Stanković, Borisav - TAŠANA
BEGOVI (grleći se sa Sarošem): Gde si, bre, kako si, Saroše? Ubi nas dosada bez tebe. Nema veselja bez tebe. (Sedaju i izvaljuju se po minderlucima.
REŠID BEG Baš dobro da mi stari ostavimo mlađima i ženskadiji da se vesele u haremu. Mi ćemo sa Sarošem. SVI BEGOVI Sa Sarošem. REŠID BEG A u jutru da produžimo u moj čivluk i Donjo Vranje.
Mi ćemo sa Sarošem. SVI BEGOVI Sa Sarošem. REŠID BEG A u jutru da produžimo u moj čivluk i Donjo Vranje. (Zagleda kafanu): A dobru si i kafanu izabrao.
(Polazi.) Oh, i sada eto pomen i lep spomen podiže mu ona sa Sarošem. (Odlazi.) MLADEN (bratstvenicima): Pa?... Čuste li? Pa?... PRVI BRATSTVENIK Glava mora za obraz!
Glavom mi jamčiš! U to se čuju prvi, retki pucnji pušaka, halakanje ispod prozora. Bat nogu, bežanje i uzvici: »Za Sarošem jure da ga ubiju! Uhvatili ga kod Tašane i sad hoće njegovu glavu!« Čaršija se zatvara. Svet beži kući.