Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ama zna li ko kakvog Savu Savanovića? — upitaće Purko. — Aja,... Ne zna niko!... — povika gotovo -sav onaj narod. Zarožani se opet zamisliše.
Poče ga karati i odvraćati. Jedva ga nagovori da ostane barem neki dan kod njega u Zarožju, dok ne nađu Savu Savanovića, a posle će već gledati da mu kako god isprose Radojku, kad je toliko zamilovao, pa makar je i oteli od Živana.
— Oj, sinko! — odazva se baba Mirjana polako i diže malo glavu. — Znaš li ti nekog Savu Savanovića? — dreknu opet Ćebo. — Šta veliš, sinko? — upita baba polako. — Znaš li ti nekog Savu Savanovića? — podviknu Ćebo.
— dreknu opet Ćebo. — Šta veliš, sinko? — upita baba polako. — Znaš li ti nekog Savu Savanovića? — podviknu Ćebo. — A odakle ste vi, deco? — upita baba. — Iz Zarožja! — podviknu Ćebo. — A?
— E ako, ako! — reče baba polako, pa se kao malo promisli šta su je pitali i odgovori: — A koga to, sinko? — Savu Savanovića! — dreknu Ćebo i sav pocrvene od teška napora. — Znam, deco! — odgovori baba. — Jedva ga pamtim. Bio je to opak čovek!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Na grob vampira Save Savanovića, u Glišićevoj pripoveci, nabacali su seljaci »kamena, klada, i svakojaka trnja, najviše glogova«.