Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mislio sam da je bar Lazar drukčiji!... Ja sam mislio da je junak; i, mladosti mi moje, babo, da je to bio, ja ih ga saranio kao čoveka, čak bih popu zamolio da mu telo opoja!... Ali ovako!...
Pandurović, Sima - PESME
Mirno i čudno šušte stare breze. TRAG VREMENA Saranio sam svoju dobru dragu U dane što su iščezli k’o para, U mrkom, muklom, crnom sarkofagu, Bez ljubavi i proleća što
svoju dobru dragu U dane što su iščezli k’o para, U mrkom, muklom, crnom sarkofagu, Bez ljubavi i proleća što vara; Saranio sam svoju dobru dragu, A nije znalo proleće ljubavno, Čestice spomena u kome trepere, Ponos i mladost zakopani
— Duboko, mračno, nesrećno, i dublje, Saranio sam svoju dobru dragu: U dane što su iščezli k’o para, U mrkom, muklom, crnom sarkofagu, Bez ljubavi i proleća što
dobru dragu: U dane što su iščezli k’o para, U mrkom, muklom, crnom sarkofagu, Bez ljubavi i proleća što vara. Saranio sam svoju dobru dragu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Prošli su aprili. I suze se liju Što mi nismo ono što smo nekad bili. GLAD MIRA Saranio sam ljubav k'o dan crne šume, K'o dubine ostarele nepoznati mrak: Saranio sam ljubav što se ne razume.
GLAD MIRA Saranio sam ljubav k'o dan crne šume, K'o dubine ostarele nepoznati mrak: Saranio sam ljubav što se ne razume.
Sad zalazi moj život i vidik obmana, A istina mirno, kobno, kao zvona jek, Oglašava huk pada radosti i rana. Saranio sam ljubav i ponosa vek. Još ostala želja mi što sa mnom putuje, Lepa kao anđeo, k'o poslednji lek.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ljutoj pokrajini, tamo bješe jedna budalina, po imenu Kraljeviću Marko, i on tamo jeste poginuo: i ja njega jesam saranio po zakonu i po običaju, dadoše mi konja od podušja“.
Sve s avlije poskidao glave, pa je glave saranio lepo, da j’ ne kljuju orli i gavrani, pa avliju pustu nakitio, nakiti je arapskim glavama, Arapovo blago pokupio; a
Misli misli proiguman Vaso đe bi mrtva saranio Marka; misli misli, sve na jedno smisli: mrtva Marka na svog konja vrže, pa ga snese moru na jaliju, s mrtvim Markom
“ Veli njemu beže Ali-beže: „Janko vam se jeste prestavio, i ja sam ga l’jepo saranio po zakonu vašem rišćanskome“. Veli njemu Sava od Posavlja: „Kad se, bego, prestavio Janko, kam’ Jankova tri ćemera blaga?