Stanković, Borisav - TAŠANA
(Slugama): Ristaći, Kostaći, ustanajte bre i ložite vatra! (Sarošu): Sag, sag, pile moje. Sal lampa dok zapalam. Oh, srećo moja! Ispolaj na gospoda da mi te posla!
KOSTA i RISTA (obradovani bakšišom odlaze). KAFEDžIJA (Sarošu): Sedi si, sedi si, pile moje. Iskaš da donesem raćija? SAROŠ Imaš li dobro piće? KAFEDžIJA Imam, imam.
Neću. Ulazi Naza (ogrnuta feredžom, sa dahirama ispod pazuha). NAZA (uplašeno Sarošu): Što je to, što ovako dockan, u nevreme, veselje i svirka?
(Vadi jatagan iz silava, baca ga.) Šta ćeš mi ti, bre, kada ti je gazda kukavica? NAZA (uzima nož natrag i vraća ga Sarošu): Nemoj, da ti se smeju begovi kada te vide bez oružja. Čuje se svirka Cigana, čočeka i njihov dolazak.
NAZA (skuplja bakšiš, prilazi kradom kafedžiji i daje mu novac, tiho govoreći): Ovo plaćam za Saroša. REŠID BEG (Sarošu): Efendum, bre! DžAFER BEG (grleći Saroša): Kardaš, bre! REŠID BEG Dokle će se ovako, Džafer-beže?
(Odsečno): A ako me vera odvaja, vera me neće odvojiti! DžAFER BEG Ti si naš. JUSUF BEG (Sarošu, da bi ga razveselio): Saroše, ni ja nesam Anadolac.
Evo za našega Saroša. SAROŠ (mračno): Teraj komediju. STANA (stavlja poslužavnik između Saroša i Tašane. Sarošu): Kamo taj duvan? SAROŠ (vadi iz pojasa kutiju s duvanom i pruža ga Stani). STANA (uzima): Što ti ruke drhte?
TAŠANA Idi, idi. Ali idi prvo i dovedi decu, bojim se da se ne udave. Stana odlazi. TAŠANA (pokazuje Sarošu na poslužavnik): Uzmi i služi se. SAROŠ Bolje kuršum u čelo nego posluženje i kafu.