Upotreba reči sat u književnim delima

Obradović, Dositej - BASNE

„Sat pulcher qui sat bonus! Dosta je krasan ko je dosta dobar”, — pametno uči Fedrus. 120 Lisica i kurjak Lisica upadne u

„Sat pulcher qui sat bonus! Dosta je krasan ko je dosta dobar”, — pametno uči Fedrus. 120 Lisica i kurjak Lisica upadne u jedan bunar.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ko pre pedeset godina, svako pronađe svoj grad, svoj krevet pun životinja, ovoj šlem, svoj nož, svoj sat. Jedan poruku nosi važnu (pre veka kralj ga poslao), drugi okreće vola na ražnju svak nastavlja svoj posao.

BALADA O STOJKOVIĆIMA Bije batinaš, bogme svojski raspalio, puca nam koža, lete mrvice mesa; bije sat, bije dva, bije tri, otkud mu toliko štapova i besa?

ČUDO U ZIMI Otkud ova oluja u ovo doba? Duva dvesta na sat! Sevne blizu ko šibica! Bože Gospode, i zaštitniče, sveti Georgije, ne objavljujte mi se munjom usred zime, ni

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja sam se rodio 1777. godine u selu Brankovini, sat i po od Valjeva, od oca Alekse i matere Jovane iz kuće Đelmaševića iz Gvozdenovića.

nji’ov starešina Guša Musta-baša uzjâ na hata a mač u ruke i uprav potrča sokakom, a Đoka Mićanović (iz sela Klinaca, sat i po niže Valjeva, koji je docnije postao stražmesterom) dočeka ga nasred puta i karabilj opali, a Guša padne s konja

Moj otac dođe u Valjevo baš na našu Čistu Sredu 1794. godine, ona četiri Turčina odu i zasednu sat od Valjeva u šumu kraj puta kojim se on mora vratiti.

Ja onu istu noć 26. februara stignem u našu vojsku u Grabovicu jedan sat do Valjeva, i odma odvojim najbolji̓ 200 momaka i sa Lukom iz Kutišice pošljem stricu na Svileuvu. Sutradan, 27.

Naređujući ja vojsku na ćuprije, sat li dva li prođu, al̓ eto ti dvojice na konjima idu, i kažu mi, da se samo dva sata zadržavaše Turci u gradu, pak se

Sutra predanimo. Dođe opet jedan činovnik oko jedan sat noći, i kaže: „Uzmite vaše bumaški i pođite za mnoju”. Mi uzmemo prošenije i polnomoščije sa sobom i pođemo za onim

Ja idem na sent, i veće svanu; dok sada tekem čujem plotune, pucaju opet na onom mestu, no valja mi donde dobar sat i po putovati, a konji posustali. Čujem gdi mnogo pušaka i plotuna puca. Dok jedanput okrete se glas od pušaka uz Ub.

Izađem na putu kuda su Turci pobegli; nađem na putu jednoga, malo dalje dva i tri mrtva Turčina. Čujem jedan sat od mene gdi puške pucaju, ali sve dalje.

Ja i Stevo (njegov pisar) odemo, i na jedan sat i po, blizo logora, čujemo puške mnogo pucaju. Poznamo da je boj. Po̓itamo što brže. Dođemo do Milanova šanca.

Razgovaramo se: kuda đe? da neće Šancu? — i veće zađoše za brdo. Prođe, reci, jedan sat, a oni obišli uz jedan potok, pak jurišiše na Grbovića i na Miloša s leđa, a pešak iz šanca; onda naši nemadu kuda no

U Varadin. Potpišem pasoš i maršrutu za poštu, odem u Novi Sad, kupim potrebno na put, dođe pošta i po poldne u 1 sat iz Novog Sada pođem. Ne imajući konja, na trećoj pošti prenoćim. 12. dekembra, uvoči nedelje, dođem na konak u Peštu.

Smislim, platim fijakera do prve pošte (13. dekembra) i u 1 sat po poldne sednem u kola. 14. dekembra. Putujem danjom i noćom. 15. dekembra. U vtornik u 8 sati dođem u Vjenu.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Oko neko doba noći raziđoše se svatovi od kuće Srdanove. Sreja i ono momče otišli ranije, jer im valja čitav sat 'oda prepešačiti do sela N. Momče ono grabi napred s probijenim bubnjem, a sve se povodi đa tamo đa amo.

Ljudi osuli na nj psovku, puca ona avlija. Ta je vreva trajala gotovo čitav sat. Kad ljudi videše da ne mogu sami ništa učiniti, odoše pravo sreskoj kući da tuže Miluna.

pričajući po nekoliko puta svoju nedaću noćašnju, a zvaće najposle i dugački praktikant kapetanov, koji je čitav sat utrošio i nekoliko tabaka iskvario — dok mu je jedva za rukom ispalo da kojekako popiše sve belege i dobrote Simičinog

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I opet zaglunuše uši, i opet se navuče mrak na oči, i opet borba očajna, borba između neba i zemlje... Sahat u sat gledajući trajala je ta borba. Konjanici su jurišali.

Jovan i Jovica zaseli kao kod kazana, pa ne biraju... Njima je pravo ko bio, samo neka je Turčin... Dva sahata u sat gledajući trajaše ta strašna borba, i Turci se moradoše povući natrag, jer pogubiše tolike begove i vojskovođe...

Dučić, Jovan - PESME

VEČERI U SUTON 15 JABLANOVI 16 ČEKANjE 17 POVRATAK 18 ČEŽNjA 19 NOVEMBAR 20 MORSKA VRBA 21 SAT 22 PONOĆ 23 ZAŠTO?

— Sama vrba stoji... SAT Dan bolestan, mutan, nebo neprozirno. Nad bezbojnom vodom mir večernji beše. Časovnik nevidljiv negde izbi mirno:

Niti smrzlo zvono čas da kucne koji, Ukočeno, mirno, još skazaljka stoji, Pokazujuć tako sred doline neme Sat, kada je najzad umrlo i vreme.

Čekam i čekam sve noći Tog putnika s nekom vesti. PESMA Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru? Dan ili ponoć, šta li je? Duboke li su putem tim, Gospode, tvoje provale!

Ti si sat od kojeg nebo zarumeni, Simvol veći nego bol ljudski što grca; I ti si božanstvu bliža nego meni: Više zakon sveta,

NAJTUŽNIJA PESMA Znam za neizmerne i bolne samoće, Kad sat mre nečujno, kao cvet što vene, I kad srce prazno prestaje da hoće Ni vence pobede ni ljubavi žene.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— veli pop Ćira. — A što ga ne date da se opravi? — veli pop Spira. — Rek’o bi da je dobar sat... mog’o bi još da posluži.

— veli pop Spira. — Ajd’mo, diž’te se, da idemo. — Ju, zar već! — zaustavlja ih gospoja Persa. — Pa vi’te da nas vaš sat opominje. Sedamnaest sati; ako to nije dockan, onda nikad neće ni biti. — Ta man’te ga dođavola! — veli gospoja Persa.

i tu je dunuo ravno dvanaest puta u svoj bokterski rog, a posle četvrt sata još jedanput, i ukravši tako čitav jedan sat, legao je kao svaki umoran čovek kome je blagi tvorac odredio noć za odmor i spavanje, i zahrkao je, i nije primetio

Je l’ kod kuće gospodin Šandor? — Nije! Odazvali ga, pa mor’o friško da ode na vašar. Tu sat i po odavde u P. Tamo se neki pod šatrom potukli... k’o na vašaru! — reče Jula smejući se. — Pa, kako živite?

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Sedite samo, sad će ona doći, — rekne mati. Sednu, malo čekaju, devojke još nema. Donesu vino, piju, već su sat tu, a devojke nema. Ljuba postade nemiran, neće da gubi vreme, rad je devojku što pre da vidi.

Već mu je ljubav na vrh jezika došla. Dođu do vrata; Ljuba zaustavi frajlu. — Al’, molim, stanite samo malo. Već ima sat jedan kako hoću nešto da vam reknem, pa opet nisam mogao, kanda mi neko jezik zavezao. Sad sam se malo raskuražio.

— Dakle, hoćemo l’ ići? — Hoćemo — hajd’mo! Za jedan sat sve je već u pripravnosti, pa se krenu, i to drugim putem, unaokolo, „da se Vlasi ne sete”.

Tu je divan od kadive crvene, pa kakvo ogledalo, pa dugačke firange, pa sat što svira! — Je l’ ovo štafirung frajla-Pauline, gospođo Makro? — Tako će nešto biti! — Vidiš to, Ljubo!

— Šta je Ljubo, jesi l’ se ti ispavao? — Nisam mogao od misli zaspati. — A jesam li ja dugo spavao? — Tako jedan sat. — Pa kaži mi kako ti se tamo kod te udovice dopada? — Nikako!

Tu je i Mica. Kad je sve to čula, skoči sa stolice od radosti. — Pa, ma bila Alka samo na jedan dan, jedan sat zatvorena, zadovoljna sam.

Ja, nemeškinja, jedan dan; ta ni jedan sat, ni jedan minut; inače nisam ti žena, — planu ljutito Alka i zaplaka. — Dok sam ja živ i imanja imam, tebe niko

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

slušati o njihovim husarima, samo njihovi ulani za dvadeset i četiri sata, upamtite ovo što kažem, za dvadeset i četiri sat a, mogu da pregaze do Valjeva, samo njihovi ulani, živi bili pa videli, čuveni su njihovi ulani. Jedna parada i kraj.

Afrika

Koliko je za mene sreća da putujem sa njime! Sat-dva njegova razgovora za mene su kao jedinstveni seminari. On je pre trideset godina vodio jednu od najvažnijih misija

Cela ona čarobna kaskada boja, izmaglica i treperanja, koja u Evropi traje po čitav sat i na severu nedeljama za vreme zalaska, ovde se kao u magnovenju sručila niz tropsko nebo.

Treba sat vremena dok se pogodimo, i dok brod, koji nije mesecima radio, proradi. Plaćam cvsta pedeset franaka više za svu šalup

Oko jedan sat noći njin poziv najzad pade i ja, oduševljeno, pobednički odahnuh posle mučne psihološke tenzije, i opreznog ali upornog

Posle sat-dva spavanja trzam se iz sna sa radosnim uzbuđenjem. Oko mene savršen mrak. Neki čudni glasovi dolaze iz noći kroz razmak

Očigledno da je uzaludno čekati ga, utoliko pre što ne želimo zanoćiti usred savane. Za jedan sat počeće noć. Da smo pošli posle četvrt sata odmora, crnci bi išli rado, ali nada da će se vratiti kući ubila im je i

Crnci su produžavali da svaki sat odriču da idu dalje, i moj im je prijatelj pretio; grdio ih, razdavao im novac od školjkica; molio ih i šamarao.

Reno može da prelazi i kroz savanu pedeset kilometara na sat, ali pod uslovom da se odreknem svih svojih crnih prijatelja.

U Sikasou već, obnoviće se zato celo pitanje kako ću i sa kime ću dalje. Samo jedan sat kako je svanulo. Bubu, jedini stari drug, vezan za gvozdenu kantinu u kojoj je kujna, larma, iznenađen ovolikom

Drži je za ruku i ćuti. On će tako ne mičući se ostati možda i čitav sat. Žena koja se Negru naročito dopala sedi na svojoj asuri dok joj neka starica lepi po rukama i nogama, po noktima

Nikada kraja. U goloj vodi, zaduvan, pogledam neprestano na sat, skoro rasplakan što ću zadocniti i što ne znam kako ću posle u Kazu, i na brod koji je osamdeset kilometara odavde.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Kada je Varvara saznala da će Pavla da vode u Osek, da mu sude, a saznala i na koju kapiju će izići, i u koji sat, Petar je odmah pristao da iziđu do prvog forposta, da se Pavle isprati.

A umeo je da se budi. Veli, sutra ću da se probudim kad zapevaju kokoti. Pa se probudi. Veli, ustaću kad sat fratarski odbije četiri. I ustane, u četiri.

Pavlu je zatim vraćena njegova kratka, plava, husarska, kurtka, i sat, i burmutica, a profoz mu ponudi ženu da mu noge namaže flasterom, od felčera.

Oni su bili uobičajili, već prvih dana u braku, da svaki dan provedu, tako, uz kavu, sat jedan, nasamo. Taj čas je samo njima pripadao. Ni deca nisu puštana roditeljima, kad sednu za kavu.

Nikada, među njenim roditeljima, nije dolazilo do prekida razgovora, ni sat, dva, a kamoli dan, dva. Ova duga, mračna, ćutanja poznala je tek u familiji Isakoviča, otmeno.

“ Odmah zatim prisetio bi se i poterao. Kroz sat, dva, tle je postalo sasvim suvo i peskovito, pa su odmicali brzo. Već pred podne bili su od Raba daleko.

Smeh je odjekivao gde god se pojavi. Vikao je samo da budu tačni u trpezariji. Kroz jedan sat. Pavle je pričao svojim bratencima, da je u Herrenhausu, kraj Vizelburga, bio smešten u jednu sobu u prizemlju, otkud

letovali u ergeli – doveo je bio Pavla u tu sobu, a pokazao mu, u predsoblju, malog Crnca, od porcelana, koji je bio sat, a sate klimao glavom. U ormančetu, na kom je stajao taj mali Crnac, bio je noćni sud.

A kad se budi, budi se iz istog sna. Pavle je čuo sat, u predsoblju, kako odbija jedan, a posle ga je čuo i da odbija dva. Sve je bilo u kući zaspalo.

Volkov je počeo, kad to reče, da hoda po sobi, a kretao se kao da je Isakovič neki sat, a on skazaljka pred tim satom, šetalica.

uvek nekoliko trenutaka, da razume Pavlov nemecki jezik, a kad razumede, pomisli da se taj oficir jako promenio. Sat je odbijao u predsoblju, kad ih je lakej uvodio ambasadoru.

Nije mogao, međutim, da zaspi, mirno, ni posle toga. Iznad prozora njegove sobe, u tom traktiru, u Rabu, bio je veliki sat, iz kojeg je, svaki čas, izletala drvena kukavica, koja sate kuka.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Posle dugih pregovora uspeo sam donekle i vratio sam se u Mitrovicu u svoj han. Jedan sat docnije ušao je u moju sobu turski oficir visoka rasta, koji se predstavi kao Sali-paša, rodom iz bosanske Tuzle,

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

On povazdan promuklo viče: — Miš bijeli sreću dijeli! Još kao dijete došao s planete! Kazat će ti sat kad ćeš slomit vrat! Jednog dana stiže na taj vašar bos i neobrijan skitnica sa džakom preko ramena.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

MILE (gleda u sat na ruci): Pre deset neće ni stići u kancelariju. RINA: Tvrdiš kao da pouzdano znaš? MILE: Znam kao i ti što znaš.

SPASOJE: Šta to? VUKICA (zbunjeno): Kažem ja da moj verenik neće doći. (Pogleda u sat na ruci.) Koje je već doba, a njega nema. SPASOJE: Doći će! Nemoj biti nestrpljiva.

Meni je, vidiš, vrlo potrebno da Vukicu odstranim od kuće bar na jedan sat. Ja imam ovde izvesne susrete, koji mogu biti prijatni a mogu biti i neprijatni, pa ne bih hteo da je ona tu.

a sad već (gleda u sat) prvim vozom u 11 i deset, u Nemačku, i dalje možda. Kao što vidite, pasoš mu je i viziran. MARIĆ (primajući od agenta

NOVAKOVIĆ: Samo... jeste li vi uvereni da će on otići? SPASOJE (gleda na sat): Ovoga trenutka on je već u vagonu. (Duga pauza.) SVI (ćute).

SPASOJE (gleda na sat): Ovoga trenutka on je već u vagonu. (Duga pauza.) SVI (ćute). SPASOJE (i dalje gleda u sat): Ovoga trenutka voz je krenuo. (Telefon. On mu prilazi.) Alo, alo... da, ovde Spasoje Blagojević...

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

A zašto bih? Niko neće crkavati zbog toga što me nema. Okrenuo sam se i pogledao na sat, ali sam, mirne duše, mogao i da se ne okrenem. Tačna, kao i uvek, katolička crkva otkucavala je podne.

Šapnuh mu, takođe, i da bude laf, ali on to nije hteo da bude n tako smo sat ili dva gacali između poplavljenih vrba, sve dok Rašida nije primetila čamac zavezan za vodomer i uvukla se u njega.

Stideo sam se i ona je to znala, nisam morao da odgovaram i nisam ništa ni rekao. Sat s kukavicom otkucavao je devet.

- dolete jedna ceduljica, a Saša Albreht pokaza sve prste jedne ruke, a na drugoj savi dva. Pogledah na svoj sat, ali taj kao i uvek nije radio tačno. Na njemu je bilo dva minuta do zvona.

i jedan blok zgrada, a onda sam je video kako sedi na klupi kraj vodoskoka, koji je radio honorarno svako veče jedan sat, držeći neku torbu pored sebe.

pravoslavna crkva je izbijala jedanaest i četvrt, ali je moralo biti više, jer Luka Crkvenjak nikada nije navijao sat kako treba. Uz samu ogradu očeve kuće videh jedan ljubavni par i trgoh se u isto vreme kad se i oni odmakoše u stranu.

Sedi, šta skačeš! Igranka počinje tek za sat i po. - I ti misliš da čitav taj sat presedimo ovde, Rašida? - Zašto da ne? Tu ili na nekom drugom mestu.

Sedi, šta skačeš! Igranka počinje tek za sat i po. - I ti misliš da čitav taj sat presedimo ovde, Rašida? - Zašto da ne? Tu ili na nekom drugom mestu.

- rekla je Rašida zagrcnuvši se. - Mali dečaci spavaju vrlo dugo. - Ne Emilijan! On spava najviše jedan sat. Kad se probudi, doći će da mu pokažem ribe, ona stvorenja s repom što žive u vodi, pričao mi je o tome, nedavno, jedan

- otpustio nas je pokretom ruke milostivo i uzvišeno kao svrgnuti kralj, a onda smo ga, iz one sobice gore, još čitav sat slušali kako govori o hormonima i žlezdama.

Moralo je biti nešto oko osam, jer su i katolička i pravoslavna crkva zvonile istovremeno, a to je jedini sat dana u kome one rade sinhronizovano. Ako je to za bilo koga važno!

Trebalo mi je pet minuta dok nisam shvatio da plače. Ta mala luda! Kroz pola sata, kroz sat, u redu, sve ovo će se završiti i mi ćemo se naći na skeli. A onda, a onda?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Sanovnik i godišnji kalendar je gospodar Sofra u dućanu držao. Naposletku, na jednom stočiću u uglu veliki „švajcerski sat“ na četiri stupčića od alabastra, i tek se onda navija kad će gosti doći.

Sve spremi, pa će da se vraća. No, spomena radi, kupio sebi za sat zlatan lanac venecijanski, jer venecijanski filigran je u svetu najsavršeniji; pa onda japundže „venecijaner”, sa

Pa beo prsluk, pa šaputle, venecijanski sat oko vrata, pa njegovo elegantno držanje, — svi na njega gledaju. Pa kad se „angažira”, s kakvom gracijom pravi korake do

Ovi se zahvaljuju i obriču se da će ih docnije posetiti. Pozovu ih na ručak u jedan sat posle podne; na to se obreknu. Legnu spavati.

Šamika svira i peva. Tako se poduže zabavljahu. Kad Šamika pogleda na sat, zna da će ga otac skoro odazvati, pa nešto vadi iz džepa.

Tako je svaka maska našla sebi svoga s kim će se titrati. To je tako čitav sat trajalo, kad najedared svi beže u kredenc; nešto strašno dolazi, ene zvekeće na njemu. Sala od straha gotovo prazna.

Gospođa Matilda poruči Šamiki da dođe u B. da se s njom na izvesnom mestu sastane. Opredelila je mesto, dan i sat. Šamika se prijavi u zakazano vreme. Tu mu gospođa Matilda ispriča kako je Lujza žalosna. Zapodenu razgovor.

kao što vi kažete? — Samo zakažite dan i sat, ona će ovde biti; al’ za sigurno, da se odma’ stvar prekine. Verujte, on će se upočetku ljutiti, al’ moj muž će ga

Pismo je ovako glasilo: „Ljubazna Lujzo! Nisam još sasvim spreman, no čekaj me u taj isti dan i sat sedmog aprila, sigurno ću doći. — Tvoj Š. K.

Zabranio je i doktor, koji ne može dosta da se načudi nameri Šamike. Dogovore se o danu venčanja. Ne samo dan, nego i sat. Svećenik dever, sve je već u redu. Sutradan, u pet sati ujutru; Šamika doći će pa će je odvesti.

Suza joj kanu na obraz. Polumrtva, a divno izgleda. Da joj daš buktinju u ruku — nadgrobni genije. Gleda na sat, broji trenutke. Već je tri četvrti na pet. Sad će doći Šamika. Čeka, svaki minut godina. Udara pet sati.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

dete na grudi, opipa oružje, gunjeve i čizme na dnu kola, nove novcate amove, srebrom okovane, i dukate i nož i sat, okrugao kao jaje, u pasu. Ništa nije bio zaboravio.

kućama, tumarali konjanici sa fenjerima, hvatajući one koji su se izgubili, uzdizala se crkva sa koje je odbijao ogroman sat.

je u mraku polegalo nekoliko njih, bežeći od potera, izbivši tu, na glavni trg, obasjan ceo mesečinom, prazan i pust Sat, ogroman, sa gvozdenim skazaljkama, koji je neprekidno škripao, u kom se nešto, među užetima, neprestano kidalo,

dolazio lekar čak iz Oseka, koji je svaki put dobijao dukat, a koji je lečio nekim gvozdenim cevima, položivši je, pun sat, tako da je ležala skoro glavačke, ona inače beše slobodna i svi je ostavljahu na miru, to jest svi je napuštahu.

da ide, nije joj se išlo i želela je da ostane bar samo toliko da može jedanput da provede sa njim nesmetano jedan sat.

Mahala je neprestano lepezom po kojoj behu išarane tičice i jaganjci, a u čijem je dršku bio učvršćen mali sat. Prsti su joj bili čvornovati, a ruka izukrštana debelim žilama.

Mučeći se čitav sat, Isakovič ih ispravljaše, jašući duž redova, uzimajući nekoliko puta „pred persi“, dok ih najzad dobi baš kako treba, u

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

S toga se i plaše da započinju neki posao toga dana, jer može da se pugode na loš sat.“²⁷ Dete rođeno u utorak biće nesrećno, veruje se u mnogim krajevima gde žive Srbi.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Traže se. III Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, pod kojim su nas čekali, onaj sat što još otkucava u našem pamćenju. On se traži. Ispod njegovih kazaljki upoznavali su se budući ljubavnici.

Dok su sa vama, one čuju i bez slušalica najdivniju muziku. Posle jedno sat i po dao sam Jeleni slušalice da i ona malo sluša Radio Beograd, koji je puštao novogodišnju muziku, ali nekako mi se

Tačno sam znao o čemu se radi i kad je pogledala njegov sat. — Skini ga! On ga skida i stavlja u džep. — Tako je bolje... Ali vreme se i dalje zanimalo za njih.

Kornjača sada putuje brzinom od sto dvadeset kilometara na sat. Ona je večni svedok nesreće popaljenih polja, pokolja i leleka; ravnodušna susetka najotrovnijih zmija u Evropi, a ono

ulici tvog malog mesta sa jednom glavnom ulicom — soba na prvom spratu, dobro poznati raspored: knjige, lampa, zidni sat i izbledeli kauč na kome ti se prvi put dogodilo ono, a onda si čula njegov otegnuti glas: — Halooo? — vikao je.

— One u nedelju si odlično sredio! Hoće li ti odgovarati? — Ne verujem — reče mladi čovek i pogleda na sat. E, pa vreme je da se ide. Piši! Kelner napisa račun mičući usnama dok je sabirao: — Šest hiljada i dvesta pedeset...

— reče ona. – Niko nije imao »astor«. Morao sam da skoknem do dragstora. – I vratio si se posle dva sata? – Posle sat i po! – S kim si bio? – Priznaću ti! Spavao sam sa kompletnim baletom Narodnog pozorišta! Solistkinje i baletski hor!

No, njena »dijana«, čiji je stražnji deo bio zatrpan paketima knjiga, opet je izdala; izgubila je sat i po nameštajući gore u brdima ventilator za hlađenje motora, čiji se zglob razlabavio, pa je stigla u Mesto pošto su

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Zadatak pri pisanju teksta o slovu S bio je: postići što jaču frekvenciju toga glasa; evo pesme: S S SA SO SAT SOSA SOSA SA SATOM SAMO SOSA SA SATOM SOSINA SESTRA SETILA SE SOSE U TRSTU SAKRILA SAT U SEŽANI SAD SE SOSA

evo pesme: S S SA SO SAT SOSA SOSA SA SATOM SAMO SOSA SA SATOM SOSINA SESTRA SETILA SE SOSE U TRSTU SAKRILA SAT U SEŽANI SAD SE SOSA PONOSI SATOM SAT SEKUNDIRA KAO SOSINO SRCE SOSO SOSO NOSI SAT SA SOBOM SPAVAJ SA SATOM

SA SATOM SAMO SOSA SA SATOM SOSINA SESTRA SETILA SE SOSE U TRSTU SAKRILA SAT U SEŽANI SAD SE SOSA PONOSI SATOM SAT SEKUNDIRA KAO SOSINO SRCE SOSO SOSO NOSI SAT SA SOBOM SPAVAJ SA SATOM SLIKAJ SE SA SATOM SAD SI SOSO STO ODSTO

SE SOSE U TRSTU SAKRILA SAT U SEŽANI SAD SE SOSA PONOSI SATOM SAT SEKUNDIRA KAO SOSINO SRCE SOSO SOSO NOSI SAT SA SOBOM SPAVAJ SA SATOM SLIKAJ SE SA SATOM SAD SI SOSO STO ODSTO SIGURNA Tekst je parodija na izvesne pričice

Milićević, Vuk - Bespuće

sam nije znao kako se obukao, strčao bez doručka niz stepenice, jurio stanici, šetao nemiran i uzrujan, pogledajući na sat koji je milio i, najzad, popeo se u voz koji je tako sporo odmicao.

U avliji po koji put zalaje pas, i, od vremena na vrijeme, zakukuriječu pijevci. Starinski sat šeta i izbija. I onda mu se oči same otvaraju i bulje nekuda u mrak, srce nemirno udara i odskače, a misao zbunjeno

Mrzilo ga je da pali svideću i gleda na sat, osjećao se poslije sna nešto bolje; misli su tekle lakše, nije ga tištao umor.

nije shvaćala ali je osećala njihovu težinu; budila se sa zaprepašćenošću misleći na dan koji dolazi: kad se ne zna sat u koji se ruča ili večera, kad je odlazila bez kave u školu, i bila tako rasijana cijelo vrijeme; kad se vraćala kao

Sremac, Stevan - PROZA

— A gde smo do ovo doba? Sin ćuti. — A koji je ovo sat? A? Onaj ni reči. — Da ne slavi sutra koji kram, — pa te zaustavili popovi na bdeniju? Je li? A? Govori! — Ne slavi!

Radičević, Branko - PESME

88. Jednom junak sat prodade, Uspomenu materinu, Al' što znade, kad morade, Treba zlatu na aljinu; Al' joj ne bi bilo lasno, No moljaše

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Ma kako ti to zazireš od sata kao da je pred tobom živ stvor, a? — Pa da šta je nego živ — mirno kaže djed. — Sat živ?! — zabezekne se Sava. — Živ, bogme, i deset puta mudriji nego ti.

Moj stric Nidžo, kad se vratio sa Solunskog fronta, pravio se da „zna u sat“, ali kasnije se ispostavilo da on umije samo ponešto oko male kazaljke, pa je njegovo određivanje vremena ispadalo,

To „gledanje u sat“ za mog je djeda bila jedna isto tako tajanstvena i pomalo natprirodna umješnost kao i gatanje u dlan.

Ako si rođen za to, ti ćeš tu rabotu i naučiti, ako pak nisi, džabe ti je. Da žene ne znaju u sat i da to nisu ženska posla, to je za djeda bilo nešto što se samo po sebi razumije. Jedne godine i naša kuća dobi sat.

Jedne godine i naša kuća dobi sat. Bilo je to ovako: Imao ti je djed jednog pobratima i prijatelja, nekog Petraka, samardžiju po zanimanju.

Jedne godine tako, rastajući se s djedom, on mu pruži povelik izlizan džepni sat. — Evo ti, pobratime, ovo ćeš mi sačuvati za dogodine.

Djed obrisa oba dlana o čakšire i primi sat pobožno kao naforu pred oltarom. — U redu, pobro, biće paženo ko oči u glavi.

— U redu, pobro, biće paženo ko oči u glavi. Sat je bio zaključan u djedov sanduk i na njega se brzo i zaboravilo, sve dok ja jednog dana ne doperjah iz škole ponosito

se brzo i zaboravilo, sve dok ja jednog dana ne doperjah iz škole ponosito se šepureći: — Djede, ja znam gledati u sat, učili nas u školi. — Idi, beno, gdje će dijete znati u sat. Hajde de da si bar vojsku odslužio, drugo bi bilo.

— Idi, beno, gdje će dijete znati u sat. Hajde de da si bar vojsku odslužio, drugo bi bilo. — Bogami, djede, znam. Znam ga i naviti pa da ide.

Bio je sam kod kuće. — Odider vamo. Počeprkao je po svom sanduku, izvadio iz plave hartije Petrakov sat i nepovjerljivo me pogledao. — A znaš ga naviti, veliš? — Znam. — Deder.

— A znaš ga naviti, veliš? — Znam. — Deder. Starac me usjede na svoj krevet, stavi mi sat u ruke i bez daha se zagleda u moje prste.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Ajde, Mago! „Evo sad ću“. Evo sad ću, pa u tom i sat prođe. Ta ajde, za Boga! Jedva mi u zlo doba donese što. MAKSIM: Hej, hej, samo kad ne troši.

MAKSIM: Na primer. NIKOLA: Kuća ti je čista, uredna; sve je na svom mestu, sve ide kao sat. Aspida nije, ali nije ni smrdljivica. Uvek čisto i pristojno obučena, ali se ne kiti kao gdikoje lutke.

ŠALjIVAC: A u čemu se sostoji vaš lek? Ja mislim, kao što sam reko, da mu dajemo svaki sat po jednu kašiku smirenosti i nevisokoumija. PUTNIK: Ne, ne, moj je lek djejstvitelan.

mati VELIMIR, njegov sin MILAN, činovnik PIJADA VUČKO, ćirica DJEJSTVO PRVO (Lepo nameštena soba, o zidu visi jedan sat, jedno portre i različne figure iz drevne mitologije.

(Uzme kafu s astala i odlazi.) STANIJA: Bađava. Čudan adet nastade. (Sat stane udarati. na koje se Stanija upalaš.) Što beše to? LjUBA: Sat, majka. STANIJA: Pa sat u sobi. (Sat počne svirati.

) STANIJA: Bađava. Čudan adet nastade. (Sat stane udarati. na koje se Stanija upalaš.) Što beše to? LjUBA: Sat, majka. STANIJA: Pa sat u sobi. (Sat počne svirati. Stanija malo posluša, pak se prekrsti.) Kakav je to sat?

Čudan adet nastade. (Sat stane udarati. na koje se Stanija upalaš.) Što beše to? LjUBA: Sat, majka. STANIJA: Pa sat u sobi. (Sat počne svirati. Stanija malo posluša, pak se prekrsti.) Kakav je to sat? LjUBA: To je muzika?

(Sat stane udarati. na koje se Stanija upalaš.) Što beše to? LjUBA: Sat, majka. STANIJA: Pa sat u sobi. (Sat počne svirati. Stanija malo posluša, pak se prekrsti.) Kakav je to sat? LjUBA: To je muzika?

LjUBA: Sat, majka. STANIJA: Pa sat u sobi. (Sat počne svirati. Stanija malo posluša, pak se prekrsti.) Kakav je to sat? LjUBA: To je muzika? STANIJA: Što je to muzika? LjUBA: Zar ne znaš? Svirka. STANIJA: Pa svirka su zurle.

Pobogu, imaš li pamet? Ej, Beograde, oćeš da pocrniš, kakve se džgadije ulegoše u tebe. (Opet udara sat.) Koliko to izbi? LjUBA: Dvanaest, majka. STANIJA: Kako dvanaest? Zar do akšama da ima dvanaest sati?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ubio Bog i onoga koji te je doveo na moj vrat! Ali zna on šta radi, žao mu je da mi i jedan sat, jedan minut prođe u miru bez jeda. PERSIDA (O, bože, bože!) SULTANA: Šta mumlaš, nemaš svoga posla?

Lalić, Ivan V. - PISMO

(10. VII 1989) TRI SNIMKA KLIPERA CUTTY SARK 1 Uz jedra puna vetra, dobar smer, U sat će mnogo čvorova da stane; Vidim kako pramcem ore okeane Se navіre glіѕѕant ѕur leѕ gouffreѕ amerѕ.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

u sedam, zategnuti kao sam đavo, mirišljavi, mladi, puni nekih slatkih očekivanja, kad ste stizali pod onaj javni sat kasneći po pedeset minuta i pitali: „Kuda ćemo večeras?

Sledeće noći, sat i po pre dolaska đubreta, bakuta je tajno opet sve vratila na staro mesto. Čak i moje pelene, zvečku i čipkani jastuk,

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Prenu se Pijevac, istegnu vrat, progunđa glasno: „Stao mi sat!“ — pa klepnu krilom i kukuriknu, u samo uvo Mačkovo viknu: „O, kukurriku, zorrice Zorri!

U mlinu starom ko bude sada, nije mu druge, glava mu pada, kuca mu zadnji sat!“ Kroz goru lomi divova grupa, gvozdenim hodom družina stupa, batova deset u brvna lupa.

“ „Nećemo kosti, živela riba!“ Ognjena vila smeška se tužno i reče tiho u pozni sat: „I ove želje uzalud behu, vaša im svađa slomila vrat.

“ Pred samu zimu zamumla medo, pospano češuć debeli vrat: „Spavati valja do februara, navij mi, Savo, budilnik sat.“ Zmijskome caru večito zima, prašumu sanja i crnce neke.

Jedan krojač u kaputu žutu pegla senke po auto-putu. Lagan suton s drveta panuo i u gležnju nogu uganuo. Sat mi stao i tvrdo zaspao, pod ponjavu sakrio zvonjavu. Tvrd san lupi i mene i druga, svakom osta na glavi čvoruga.

“ „Imate gosta? da nije stranac?“ „Pravo ste rekli. Jest, Afrikanac!“ „Doći ću brzo, za jedan sat. Kažite samo: na koji sprat?“ „Na kome spratu? Teško je reći, boli ga čitav — drugi i treći.

“ Posle toga u grad ode, i ne proće čak ni sat, a on spravu čudnu vuče: vatrogasni aparat! „I ovo nosim sa sobom gore, da munje gasim i meteore.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Na Većem ima jedno dvadeset kuća. — Mogu li večeras preći tamo? — Svakako. Poštanska lađica biće ovde kroz jedan sat. Pri povratku ona se dotiče Većeg ostrva; možete sa njom poći. Samo ne znam kako ćete se vratiti.

Ona ostaje ovde minut ili dva, koliko da izmeni poštu. Koliko je sad? — Pet. — Biće tačno kroz jedan sat ovde. — Mislim da imam i suviše vremena da se ispnem do vrha sela.

Hoćete li sada da prošetate? Voleo bih da vam pokažem ribnjake, ako hoćete. — Vrlo dobro. Imamo i inače još dobar sat do ručka. — Čekajte da doguram barku. Pazite! — Niste u ribolovu? — Ne, čekao sam brata i oca.

To je čitavo prokletstvo i valjda najveća nesreća koje je rat ostavio za sobom. I još kakva nesreća!“ Pogledam u sat. Neću imati više vremena da se vratim čamcem. Ovaj klizi i suviše lagano.

Vi ste ga poznavali? — Kad sam se vratio sa Ostrva imao sam čitav sat do voza, te smo išli do ribnjaka. Imao sam utisak da ga poznajem davno. — Ja sam njin najbolji prijatelj.

I našto! — Vi ćete doći ako vas niko ništa ne upita, niko ne vidi kad prođete. Ja ću vas čekati i ceo sat, i posle ću sići s druge strane na jezero.

Sedam u senku neke masline. Čekam tačno jedan sat. Znam da devojka više neće doći. Rešavam da ostanem još pet minuta.

Idem da legnem: sutra treba rano ustati. Imam ipak nekoliko sati za spavanje. Pokatkad se, i samo za jedan sat, čovek odmori kao za celu noć. Ja spavam izvrsno u vozu. Uzeću mesto kraj prozora, nasloniti se i spavati.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Gospodin potporučnik, bogami, tu je „cukalo“. Ja zavučem ruku, teke nešto tvrdo. Izvadim... ono sat. Zagleda i Aleksandar časovnik, i veli da je iz neke naše radnje.

— Vi i sami vidite da su ljudi poslušni, i svi se poslovi obavljaju tačno kao sat. Ali čim se taj čovek pojavi, e, ljudi božji, sto malera nam se tada desi. Onda on počinje pridiku...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

treba za sutra, opet prošapta Gojko, gledajući u tavan. — Za sutra? Pa ja ću doći kroz jedan sat. Dobro najposle... I čiča mu složi drugo odelo na stolicu, a ono mokro pokupi i odnese da ga osuši.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Neće da se smiluje ni za pare! Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, zlikovac, neće ni zlatan sat! VASILIJE: Zar može čovek da bude tolika zver? GINA: Nije on zver, nego nešto gore od zveri, nečovek!

JELISAVETA: Mogla bi ti malo da biraš izraze! GINA: Ovo je dvadeset godina bila poštena kuća! A vi ste za sat napravili kupleraj! JELISAVETA: Ovakve uvrede još nigde nisam doživela!

Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, budala, neće ni zlatan sat! GINA: Pa šta da radim? Milun: Radi što i svi ostali, ništa!... Pa đe vi je taj Stefan? BLAGOJE: Koji Stefan?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

O koliko puta kad nam nad posteljom sat ućuti, i na tvom pobledelom licu od milja primetim dosadu lutalicu... O koliko puta tad ustajem sam, poguren i crn pa

Spavao sam u jednoj pustoj kući, i cele me je noći budio težak, tučan crkveni sat. Od detinjstva tako, ma gde bio, stanujem kraj zvonika.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Neki pomenuše kavu (oni su u užasnoj manjini), a jedan između njih izvadi sat, pogleda i reče: — Tri časa i pet minuta! Ni ja sad ne mogu piti kavu.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Hvala lepo! — viknu Živko za njim, pa stade da meri koracima kockice na peronu i da svakog trenutka pogleda na sat. Do beogradskog voza imalo je još petnaest minuta, a do pirotskog ravno čas.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Na ormanu vazna sa cvećem, figurice od gipsa, veći sat, šatule od bombona, slike u ramovima sa naslonom i druge sitnice.

JEVREM: Pa sad. ovoga časa. Eno ih tamo u sobi kuvaju... SPIRINICA: Iju, a vi mene ovde držite čitav sat. Što ne govoriš, zaboga? (Odjuri.) XX JEVREM, SPIRA JEVREM: Što ne ide, ne ide!

Ne bojte se! Ko pobedi taj će posle oprostiti svome protivniku... Zar ne? (Gleda u sat.) Imam ročište koje ne smem da napustim. Gledaću ipak do podne da dođem.

IVKOVIĆ: E, pa nije potrebno da se poturčiš, dovoljno je da potrčiš. Sad je, vidiš, poslednji čas. (Gleda na sat.) Još malo pa će se zatvoriti kapije na opštini, i onda niko nov ne može ući. Ono što se zateklo u dvorištu glasaće.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

POSLE POŽARA 30 ŠTA JE KOME DOJADILO 32 ČUDNOVAT DAN 34 KAKO SPAVA PLEME ROGOGU 39 KAKO SPAVAJU JEDAN SAT I JEDAN INTERNAT 42 PONOĆ 46 ŠTA SU IZMEĐU OSTALOG RADILI STARI SLOVENI 49 ŽITIJE VESELOG DIMITRIJA 51 BALADA O

Poglavica i u snu u ruci drži strelu, A ona buba još mu mirno šeta po čelu. KAKO SPAVAJU JEDAN SAT I JEDAN INTERNAT Na Dorćolu, Na Dunavskom molu, Ima jedan sat, I jedan internat.

KAKO SPAVAJU JEDAN SAT I JEDAN INTERNAT Na Dorćolu, Na Dunavskom molu, Ima jedan sat, I jedan internat. Sat meri vreme između večeri i zore; Dunav, za to vreme, otiče u Crno more.

SPAVAJU JEDAN SAT I JEDAN INTERNAT Na Dorćolu, Na Dunavskom molu, Ima jedan sat, I jedan internat. Sat meri vreme između večeri i zore; Dunav, za to vreme, otiče u Crno more.

bih nešto znati, To me golica, ko žito što šašolji godine rodne: — Kad se kazaljke poklope na dvanaest sati, Kako sat zna da li je ponoć, ili podne? Brz odgovor svaku nedoumicu preseca: Sat to utvrđuje pomoću sunca ili meseca.

Brz odgovor svaku nedoumicu preseca: Sat to utvrđuje pomoću sunca ili meseca. Zar i on Ko čika Anton? I on I još satova milion!

Mesec kroz prozor zrake razliva, Poslednji u noći Žunja usniva. Na Dorćolu, Na Dunavskom molu, Ima jedan sat, I jedan internat.

Od dobre vatre nema radosti veće: Plamenovi igraju, kao glumci U komadu nerazumljive tuđe sreće... Koji li je sat u ovoj noćnoj memli?

Okolo, na sat hoda, nijedne nema mačke: Na miru, on guta upitnike, uskličnike i tačke. Zarivši glavu u papir (baš ko u pesak noj)

Kad dunem, samo crvene boginje Ospu se, gdegde, po njenoj koži. Minut po minut, pa i sat po sat Prolaze — vreme tajnim tokom teče. Smrzli mi se prsti, ukočio vrat, I, neosetno, prođe veče.

Kad dunem, samo crvene boginje Ospu se, gdegde, po njenoj koži. Minut po minut, pa i sat po sat Prolaze — vreme tajnim tokom teče. Smrzli mi se prsti, ukočio vrat, I, neosetno, prođe veče.

I tad, o čuda, živnu cela soba, Ko da joj se duša, zamrla, povrati. Blesnuše slike, i prozora oba, Sat, u zakašnjenju, tad korak uhvati S vremenom, a krevet (Ni pet, ni devet) Razdragan, poče u mestu skakutati.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

svoga izlaska iz Zaliva, struja široka 50−80 kilometara, duboka oko 650 metara, i dostiže brzinu od 8−10 kilometara na sat.

Brod, sa čeličnim koritom, mogao je razviti brzinu od 24 kilometra na sat. Pored najmodernijih naučnih instalacija, laboratorija i celokupne opreme za oceanografska ispitivanja, na brodu su

i vučena svojom težinom, ona postepeno silazi na dno i za to joj, kad se spušta u velike dubine, treba po 1—11/2 sat vremena, često i više.

I to izvlačenje, prema dubini na kojoj se radi, traje pokašto koji sat. Kad je mreža izvučena na površinu mora, njena konusna kesa, od trećine njene dužine, izdiže se čekrkom u vis, tako da

Rakić, Milan - PESME

Nebo je sivo, mesec bled, Tišina svuda, mir. Ne šumi sad platana red, I ne žubori vir. O, čudna noć, o, čudan sat, Tajanstven, crn, i gluh, U koji kao viti vlat Moj bolni dršće duh.

To rosa, tiho kao sen, Pada na list i cvet, I blaga noć za jedan tren Osveži ceo svet. I ja osećam u taj sat, Tajanstven, crn, i gluh, Dok kao nežni, viti vlat Moj bolni dršće duh, Da to u tami neki Bog Nad svetom koji mre, Iz

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Po čitav sat gubi se, ništa ne zna za sebe. A zatim teško, dugo, jedva se povraća. Ali što je dan veći bivao i više prolazio, a ona

Pandurović, Sima - PESME

Samo, crnim društvom, kao tanak vlât Na vetru, zadrhti slutnja što se krije, Monotono, kobno, k’o domaći sat U zidu, dok jedna opomena bije. Slućenog glasnika savesti još nema.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

(Kada na nju pada sneg) 315 — Kakva peska u moru najviše ima? (Mokra) 316 — Ko bije a ruku nema? (Sat) 317 — Koga udaraju najviše po glavi? (Ekser) 318 — Ko željezo jede? (Rđa) 319 — Ko ima prste bez nokata?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

68. Krevet. 69. Pijevac. 70. Konj. 71. Luk. 72. Čela. 73. Puška. 74. Vo. 75. Svrdao. 76. Sat u košnici. 77. Kozij rep. 78. Niti. 79. Mrak. 80. Klupko. 81. Čokot i vino. 82. Prsti u prelje. 83. Čele. 84.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

JAGODA: Al još vi ne znate celu priču! Samo da vidim imam li vremena; imam. Kupio mi i ovaj ručni sat, Helvetija. Taj moj profisor, verenik, ima strinu čak u Kanadi, zamislite! A ona u toj Kanadi ima fabriku, znate!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ne bolu li te već usta od tolikog ćutanja? Ti sam kažeš da bi volio celi dan ne jesti, nego jedan sat ne govoriti. A kad se besede većma rađaju nego pri vinu?” malenica: „Dao sam se u misli, gospodine, u misli!

predgradija, koje sam potom saznao da se Mandoć zove, obzirući se na desno i na levo i ne znajući ni kud ću ni što ću. Sat po podne, sunce pripeklo, niti daje tu više | stojati.

Ako li se posti, od ribe tu posta nejma; pošlje dva momka sat [h]oda u dolinu, gdi između planina velika reka teče, puna pastrva i različni[h] drugi[h] preslatkoga vkusa riba.

” Nasmeje se on, govoreći: „Za dobra smo vremena; imaćemo celi sat [h]oditi, no i tako ćemo zarana doći; poznato ti je da Inglezi u dva i tri sata popodne obeduju.

I ona bi svaki dan po jedan sat što grečeski čitala, koji jezik ona i muž njen vesma ljubljahu. I tako bi se provodilo vreme do obeda, to jest do dva

Opredelimo sat od 11 do 12. Kako se lekcije svrše, nosi se jelo na trapezu, moram ostati na ručku. Rečem, jednom, čestnoj i razumnoj

Rečem, jednom, čestnoj i razumnoj gospođi Kurtovića, moleći ju da mi dozvoli u drugi koji sat pre ili posle podne dolaziti i mojim učenicam lekcije davati.

A ja sam tako zadovoljan i radostan bio što sam pri njima trapezu imao, da, ne sat no tri na dan da sam tu predavao lekcije, jošt bi mi se činilo da im dovoljno ne odslužujem i da im dužan ostajem.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Nema kuće u vetru, zida, lupe vrga. Gde je veliki dan i mi sred njega mali, Ogromni toranj i sat koji nas prati Dok bežimo na Tisu koju zlati Ilovača sa suncem gde su vali? Kud skliznu taj svet?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Oče!... Nisam ti više babo... Stidi se da kaže — babo. A pre sat došao. Hoćeš na kolenima da ti dođem? — Bog ti pomogao, Vukašine.

i Vasilija se boji, a opet „oče“. Neće sa mnom kao nekada, zato mi nije javio da dolazi. Sat je prošao pa se pozdravio... Oče... Neko zlo. — A zašto baš večeras sva trojica da razgovaramo?

Priđe Đorđevom stolu i zacereka se: — Ja sam car-carić, uhvatiš me za repić! Ja sam dvorski sat! Cik-cak! Zgađen, Đorđe gurnu sto na njega, a ovaj pobeže pod susedni sto.

— Kad se porađa, nije greh da sam i u sobu ušao. — Ti kod tvoje Anđe idi, a kod Simke... Trči, upregni konje! Za sat da si dovezao doktora! Đorđe ne prestaje da kida lišće i lomi grančice.

— da nije prerovska baba izgubila svinju, ne bi po kiši lunjala po vrbaku. Tako ga je našla. Sat docnije, on bi skapao na kiši. — Ko? — Mogli su psi ili neke zverke da ga pojedu. Pa mog oca Luku — povisi glas.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Smešno se istežući, mačka je lizala rep, a sunčane mrle šarale sobu. Sat otkuca osam, pa pola devet. Kao da ga povuče zvuk zvona, starac se skotrlja u san.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

184 LXXXIV 185 LXXXV U SUMRAKU 186 LXXXVI 187 LXXXVII JABLANOVI 188 LXXXVIII SAT 189 LXXXIX TIŠINA 190 HS MORSKA VRBA 191 XCI IZ „JADRANSKIH SONETA“ 192 XCII 5 193 XCIII ZVEZDE 194 XCIV

Vašar je bio - a na vašaru Sablje, pištolji, arapski at; Tuniske kape, srebro i zlato, Mletačka svila, ženevski sat. - „E, šta ćeš, sine, da kupi babo?

Zemljom, prema meni, Leži moja senka. Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni. J. Dučić LXXXVIII SAT Dan bolestan, mutan, nebo neprozirno. Nad bezbojnom vodom mir večernji beše.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Prvu paru, jedan zlatan dukat, zaradi kad jednom carskom oficiru opravi džepni sat. No ubrzo nađe, kao inženjer, stalno zaposlenje i zaradu.

stroge simetrije: na zabatu njenog južnog krila beše namešten jedan veoma duhovito konstruisan i majstorski izveden sat sunčanik; njega je Isak Njutn smislio, svojom rukom napravio i tu smestio.

Posle Njutnove smrti taj sat je odatle izvađen zajedno sa tesanikom na kojem je bio pričvršćen i odnesen u London u Biblioteku Kraljevskog Udruženja,

Ali Nort-Uitem ne leži daleko odavde, jedva sat hoda, pa zato mogadoh često posećivati i majku i sina, a i moja majka dolaziše sa Isakom često k nama“.

Taj časovnik konstruisao je i sagradio Njutn kada mu beše sedamnaest godina, a sada, šest godina docnije, taj sat vršio je još uvek savesno svoju dužnost. Njutn priđe svom rukotvoru da ga pregleda.

Približio sam se ostrvu Sene, najstarijem delu varoši, obeleženom veličanstvenom starom katedralom Notr dam. Sat mog pradede kazuje mi da je pola jedanaest; vreme je da potražim Kivijea. On stanuje u kompleksu zgrada stare Sorbone.

Kad spomenu svoje unučiće, on se prenu i pogleda na sat. „Vreme je da pođemo; moji mali vrapčići sigurno su dobro ogladneli posle svoje igre i cvrkutanja“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ali nje nema, i ceo sat prođe a košulja se ne zabeli. — Pauvre Ѕtevan! — Ih, Stevane, boga ti! — Duže nisam smeo ostati, jer ni najstrašniji

Na stolu kuca sat onako, u uglu treptavim, bolnim, čini se, poslednjim plamičcima puckara kandilo. Mir ukočen. „Jao, šta ja radim?

Dole, na podu, plavio se ćilim pastelnoplave boje, a na mramornom kaminu kucao je starinski sat „kurante“ sa parom markiza što igraju minuet.

— Da produžimo — dreknu on — jeste li vi poludeli? Vraćamo se u varoš. U vašem prisustvu, pred vama, kroz jedan sat, ja ću pokazati i dokazati ko je sin moga pokojnog oca.

— Poludeli ste vi — rekoh ja — jer šta se mene tiče sin vašeg pokojnog oca? Kroz jedan sat ja moram stići na proševinu. — Na proševinu! — zacereka se on.

I u tome redu misli Ilija Ilić opet potonu u politiku. Ja već vidim da tu ne pomaže ništa, gledam u sat i tešim se da ćemo skoro stići tamo gde smo pošli.

A kad crkveni sat izbi ponoć on naglo ustade da se oblači. — Ti nisi pri sebi, nesretni. I upola ispravljena u krevetu, starica nastavi

Leži tako Ilija Vasić na „petіt régime“, pa mu se ponekad dosadi sva ona dijeta. i sve ono na sat i na kašiku i po naredbi, te sve to pobaca do vraga, i onda silazi dole na Dorćol do kafane zvane „Kod Napoleona“, gde

stolovima i plakate posmrtne u ramovima na zidu (a uvek je nekako polutamno u sobi), i mrtva tišina oko kuće, pa onda sat koji onako otkucava, momci što trčkaraju negde amo-tamo da pokupuju zaboravljeno i neke žene što umiljato donose male

Na čađavom zidu stari je sat otkucavao ujednačeno, pa nas podsećao na polovinu pređenoga puta, a to što nas je on opominjao ja se usudih i da joj

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

U nešto kasnije poslijepodne, nakon sat-dva sijeste i spavanja, u blagovaonici su se okupljali djedovi prijatelji i saradnici iz općine, ljudi lijepo ocrtana

činovnih razreda, dnevnih horara, i nije bilo te sile i tog događaja koji bi mogao čovjeka spriječiti da u određeni sat uzme određenu žlicu sirupa protiv kašlja ili određenu pilulu protiv lijenosti crijeva, ili da sačeka ispred crkve

zadrigao, još mamuran, težak na riječ i na osmijeh, slabo pokretljivih, u snu omlohavljelih crta, držeći u rukama zlatni sat i lanac (plod zločina — strugnulo bi mi glavom) i polako ga navijajući, sa okorjelom hladnokrvnošću.

Iz tih nedeljnih popodneva u djetinjstvu iznio sam i doživljaj zvonjave zvona. U nešto kasniji sat, u prvi ruj sutona, razljuljala bi se klatna sa fratarskog samostana, obilato, bujno, nezažalno, ispunjujući brujanjem

Želio bih umrijeti izvaljen nauznak na dobroj, vrućoj zemlji, sav u suncu i jásu, umrijeti u jedrini dana, u sat uzavrelih zrikavaca.

U sat kad sanjivo šute povijena žita i nijemo bujaju oteščali grozdovi, u sat vrele popodnevne tišine. Plaši me smrt u predveč

U sat kad sanjivo šute povijena žita i nijemo bujaju oteščali grozdovi, u sat vrele popodnevne tišine. Plaši me smrt u predvečerje, smrt u jesen, smrt iza kosih zavjesa kiše.

išijasom, tada nalazio na sumpornim kupkama, a donačelnik je bio na nekom uviđaju u okolici i vraćao se lađom tek u sat po podne. Sjećam se da sam bio sretan što mi djed nije u mjestu.

I zamišljam da će se ona u tome iživljavati ne manje nego ja. Ali kad dođe određeni sat, sve će to odjednom sa sebe stresti samim jednim trzajem ramena, onako kao što se stresaju pahulje snijega s kabanice.

Tu je sve ostalo nepromijenjeno, u toj zavjetrini od vremena. Imam osjećaj kao da sam pred ulazom izvukao sat iz džepa i jednostavno mu okrenuo kazaljke natrag za pola kruga, ili za čitav krug — za čitav jedan ljudski vijek.

bili jednako liberali ujutru i poslije podne, ili odmah poslije ručka, na pun želudac, kad bi legli da odspavaju sat-dva sijeste, i nešto kasnije, kad bi, s novim brojem Glasa građanina pod pazuhom, došli na posijelo i razgovor.

Dakle, jednog dana (tačnije: jednog popodneva), nakon što je odspavao sat ili sat i po, ustao je, ovlašno se umio, obukao, i zadio u džepić prsluka svoj patent filter-cigaršpic.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Ne brini za to, nego daj da spremamo to oružje. — Sve sam pregledao, počistio, naredio svaku kao sat. — Daj — der ovamo — reče Vujo, i uze jednu po jednu pušku, te ih pregleda i, našašvi sve u redu ostavi ih.

— Ne beri brige — odgovori kmet, praveći tajanstveni izraz na licu. — Sve ću ja njemu javiti za jedan sat, pošto doznam. — E, sad u zdravlju! — reče Đurica, — moram da se žurim. Kaži onima tamo nek idu kud ko hoće.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Al' krv moja već je stara I sve manje zamiriše na strast sada, Nemam vere da me štiti ili vara. I još uvek sat za satom tiho pada, Oko glave, k'o oreol, dim i para.

O, kako je divno to doba pregnuća, Istorija kad se stvara pred očima! Svaki sat se vidi kao požar kuća I duhove slava pleni i otima. Jedna stara radost! Zora novog dana!

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

slobodno plutao, a njegovo okretanje kočile bi sile reakcije i time omogućavale putovanje brzinom od hiljadu milja na sat, što je železnicom bilo neizvodivo. Čitalac će se nasmejati.

On se naročito zainteresovao za moje napredovanje i često bi ostajao u slušaonici sat ili dva duže, zadavajući mi da rešim teške zadatke, u čemu sam ja uživao.

gde sam stanovao, do kupatila na Seni, zagnjurio bih se u vodu, isplivao dvadeset sedam krugova a onda hodao jedan sat da stignem do Ajvrija (Ivry), gde se nalazila fabrika kompanije.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Prodao sam knjige, sat, odeću, zatim žuti kožuh i crnu šubaru da bih došao do potrebne svote novaca. Na put sam pošao sa jednim odelom na

Braunu veoma žuri da to ostvari, jer me je svake večeri prisiljavao da ga slušam gotovo čitav sat kako čita Bibliju, a pre nego bi pošli na spavanje, on bi glasno izgovorio jednu strasnu molitvu u kojoj moli boga da

Kenig je pogledao na svoj sat kao da se iznenada setio nekog važnog sastanka, okrenuo se i otišao bez uobičajenog naklona i pozdrava.

Smejao mi se kad sam mu govorio o svojim sumnjičenjima i antipatijama; molio me je da ponekad provedem s njim sat-dva u njegovoj radnji i posmatram Nemce, njegove mušterije. Poslušao sam ga i stekao nova saznanja.

Prvi pokušaj nije uspeo jer je pacijent bio i suviše slab i nervozan da bi stajao mirno gotovo čitav sat, koliko je vremena trebalo da bi se dobila fotografija.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Onaj starih sultana, i onaj svetog Franje Asiškoga — treći način sitan je, bedan... I on je plakao. NOVI HRAM Ceo sat gledaše on u sjajne rasvetljene ljuljajke što, od nekoliko dana, stoje na kraju gradskoga pristaništa.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

tekstovi ne vise u bezvazdušnom prostoru sami po sebi uzeti, nego nastaju i žive u jednom posebnom vremenu čiji sat navija i odvija književna evolucija.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Opet ti sa familijom! VASA: Pa rekao sam im juče da se u ovaj sat svi skupe kod tetka-Savke da ih zajedno dovedem. Nije red da ih prevarim.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Znam, ne prkosi, — Al’ svoj tako kratak život U grob unosi. I tako sam s njim ratovô Čitav jedan sat, Dok i sveća ne dogori, I ja legoh spat’. Propade mi lepa misô; Tome nisam kriv.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Šta ti se čini, Ančicken? ANČA: Vrlo lepo, milostiva gospoja. (Zabeleži.) Jošt vam jedan sat treba. FEMA: O, imam, Ančicema, ostalo mije od pokojnog dva sata. (Izvadi.

(Izvadi.) Istina, srebrn je, no ja ću ga dati pozlatiti. ANČA: To je vrlo veliki sat. FEMA: Ništa, ja ne žalim platiti. Je li, Ančicema, u džepu se nosi? ANČA: A, bože sačuvaj, ovde na levoj strani.

Sve o njemu mislim, pak u drugom moram da falim. (Pridene sat.) Ančicken, može i ovako podneti, dok se onaj pozlati, je li, Ančicema? ANČA: Jeste, milostiva gospoja. (Zabeleži.

POZORIJE 8. FEMA (nosi burmuticu i sat), PREĐAŠNjI FEMA: Gospodin vilozof, vi ste moji, i ja sam vaša. Ovo je prezident što vam nosim Istina, moglo bi i

Ovo je prezident što vam nosim Istina, moglo bi i drugo biti nego burmutica i sat, ali on će pokazati koliko puti kuca srce kad oće da bude venčanje.

Sej sat da budet soputnik mislej mojih... No čto glagolju? Potrebno jest da sočinu jedinuju pjesn k prestojaštemu toržestvu; i

Potrebno jest da sočinu jedinuju pjesn k prestojaštemu toržestvu; i poneže pjenjazi ne imjeju, da pojdet sej sat u zalog, da bi vozmogl pečatiti sej epitalamium. Sije da budet i so burmuticeju. POZORIJE 10. JOVAN, RUŽIČIĆ.

JOVAN: Ovo je belaj na moju glavu. RUŽIČIĆ: Dovljejet. (Pokaže mu sat.) Vjesi li čto jest sije? JOVAN: Len su to hodinski, bogu prisam, su pekni. RUŽIČIĆ: A čto jest sije?

RUŽIČIĆ: Bezumne, ne znaš šta je sladost. To sam slavjanski kazao. Bi li mogao ovaj sat i burmuticu gdegod založiti za deset forinti? JOVAN: Ako mi štogod date, mogu.

SARA: Šarmant, ma šere, šarmant! FEMA: Nisam ja naučila badava francuski, nisam ja dala zabadava moj sat na reparaturu i kupila šteker, nego da se odlikujem. Samo grofice i baronice mogu biti meni ravne.

— Zar ti nije muž dosta novaca ostavio, nego i stvari da zalažeš? (Izvadi sat i burmušicu.) Šta si imala šiljati ovo kod mene? RUŽIČIĆ: Nesmislene, da pril’pnet jazik gortani tvojemu.

MITAR: Nije istina? (Viče.) Jovane, Jovane! POZORIJE 10. JOVAN, PREĐAŠNjI MITAR: Govori otkuda ti ovaj sat i burmutica? JOVAN: Ja ne smem da kažem. MITAR: Ne smeš (ćuši ga), tko ti je gospodar? Govori kad te pitam!

Miljković, Branko - PESME

Čuj Šta zakasnela frula kaže svetu. Iz pepela oka izleće slavuj. Krilatost klisure odmeni sujetu. DODOLE Ko sat bez kazaljke svetom otkucava Pronađena praznina danu sagorelom Što posvađa budno sa onim što spava I let zaustavljen s

srdžbe ostario bi svet Prave reke teku mutne uzvodno Hoćeš li zagristi tamni vrt U plodu koji te lažnom gozbom kinji (Sat otkucava Sunce zaverenicima Nečitke ptice Tvoga rukopisa) Rečima se završava pustinja Slepoća je bela i okrugla,

Krakov, Stanislav - KRILA

Neko je kazao da svako neraspoloženje i briga dolazi od rđave stolice. I sat mu se danas pokvario. A najgore, noćas je usnio avan u kome su tucali njegove polomljene zube.

— Hajdemo, hajdemo. Trubač uturi u ruke oficira novčanik i sat, krvavu maramicu i ratnu torbu majorovu. — Držite... — A gde ću ja sada. — pitao je besvesno Duško.

Već čitav sat ga vuku po mraku, a prokleti kuršumi još jednako ih stižu i zvižde. Trza se nesvesno. Njegovi ordonansi ga nose.

Petrović, Rastko - AFRIKA