Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Šta sad da ne?... — uzviknuh i skočih. — Lud sam! Budala! Što patim, mučim i satirem sebe?!... — I stvarah te, grljah, celivah tvoje rujne usne i opijah se od mirisa tvoje kose.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
! Šta je lovačka Dadarina nosina nanjušila? Miris pečenja. Gospode bože, miris pečenja. Zar sam morao da se satirem ganjajući onog dečaka samo zato da bih na strašnom mestu, Saborištu, video gozbu raščinjenih kaluđera, da bih raširenih
Pošto mi je ubrzo dosadilo da satirem ta jadna bezglava šumska bića, bacio sam se na lov pastrmki u brzacima Belog potoka. S njima je išlo neuporedivo teže.