Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali, ako Trifun razdrjati sja budet, na mene, u Kijevu, ašče gospod Bog koe čudo ne satvori, ubiću ga, kao kurvu. To ti kaži svome bratu! Oće Srbo!
Teodosije - ŽITIJA
kao da se prilepila, reka velika teče, koja se zove Vardar — na toj steni, drvetom popločavši mesto, pozornicu sebi satvori. I kada se, bednik, veselio, predsedavaše opijajući se na tome mrskom i samotnom sudištu, igrajući i veseleći se.
ostao načelstvujući u Lavri svetog Simeona, koja se zove Studenica, mnoga isceljenja polaganjem ruku njegovih na bolne satvori Bog, i mnoga izgnanja duhova molitvom, i druga mnoga čudesa, koja zbog dužine reči nije moguće opisati.
Makar mi ti budi milo stiva, primi i mene ovde, i grobom neishodnu sebe mi satvori, jer u svet vratiti se ili u njemu biti ne volim, niti mi dostoji da živim gospodina brata mojega ne gledajući“.
Desnica gospodnja satvori silu, desnica gospodnja podiže me i ojača me protiv vas. Neću ja od vas umreti, kao što se uzalud hvalite preda mnom,
Radičević, Branko - PESME
I sunašce umiljato, Zoru što nam nebo šara, A i munju što ga para, I tu silnu groma buku, I oluje strašnu fuku Ti satvori, velji Bože, Ko ovako jošte može!
reku, silno more, I pod nebom orla gore, I nad orlom šarnu dugu, I slavuja u tom lugu, I još njegov glas umilni Ti satvori, Bože silni.
ovde nije ništa bilo, Do onoga Boga velikoga, Sam on beše, pa mu dotužilo; Da se dakle tužan razveseli, Svet satvori, kâ što Moja veli.
Gore, dolje, trave, drva, Lava, orla, a i crva, Ti satvori, dragi Bože, Ko ovako jošte može? Osim druga ovde svega, Mene stvori iz ničega, Duom tvojim ti podunu, U meneka
Lalić, Ivan V. - PISMO
Vinovnik moje si duše, A tajiš mi tvoje mere. Krvav sam ispod kože, Ko fitilj ime mi gori: Trebam li ti, satvori Još jedan zavet, moj Bože.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
razberi me! Snim li sanak, ili vidim: Jeli ono mlad na konja, Al’ je ono sivi soko. Ne razbira moje oko. Ah! satvori ovo more U zeleno ravno polje!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
jato I sunašce umiljato, Zoru što nam nebo šara A i munju što ga para, I tu silnu groma buku i holuje strašnu fuku, Ti satvori velji Bože Ko ovako jošte može!
reku, silno more, I pod nebom orla gore I nad orlom šarnu dugu I slavuja u tom lugu I još njegov glas umilni- Ti satvori Bože silni! Osim drugog ovde svega, Mene stvori iz ničega, Duhom tvojim ti podunu, U meneka dušu sunu.