Kostić, Laza - PESME
nevidovna kad mi slomi krila plovna, pa, dok snova ne uzletim, hoću malo zavetrine, tad se navek tebe setim, budaline Savedrine.
okršaja vetrenjača mnoga zveči, kad je glavi drugo mesto a trbuh se za sve brine: sećam te se vrlo često, budaline Savedrine.
ko će moći, dići narod bogu gore, te će biti jedan, srećan, neće biti Save, drine, i opet se tebe sećam, budaline Savedrine!
pale, žare, čem su bili borci čili; da želucu nije smetnje, mač otpašu sa bedrine: — take slike nisu vredne budaline Savedrine. PROLOG ZA GORSKI VIJENAC Na Lovćen gledah u snu, s Cetinja, pun zazora, kâ negda, djetinja.