Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Dakle to li je! Naravno! A gle kako se ona hartija savila u fišek i iz nje se prosipa znato! Blešti se, šušti i zanosi njegov sjaj, a njih se dvoje sve više grle i ljube!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pa tek ova! — dira je opet pop Spira, pa zapeva: Sjećaš li se onog sata, Kad si meni oko vrata Bjele ruke savila? I krijući tvoje lice Meni skoro... — Ta koji ti je đavo! — prekide ga gđa Sida ljutito. — Ju, izvin’te, gospodine!
beše maloga begunca koji se deraše i valjaše po prašini i bacakaše nogama, pa se ne dâ materi da ga digne, a ona se savila od silna smeha nad detetom, pa mu se smeje, a posle ga diže silom i vuče preko sokaka. — Da im dođemo u gosti!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Valjda umorna. Bila je zatvorila oči, a ruke iznad glave savila. Kad je Isakovič stiže, otvorila je oči, pa se smešila.
Bio je negde izgubio klobuk, pa mu je kosa, riđa, rasula se, na čelo, a kika savila o vratu. Za njim je gacalo, ritmično, urličući, trista vojnika, kao u nekom ludilu. Ura! Ura!
Radičević, Branko - PESME
Kao zmija prebijena, Od kamena do kamena Vila se je za njim, vila, Dok s' na srce ne savila Njemu, što joj skrivi jako, Što je ubi... no ma kako: Krivica je grdna bila, Ma s' i grdno osvetila. 12/12. 849.
Tutnji zemlja, konjanici sukte, Čila srca od veselja bukte, Pešadija puške zagrlila, Pa za njima tragom se savila. „Juriš... ne daj!“ i „Ala il Ala!“... Bože mili, na svemu ti vala!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Jesi li spremna? HASANAGINICA: Kako „spremna”? Šta znači „spremna”? Savila, složila haljine, uvila runde, minđuše, ogrlice, izbrojala prstenje? Kako za ovo da se spremim... BEG PINTOROVIĆ?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Setih se deda Gavrilovih gvožđurija i tako okačim na svoju crnu džemperišku neku zvezdu sa dva mača. Ma nisam savila okuku ni iza ćoška svoje ulice, a već me je zaustavio jedan veoma stari gosn Krečko Laponac, sa štapom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A za to vreme njegovo se milo gnezdašce rasturilo. Roditelji pomrli, sestre se razudale i svaka za sebe savila gnezdo, braća se rasturila po belu svetu i on sad zamišlja kako izgleda ono rajsko mesto, gde je poznao jedine dane
Ljubica posmatraše pažljivo svaki pokret, ne osećajući ništa i ne misleći ni o čem. Zgurila se, savila se u klupče, naslonila glavu na uzdignuta kolena, a oko njih obavila obe ruke pa gleda...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Trepetljika ne rodila! Uzaman mi trepećala, Od danaske pa do veka!“ 11. Porasla jela do neba, Savila grane do zemlje, Na granju lišće zeleno, Na lišću cveće crveno, Na cveće čele popale.
80. Povila se zlatna žica iz vedra neba, Savila se milom kumu u svil’na nedra. To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda.
To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda. Povila se zlatna žica iz vedra neba, Savila se milom svekru u svil’na nedra. To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda. 81.
Vita jelo! istina je bila, Ja se dragom u njedra savila! U njedrima srma — džuzdan bila, Gdjeno stoje groši i dukati; A u jutru kafa u fildžanu, Ne bi li me u kafi popio,
186. Paun pase, trava raste, Gora zeleni; I gora se listom sasta, A ja nemam s kim. 187. Savila se bela loza ninova, Oko toga bela grada Budima; To ne beše bela loza ninova, Već to beše dvoje mili i dragi, Koji
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Iza njih, kao ogroman grob, diže se zemlja, i nigde stabla, nigde ni žbuna. Sva se savila na istok, prelomljena od bura. Nigde jedan miran put – svi se previjaju, krhaju, beže.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Za onim što nigda nismo imali, ne možemo ni žaliti... A majka joj, kad dete stade razumevati mnogo što šta, već savila ruke oko treće sestrice.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Čuj sad...“ Ona prikupi svu snagu i trznu se, ali snažna mišica serdareva, kao gvozden obruč, savila se oko nje. Videći e joj je zaludu otimati se, prisloni glavu na očeve grudi i briznu plakati, rekavši: „Tata moj, šta
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pa onda i sva snaga bješe mu čudnovato skrojena. Trup mu bješe suviše kratak prema nogama, a jedna mu se noga savila kao gudalo, ali nije hramao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Stojadinović Čikoš SPIRIDON JOVIĆ SPOMEN Sećaš li se onog sata Kad si meni oko vrata Bele ruke savila, I krijući tvoje lice Meni pone nehotice Tvoju ljubav otkrila?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Te sarani dvoje dece svoje: Na Momiru zelen bor nikao, Na Grozdani vinova lozica; Savila se loza oko bora«... Vuk, Pjesme, II, 29, 390 idd. Upor.
Na Momiru zelen bor nikao, Na Grozdani vinova lozica: Savila se loza oko bora, K̓o sestrina oko brata ruka, Vuk, Pjesme, II, 29, 390 idd. V. i Vl. Krasić, Pesme, I, 21, 54.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Što reče gospodin načelnik?“ — i sve takva neka, luđe od luđega, pitanja, tako da je tetka Taska savila šipke i pobegla čak u lojze.