Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I doista, otkako se Savka Nikolina zadevojči, odonda uze cela bećarija smederevska nositi crne kicoške haljine i fine rukavice.
Baš se tada igrao neki kadril, jedan dugajlija dere se komandujući: »durdeme! šunegle!« U lesi prema njima igrala je i Savka Nikolina. Baš začinila lepotom sve društvo.
Pupavac iziđe da se prošeta, prođe pored Nikoline kuće. Savka beše na prozoru. On duboko uzdahnu, ona se podrugljivo nasmeja. Tako je još prošlo dosta vremena.
»Šta li taj ludak švrlja jednako tuda?« upita Savka svoje drugarice koje behu došle kod nje na čestitanje i poselo, pa s njom zajedno izvirile na prozor.
— skoči Nikola u čudu sa stolice. — Ja toliko potrošio... — dere se Pupavac još žešće... — a vi me za nos vučete... Savka i mati joj đipiše poplašene sa stolice. — Vucite toga napolje! — viknu Nikola na sluge. — Mene napolje? Sram vas bilo..
— viknu Nikola i diže stolicu. — Te igle... te haljine... sve je to moje!... — diči Pupavac iz petnih žila. Savka udari u plač. Mati u dreku. Sluge se skleptaše. Pupavac se dere što ga grlo donosi i grdi najgrđe.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Evo, tu sam, nek mi izađe!« A oni ćute k’o miševi, Pred trećom kućom opet sedela baba Savka, kočoperna baba, pa pripovedala svojoj komšinici, drugoj jednoj babi, kako joj se juče na noć prisnio njen pokojni Lala.
— Doš’o pa stao prid mene, — pripoveda Savka, ali ni nalik na onoga živog Lalu. A kere zalajale iz celog komšiluka, pa laju, laju, a ja i’ rasterujem žaračem i
« — »Ta jesi li ti to, Lalo?« reko’ ja. »O, Lalo moj, a otkud ti?« A on mi kaže: »E, moja Savka, moja Savka! Ne pitaj me, veli, odakle sam doš’o!
« — »Ta jesi li ti to, Lalo?« reko’ ja. »O, Lalo moj, a otkud ti?« A on mi kaže: »E, moja Savka, moja Savka! Ne pitaj me, veli, odakle sam doš’o!
ti iz daleka, od tuđe zemlje, iz tuđa sveta, di petli ne poju, di zvona ne zvone, di se odžaci ne puše; ja sam ti, moja Savka, sa onoga sveta, kaže mi on, di nema roda za mene.« A ja ga pitam: »Pa šta bi ’teo, rode: što ne sedneš?
ni divanjenja, kratko je vreme, bojim se, kaže, petlova, nego sam doš’o da tebe vidim i da te nadgledam i da ti kažem Savka, dobro da utuviš ovo: traži druga, traži stubac kući; a već meni tamo kako je da je, nego se bar ti ne muči i ne
« A on mi kaže: »E, moja Savka, nije meni do žene! Tamo ja i ne znam, kaže je l’ sam muško il’ nisam! Udaj se ti samo, ta možda mi, kaže, nećeš više
Puši tako, i samo izvoleva. A Savka, sadašnja njegova baba, kao mesi u naćvama hleb, pa mu okrenula leđa. Malo-malo pa se tek okrene na nj, pa ga lepo
A ona se kao okrenula, pa ga onako lepo gleda i pita: »’Oćeš li, snago, da ti Savka napravi lepinje?« A on joj veli: »Ta baš nisam s raskida, samo je onako podebelo namaži s mašćom; metni na nju dvaput
« — »Pa kol’ko da ispečem kožurice, perzekutore moj?« — pita ga kao Savka. — »Pa, onako... kol’ko za jedan dobar opanak«, veli joj Nića. »Ne škodi ako bidne i više...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ova je imala jednu sestru, Savku, koju je htela za Ljubu udati. Video je Ljuba na svetkovini u K., pa se u nju zaljubio. Savka je bila sada u gostima kod sestre, no baš kod kuće nije bila; sestra je svaki čas čeka.
Ljuba je gospođu Jelku još devojkom poznavao, a i ona je sada znala za njegovu naklonost prema Savki, premda Savka još ni pojma o tome nema. Ljubinoj prvoj zabuni bio je uzrok što nije znao kako će ga gospa predusresti.
Ljubinoj prvoj zabuni bio je uzrok što nije znao kako će ga gospa predusresti. — Dakle, dopada vam se moja Savka? — zapita ga između ostalog gospa. — Dopada mi se. — Pa hoćete li da joj to kažem? — Nemojte, ako boga znate!
— odgovori malo prijatno zastiđena gospođa Jelka. Na to dođe i frajla Savka. Fina devojka. Lepog stasa, bela, pa rumena, lepe, upisane, sastavljene obrve, oči žarke, Ljuba ne sme u njih da gleda.
Ljuba je sa svojom furom stigao u vinograd. Tu mu se sad cela romantika razvila. Krasni vinogradi, lepa Savka pred očima! On je već sa svojim srcem sasvim načisto.
Ljuba, koliko se u Savku zaljubio, ipak nije hteo da se dâ sasvim poznati, da ne bi posle na miraz zaboravio. Savka se malo udali da bere grožđe, a Ljuba se gospođi Jelki približi. — Kako vam se sad dopada moja Savka?
Savka se malo udali da bere grožđe, a Ljuba se gospođi Jelki približi. — Kako vam se sad dopada moja Savka? — Izgleda kao boginja! — Neće ni miraz faliti. — Kanda ste mi iz usta izvukli! Baš sam vas hteo o tome upitati.
— Ja ne mogu sutra ostati. I kod nas je berba, moram kući. — Ali sama Savka me molila da ostanete! — Ne mogu. — Dakle, vi nikakvu ljubav ne osećate.
— E, dobro, na to pristajem. Dakle, hoćete li gospodinu ocu pisati? — Hoću. — I ja hoću. Na to dođe Savka, te se razgovor preseče. — Izvolite grožđa.
Frajla Savka brzo mu ruku poveže, a Ljubi ni brige. On ih časti, ali razgovor mu se jednako okreće oko Savkinog tate, šta on misli,
— E, pa dobro, gospodar-Čekmedžijiću. Ako nije još ugovoreno, a ono se može ugovoriti; još može biti vaša Savka. — A kako je sa hiljadom, jer, ja iskreno ispovedam, bez toga ništa ne može biti.
— Šta ću da je gledam, kad neće biti moja, — progunđa napolju. Ljuba ode kući. Frajla Savka ostane dešperana, ali naskoro se za jednog notaroša uda.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ono je čitave mesece kasnije bilo razlog za razgovor u pola glasa. Savka Gatara osećala se naročito pogođena. Za nju se govorilo da otkriva nezakonita blagoslovena stanja brže nego što psi,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
DOGAĐAJ U MILICIJI U kancelariju komandira milicije upade crna Savka, seoska luda, nosi na rukama jednogodišnje dijete i još s vrata, bez pozdrava i uvoda, nadaje viku: — Evo vam ga, džaba
Svak je grdi, goni, ruga joj se, i daj sad nek ni u miliciji ne čuje ljudsku riječ,kuda će onda? — Pa šta ćemo, Savka, kako ćemo? — Neću više da prtim i nosim Jošanovo dijete, pa neću! — tupoumno se inati djevojka.
— Šta je, da sastavljamo zapisnik, a? Dana dvanaestog šestog ove godine pristupi ovoj stanici nepozvana Savka Batić i ...i ostavi te, brate, nama na vratu, šta da se lažemo. Je l tako?
— Nema je, Vidače, pobjegla. Ostavi mi luda Savka dijete i nekud mače dok sam ja samo u hodnik zavirio. Kaže da je Jošanovo.
Već pokasno, odnekud iz večernjeg požara, ispada ogaravljena Savka i juriša na konjokradicu. — Ovamo to daj! Vidi ti njega. — Zar moga Vaskrsija? — kliče Vidak.
— Ne bi vi znali! — galami luda. — Ovo je moj sin, a vama ako treba djece, napravite sebi, dokoni ste. Veoma ljuta, Savka bez pozdrava okrenu put kapije, čvrsto stežući zamotuljak u naručju kao da zazire da joj ga neko ne otme.
— Navrati, bolan, Savka, ta nismo se potukli oko pečenih krompira — doviknu joj komandir. Opljačkani konjokradica obori glavu, pogleda u svoje
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Uspravljena i u starosti, lepa, umrla je pre neku godinu. Nazire je Gospodar Jovan i čiki mu se da Savka Kaljević gleda, kroz izlog, uz Višnjićevu, ka Muzeju: čeka da vidi čuvenu braću Popović kako se spuštaju niz padinu.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
spoljnih poslova odeljenja Ujka Vasa Tetka Savka Tetka Daca Jova pop-Arsin Teča Panta rodbina gospa-Živkina Mile, njegov sin Soja, raspuštenica Teča Jakov Sava
I ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA, SAVKA SAVKA (sedi kraj stola): Šta si se zamislila? ŽIVKA (stoji iza stola, o vratu joj visi santimetar, a u
I ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA, SAVKA SAVKA (sedi kraj stola): Šta si se zamislila? ŽIVKA (stoji iza stola, o vratu joj visi santimetar, a u ruci velike
I ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA, SAVKA SAVKA (sedi kraj stola): Šta si se zamislila? ŽIVKA (stoji iza stola, o vratu joj visi santimetar, a u ruci velike makaze.
makaze na usne i zamislila se gledajući u pantalone): Gledam, znaš, kako da izbegnem ovo mesto što se izlizalo. SAVKA: Ne možeš ga izbeći, nego podmetni parče. ŽIVKA: Gotovo, a i onako će mu trajati od petka do subote.
SAVKA: Ne možeš ga izbeći, nego podmetni parče. ŽIVKA: Gotovo, a i onako će mu trajati od petka do subote. SAVKA: A cepa, a? Pa znaš kako je, neka je samo živ i zdrav, pa neka cepa.
I kupuj, i prekrajaj mu, i nikad ništa na njemu celo ni dvadeset i četiri sata. SAVKA: Nestašan, mnogo nestašan! ŽIVKA (za vreme obe scene ona meri i kroji): Ne može da se stigne, boga mi!
Ne preliva nam se, zaboga, već jedva vezujemo kraj s krajem. SAVKA: A lepa plata. ŽIVKA: Pa i nije. Dok odbiješ porezu, platiš kiriju, kupiš drva, tek vidiš: ostanu ti čiste šake.
Teško je danas o plati živeti, ali ovaj moj ne ume. Ne gleda svoja posla i svoju kuću, nego se zaneo u politiku. SAVKA: Pa jest! ŽIVKA: Ono, i drugi se bakću i, što kažu, lome se politikom, ali, opet nekako, gledaju i sebe.
već znaš!... SAVKA: Teško je, bome, danas. ŽIVKA: Ti još ne dobi kafu? E što je bezobrazna, po tri puta čovek da joj kaže.
ANKA (bezobrazno): Pa nisam sedela na kanabetu, imala sam posla. (Odlazi.) III ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA (pošto je Anka otišla): Eto, vidiš li je! Dođe mi, boga mi, da potegnem ovim makazama pa da joj razbijem glavu.
Ali šta ću, moram da trpim. Dužna sam joj tri meseca, pa moram da trpim. SAVKA (srčući kafu): Eh, takvo ti je danas mlađe.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
56 O SAVKA, SAVKA... 58 PROĐE MNOGO SVETLIH NOĆNIH MESECA... 62 HOJ DEVOJKO... 64 VIDIŠ, MOJ CVET LjUBEZNI... 66 PJESN 68 NATRAG,
56 O SAVKA, SAVKA... 58 PROĐE MNOGO SVETLIH NOĆNIH MESECA... 62 HOJ DEVOJKO... 64 VIDIŠ, MOJ CVET LjUBEZNI... 66 PJESN 68 NATRAG, DRAGI,
Ruža, Milica, Eliza, Raša, Lina, Terezija, Evica, Milka, Anče, Persida, Roza, Fani, Mimi, Julča, Lula, Anđa, Savka, Zlata, Naja, Stana, Roksa, Ilka, Vilhelmina, Maca, Teza, Marta, Žana, Anča, Elka, Sara, Perka, Alka, Sosa — i ja ovde
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Danju-noću Savka na nebo uzdiše, Kako zvono čuje, taki metaniše.
Nepoznati pesnik O SAVKA, SAVKA... O Savka, Savka, tvog stasa tanka ko će ljubiti, ko li obviti rukama?
Nepoznati pesnik O SAVKA, SAVKA... O Savka, Savka, tvog stasa tanka ko će ljubiti, ko li obviti rukama?
O Savka, Savka, tvog stasa tanka ko će ljubiti, ko li obviti rukama? Srce mi trune, slez oči pune, kako sunca gled tak' i moj p
O Savka, Savka, tvog stasa tanka ko će ljubiti, ko li obviti rukama? Srce mi trune, slez oči pune, kako sunca gled tak' i moj pogled z
Tak' ad i more, ognj i gore, preidu smelo za tvoje telo, ljubezna. Ne muči bednog, Savka, ljubeznog; skaži što tvoje srce za moje gotovo. Kak' drevo isdše, utroba više pisati duže ne daju suze molitvu.
(str. 57). Tekst je uzet iz Ostojić— Ćorovićeve Srpske građanske lirike XVIII veka, br. 28, str. 30—1. O SAVKA, SAVKA... (str. 59). Tekst je uzet iz Ostojić— Ćorovićeve Srpske građanske lirike XVIII veka, br. 53, str. 68—9.
(str. 57). Tekst je uzet iz Ostojić— Ćorovićeve Srpske građanske lirike XVIII veka, br. 28, str. 30—1. O SAVKA, SAVKA... (str. 59). Tekst je uzet iz Ostojić— Ćorovićeve Srpske građanske lirike XVIII veka, br. 53, str. 68—9.
u stihovima od po pet slogova s trosložnim pripevkom na kraju strofe”, kao i pesma O Savka, Savka (v. Prilozi za književnost VII, 1927, 284). PROBE MNOGO SVETLIH NOĆNIH MESECA... (str. 62).
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Fema, Filis ili Filida; — Alka, Luiz; — Pulherija, Pulhrin (ovo je od latinskog pulchra, lepa); Ilinka, Iliada; — Savka ili Saveta, Serena; — Ana, Žanet; — Agnica, Agnes; — Jeka, Junona (ovo je bila boginja); — Kumrija, Krumelin; — Pauna,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
kada je pred podne došla tetka, ja sam joj rekao da znam zašto nema nadut trbuh, a kad je posle podne došla gospođica Savka, protina ćerka, ja sam joj rekao: — Pazi da ne budeš nestašna, jer će da ti se naduje trbuh!