Teodosije - ŽITIJA
Slušajući ovo o njemu, blagočastivi Stefan tugovaše, i bojeći se Boga savešću se osuđivaše što je takvoga junca svirepoumna od smrti spasao, ushranio i ogospodio, a mrska mu beše i pomisao na
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sposobni su čak da joj izjave najdublje sažaljenje; ali manje to osete srcem, još manje savešću. Čak su i vrlo pobožni, brižljivo pohode crkvu, mole se Bogu dva-tri puta na dan, poste sredom i petkom i sve
Nušić, Branislav - POKOJNIK
LjUBOMIR (ćuti). SPASOJE: Reci mu, reci, slobodno mu reci! LjUBOMIR (mučen savešću, jedva šapće): Da... svedočiću tako! MARIĆ (plane): Nitkove! (Opšti pokret.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
stara granica s južne strane išla severno od grada Kradije; a to je nepoštenje; jer naši neprijatelji onda mogu s mirnom savešću polagati pravo na zemljište do više Kradije. Šta mislite koliko štete time nanosi ovoj napaćenoj zemlji?!
Ubrzo mi je knjiga ispala iz ruke, pošto je, naravno, ispunila moju želju, i ja sam zaspao kao jagnje s mirnom savešću, jer sam potpuno izvršio sve svoje dužnosti. Odjedanput se obretoh kao na nekom uskom, brdovitom i kaljavom putu.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
u čas dolaska mojega, niti me gnevom tvojim kazni u dan dolaska tvojega, jer pređe suda tvojega, Gospode, osuđena sam savešću mojom, nijedne nade spasenja nema u meni ako milosrđe tvoje ne pobedi mnoštvo bezakonja mojih.
Sveti Sava - SABRANA DELA
sramom ispunjen, slobode Božije lišen, osuđen od Boga, oplakan od anđela, smehu izložen besima, ukorevan svojom savešću, zlim svojim delima posramljen.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
daleko razleglo, pomislih u sebi: ovo je pravi san pravednika; bože moj, kako tvrdo i bezbrižno spavaju ljudi sa čistom savešću! I već počeh misliti o sebi grešniku; šta li će biti s mojim snom?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I Dorotejev miš. A ja kažem: da, smeta mi. Zato što ga zabavlja. Zato što mu je to način da pred svojom savešću zabašuri svoju krivicu. Jer, nikakva ljudska kazna ne dotiče čoveka bez savesti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ja mater vrlo volim, ali je to čudna i teška žena. Uvek nezadovoljna, brižna, uvek u nekoj raspri sa svojom savešću. Sve se nešto kaje i kara. Međutim, ima mnogo vere u sebe. Ne ovako kao ja. — Pavle poče da se smeje.