Jakšić, Đura - PROZA
uznemiruje, a on me je, nežno po uvelome licu milujući, tešio: „Počivaj ti, Grlice, i umiri se: neće proći ni dva sata, a ja ću opet kod tebe biti... da ne budeš sama, nikad više da ne budeš bez mene!
da ne budeš sama, nikad više da ne budeš bez mene!“ Posle toga ogrnu opakliju i ode da se posle dva sata vrati, da me više nikada ne ostavi samu! U tuzi i nesreći postane čovek mislilac... I ja sam počela misliti.
požutela pendžerlija; debeli trbuh, koji je čak na prekrštenim negama našao oslonac, samo brekće, i treba mu po četvrt sata, dok se malo poutiša.
Obradović, Dositej - BASNE
ovoj stotini godina Volf, Germanije prosvetitelj, profesor hadski, primi oštru kraljevsku zapoved: u dvadeset i četiri sata da se ne nađe u Hâli ni u pruskim deržavam, ako hoće da glavu na rameni nosi.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
’ — Kažem mu ja, da od naše nahije do Sokola ima 4 sata, do Užica 7, a do Drine 8 sati. — ,A gde su njine žene i deca?’ upita dalje car. Ja mu kažem da su sa sobom odveli.
Tako stojali su knezovi čitava dva sata, a on niti govori da sednu ni da idu, već jednako ćuti i puši, a knezovi takođe ćute i čepore nogama.
Zovemo ga mi više puta, a on niti dolazi niti šta odgovara. Jedva u tri sata noći dođe. Naopako ga došao! Kako dođe, poče pitati: „Šta je to, i šta hoćete vi?
ovako bilo: kada je Grbović preko Kolubare vrlo dockan od nas otišao po mraku, nađe turska sena i slame i čardake po sata ispod Valjeva i sve popali, pak se vrati u Žuber u svoju vojsku, pak bez brige i on pokladuje i legne spavati.
) Kad vezir s konaka od Beli̓ Voda pođe, mi izvedemo našu vojsku vrtalj sata od kamene Careve Ćuprije u polje, stavimo je oko puta u dve parade oko 12 fati u daleko, postavimo jedan top na jednom
Naređujući ja vojsku na ćuprije, sat li dva li prođu, al̓ eto ti dvojice na konjima idu, i kažu mi, da se samo dva sata zadržavaše Turci u gradu, pak se opet natrag vratiše i odoše kroz Kitog.
— On na to reče: „Stavi malo!” i dade mi 50 dukata. V Ja zovnem Čardakliju i u dva sata noći 1. septembra meseca 1804.
Pođemo; od Černeca pola sata odmaknemo; dok u naši̓ lepi̓ karuca jedan točak, sa svima paocima slomi se, samo glavčina ostade!
I tako ti mi duplo platimo i u dva sata noći pođemo iz Fokšana do prve pošte pobrzo terajući. Dođemo od Fokšana na prvu poštu.
Sutra poranimo preko velike Moskve, dok veće i svanu. Govore da je Moskva 15 ruski̓ vrsta dugačka, tj. tri sata. Putujemo na pošti, dok dođemo u varoš zovomu Klin na konak. Vas dan nas je gonio vetar i ponešto padao sneg.
Taman pređemo na Kuliću Moravu, odmaknemo jedan frtalj sata od skele, trči jedan čovek na konju mimo nas. Samo povika: „Bežite, eto ozgo Turaka!
Tu se poiskupismo i čuvamo, da ne bi Turci u planinu u roblje udarili. Kučuk-Alija se u Vrbici zanoći. U dva sata noći povika jedan iz njegove vojske: ,Aj, čuj Srbine: odoše Turci putem na Pločnik̓ (velikim drumom). Mi potrčimo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Istina, sreska je kuća podaleko, za čitavo po sata hoda; ali oni pred veče, kad iziđu iz kancelarije, pođu malo u šetnju, i neće obići a da na svrate.
drugi te nudi slanim bademom; treći ti se žali na muzikante što sviraju čardaš, a on im naručio: »Sećaš li se onog sata«, i to se tako žali da se već i tebi samom čisto sažali što ne sviraju »Sećaš li se onog sata«; peti prišao pa ti
»Sećaš li se onog sata«, i to se tako žali da se već i tebi samom čisto sažali što ne sviraju »Sećaš li se onog sata«; peti prišao pa ti podnosi pod nos čvarak ili ćevapčić sav uvaljan u so i moli te da samo »koštaš« za njegovu ljubav.
bole shvatilo koliko je pop Vujica voleo učitelja Grujicu — treba znati da je selo otišlo nekako u dužinu za čitavo po sata... Ele, škola je navrh sela, a popova kuća nasred sela.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I bog mi dao zdravlja do suđena sata!... I šta bih ja sad ovde?... Da me pregurkuju oko ognjišta? Ostavi se, baba, ćorava posla!... Kaži: bogu hvala!...
Dučić, Jovan - PESME
Ali kad glas stiže da umrije Kata, Mlada udovica, vest bejaše kobna: Sve ulice behu puste za po sata... I sve pokri tuga i tišina grobna...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I oko mene je sad gora, pusta, mračna gora, i preda mnom je staza, i opet kuka kukavica. I čujem šetalicu sata, i ona kao govori: „Jan-ko! Jan-ko! i još nešto, ali ne znam šta.
Pušili smo, tako smo mnogo pušili, da se u našoj velikoj sobi ništa nije videlo, i šetalica od sata kao da se laktovima gurala kroz debeo dim. Đorđe je došao da se oprosti. Odlazak je tu, sve je već spremno.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta idi, molim te! — ljuti se gđa Sida. — Pa tek ova! — dira je opet pop Spira, pa zapeva: Sjećaš li se onog sata, Kad si meni oko vrata Bjele ruke savila? I krijući tvoje lice Meni skoro... — Ta koji ti je đavo!
To je iđoško pravo odondak.« — Tako onaj pripoveda, a oni oko njega zinuli pa slušaju; poneki još četvrt sata ostao sa ražjapljenim ustima od čuda, sve dok mu nisu kazali da zaklopi usta i da ide spavati.
otišao u drugi, i iz ovoga u treći sokak, i tu je dunuo ravno dvanaest puta u svoj bokterski rog, a posle četvrt sata još jedanput, i ukravši tako čitav jedan sat, legao je kao svaki umoran čovek kome je blagi tvorac odredio noć za
Daj da se to malo prilegne i prodrema, evo već i petli! — reče Nića, pa uze rog i dunu triput — iako je tek dva sata po ponoći bilo, — a lulu zadenu za kaiš od desnog opanka, pa leže na klupu i nasloni se na desnu ruku, sklopi svoje
Pa bar da se češće okrene, ’ajde-de; nego kad natuče šešir na oči, a on se po dva sata ne okrene, nego samo viče i šiba konje, a sve leti blato na onog za njim u sicu, pa ne znaš kad si kavoniji, il’ kad
Pored vas sirotinja može da živi! — reče bojtar i uze ispred pop-Spire i Pere rakiju i popi. — Pa još za dva sata puta stićete. Stićete komotno još za vida u Čenej. Platiše birtašici rakiju i vino.
— E, po to bi’ i ja kočijašio — veli pop Spira. — A paor paora drži. Kad stigoše u Čenej, svratiše na jedno pola sata na odmor kod pop-Oluje. — No, pa kako je bilo, kako si proš’o?
Kad su ga opominjali da ide na dužnost, on nije hteo, nego je slao svakoga sata po nekog od mlađeg da duhne u rog na svakom roglju, a on je ostao pa i dalje jeo i pio, i strašno larmao u kujni kad je
— E, da? — čudi se putnik. — Ta nije da sam je malo visoko poč’o, nego tako da sam je posle mor’o čitavo pola sata terati na svaku formu dok sam je jedva u zlo doba ister’o da bude k’o što treba po tiparu!...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Mladoj gospođi Persi otac je tutor. — Kola sa arnjevima već su u pripravnosti, i posle jednog sata već su prosioci na putu. Kada stignu u selo J., traže bircauz.
Milo mi je bilo! — Zbogom! — Zbogom! Ljuba i čika-Gavra odu u bircauz i daju prezati, pasu već posle po sata daleko od gospođe Perse. Kada su kući došli, počnu nanovo razmišljati. Ljuba misli kako će ta stvar ispasti.
Pi— taju za frajlu, no ona ne može doći. Kaže sluškinja da joj je zlo, leži. Lepo se oprostiše i odoše. Posle po sata je Čekmedžijić sa čika-Gavrom na putu.
— Poslali me da vas pitam mogu li doći da vide vrajlu. — Mogu odmah, al’, opet, nek izvole za po sata doći, dok se malo pripravi. A tebi evo malo rakije, pa ako dobro ispadne, dobićeš čizme. — Al’ je ovo dobra rakija!
Dakle, sad zbogom! ’Vala! Dabogda srećno! Mati uđe u sobu. — Devojko, pripravi se, dolazi mladoženja, do po sata će ovde biti. — Ju, mamice, zašto niste kazali do jednog sata!
— Devojko, pripravi se, dolazi mladoženja, do po sata će ovde biti. — Ju, mamice, zašto niste kazali do jednog sata! Šta mislite, dok malo obraz uredim i druge haljine navučem! Frajla Varvara se na vrat na nos pripravlja.
Čika-Gavra kaže mu da se preporuči, jer je materi dao na promišljanje dva sata. Mati i kći vrate se. Posle kratkog razgovora gosti se preporuče i odu. Mati pita kćer kako joj se mladoženja dopada.
Baš je nedelja, posle podne oko tri sata; sobe i kujna su u redu. Gospodin Gledić otišao je da se prođe, gospođa Gledićka u trećoj sobi malo leška, a šta će
Kako sam se odučio od ranog ustajanja, i to sve otkako sam se dao na ženidbu! Pre toga svaki dan već u četiri sata sam otvarao dućan, a sad valjda već ima i osam! — Tako će što i biti. Ded’ ustaj! Ljuba ustaje.
Frajla-Varvara hoće da se venča ujutru u četiri sata. Čika-Gavra hoće u osam; ostalo je po frajla-Varvarinoj želji. Venčali su se za osam dana, uz blagoslov, ujutru u
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
stvari: — Njihovi ulani, ta morali ste kad god slušati o njihovim husarima, samo njihovi ulani za dvadeset i četiri sata, upamtite ovo što kažem, za dvadeset i četiri sat a, mogu da pregaze do Valjeva, samo njihovi ulani, živi bili pa
Afrika
još nema, njegovo preplanulo lice i ruke izgledaju sasvim crni prema odelu, da ga sa uživanjem slušam kako laže po dva sata. Gospođica N. dolazi nam u društvo. Pošto joj je glas vlažan i mutan, a reči nagle, nema sumnje da je zaljubljena.
Gade se na miris: sve će to belac pojesti. Imamo pola sata do polaska broda. Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku.
Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga utovar neće završiti. Gledam mađijsku igru nagih tela onih koji tovare ugalj; upadaju u snažno
Kad su završili, piroge ostaše prazne. Pevači su bili u vodi, roneći za novcem kojim smo ih nagradili. Više od sata slušali smo ih kako pevaju, veseli, radosni, složni i muzikalni do nesvesnosti.
Divno precizno prosecanje vode, kao da su torpedi a ne ribe. Posle pola sata, odjednom skreću u stranu i nestaju na širini. Nijedne ptice više nad nama.
“ — „Može, oko pet minuta!“ i šalupa skreće s puta da pristane. Posle ovoga kratkog razgovora, nastaje pola sata besomučne žurbe.
Za pola sata crni hrišćani bili su sasvim iznemogli od svoga majmunisanja otmenosti. Žene su najpre jele suvu ribu i hleb, vlažan i
Šef Alepa šalje u selo mladića da skupi pagajere koji će upravljati pirogom. Posle pola sata čekanja dođe, onom stazom preda mnom, prvi mladić.
Posle pola sata mi uglavnom znamo živote jedan drugoga; svaki je otvorio svoje srce kako u civilizovanom svetu nije čak ni red
Seljani izjavljuju da će igračice doći same po poklone, samo ne odmah, no tek kroz dva-tri sata kada izvrše naredne obrede. Lupa tam–tama, i gomila, larmajući veselo, prate me do izlaska iz sela.
Ona se kreće prema kraju i vremenu između sto i sto trideset za jedan franak. Prolazi dva sata u čekanju da se šef sela vrati sa prikupljenim ljudima.
Za jedan sat počeće noć. Da smo pošli posle četvrt sata odmora, crnci bi išli rado, ali nada da će se vratiti kući ubila im je i poslednje sećanje na ono za šta su se pogodili.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Što ti tu govoriš, škilji³, more, znajš li što je svet? Sediš kako milostivo gospođa, čekaš dvanaest sata da jediš, da pijš, da spavaš. Što ćiš da jediš, što da pijš? Što si stekla?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pred kućom, u lakom, crnom kabrioletu, čekao ga je veterinar. Štale su se nalazile iza jedne oranžerije, na četvrt sata od Herrenhausa, opkoljene plotom živog trnja, a na kraju jedne aleje jablanova.
Tako bar Isakovič pomisli, u Švehatu. Posle pola sata, međutim, dođoše poštanska kola pred traktir, koji se zvao „Crveni petao“, i došao je red i na Isakoviča da krene
Kroz pola sata već, stigla su na svoju stanicu. Tu je sišla i gospoža, koja je nosila kanarinku u kavezu, a sišla su i tri fratra,
Lakej je ponavljao što je čuo, pa je zamolio Pavla da čeka. Tek posle skoro četvrt sata, u vratima se pojavio, sa lakejem, mlad čovek, u crnom odelu, kakvo je bilo uobičajeno tada, u nižem staležu,
Oko četiri sata, pomenutog dana, Isakoviča je primio sekund‑sekretar grofa Bestuševa – a sada sekund‑sekretar grofa Kajzerlinga –
Bilo mu je, kaže, izrjadno zadovoljstvo da kao rosijski oficir, u Temišvaru, šeta. Moglo je biti pola sata pred podne, kad su ga, kaže, kao da ga ponova apse, poveli.
Gledali su ga zažagrenim očima. Stajali su, kad bi prolazio, naslonjeni o zidove kuća. Međutim, posle dva‑tri sata hodanja, stvar im je postala dosadna. Kad bi Isakovič svratio u pivaru, žbir bi ostao pred vratima.
Uzalud je Isakovič molio, i bogoradio, nije prošlo ni četvrt sata, a gospoža Evdokija uze ga pod ruku. Kad iziđoše, pred ulaz u tu zgradu, među kolima – i konjušarima, koji su sedeli u
Među nogama je našao iskrivljenu sablju. Bila ga je, kao igračku, bacila, u jarak, glavačke. Tek posle dobrih pola sata, Isakovič se pojavio, ćopajući, sa velikim bolom u slabini, i kolenu, kod ulaska u školu jahanja.
sa šišanim drvećem, kao da su u Versaju, a u toj rondeli, bila je neka vrsta suvog bunara, u formi baroknog, vodenog sata, klepsidra, u kamenu.
Petar Isakovič je, pored njega, dobio jednu blagu nizbrdicu, za koju mu je trebalo pola sata, da je objaše. Svet, koji je imao već, na toj padini u dolini, svoje kućere, imao je, ili da se iseli, ili da padne,
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA (grleći ga, prati ga do vrata): Još nešto. Odavde idi u kancelariju kako hoćeš, putuj ako hoćeš pô sata donde, ali na podne, daj mi reč da ćeš na podne brzo, brzo doći kući. NOVAKOVIĆ: Razume se! Razume se!
RINA: Posavetovati. S kim ću se vraga posavetovati kad evo pola sata zvonim i tražim svoga muža, a njega nema u kancelariji; otišao je bog te pita kada, a još nije stigao.
I to traje čitavih pola sata. Meni dosta i tih pola sata. SPASOJE: Pa dosta! AGNIJA (Vukici): Slatko dete moje, kako bih volela da mi pokažeš
I to traje čitavih pola sata. Meni dosta i tih pola sata. SPASOJE: Pa dosta! AGNIJA (Vukici): Slatko dete moje, kako bih volela da mi pokažeš tvoje rublje i preobuke koje si
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- ponavljala je smešeći se, iako čitavo Karanovo tvrdi da se ona na izvestan raskid veridbe na pola sata pred venčanje nikada nije uspela da navikne.
Muka je u tome što je još na železničkoj stanici saznao da sam izbačen sa časa. Stigao je u šest i već tri sata gunđa misleći da sam se obesio negde u šumici: da je on na mome mestu, on tu sramotu ne bi preživeo.
Zemlja je bila zamrznuta a vazduh pun snega. Sahranili su ga za pola sata, a oni koji su ga pratili razišli su se brzo kao da se nečega stide ili boje. Oko deset otac je prestao sa šamaranjem.
I jesam skrenuo, tako mi Boga! Nije prošlo ni pola sata kako sedim posmatrajući starce koji pričaju o solunskim ratovima i činovnike kako istrčavaju iz kancelarija da kao
Mislim da se pravila važna: za pola sata, dok smo se izvlačili prema drumu, pronašla je sedam komada. Ja sam uspeo da pojedem samo dva, iako sam tvrdio da su
Bilo mi je žao što nemamo magnetofon: mnogi bi sutra bili iznenađeni da se ponovo čuju. Bilo kako bilo, za pola sata Karanovo vrilo.
Onaj matori smrad zatvarao je apoteku. Kroz pola sata, sit i u opranoj košulji, vratiće se u nju, a onda će početi da defiluju žene.
Moglo je biti već tri sata. Zapravo: moralo je biti tri sata jer su činovnici dolazili na plažu, a oni iz trgovina odlazili sa nje.
Moglo je biti već tri sata. Zapravo: moralo je biti tri sata jer su činovnici dolazili na plažu, a oni iz trgovina odlazili sa nje.
Crven i vreo kao pekarska peć rekao sam joj da se vara. Nije se varala, iako sam ja za pola sata prestao da budem i crven i vreo, jer to čemu me je učila Galci imaju u krvi i Stanika je u pravu bar što se toga tiče.
Kad su, konačno, izašle napolje, znao sam da će u sledećih pola sata Karanovo dobiti kompletna obaveštenja i bilo mi je žao što nisam polomio bar jedan prst.
Ono o čemu mislim za doručkom sedeći i slušajući oca i Staniku nisu ni ocene, ni pisma. To je Rašida. Za pola sata ona će biti na skeli. Mi nismo govorili o tome, ali ja znam da će ona biti tamo.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Za četvrt sata stigli su ga. Bećarov konj umoran. Bogzna otkud ga već juri. Opkole ga. — Dakle, tu si ti, junače? Dole s konja, to je
Gdekoji se u igri premetnu, i to je zanimljivo. Šamika pripoveda kako je u Veneciji igrao. Oko tri sata neka žurba, neki se pripravljaju kući. Još otsviraju jedan valcer; sad igra sav „hotvole”, pa se počnu razilaziti.
— Pa hoće l’ biti veselo? — Veselije neg’ na noblbalu. — Kako to? — Do ponoći pravi bal, a od ponoći do jednog sata maskenbal. — To mora lepo biti.
— To mora lepo biti. — Videćete; bolje ćete se provesti neg’ na prvom, i to maska samo kao što kažem do jednog sata, posle opet pravi bal. — To sam baš ljubopitan videti. — A banda ta ista, naša banda. Čamču zovu gosti, ištu karte.
— Purgerbal. Biće ta ista muzika što i pre, samo što će još više purgera, zanatlija, biti. A od ponoći do jednog sata maskenbal, posle opet igranka. — To ne mora rđavo biti. Hoćete li i vi u maske ići, Herr von Kirić?
Pera još ne plaća. Ispiše se munta — licitacija — na zaplenjenog konja. Dođe dan munte, i konj će se prodavati u tri sata posle podne. Pre podne ide dobošar, pa svud bubnja da se prodaje zaplenjeni konj Pere Kirića.
Dobošar dođe na pijacu, bubnjuje, pa viče: „Daje se svakom na znanje da će se danas posle podne u tri sata prodavati na munti konj gospodara Pere Kirića; koji ima volju, neka kupi”.
U tri sata drži se munta u Perinoj avliji. Tu su već koji će muntati. Tu je Čamča. Gospodar Sofra ga je podmetnuo, dao mu novce
— Pošlji ga odma’ k meni. Gospodar Sofra ode, i ovog sata dođe Marko Ćebetar, pogodi se i stupi odmah u službu. Taj žalostan slučaj gospodar Sofra ispripovedao je još i
Sutradan, u pet sati ujutru; Šamika doći će pa će je odvesti. Juca je rano legla i rano je ustala. Već u tri sata ujutru probudila se i počne se oblačiti.
Bukete sveže zimi, pa s njima na fijakeru na bal, to je njemu mila zabava. Kod krojača čeka po tri sata, dok haljine nisu gotove, i to sve savesno izređuje; isplati i račun.
napolju pada sneg, ona čeka poluobučena, čeka Šamiku, ali Šamika ne sme faliti; mada je bal započeo, on je za po sata tu. I kad je na balu sve gotovo, Šamika kao trijumfator dođe, — venі, vіdі, vіcі, — svi mu se klanjaju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Prošao je tako ćutke, a pognute glave, dobrih pola sata za krmačom, ceo put od velikog studenca, kod gradske kapije, do drvenog krsta, pred grobljem.
pod očima reka, ali neverovatno široka, kakvu je nikad ne vide sa lađa, sa obalama što mu se učiniše skoro na dva‑tri sata hoda. Odmah potom utonu glavačke u neku bezdan žutu, zelenu tamnu, pa sasvim mračnu i ledenu, što se sklopi nad njim.
“ Princ, igrajući se, levom rukom, lancem od sata, zagledajući minijature, amorčiće, mitološke boginje i cvetove, podiže, desnom, krilo svog kaputa, osetivši da ga je
Tako su stajali i čekali skoro četiri sata, mada je pregled bio zakazan odmah. I Sunce beše već sinulo, a Berenklau još nije stizao.
Isakovičevi vojnici počeše da uskaču u šanac, sa nožem u zubima, razbijajući glave. Kroz pola sata, dok su oko njega ranjenici padali na zemlju i previjali se od bolova, umirući, Isakovič beše, sa nekoliko vojnika, već
Najzad, pošto su obešeni ostali da vise tri sata, kapetan Antonovič molio je za naređenje da ih preda na sahranu potpolkovniku Arseniju Vuiču, jer su ljudi, izgleda, u
Posle tri sata, tek, kad je kiša već pljuštala, skidoše ih dragoni i položiše na kola, sred dvorišta onih kuća kraj kojih behu
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« onoj divnoj staroj dami koja je bila reakcija, ona se jednostavno srušila u nesvest, pa smo joj dva i po sata gurali mirišljavu so pod nos.
Sedeli su ćuteći. – Koliko je sati? — upita čovek, tek da nešto kaže. – Ne znam — reče kaluđerica. — Nemamo sata. Onda su čuli grmljavinu aviona. Najpre udaljenu i potmulu, a zatim veoma snažnu, gotovo zaglušnu.
Ništa se nije dogodilo, niti se može dogoditi u ovoj dosadnoj ulici. Ako budem sedeo još samo dva i po sata, grad će se ponovo napuniti ljudima. Pozajmiću cigarete; neko će mi platiti limunadu. Ništa se nije dogodilo...
Moj stric je spavao pokraj puške, a oko četiri sata ujutru vukli smo se tragom konjske balege prema granici da vraćamo ukradene konje. Mladi barmen tada nije bio ni za šta.
— I meni — rekoh... 29. XI 1972. Dvadeset i osmog u podne, probijajući se kroz pripite činovnike puštene dva sata ranije s posla, on će se iznenada setiti tek pomuženog mleka.
Voziće tri sata kroz sleđenu ravnicu, sve dok ne izbledi brbljanje lokalnog disk-džokeja. Njegov će sin kazati: »Gle, kako je visoka trava!
NAJBOLjE GODINE ZAVODNIK – Fajront! — viknuo je konobar u dva sata i podigao prvu stolicu na sto. – Možemo kod mene na piće... — rekla je žena. – Kako? — upita čovek.
Dva sata kasnije u trolejbus uguraše olupani kontrabas. Za njim nagrnu čitava ciganska kapela, sa ženama i decom koja su vrištala
Drago mu je nekako da jednom vidi onaj stari voz. Eto, do pre četiri sata u mutnim staklima njegovih prozora odslikavala se pustara s rasutim salašima; dugi red dudovog drveća, oranica što se
– Ne možeš da kažeš... Bila si na svežem vazduhu. – Ti to zoveš svežim vazduhom? Nisam izišla iz kuhinje! Pre pola sata oprala sam poslednje tanjire... – Videćeš samo kad je završimo! – Završavaj je sam!
— reče ona. – Niko nije imao »astor«. Morao sam da skoknem do dragstora. – I vratio si se posle dva sata? – Posle sat i po! – S kim si bio? – Priznaću ti! Spavao sam sa kompletnim baletom Narodnog pozorišta!
snage, samo da nekako pobegne od sličnih ljudi, sličnih stanova, večera po tačno utvrđenom redosledu… Bilo je već tri sata ujutru, a on je usred haosa koji su iza sebe ostavili gosti i dalje vozio svoj lepi sobni bicikl — njen poklon za
Milićević, Vuk - Bespuće
I poslije pola sata, on više i ne mišljaše na nju. Ništa više nije bunilo njegove misli; on je često nije ni primjećavao.
Poslije pola sata, između svijeta koji se vraćaše iz crkve, projaha kaluđer, sa izlinjalom kamilavkom na glavi, na osamarenom konjčetu sa
Sremac, Stevan - PROZA
Koliko ima odavde od naše kuće do tvoje škole? Za koliko možeš da stigneš? — Za po sata! — reče Marjan, i stade se vrpoljiti na stolici. — A natrag? — Toliko isto! — veli i spusti ruke do sedala.
Radičević, Branko - PESME
mlada, Donesu glase i još sitne knjige, A ovo njemu grdne gradi brige; Jer katkad on njih zadrži na dvori, I pet-šest sata s njim' veća i zbori. A juče njemu nji dvojica doše, Kod njega biše, odma otidoše.
Al' kada nojca udri se sa zorom, Dva konja vide gde ježđau gorom, Al' ne, ne tude, već dosta daleko, Dva sata otle, tako bi ja rekô. Na jednom konju tu jedan jaaše, Ma na tom drugom nji dvoje bijaše.
uđe i stade kraj vrata, Kraj vrata stade, pa u dragog gledi, U njega gledi, pa drkće i bledi, I gledaše ga baš po sata duga, De srce njemu teška mori tuga, Pa od stra ljuta sva zadrkta mlada, Jer njega taka ne vide nikada.
Uze kavu pa novine, Sve proleti kano vijar, Pa da bolje vreme mine, Juriš opet na bilijar. A kad dođe do šest sata, Oseti se svoga zlata. 84.
OD sinoć ga ne videla, A on danas rano ustô, Pređe danka očô bela, Osta njojzi jutro pusto. Već izbija deset sata, A još nazad nema zlata. 64. „Ta de mora dosad biti? Ko zadrža draga moga?
Od svij' prvi Mileta je bio Što na Turke silan nagazio. Lugom išâ sata nekolika, Ujedanput od pušaka cika, Pa poteci malko unapreda, Pa već i dim pred sobom ugleda. „Juriš, braćo!“...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Djedov rođak Sava, stari lopov i nikakva vjera, često bi se oko toga dohvatio s djedom. — Ma kako ti to zazireš od sata kao da je pred tobom živ stvor, a? — Pa da šta je nego živ — mirno kaže djed. — Sat živ?! — zabezekne se Sava.
U našoj kući, otkad se zna i pamti, nikad niko nije imao sata, nit je ko znao da po njemu čita vrijeme. Moj stric Nidžo, kad se vratio sa Solunskog fronta, pravio se da „zna u sat“,
Pola sata poslije bombardovanja stajao sam u dvorištu i zamuklo zurio u ostatke svoga tavana. Raskriven, surovo izložen suncu i
Gle, gle! Vidak uzima malog u naručje i nosi u hladovitu staničnu Sjenicu. Tamo je za pola sata već čitav vašar: šerpa s mlijekom, hljeb, salama, kašike, ručNici, sud s vodom.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Sačekaj barem do jutra, obećavam ti, krenuću ujutru, a stići ću ko da sam još noćas pošao! Šta je tri sata jahanja! HASANAGA: Sad si rekao! To! Tri sata jahanja! Eto vidiš! Nije mi kaduna ni toliko mogla!
Šta je tri sata jahanja! HASANAGA: Sad si rekao! To! Tri sata jahanja! Eto vidiš! Nije mi kaduna ni toliko mogla! Ona mene konstantno prezire!
A? Dva dana od čuda neće moći ona usta da zatvori! Ima da izbulji oči, be, da tri sata gleda u jednu muvu, a da je ne vidi! Saće malo da spusti krestu kad se slučajno sretnemo! Ovde mi se popeo!
(Na scenu utrčava Suljo. Svi poskaču.) JUSUF: Idu li? SULjO: Idu. Biće ovde za manje od po sata. JUSUF: Vi znate šta vam je činiti. Pre svega pazite na red. A ti javi kad naiđu.
SULjO: Kolko ja znam, ne bih reko da dolazi. MUSA: Pa ti lepo reče da svatovi idu, i da će stići za manje od pô sata! SULjO: Svatovi oće, ali neće mladoženja! AHMED: To sam se ja i pitao... HUSO: Kako to misliš da neće?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ja niti sam viđeo tvoje žene, ni Muje, ni novaca. I tako im prođe čitavo pô sata, dok se osvijeste i vide šta je. Onda Turčin potrči na vrat na nos k vodenici, kad tamo, ali hoćeš!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Mora? Kučko od žene, ta ti si naumila mene da saraniš! Samo neka to bude, pa nećeš ni po sata biti sa mnom. SOFIJA: Već zato ćemo lako. Pa treba i tebi da kupiš jednu aljinu; sramota je tako ići.
MANOJLO: Ama, vere ti, kako govore ovi učeni? ISAJLO: Kao budi bog s nama. Slušam ga po dva sata, pa ne razumem ništa. A kako ćeš da ga razumeš, kad oće ono što nisi ni snivao.
Za ovima, ona na kojima razlika između najduži i najkraći dana nije veća od jednog sata itd., do 24. predela neba. MANOJLO: Aa, sad znam, šta je 24. predjel neba. Samo ne znam zašto klimata.
A gdi se najviše psuje i skaredno govori, nego kod onog koji nam zna tri sata čitati, kako su psovke ispod dostojanstva čoveka. Tako je. „Vuci se u sobu“, mati kćeri govori; a zašto?
No zato ništa. Vidite li ovo pero? Ono je grom za svakoga? Idite vi sad kući I posle po sata dođite, ja ću međutim urediti da vam bolje bude.
ADVOKAT: Na moju reč, nemajte brige, samo nemojte zaboraviti doći do po sata, i tom prilikom onaj — no, vi me razumete. FEMA: Razumem, gospodine, nemajte brige. Zbogom. ADVOKAT: Sluga.
ADVOKAT: Za to se ne brinite. Do po frtalja sata dođite kod mene; ja ću i Femu dati dozvati, onda možete kondicije predstaviti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Hoćete li da znate šta se dalje dešava? Obično vas odvode na neka mesta blizu kraja sveta, pa onda pola sata ulevo, i tu na vaše oči počnu da se ukokavaju od preterane patnje, šta li?
Piljila sam u nju jedno dva sata, sve dok nije pomislila da sam lezbos. Otišla sam, ne provalivši tajnu tog njenog kaputa ...
Otplakah tako jedno pola sata, a zatim ružem za usne napisah preko ogledala: Živi brzo, umri mlad i budi lep leš! I to se zove rođendan!
Tako su oni jedno tri sata merili svetlo na Suletu — nesuđenoj filmskoj zvezdi — dok je njegov lični plaćeni dubler knjavao u ligeštulu.
za oblačenje u ormaru, kako zrike polusklopljenih očiju kroz trepavice premazane svim farbama sveta, a koliko pre pola sata maznule su u kupatilu šminku svojoj starijoj sestri. I bez lovijanovića, one umeju da budu maksimalno otmene.
„ Razmišljala sam jedno dva i po sata nad pismom, a onda — što je sigurno, sigurno je — prizemih svoje želje i dodah: „Ukoliko nemate kakvo slično upražnjeno
koju sam imala u džepu (to utvrdih tek na autobusnoj stanici), odvajala sam pešaka sve do varoši najmanje dva i po sata.
— naklonio se i uzeo pudlicu u ruke, a zatim se izgubio s njom kroz takođe crnu zavesu. Posle pola sata, on je lično servirao sirotu pudlicu u soja-sosu dami i njenom mužu, jer je razumeo da oni žele baš svoje psetance kao
) bledo i malokrvno. To je, naravno, zbog toga što me niko ne izvodi u prirodu! U tri sata započinje izvođenje! Posle raznih peripetija, o kojima bolje da i ne govorim, naša prastara „spačekijana“ tandrče prema
Čovek više nema gde da se parkira. Svaka šuša danas vozi auto! Evo, ja sam kružila pola sata oko vaše kuće i nigde mesta ni od korova! Kola nisu luksuz, nego potreba —kaže tata. (To, njen muž!
A inače, bogami, u Beogradu je već sve zagušeno, jer danas svaka šuša vozi kola. Eto, malopre sam kružila pola sata oko vaše kuće, a nigde mesta ni od korova!“ Kao i obično, započinje priča o antikvitetima!
— a posle dva žumanceta i lagano prelaziti polir-pastom sve dok stvar ne bude izglačana i ostavljena da odstoji dva sata na hladnom mestu. Služiti polu-želirano-polumeblirano!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
paradno, pak ili s knjigom sede kod pendžera, gledajući kako prolaze mladi oficiri na konjma i pešice, ili prave do dva sata vizite. MARKO: Zar ne ručaju? JELICA: Ručaju, ali nobl, u tri saata, pak do pet.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Marljiva Rada posla se hvata, pod njenom rukom sve će da blista, briše i radi četiri sata, postade kuća ko labud čista. Umorna, najzad, krevetu kroči i san joj brzo zatvori oči.
Kroz ulice gradske gura, sve se valja i kotura, rekao bi: mamut pravi. Nije prošlo ni po sata, već je pokraj aparata, avion ga srebrn čeka. Posada se čudi listom sa pilotom i radistom: „Kakav li je ovo deka?!
MAGARAC: Meni se jesen dopala jako pa sam pred crkvom juče zanjakȏ, tri su me sata jurili verni, vitlȏ me krstom crkvenjak derni. Leđima platih svoj podvig smerni.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Ja počinjem rad u sedam. Ako pođete u pet, mogao bih vas i ja prevesti; tako bih za posao zadocnio samo oko pola sata. — Mislim da bi to bilo izvrsno, jer bih onda još stigao i da se vratim poštanskom lađicom u Huentu.
Ostajem tako duže od pola sata, možda od tri četvrti, bez jedne misli u glavi, bez jednog sna. Zadovoljstva su čisto fizička.
Tramontana me je tukla u lice i bilo je hladnije no ikada u ovim krajevima, ali ja sam išao i išao. Trebalo mi je tri sata dok sam načinio tri kilometra do Belmontehe. Mislio sam samo neprestano: „Da li mi je već mrtva u rukama ili nije?
— Ako ja sada iziđem više sela u masline i ako vas pričekam pola sata, da l̓ ćete doći? — Zašto bih došla? — Mislim da bih imao nešto da vam kažem, ako dođete makar samo za trenutak.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vidiš... jedinica krene, pa stane, onda opet hajd sto metara, zatim stoj tri sata u mestu. — A zašto? — A vrag bi ga znao... Zaglavi se nešto napred, ili takva mu je situacija...
Čak mi se i Tanasije žali: — Mršava posla, gospodine naredniče... Po tri sata maršujemo, dok naiđemo na selo. Stigli smo u Lazarevac. Opet je nastalo ravnanje šatora, topova, zatezanje konjušnica.
— naljuti se potporučnik i dohvati ga za uvo. — Odsad da mi se javljaš svakog sata. Jesi li ra-zumeo?... Odlazi! — Aleksandar se obrati meni: — E, ništa ne može da bude od njega.
— Gospodine naredniče, traži vas komandant. — Alo, alo! — A tebi, naredniče, treba dva sata da stigneš! — prekori me ljutito komandant. — Lutao sam... nisam znao pravac — pravdao sam se. — Slušaj...
— Znaš... nemam sada lekova, ali večeras ću ti pratiti. Uzimaćeš na dva sata kašiku, znaš... pa ću ja sutra doći da vidim je li ti bolje. Mi se žurno odmaknemo i uđosmo u sobu.
Zatim je čaj sručio u jednu flašu i na njoj zalepi hartiju, na kojoj napisa: „Na dva sata kašiku.“ STRAŠNA VEST Strašna vest je prostrujala kroz bateriju: nema više municije! Zamukla je pesma...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Da samo znate kako je voda divna! Nisam izdržala da ne pokvasim kosu! A trebaće mi dva sata da je osušim! Al dok se ne zagnjurim cela, cela celcata, čini mi se ko da se nisam ni kupala!
Oni ga tuku, a on im ćuti ko kap! Sve što zna da im kaže, to je ne znam! A dajde ti njega meni na vrtalj sata, pa će mu malo biti jedna usta! Ne zna prestojniku, ni agentima ne zna, ni esesu ne zna!
) MEĐUIGRA VASILIJE: Ova zavesa skriva bedu skuplju od zlata, vek sažet u dva sata, beskraj na deset kvadrata! JELISAVETA: Ispred ove zavese mrak je, u kome zapališe spasitelji gradove, sanduke,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ne bih je rukom za carske dvore mako, za onaj bludnicâ raj. A šta je meni do tih mramornih dvora tučnog ponoćnog sata, što očima slepim odbijati mora, sestri sramnoj od brata? A šta je meni do velmoža u svili, sa sokolom na ruci?
Ribari u crnoj maji, sa kapetanom Blaževićem. Ljudi, koji su plovili oko pola sveta. A nikad dalje od sata hoda u zemlji ovde bili nisu.
Ukrasti od njih, ah kako bi to bilo divno! Za dva sata tamo ulovi se više ribe, nego ovde napolju za dve noći. Međutim, postoji i lučko poglavarstvo na svetu.
Oko ponoći odlazim da spavam. Brodovi sad plove tako lagano da se čini kao da stoje. Noć. Oko dva sata me bude. Izvlačiće mrežu.
(U džepu bluze nosio sam nemačko izdanje Dostojevskog o Sibiru. Universal.) Na pola sata pre toga, ja sam još raportirao Janaušeku, pa su mu sad javili da sam ostao mrtav u ruskom rovu.
Ne, on se nije smanjio; mračan i prazan, izgleda mnogo veći nego pre. Ja gledam pogurena leđa kočijaša kako se već tri sata ljuljaju po topotu kopita, sad brže, sad lakše. Sa njega se diže mokra para i pada u kola, u maglu oko fenjera.
Sa njega se diže mokra para i pada u kola, u maglu oko fenjera. Tri sata već batrgamo se od hotela do hotela. On mi ređa samo imena i mirno dodaje da je sve prepuno. Govori tiho.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Nije, more, još ni polovina došla. Daleko nam dobrosrećne njive, a narod poduže radi; no sad će to, za po sata svi će biti. 'Ajdemo mi u kuću, da se malo odmoriš. — Nemoj, molim te, nisam ja umoran.
Posle jednog sata pop se vrati. Bejasmo gotovi da »iskočimo iz kože« od nestrpljenja. — Šta bi? — saletesmo pitanjima.
Četiri sata pešice pa ili dobiti što il’ ne dobiti; ili ručati tamo, il’ skapavati gladan ceo dan. Taj dan su već sve žene znale
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pretekli bi i Švajcarsku i Švarcvald i svaki bi Srbin tada mogao po tri džepna i dva duvarska sata nositi u džepu. Pisao je dalje protiv ženskih orkestara, ženskih pomodnih šešira i turnira (onda su ženske nosile užasno
da joj je to upravo saopšteno bilo; ali je zato oduševljeno pričala kako se uoči onog dana kad će otputovati četiri sata na fijakeru vozala po varoši i sedam puta se prevezla pored načelstva i jedanaest pored telegrafa i petnaest pored
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Nisi se valjda u crnoj zemlji krila? Brže bi došla iz sedmogodišnjeg rata... — Četiri sata. Molim te, četiri sata! Cica trepće, u čudu se čudi, Trepće i njena haljinica, plava pa bela; Što su ti čudne mame,
Nisi se valjda u crnoj zemlji krila? Brže bi došla iz sedmogodišnjeg rata... — Četiri sata. Molim te, četiri sata! Cica trepće, u čudu se čudi, Trepće i njena haljinica, plava pa bela; Što su ti čudne mame, i ljudi: — Ovaj prekor
Četiri sata? Kakva četiri sata! Ono jeste, stajala je jedno vreme pored puta, Dok su se dečaci-rvači hvatali oko vrata, I to je
Četiri sata? Kakva četiri sata! Ono jeste, stajala je jedno vreme pored puta, Dok su se dečaci-rvači hvatali oko vrata, I to je trajalo — pa...
Kaži, ko je zaverenik! Na koga se čovek može Osloniti, i u postelji od zlata Odspavati, posle ručka Tri do četri sata?
Vozovi to ne osećaju; oni spavaju i sanjaju U Bogovađi dva minuta, a u Zagrebu dva sata. A teretnjaci? Njima je bar lako: čim zamaknu Iza visoke planine, gde ih niko ne vidi, gde je usnulo polje, Belu
OBROK MAŠINE ZA PRANjE VEŠA Moja mašina za pranje veša Po dva sata žvaće, čija i češlja Zalogaj od pet kila: tkanine Služe joj mesto sira i slanine, Kuva ih i mesi kao pogače.
Isključivo joj prijaju krpe — Sve kalorije iz njih crpe, Po dva sata ih slasno žvaće, Ko da su kolači, il medno saće; Pretura rublje, iz kojeg siše Prljavštinu kao slatkiše.
(Šta on tu traži, kog vraga?) Stavi kocku šećera, il pregršt mrva na panj: Za pola sata, sve će nestati bez traga! Priroda, to su vam kal i jal, buva i uš, Blatište koje još niko nije preveslo!
” „Moraš paziti ona dok te Opslužuje, i bojati se njenog prisustva: Po tri sata desnici reže nokte, Tu, što se kaže, nema iskustva.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Svuda unaokolo pored obale sagrađen je dobar automobilski put, kojim se celo ostrvo može obići za nepuna tri sata. Ostrvu daje važnost velika prirodna luka Horta, dobro zaklonjena od svih okeanskih vetrova, dovoljno prostrana i
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Cijelo ljeto, po dva-tri sata na dan, sastajali su se ta tri čudna druga i uvijek u šumi. Niko za to znao nije, jer složno krijahu svoje tragove.
“ Išli su kroz šumu četvrt sata otprilike, pa svrnuše na drum. Drumom išli su komad, pa opet svrnuše širokim priječacem, put grofova dvorca na humku.
Tu probaviše Jan i Elvira oko dva sata, pa nakljukani slatkišima i iscmokokani, sjedoše na kola koja je grof naredio da se upregnu.
Nije šala provući s boka na boku a kroz ranu što se stiskati počela! Jedva već, nakon debeloga sata promoli se drugi kraj na otvoru rane.
“ Ovaj se nasmija, primivši u šalu to, pa stade nazdravljati. Kitio je i razveo, ja mnim, po sata. U nazdravici je pomenuo staro prijateljstvo i napomenuo kako će se i dalje uzdržati.
“ pomišljajući neko na sina, a neko na sinovca, jali unuka. Nakon jednog sata, Gospodar i glavari izađoše. Mladež kad ga vidje snebi se malo, ali kad ih on posokoli smijući se, noge poigraše
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ja niti sam viđeo tvoje žene, ni Muje, ni novaca.“ I tako im prođe čitavo po sata, dok se osvijeste, i vide, šta je. Onda Turčin potrči, na vrat na nos k vodenici; kad tamo, ali oćeš!
ja niti sam viđeo tvoje žene, ni Muje, ni novaca.“ I tako im prođe čitavo po sata, dok se osvijeste, i vide šta je. Onda Turčin potrči na vrat na nos k vodenici; kad tamo, ali oćeš!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A video si čime se to dokazuje! Zato pazi! Smena straže svaka dva sata! TANASKO: Razumem, goskapetane! MANOJLO: Prvo stražariš ti, pa ja. Sad je ponoć. Probudi me u dva...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Mome se dobrom tetku činilo da leti od radosti sve to slušajući; u po sata takovog razgovora, a pritom čašu po čaši ispražnjujući, u veliko je prijateljstvo s Dečancem došao.
” Ode; postoji po sata, pak opet dođe. On je razumniji bio od mene. Nije pitao ni za peštere ni za pustinjike, nego koji je pravi put od
I sad pišući, po dvadeset i pet godina, vozmuštava mi se utroba, suze mi teku i vesma tužim. Po sata, ili više, bilo mi je u usti «nano moja, nano slatka! Julo, srce, Julo, dušo!
| EVO ME MEĐU KALUĐERI; ŠTA SAM TRAŽIO, TO SAM I NAŠAO Bilo je oko dva sata posle podne kad smo ušli u manastirsku avliju (jer smo lagano išli od Iriga do Hopova); istom bratija izišli iz
” Ja sam bio izvan sebe. Mislim, kakvi su ovo ljudi! Pre dva sata milostivo me je primio, a sad goni; da sam mu što skrivio, ne bi[h] žalio. Onda on opet: „Znaš li zašto te teram?
U tri sata posle podne pođemo i nađemo učitelja gdi množestvu učenika (od koji[h] bjahu neki sveštenici s velikim bradama) tolkuje
Od Argirokastra do Hormova nema više nego tri sata. Drugi dan [h]oda dođemo u rečeni grad. Odatle bez najmanji[h] komplimenta prostoserdečno zovnu nas da idemo u nji[h]ovu
„Za dobra smo vremena; imaćemo celi sat [h]oditi, no i tako ćemo zarana doći; poznato ti je da Inglezi u dva i tri sata popodne obeduju.
Sve nisam mogao razumevati, ali za čisto i jasno njejzino govorenje malo mi je što uticalo. U ovom razgovoru prođu dva sata, koliko da ih nije ni bilo. Kad bi što g[ospodin] L.
Ćosić, Dobrica - KORENI
S kim li je samo? Ili je sada, baš ovih dana, s nekim? Mlad je onaj ker Mijat. „Gle si bila pred večeru? Više od sata te nije bilo u kući“, govorio joj u sama usta, a njeno disanje osećao je po obrazima kao prigušeno, muklo smejanje.
on, u selačkom odelu, krupan čovek s rakljastom bradom, a štap mu visi preko ruke. Na zubunu, vidi se srebrn lanac od sata. Ne treba niko da čita ime ispod slike. Čim vide, odmah će ga poznati... — Vojska je stala na kilometar od sela.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Od Kalemegdana, gruvali su turski topovi, počelo je bombardovanje Beograda koje će trajati četiri sata i postati predmet međunarodnih sporova.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Učenici poslušaše bez pogovora i odadoše se posmatranju. Posle pola sata presliša ih Pitagora, jednog za drugim, šta su na nebu opazili.
Na kraju njegova puta uzdizala se ponosito atenska Akropola. Za nepuna dva sata stiže do nje i nađe se pred Propilejama. Tu zastade.
“. „Sve je tako kao što kažete, od reči do reči. A otkuda vi to sve znate?“ „Pričali mi ljudi“. Bilo je skoro tri sata kad stiže gospodin Gerike, stariji. Sin mu pođe nekoliko koračaja u susret.
„Pa da li se vaše pretskazanje ispunilo?“ „Kroz nepuna dva sata udari nezapamćena oluja“. „Zaista vrlo interesantno!“ „Jel’te?
vodom koja je, kap po kap, curila iz jednog malog otvora i, padajući, svojim udarcima pravilno pokretala kazaljke sata.
a njegova dva kraja, pridržavana pokretnom sponom jedan pored drugog, spuštajući se preko celog prsluka do džepnog sata. Todorovo lice je obrijano, bez brade i brkova, a oko stisnutih usana lebdi laki osmejak. Pravi „bidermajer“!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ovde ćete vi, gospodine pukoviiče, znate dovde, evo ovde ađutant, a ja tamo. Za pola sata možete već leći da spavate... — Dobro, dobro, Stevane, kako narediš.
Dao bih da mi se odseku svih pet prstiju na ruci samo da se zabeli. Ali nje nema. Pola sata — nje nema, tri četvrti — nje nema.
Skoro pola sata mi smo mileli kroz varoš i ceo je svet otvarao prozore ili izlazio ispred dućana da nas posmatra. Pešaci su nas
Kao obično, posle jednoga sata, i pre nego što smo seli u vagon, ja sam znao mnogo iz njegova života i puno tajnih stvari iz njega, a i on je podosta
Jer na pola sata pre nego što će da počne, kuća se prepuni. Dakle, puni se tako kuća, kulja i ulazi ona šarena šabačka publika, i sve se
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ogledalima brijačnice, zaigrao na stoliću starog časovničara što s lupom na oku pažljivo čačka među kotačićima u utrobi sata.
Ali je zato sa živim interesom pratio kretanje lađa. — O! Danas je Liburnia uranila čitav četvrt sata! — uskliknuo bi s dogledom na očima. Ili, petkom, na prolasku teretne pruge za Levant: — Što je Najada utonula!
Primjećivao sam kako je onome što se u govoru poigrava privjeskom na lancu sata pala na vrh frizure nad čelom nekakva sitna pahuljica, i kako je on neopazice podnosi, izlažući dalje svoje razloge s
Spor je najzad nagođen tako da Egidio nije smio svirati prije nego bi sa fratarskog zvonika otkucala četiri sata. Po tome, na prvi jek Egidijeva trombona mnogo šta se razvezivalo i pokretalo. Raskidao se čar ljetnog popodneva.
Kad bi me u četiri sata u zoru probudio telegram koji mi to javlja, priznajem, ja bih lično volio da je samo pola miliona ali da je telegram
Ostvariti na papiru u trajanju od jednog sata ono što se u stvarnosti odigrava u jednom hipu, za moje pojmove znači biti loš pisac i već samim tim oduzimati
U ono doba, i moje se ime dosta često susretalo u svijetu na plakatama i po novinama. Bio je to moj četvrt sata, neću da kažem slave, ali nekakvog renomea. Upoznali smo se u Parizu na jednoj večeri.
Skeč je znao potrajati i četvrt sata, i dvadeset minuta ponekad. U osobito nadahnutim danima, obogaćivan je novim, sretno improviziranim pojedinostima.
Ali je smjesta zakočio svoju kretnju: ne, još ćeš dvadeset i četiri sata postiti! — Pa što onda? pomislio sam. Svak bira ono što voli; neko voli snagu volje, a neko cigare.
U svemu tome nije bilo ništa čudnovato: redovno je izlazio oko tog sata, redovno se brijao kod tog brijača, tri puta sedmično.
— ... Ali budite mirni, ovaj put je samo jedan manji zahvat. Pomislio sam: to možda znači dva ili dva i po sata kasapljenja. — A xoćy li izdržati, doktore? — Ne brinite! — površno se nasmiješio. — Vi ste još dosta jak!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Što ulovi, ostaviće, a što dobije u lovu, doneće, — reče mlada. Posle dva sata mlada reče: — Stojte, svatovi, zar ne vidite šumu što plače? Da pričekamo oca.
Ja niti sam viđeo tvoje žene, ni Muje, ni novaca. I tako im prođe čitavo pô sata, dok se osvijeste i vide šta je. Onda Turčin potrči na vrat na nos k vodenici; kad tamo, ali hoćeš!
Petković, Vladislav Dis - PESME
oblaka i mrtvih očiju Čini mi se da se otvaraju vrata Od grobnice sveta, zaspalih zemalja, Da ustaju dani iz pomrlih sata I da mrtvo vreme mirno se pomalja. Vidim jednu zvezdu u obmani više I osećam kako tišina miriše.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
nego što je viši inspektor uspeo da se oslobodi ostalih neodložnih obaveza i konačno dođe; sledila je rasprava od dva sata i onda je on odlučio da sijalicu treba pomeriti dva inča dalje.
Nakon dva sata savetovanja, odjednom je uzviknuo: ”Morao bih da idem“, i pokazavši mi mesto na plafonu, naredio mi je gde da stavim
Jedan prijemnik, ne veći od ručnog sata, omogućiće mu da čuje bilo da se nalazi na kopnu ili moru govor, odnosno muziku iz nekog drugog mesta bez obzira na
malo-pomalo nagomilava određena količina nekog otrova i ja tonem u gotovo letargično stanje, koje traje tačno pola sata.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Upozorio me je da će oko četiri sata izjutra moj voz stići u Genzerdorf (grad gusaka) i da tu treba da presednem na drugi voz koji će me odvesti u Prag.
Kad je brod prošao mimo Kasl Gardena, čuo sam nekog ko je rekao: “Ovo su vrata Amerike”. Posle nešto više od jednog sata svi smo stajali pred ovim vratima.
Nakon tri dalja sata lutanja, prešao sam most preko kanala i našao se u udaljenom gradu. Izgledalo je kao da su sve radnje grada smeštene u
Svakog dana učio sam po osam sati: tri sata grčkog pre podne, tri sata latinskog po podne, a dva sata uveče ostale predmete.
Svakog dana učio sam po osam sati: tri sata grčkog pre podne, tri sata latinskog po podne, a dva sata uveče ostale predmete.
Svakog dana učio sam po osam sati: tri sata grčkog pre podne, tri sata latinskog po podne, a dva sata uveče ostale predmete.
Na kraju krajeva, ovo je bila izvanredna kombinacija: čitao sam Faradeja od ranog jutra do četiri sata posle podne, a zatim sportska takmičenja i igranka uveče.
Video sam da je otišao u Helmholcov kabinet i tamo se zadržao više od jednog sata. Sigurno je pitao za savet velikog naučnika u vezi sa nekim naučnim problemom koji je bio od interesa za nemačku
Svako predavanje trajalo je po dva sata. Nismo bili sigurni u visoki kvalitet predavanja pa smo ga nadoknadili kvantitetom.
Ali, za uzvrat, za ovu kraljevsku platu morao sam da predajem tri do četiri sata svako pre podne i da pomažem u laboratorijskim vežbanjima svako popodne.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U huci vjetra i šumu morskih talasa jedva su se čuli otkucaji sata na starome tornju što vjernicima naviještahu svršetak jedne i početak druge „blažene ure”. ...
U pobožnim mislima i odricanju spuštao se u njegovu dušu željeni pokoj. A kad začu otkucaje sata, „blažene ure” , čiji zvuk jedva se izdvajaše iz huke u luci, kleče na goli kamen i skrušeno moljaše prigodnu molitvicu.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
I kupuj, i prekrajaj mu, i nikad ništa na njemu celo ni dvadeset i četiri sata. SAVKA: Nestašan, mnogo nestašan! ŽIVKA (za vreme obe scene ona meri i kroji): Ne može da se stigne, boga mi!
kćeri, sve drugo ne marim, ali samo da mi je da gospa-Dragu svučem sa državnog fijakera, pa makar za dvadeset i četiri sata. Prilepila se za fijaker kao taksena marka, pa misli niko je ne može odlepiti. E, odlepićeš se, sinko.
PERA: Na službi, gospođo ministarka. ŽIVKA: Naredite da odmah posle podne, u četiri sata, dođe ovde ministarski fijaker. POPOVIĆ: Šta će ti to? ŽIVKA: Pusti me, molim te!
Eto, to ću ja njemu, i to odmah, ni jednog sata mu neću dati da se skrasi, proteraću ga majci... odmah, dabome, odmah... (Uzme slušalicu.) Molim 407... da, 407...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
je pod očima reka, ali neverovatno široka, kakvu nikad ne vide sa lađa, sa obalama što mu se učiniše skoro na dva-tri sata hoda”.
340 Rečna širina sa obalama razmaknutim „na dva-tri sata hoda” samo je još jedan primer za neposrednu, u trenutnome doživljaju prelomljenu percepciju prostora.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
majs... gospođa, oću da reknem. FEMA: Tako svaki magarac radi da ga viče milostiva gospoja po tri sata. JOVAN: E, šta mogu ja zato, kad sam imao posla. FEMA: Ti nemaš nikakva posla, nego da sediš tu, da slušaš zapovest.
(Zabeleži.) Jošt vam jedan sat treba. FEMA: O, imam, Ančicema, ostalo mije od pokojnog dva sata. (Izvadi.) Istina, srebrn je, no ja ću ga dati pozlatiti. ANČA: To je vrlo veliki sat.
Duh ostavlja svoje blatno telo, pak se u oblake diže da se naslaždava. SARA: Mon frer, u oblaku nema ovako lepog sata i burmutice.
Daj samo reškontu, pak ćeš videti. Do po sata pune tri kese dukata doneću ti. EVICA: Al’ ćedu biti žuti! Blago Nama!
Zašto sam toliko komplamenta pravila? Zašto sam ja po tri sata nameštala usta na ogledalu? RUŽIČIĆ: Ne gnjevajtesja, ne gnjevajtesja, tako Ariadna gnjevalasja, no az vam kažem da az
Petrović, Rastko - AFRIKA
još nema, njegovo preplanulo lice i ruke izgledaju sasvim crni prema odelu, da ga sa uživanjem slušam kako laže po dva sata. Gospođica N. dolazi nam u društvo. Pošto joj je glas vlažan i mutan, a reči nagle, nema sumnje da je zaljubljena.
Gade se na miris: sve će to belac pojesti. Imamo pola sata do polaska broda. Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku.
Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga utovar neće završiti. Gledam mađijsku igru nagih tela onih koji tovare ugalj; upadaju u snažno
Kad su završili, piroge ostaše prazne. Pevači su bili u vodi, roneći za novcem kojim smo ih nagradili. Više od sata slušali smo ih kako pevaju, veseli, radosni, složni i muzikalni do nesvesnosti.
Divno precizno prosecanje vode, kao da su torpedi a ne ribe. Posle pola sata, odjednom skreću u stranu i nestaju na širini. Nijedne ptice više nad nama.
“ — „Može, oko pet minuta!“ i šalupa skreće s puta da pristane. Posle ovoga kratkog razgovora, nastaje pola sata besomučne žurbe.
Za pola sata crni hrišćani bili su sasvim iznemogli od svoga majmunisanja otmenosti. Žene su najpre jele suvu ribu i hleb, vlažan i
Šef Alepa šalje u selo mladića da skupi pagajere koji će upravljati pirogom. Posle pola sata čekanja dođe, onom stazom preda mnom, prvi mladić.
Posle pola sata mi uglavnom znamo živote jedan drugoga; svaki je otvorio svoje srce kako u civilizovanom svetu nije čak ni red
Seljani izjavljuju da će igračice doći same po poklone, samo ne odmah, no tek kroz dva-tri sata kada izvrše naredne obrede. Lupa tam–tama, i gomila, larmajući veselo, prate me do izlaska iz sela.
Ona se kreće prema kraju i vremenu između sto i sto trideset za jedan franak. Prolazi dva sata u čekanju da se šef sela vrati sa prikupljenim ljudima.
Za jedan sat počeće noć. Da smo pošli posle četvrt sata odmora, crnci bi išli rado, ali nada da će se vratiti kući ubila im je i poslednje sećanje na ono za šta su se pogodili.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Gleda Isaka.) A ko je ovo? Šta traži tu? Kuda li misli? Otkud dolazi? RADAK: Od jednog sata biće poviše Kako ga s Vukom ispitujemo: Ko, šta je, otkud i šta će tu.
— Ja samo da vas nisam video!... VUK: Dva, tri li sata beše po ponoći; kiša i mrak, samo što munje svetlucaju... Već nam stražari i kapiju otvoriše, a baba iskrsnu, bog je
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
načelnika štaba, pukovnika Komarova, strašan nered, na stolu mu grdna gomila hartija i kad što traži, mora po po sata da premeće po onome vašaru.
Kad dođem u štab, zateknem đenerala Černjajeva ljuta i zabrinuta. — Gde ste vi? Ima po sata kako vas tražim! — Bio sam na visu da posmatram borbu na Tešici. — Pa vidi li se što? Kako stoji stvar?
Stefana da vidi šta se tamo radi, i da kaže puk. Malinovskom đeneralovu poruku da mu svakoga sata po konjanicima šalje izvešće o toku borbe. Od Tešice stiže vest da je ćuprijska brigada popustila i u neredu se povlači.
kretati pred samim aleksinačkim frontom, pošlju im na susret dva bataljona, i po šumarcima više sela Glogovice (četvrt sata pred Aleksincem) zametnu se čarkanje koje je trajalo do mraka.
O dozvoli da se ubijaju svinje brzo se rasprostrla po vojsci i svaki je pohitao da se njome koristi. Na dva sata posle toga, g.
Po Šumatovcu ozgo dim se poklopio, Za po sata hiljadu topova pukne! — Nedaj care, propadosmo ti mi — narod tvoj. Naše vojske što se borila na Šumatovcu i oko šanca
Laka ti bila srpska zemlja, dobri prijatelju!... Iako su Turci bili brojno mnogo nadmoćniji, naši izdrže dva čitava sata uporne borbe (od 10 do 12 časova) pa onda odstupe Banji, a Fazlijina kolona produži svoj marš, ali sa takvim teškoćama,
Černjajev ce samo pljesnu po butinama: — Eto ti sad! Nije li mi pre dva sata Komarov rekao a vi sami potvrdili, da ste se peli do na vrh one kose i da Turaka nigde nema.
ćeretanje sa onim zabrinutim ćutanjem i napregnutim osećajem strašnoga iščekivanja s kakvim su ovi isti ljudi pre jednog sata ulazili u borbu. Ista opasnost, a kako razno raspoloženje! Otkuda to?
Sad smo ponovo stajali pred onom nesrećnom iskrčenom poljanicom, na kojoj pre jednoga sata onako ljuto postradasmo pri jurišu. Poljana je bila zasejana trupovima naših izginulih drugova.
Poljana je bila zasejana trupovima naših izginulih drugova. A Turcima je bilo dosta i pô sata, pa da im svima poodsecaju glave i da ih svuku gole nage.
! One glave, na onim motkama onamo, pre pô sata su mislile; ona krvava srca malo čas su kucala i osećala svom snagom zdravih i krepkih ljudi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Odstojanje ću meriti prema velikom kamenu iza koga je onaj merzer. Čekao sam nekih četvrt sata. Telefonista mi javi da će baterija otpočeti sada.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1835. Vladislav Stojadinović Čikoš SPIRIDON JOVIĆ SPOMEN Sećaš li se onog sata Kad si meni oko vrata Bele ruke savila, I krijući tvoje lice Meni pone nehotice Tvoju ljubav otkrila?
Sa tog valcera se opominjem onih arija i zvukova koje je ona na svom fortepijanu izvijala: Sećaš li se onog sata... Meni je ova pesma i sad mila i ostaće mi mila naveki. Ta moje je srce sad tiho, mirno i spokojno.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
pakosti nikad neće proći drumom pokraj naše kuće kad se vraća iz parohije, iako mu je mnogo bliže, već okoliši, pa pô sata ide stranputicom. „Zar ja da idem putem kud prolazi prokleti, kuljavi, pakleni Džibo!
Bojić, Milutin - PESME
I u svojoj sobi vidim te svu golu, Sediš iznad Sata i brojiš minute, Senka tvoja igra preda mnom na stolu, Gde čitave 'rpe početaka ćute.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
” (Prestaje.) Budiboksnama, šta je ovo? VIĆA: Ne znam, ne razumem. Znojio sam se pô sata dok sam razrešio. JEROTIJE (šeta zamišljeno). Što ne razumeš ti, dobro; ali, eto, ni ja ne razumem.
I evo, čitava dva sata prošlo kako je u 'apsi, čitava dva sata kako smo spasli državu, a ja o tome ne izveštavam ministra.
I evo, čitava dva sata prošlo kako je u 'apsi, čitava dva sata kako smo spasli državu, a ja o tome ne izveštavam ministra.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zvoni podne, odblesak sunca u očima gazda Jovo jače osjeća, ali neće da se sa stolice digne: navikao da sjedi do sata po padne, kad na ručak odilazi.
gledaše u Marijinu kuću i u tračak svjetlosti što se kroz prozorčić naziraše... U ušima mu brujali otkucaji sata na zvoniku i čisto ustrnu kad unutri nešto, padajući, zaruži.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ „Jaš'te sunce mesto hata, I za dvaesčetir sata Proći ćete zemlju svu, I bićete snova tu.“ „Vrlo dobro!“ car mu reče, „Jedan dan i jedno veče, To je, zbilja, kratak
Žega ga sustiže potom, Da posle jednoga sata pod kućnim ležaše plotom Bez svesti i saznanja. 2. Podne je minulo kasno, I već na tavnom nebu sunce se gasilo
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali ću joj odmah zavrnuti njeno električno osvetljenje. Hvatam kazaljku sata sveta, pomeram je unatrag, i zaustavljam je na godini 323 pre Hrista. Sat škripi i reži, ali sluša.
i vrata Partenon svoje divne skulpture, Fidijine ruke; one su doletele ovamo iz Londona u trenutku kada je kazaljka sata koju sam pomerao prešla godinu 1801. I u unutrašnjosti Partenona sve je još u svom redu.
koje su se razišle poklope se posle godinu dana, a za to vreme je sunčev sat zaostao prema zvezdanom tačno za 24 sata. Ta sunčeva kazaljka ima još nekih, nepravilnosti, pa se one izbegavaju time da se uvodi srednje sunčano vreme.
Mi smo postali zarobljenici nas samih. XIII NOVI KALENDAR PRAVOSLAVNIH CRKAVA Carigrad Pre pola sata donese mi poslužitelj na srebrnom tanjiru jednu posetnicu. Petu današnjeg dana.
zlatan lanac obilazi mu oko ovratnika, pa ide kroz jednu zlatnu agrafu, koja pridržava oba njegova kraja, do džepnog sata.
Mesto sastanka: park Sv. Džemsa u Londonu; vreme sastanka: tri sata po podne 28 aprila 1686 godine, po starom kalendaru. Ovo poslednje nemojte da izgubite iz vida. ...
Vožnja tramvajem sa čekanjem trajala je oko četvrt sata. To je bilo dovoljno da se za školu pripremim. Čim sam se vratio kući, bacio sam knjige u zapećak, čitao Žila Verna i
Ja zacvileh i počeh, u bolu, da pevam onu našu starinsku pesmu: „Sećaš li se onog sata, kad glas dođe iznenada, k’o iz vedra neba grom. Da ja moram odlaziti, Tebe, dragu ostaviti, i moj mili rodni dom!
Ova scena me je potresla više nego što je bilo potrebno, ali je imala za posledicu da sam, posle nepuna dva sata, taman kad je naš topnički puk prešao greben, i sam našao izgubljeni pravac svojem radu.
Ona mi je izgledala kao prenoćište na mome putovanju po vasioni. Sutra me izvedoše u šetnju po dvorištu. Posle jednog sata, vratiše me natrag.
Rezervisao sam za nas dve kabine prve klase. Tačno pola sata pre polaska voza, ja ću Vas čekati u vestibilu te stanice.
Njih dvoje nalaze se na svadbenom putu, a Mesec ih privlači sigurno zbog toga što onde noć traje 354 sata. Sva ova množina novih i neočekivanih utisaka premorila je Vaše živce, draga prijateljice.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ja i kad ga sretnem, ma da je i to Božji čovek, Božja duša, a ja se po dva tri sata gadim. MIRON Zato će njen greh bivati manji. Što veće ispaštanje, mučenje, grehovi su manji.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Starinski, izupotrebljavan, tesan, slabo negovan, blatav i prašljiv, zazvrji pre pet sata ujutro, danas-sutra, kao amin u molitvi. Gospa Nola se vozi na njive, u kukuruz, u mlin, na salaš, u neko selo.
Tako, s Božjom pomoću, gos-Toša je svaki dan već oko dva sata zaključavao za taj dan svoj kontoar. — Moj otac je govorio: Bogu božje, caru carevo, a sve drugo u kasu i pod ključ.
— A šta je sa Srbom? Kako me baš to pitaš? — Gospa Nola razrogači oči. Ima dva dana po dva sata apsa u gimnaziji... Molio me da ti ne kažem. Već znaš.
O, Bogorodice!... Paula, kaži Josi da za pola sata kola budu upregnuta... Baš volim ovo bljuzgavo vreme... amrel nemojte zaboraviti...
Bila su divna junska jutra, i njih dvojica su počinjali da rade odmah posle tri sata. Izdiru se krupni palanački petlovi, gase se čkiljavi fenjeri, čuje se naglo odmatanje lanaca s vitlova i bućkanje vedara
— Jeca Milanov otac i jeca Pavle, a Milan se zakašljao. Izvedoše posetu. Posle četvrt sata uđe sam Pavle. Milan ga mirno gleda. — Srećan ti put, Pavle — šapće i smeši se.
Nije stoga primetio da je i bolničar izišao. Posle pola sata ropac stade razređivati svoju neumornu ujednačenost. Krkljaj, pa pauza. Krkljaj, pa pauza.
U sobi Brankova oca, staromodni zidni sat udara kao da je u groznici, otkucava već po drugi put pet sata posle podne.
Zašto gori, ne zna se, jer su svi pekarevi legli, pošto ustaju odmah posle dva sata u zoru. Svejedno. Ništa se na ovom svetu, pa ni u ovoj palančici ne razume dobro.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Roman nije ni po sata junačestva u rkanju pokazao, kad silfa Selimandra, kojoj se naš iroj ne znam zašto dopao, volju dobije od dugog vremena
Ovo dobro za rukom ispadne. Gospodari, premda srdeći se, namažu oči pljuvačkom, i tako pre neg’ što po sata izbije, nijedan se u postelji ne nađe. Sad im služitelji bedu predstave i osobito suščestvo.
da se ništa ne boji, sednu na konje (ona je onako jašila kao naše dame u sadašnje vreme) i upute se šumom, koja je dva sata oda od varoši stajala.
— U toj misli potrči na njega, a naš divlji mačak tako se uplaši da je smesta na zemlju pao i Romanu tri sata posla učinio da ga k sebi povrati. »Tko si ti?« rekne mu na to Roman.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
a jednom sam opet pao u fras, i to bez ikakvog naročitog razloga, već više iz pakosti prema doktoru koji me je na po sata pre toga pregledao i rekao da sam zdrav kao tresak.
Možete misliti kakvi su izgledali onih četvrt sata odmora, ispred časa nemačkog jezika. Nastala je jedna paklena dreka, zujanje i mumlanje, jer bi tada ceo razred zapeo da
kako bi tek taj četvrtak uspeo, ali — ja nisam otišao na groblje, gde me je plavo devojče očekivalo više od jednoga sata.
osluškuju i onda se podeliše u dva tabora; moj domaći lekar bio je mišljenja da ja moram u roku od dvadeset i četiri sata umreti, dok je drugi, njegov kolega i inače moj dobar prijatelj uzbuđeno uzvikivao: „Taj je kadar još mesec i dva da se
počeše da secuju na mene: moj domaći lekar položi novu novcatu hiljadarku, tvrdeći da ću ja umreti za dvadeset i četiri sata; onaj drugi položio je na to svoju hiljadarku, tvrdeći da ću se ja „vući tako još duže vremena“.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Opomenuh ga. — 3a kvart ure! — odgovori on i zamače u jedan hodnik. — Druže, ovde kvart ure znači dva sata, a nekad i pola dana — dobaci mi jedan pešački poručnik. Već vidim i sam da ne mogu dobiti šta tražim.
Petrović, Rastko - PESME
čas evo Dantona, za njim evo Marata: Bolno se grče prsti i lede, A glas je suh i bez jeka, Ponoć je prošla, dva sata, I mrtvaca glave blede i sede. Pod prozorom talasom srebrnim šumi reka A glas joj je suh i bez jeka, Suh i bez jeka.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Leže iza setne riba Ugor, rešen da tu poleži dok se ono čudo u njegovom stomaku ne svari. Ali, i nakon dva sata, i nakon dva dana bilo je isto. U brk su mu se smejale morske zvezde i račići dok se previjao u mukama. Šta sada?
— Kuca! — krajičkom košulje obrisa dečak stubiće sata između kojih se klatio konjanik na zlatnom orlu, kad se, najednom, začu zvonjava, nakon koje neki jako udaljen glas reče:
— Princeze ne čiste dvorište! — metla se ljutito povuče u ugao, izjavljujući da je izmišljotine sata s klatnom ne zanimaju. Ali, ostali u kući želeli su da čuju priču sata s klatnom.
Ali, ostali u kući želeli su da čuju priču sata s klatnom. Zar nije rekao da je dvesta godina star? A kad je neko toliko star on zasigurno mnogo pamti.
Nedirnuta ostade čaša vina, ali slikar iz krčme izađe odnoseći oblike sata na platnu. Najveći bogataš u gradu vide sliku i sav oduševljen plati je čistim zlatom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Boj činiše puno i za mlogo, ja u danu puno sedam sata; sve razbiše Turke na buljuke. Staše Turci natrag uzmicati, ranjenike Janji pronositi; ev’ Turcima indat
Đe je sreća, tu je i nesreća: kad se sedam navršilo sata, ev’ Nedići rana dopadoše, — prebiše im Turci obojici iz pušaka noge do koljena; obja sjela jedan do drugoga, oni viču,
avaiz) — verski propovednik Vakup — varoš na Uni, udaljena četiri sata hoda od Udbine valka — nekakav ukras vatrene boje valjati — vredeti: Valja sablja tri careva grada vami — vama
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
ljudi Samo jedan lik Ne nestaje bez traga Kada odlazi Osoba koja je draga U jednom danu Dvadeset četiri duga sata Dvadeset četiri gosta Možete skinuti s vrata Samo jednog Uvek natrag zovete Kada odlazi Vaše rođeno dete
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Hajde, hoćemo li sad kući. Djeca su još prije pola sata izišla iz škole. — Hajdemo ... Uz put ćemo se dogovoriti koga ćemo primiti u našu četu.
— kažu i šta su ručale, i šta su vidjele, i šta su čule. Za pola sata sve bi selo saznalo za našu Tepsiju. — Tako je, bogami. — Djevojčice meni trebaju za nešto drugo.
mašine kao i neke ogromne mamuze, zatim nekoliko potkovica, običnih i „turskih“, pa razne kuke, lanci, kutija od sata budilnika, neko staro prošupljeno suđe i još bezbroj drugih stvari, i bezimenih i s imenom.
— Ja ih samo odozgo izbrojim i dojurim: „Evo ih četvorica!“ — A kad pola sata iza one četvorice naiđe još deset, šta ćemo onda? Ko će nas onda obavijestiti? — upita Jovanče.
Sad već Nikoletina nosi puškomitraljez „zbrojovku“, a Lazar sasvim ozbiljno tvrdi: — I „zbrojovku“ću za pola sata rastaviti i sastaviti. — A „Crnog Lazu“? — pita ga Stric.
Za manje od četvrt sata obojica su već bili u šumarku. Otud, iskosa gledajući, nije se primijećivao ni trag onoga otvora koji je vodio u
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Što da mi pratiš?! Kad vikaš da je za čerek sata gotova, pa ja će si tuj pričeknem, a sud i gospodin prisednik mi neće pobegne... Pošeja sam u sud...