⁴ Karadžić, V. S., isto, s. 166; Bratić, T. A., „Iz narodnog vjerovanja“, GZM, 14, Sarajevo 1902, s. 289; Begović, N., isto, s. 239. ¹⁴⁵ Čajkanović, V., isto, s. 211; Vuletić-Vukasović, V.
Đ., isto, s. 197. ¹⁵¹ Karadžić, V. S., isto, s. 167; Dragičević, T., „Narodne praznoverice“, GZM, 20, Sarajevo 1908, s. 456; Milosavlević, S. M., isto, s. 299. ¹⁵² Kulišić, Š., P. Ž. Petrović, N.
148. ¹⁶³ Trifković, S., „Vračanja i gatanja u okolici Sarajevskoj“, Bosanska vila, 21, Sarajevo 1886, s. 331. ¹⁶⁴ Mikac, J., „Vjerovanja“, ZNŽOJS, 29, Zagreb 1934, s. 200. ¹⁶⁵ Mikac, J., isto, s. 200.
373— 374. ¹⁷⁰ Glik, L., „O urocima“, GZM, 4, Sarajevo 1899, s. 58. ¹⁷¹ Tešić, M., „Običaji iz okoline Požege (rođenje, detinjstvo)“, Užički zbornik, 6, 1977, s.
337. ¹¹ Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 4, Sarajevo 1984, s. 659. ¹² Dragić, M., „Porodilja i novorođenče u običajima oko rođenja na Kosovu i Metohiji“, ZEM (1901—1951),
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U TRI 31 ŽUŽI 34 PISMO 37 TERASA 39 BOING, BOING 44 JESEN 48 SEZONA LOVA NA ZEČEVE 49 ČUDNOVATI PROLAZAK KROZ GRAD SARAJEVO, BEZ ZAUSTAVLjANjA 50 DERVIŠI SINANOVE TEKIJE 54 BLAGOSLOVENO VREME DOSADE 58 ČUDO SE DOGAĐA BEL
SEZONA LOVA NA ZEČEVE ČUDNOVATI PROLAZAK KROZ GRAD SARAJEVO, BEZ ZAUSTAVLjANjA U leto 1970. imali smo mnogo nevolja s akumulatorom. Bio je izgleda potpuno istrošen.
Bacajući tako koštice kroz prozor, da bi po njima idućeg leta ponovo pronašli put do mora, uđosmo u Sarajevo u dugoj, sumornoj koloni pokislih automobila.
me više ne prepoznaje, osluškujem razgovore,a ne mogu ništa sam da kažem: onda sve nestaje bez traga i ja se budim— Sarajevo je, dakle, bilo tu, nadohvat ruke: boja njegovog mokrog asfalta, poznata lica pod vlažnim suncobranima kafane »Park«,
je, dakle, bilo tu, nadohvat ruke: boja njegovog mokrog asfalta, poznata lica pod vlažnim suncobranima kafane »Park«, Sarajevo u pet po podne...
« Najzad pronađosmo izlaz i Sarajevo ostade, najpre iza, a malo kasnije ispod nas, u kotlini koju je lagano nalivala mlečna magla.
Četrnaest godina posle tog događaja Andrea stiže u Sarajevo u pratnji nekog riđokosog Francuza. Dovezli su se limenim »sitroenom« potpuno išaranim nazivima gradova kroz koje su
pucketavim plamenovima voštanica što su se topile brzo kao i naši dani, slali smo bezbroj razglednica dokazujući da je Sarajevo jedini grad na svetu, i da je zatočeništvo na koje nas je april osudio, u stvari, samo naš slobodni izbor, ali prve
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
oktobra 1791, od oca Milutina, trgovca, koji je tamo došao iz Srbije. Zbog kuge cela porodica ostavi Sarajevo i dođe u Zemun.
su izišle 4 sveske zbirke pripovedaka: U časovima odmora (1903, 1904, 1906, 1910), Moji poznanici (1909) i Komšije (Sarajevo, 1912), i odveća pripovetka Jarani (Novi Sad, 1913), [Divljak (Beograd, 1913)].
Druga zbirka pripovedaka su mu istočnjačke Ramazanske večeri (Sarajevo, 1898). Od humorističkih stvari najvažniji su mu Listići (Beograd, 1890), »roman jednog odojčeta« Opštinsko dete
Sa jadranskih obala (Mostar, 1900), Sa ostrva (Beograd, 1903), Kraj mora (Dubrovnik, 1911), slike Utisci iz rata 1912 (Sarajevo, 1914), [Preljub (Beograd, 1914)], dva romana: Za kruhom (Novi Sad, 1904) i Pauci (Beograd, 1909) i pozorišni komad Na
dobro pisanih, sadržajnih pripovedaka (Mrtvi život, 1903; Vihor, 1904; Bespuće, 1906, štampano u zasebnoj knjizi, Sarajevo, 1912).
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
14. Bosanska vila — list za zabavu, pouku i književnost — urednik Nikola T. Kašiković, Sarajevo; iskorišćena godišta: 1887, 1889, 1890, 1891, 1892, 1899, 1901, 1909, 1912 i 1913. 15.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Žalilo je c’jelo Sarajevo, Ponajviše Sarajli Ilija: Od jada je tamburu razbio, Zlatne žice po putu gubio, A terzijan u vodu bacio;
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I taman tako u sadržini prevrnut i u biću promenjen, opazi on varoš Sarajevo. I eto, ta varoš Sarajevo, kao ništa dotle, bolno mu potrese dušu, da zavapi: „Aoj, Bosno, sirotice kleta“, i baš mu
I taman tako u sadržini prevrnut i u biću promenjen, opazi on varoš Sarajevo. I eto, ta varoš Sarajevo, kao ništa dotle, bolno mu potrese dušu, da zavapi: „Aoj, Bosno, sirotice kleta“, i baš mu tu sentimentalne suze silno
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ZA OKU SOLI POŠAO U MOSTAR Došao nekakav seljak na pazar u Sarajevo, pa pošto je prodao nešto malo vune, otide u jedan dućan da kupi oku soli, te upita dućandžiju: — Pošto podavaš oku
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
N. Petković, Artikulacije pesme II, Sarajevo, 1972). (1976) SLIKOVNA PODLOGA POPINOGA STIHA Pesnik, kao i svaki drugi umetnik, u izvesnoj materiji i prema
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Stočarstvo je u Gori uništeno i nastala dotle neznana pečalba. Ne može on ići u Smirnu i Sarajevo da gradi halvu i prodaje bozu. U drukčiju je pečalbu pošao.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Verujemo, verujemo! E pa davor, zdravo! Davor zdravo, Sarajevo drago, U tebi je njegova kolevka. Davor zdravo ti, Cetinje dičio, Gde ’no pesnik odoji pesnika!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ne bude li ništa — ja ću samom caru u Beč! Te je godine Mijo s malim Stojanom obišô sve sudove. Išô je čak i u Sarajevo pješice Zemljanoj Vladi. Svađe je našao zatvorena vrata. U zimu, neđe pred Časne Verige, vrati se s djetetom u selo.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
na prsa ili pod mišku (Karadžić, 4, 1903, 196), ili pod glavu (Hangі ‹Život i obіčajі Muѕlіmana u Boѕnі i Hercegovіnі, Sarajevo, 1906› 121); naročito se meće u amajliju b. l.
118, Šabac), i meću ga u omahu, kojom se, na Đurđevdan pre sunca, umivaju (»da bi bile zlatne«, Karadžić, 4, 1903, 168, Sarajevo). Berući ga, govore mu: »Zlatnoglave, zlatne li si glave, Ti mi znadeš tridest i tri trave«, (ŽSS, 118). Z.
ječi, bob boboče, greda leži za svu kućnu čelad« (Sarajevo, GZM, 6, 666). Naročitu snagu ima j. koji se ubere na Biljani petak (cf. Karadžić, 3, 1901, 121).
i čita jevanđelje (Vrčević, Pomanje, 76). Pojedine svete lipe spominju se često, npr. Hadži-lipa u Banjaluci (Šk. vjesn. ‹Sarajevo› 10, 1903, 775), lipa kod sela »Lipnika« (okolina Bihaća, BV, 6, 1891, 216), l. kod Trebiča (Slavonija, Rad, o. s.
Hadži[jina] l. (Šk. vj., 10, 1903, 63; slično i u Hangі ‹Žіvot i obіčajі Muѕlіmana u Boѕnі i Hercegovіni, Sarajevo, 1906› 47). Pod tom istom l. rodila je neka devojka dete. Desi se čudo: l.
, prirodnim ili veštačkim (cf. SEZ, 19, 119 i lepu pesmu Petran. ‹= Bogoljub Petranović Srpske narodne pjesme iz Bosne, Sarajevo, 1867› 1, 69); s. ne dolikuje udatim ženama (»Ne dajte me« — kaže s. o sebi — »nevestama, Neveste me ružno nose...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njihovi potomci: Dušan, sin Jovanov, advokat, ja i moj brat Bogdan profesori, odoše u Osek, Beograd i Sarajevo. Tako se Milankovići, pogospodivši se raziđoše, u toku poslednje stotine godina, po belom svetu, a njihova dva prastara
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
glajte — gledajte (od glati — gledati) Glasinac — polje u Bosni, severoistočno od Sarajeva, „raskršće puteva za Sarajevo, Vlasenicu i Rogaticu“ glasovita puška — čiji se pucanj daleko čuje globa — novčana kazna, nezakonit porez Glumac
Naročito je čuven njegov smeli pohod na Sarajevo 1480, kad je uspeo da provali u grad i da ga opljačka 1481. S uspehom je vojevao protiv Turaka u Srbiji i doveo otud,